Академија струковних студија Шумадија

ПАЛИЋ

Први пројектни рад из предмета Менаџмент туристичких дестинација

Ментор: Немања Филиповић

Студенти:Андреа Перишић

Немања Лазић

Андријана Алимпијевић

Аранђеловац, 2023.
 Садржај

Увод ..................................................................................................................................... 3
1.Туристичко-географски положај дестинације ............................................................. 4
2.Природно-географске вредности.................................................................................. 5
2.1.Рељеф ......................................................................................................................... 5
2.2.Клима ......................................................................................................................... 5
2.3.Хидрографија ............................................................................................................ 5
2.4.Биљни и животињски свет ...................................................................................... 6
3.Антропогене вредности као важан фактор развоја туризма ..................................... 7
3.1.Историја ..................................................................................................................... 7
3.2.Споменици ................................................................................................................ 7
3.3.Архитектура...............................................................................................................8
3.4.Сакрални објекти...................................................................................................... 9
3.5.Зоолошки врт Палић................................................................................................ 9
4.Зонирање туристичке дестинације ............................................................................. 10
5.Валоризација изабраних природних и културних локалитета релевантних за
развој туризма .................................................................................................................. 15
Закључак ........................................................................................................................... 16
Литература ........................................................................................................................ 17
 Увод

Палић, језеро и насеље истог имена, налази се 8 километара од Суботице.

Језеро, раскошни паркови, необичне грађевине с почетка 20. века, несвакидашњи
мир и тишина чине Палић идеалним местом за одмор. Луксузни хотели и виле те
врхунска гастрономска понуда су одлике по којима се Палић препознаје и памти.
Шеталишта, плаже, бициклистичка стаза, културно-забавни и спортски садржаји,
као и разноврсне манифестације допуњују понуду ове туристичке дестинације.

Језеро је настало у прадавна времена као изданско иако вода језера

највећим делом потиче од падавина које су испуњавале удолину. Вода се сливала
са околног терена испирајући натријум хлорид и тако је језеро постало слано.
Језеро Палић се у писаним документима први пут помиње 1462. године као Пали
(Палy). Први цртеж, односно мапа језера потиче из 1690. године. Још се крајем 18.
века знало да језерска вода и муљ имају лековита својства.Осим на лечење
(првенствено коштаних и кожних оболења) посетоци су на Палић долазили и због
богате понуде забаве.

3
 1.Туристичко-географски положај дестинације

Парк природе „Палић“ је смештен на простору АП Војводина која се налази

на северу Републике Србије то јест јужном делу Панонске низије. Сам парк
природе припада граду Суботици која је смештена у оквиру Севернобачког округа
чији центар и представља. Суботица има периферни положај у оквиру Бачке
граничећи се са општинама Кањижа на истоку, Бачком Паланком на југу, а на
западу са општином Сомбор. Битно је напоменути да се на северу граница општине
поклапа са државном границом према Републици Мађарској. Савремена кретања
па самим тим и туристичка су одређена постојањем утврђених праваца који
омогућавају мобилност. У том погледу просторно идеалан положај употпуњен је и
постојањем једног од три најважнија правца у Европи. Реч је о источно
медитеранском правцу који повезује емитивна подручја западне, северне,
централне Европе са рецептивним југом тј. Јадранским, Егејским и Црним морем.
Вреди поменути да је удаљеност Суботице од Београда око 190 km, Будимпеште
202 km, Букурешта 708 km и Загреба 537 km.

4
 2.Природно-географске вредности
2.1.Рељеф

Парк природе „Палић“ је смештен на северу Републике Србије то јест у

јужном делу Панонске низије. У геоморфолошком погледу овај простор општине
Суботица са Палићким језером се налази на контакту две морфолошке целине:
Суботичко–бајске пешчаре и Бачке лесне заравни. Између њих постоји веома
широк појас прелазне зоне леса и песка. Сам простор Суботичке–хоргошке
пешчаре заузима зону северно од Суботице и Палићког језера до државне границе
са Мађарском. Пешчара је благо заталасана и прекривена лесом и песком чинећи
један од три таква еолска облика рељефа у нашој земљи. Северно од града се
налазе и бројни виногради и воћњаци по којем је ово подручје и познато, док су на
југу оранице.

2.2.Клима

Простор Палића за разлику од већег дела Војводине карактерише умерено

континентална клима са јаче наглашеним континенталним особинама. Средња
температура ваздуха у наведеном периоду се кретала око 11,5°С, при чему је средња
максимална температура за посматрани период била 12,5°С (2002.), док је
минималана износила 10,2°С (1991. и 1996.). У погледу месечних температура
најхладнији месец је био јануар са средњом температуром од 0°С, док је са друге
стране најтоплији био јул са средњом температуром од 22,5°С. По сезонама су
разлике биле знатне тако да је пролећна температура била око 11,8°С, летња
21,8°С, јесења 11,3°С док се зимска кретала око 0,8°С.

2.3.Хидрографија

Због карактеристика самог терена ово подручје не располаже са водним

објектима импозантнијих размера. Међутим могу се издвојити неки значајнији
примери текућих вода међу којима су реке: Криваја, Чик (Чикер) и Кереш. Са
друге стране постојање стајаћих вода одређено је присуством природних језера
Палић и Лудаш али и акумулацијом на водотоку Криваје. Ипак подземне воде
представљају основни водоносни комплекс који се доминантно користи за потребе
водоснавдевања, где су у оквиру овог комплекса формиране артешке и субартешке
акумулације подземних вода које представљају главни ресурс воде за пиће, а
посредно су повезане са Дунавом и Тисом.

5
 2.4.Биљни и животињски свет

Одлике биљног и животињског света су одређене степским условима живота

који су карактеристичне за оваква подручја али са присуством лимнолошког
објекта какво је Палићко језеро. Водена пространства су испуњена бројним
барским перуникама, док су зелене алге, сочивице, ресине и обичне трске мањег
значаја јер су широко распрострањене због недостатка кисеоника у води. На
копненом делу парка се налазе оазе са ливадском популацијом, мањи део степе,
али и стабла беле врбе, беле тополе. Када је реч о животињском свету у овом
простору се налазе птичија острва где се током године налазе бројне птице
мочварице, бучне колоније чапљи и галебова од којих је најупечатљивији
црноглави галеб коме је Палић јединствено место где се он гнезди. Они чине
најзначајније представнике орнитофауне. Због водених површина од ентомофауне
(инсеката) заступљени су стенице, вилини коници, осолике муве, лисне буве и
други. У оквиру ихтиофауне (рибљи свет) налази се око око 20 врста риба, док се у
групацији херпетофауне налазе многобројни водоземци и гмизавци међу којима су
мочварне жабе и барске корњаче. Ипак посебно место заузимају видре као посебна
врста али и други сисари који чине овај простор јединственим.

6
 3.Антропогене вредности као важан фактор развоја туризма
3.1.Историја

Историја Палића везује се за оснивање истоимене бање. Некада је Палићко

језеро било слано и из њега се вадила со. У то време се налазио у оквиру Бачке
жупаније. Жупанијски лекар Јанош Готфрид Либертраут је 1780. године указао да
висок садржај соли у води може имати лековити утицај. Палићко језеро се као
лековито помиње 1823. године. До 1840. долази до великог пошумљавања околине
језера, на простору од 10 хектара. Неколико година касније, тачније 1845. године,
подигнуто је на обали прво купатило. Од тада је Палић могао да почне да се назива
бања. Ускоро су на Палићу подигнути и први хотели, виле са апартманима и
летњиковци. Овде је 1853. године изграђен парк, а од 1897. се између Палића и
Суботице саобраћао трамвај. Током 1912. године Палић је добио Велику терасу,
Женски штранд и водоторањ. Након Првог светског рата изграђен је и Мушки
штранд. Током 1950. године на Палићу су изграђени Летња позорница и Зоолошки
врт. Шездесетих година подигнут је Спортски центар, који је располагао са
теренима за одбојку, фудбал, кошарку и рукомет. Седамдесетих година
кулминирали су сви проблеми који се за језеро везују још од деветнаестог века.
Многобројни фактори допринели су да је језерско биље годинама бујало. Велико
загађење и неконтролисано цветање алги довело је до тога да је готово читав живи
свет у језеру угинуо. Због тога је током 1971 . године језеро исушено, а из корита је
повађен сав муљ. Након тога се приступило поновном пуњењу и од тада се брине о
квалитету језерске воде. Што се тиче бање, прва бушотина термоминералне воде
ископана је 1978 ., а 1984 . године је отворен Термални базен. Од почетка двадесет
и првог века било је неколико значајних улагања у угоститељску инфраструктуру.

3.2.Споменици

Багојвар и вила Лујза

Багојвар, или у преводу Совина кула, и вила Лујза подигнуте су 1892. године у
оквиру спортског комплекса Лајоша Вермеша, истакнутог спортисте и оснивача
Палићке олимпијаде 1880. године. Виле су изграђене у тада помодном
швајцарском стилу, са обилатом употребом дрвета и цреповима од чувене Жолнаи
керамике.

Пошта

На једној од најбољих локација, уз Сегедински пут, недалеко од Водоторња налази

се једна од најлепших вила на Палићу, истичући статус и углед њеног првобитног
власника и градитеља, индустријалца Рафаела Хертмана.

7
Споменик Лајошу Вермешу

Лајош Вермеш је покренуо 1880. године прву палићку олимпијаду, 16 година пре
но што је француски барон Пјер де Кубертен у Атини званично обновио
Олимпијске игре. Идеја о Палићкој олимпијади родила се 1876. године.

Летња позорница

Летња позорница је изграђена 1950. године по пројектима инжењера Балтазара

Дулића, који је пронашао најакустичнију локацију у срцу Великог парка за
бајковиту позорницу са стогодишњим боровима иза, као кулисом, која је
направљена за класичне представе и оперу.

3.3.Архитектура

Палићке вазе- Две велике плаве вазе од Жолнаи керамике са ликом Воденог бога
које стоје испред два хотела у Великом парку, стигле су 1910. године као поклон
власника печујске фабрике керамике Жолнаи Палићу и Суботици.

Водоторањ- Палићки водоторањ, смештен поред главног пута, је данас уједно и

симбол Палића. Тешко је замислити Палићку разгледницу, а да се водоторањ не
налази на њој.

Вила Конен- Тајанствена вила суботичког индустријалца Вилима Конена

сакривена је међу боровима Великог парка. Пројектовао ју је познати архитект
Ференц Рајхл 1900. године, касније прослављен по бројним објектима сецесије у
Суботици.

Велика тераса- Велика тераса је најзначајнији објекат на Палићу, изграђен у

стилу сецесије. Објекат је изграђен давне 1912. године од стране познатих
мађарских архитеката Марцела Комора и Деже Јакаба.

Спомен чесма- Спомен чесма на Палићу, која се налази уз саму обалу језера,
поред Велике терасе и Музичког павиљона, изграђена је 1912. године, у част
завршетка изградње објеката на Палићу и Градске куће у Суботици, по пројекту
мађарских архитеката Марцела Комора и Деже Јакаба.

Музички павиљон- Овај једноставан објекат налази се на простору између

Велике терасе и обале језера Палић, уз централну алеју која води од Водоторња ка
Великој тераси и самој обали.

Женски штранд- има своје данашње значење и вредност, али у потпуности

можете да сагледате овај објекат ако упознате и његову прошлост или погледате
изблиза ово бајковито дрвено здање са обиљем детаља народне уметности на себи.

8
 3.4.Сакрални објекти

Храм Св.Пророка Илије- Градња Храма на Палићу започета је 2000. године, а

од 2007.године су освећени крстови и звона за храм и од тада се у њему се служи
света литургија. 2015.

Црква Св.Урбана Папе- Црква је благословљена у част Похода Блажене Девице

Марије. Када је жупа осамостаљена, црква је преименована у част Марије,
Краљице свијета. Западно од цркве (данас: капалице) саграђен је летњиковац, који
је касније преуређен у цркву Св. Урбана папе.

3.5.Зоолошки врт Палић

Установа Зоолошки врт Палић је основана 31.05.1950.године. Оснивач установе је

град Суботица. Налази се на самом северу Србије, у непосредној близини језера
Палић. Површина на којој се простире износи 15 хектара и састоји се из 10 хектара
култивисаног парковског простора које је доступно посетиоцима, док је 5 хектара
пољопривредно и шумско земљиште. Располаже са више од 150 животињских
врста које су смештене у педесетак објеката, док се у прихватилишту за животиње
налази преко 800 јединки.

9
 4.Зонирање туристичке дестинације

СЛИКА 1. графички приказ заштићеног подручја парка природе Палић, и заштитне

зоне

10
СЛИКА 2. графички приказ заштићеног подручја парка природе Палић, и заштитне
зоне

11
Слика 3. Приказ културних добара Палића

12
Слика 4. приказ културни историских целина Палића

13
Слика 5. Приказ туристичких стаза

Палићко језеро

Крваво 14
језеро
 5.Валоризација изабраних природних и културних
локалитета релевантних за развој туризма

Приступачн Туристичка Амбијен Специфично Уметничка Просечна

ост ресурса опремљеност т ст ресурса вредност вредност
Андреа 5 1 5 4 5
Кула
Немања 5 1 5 5 5 4
Богојвар
Андријана 5 1 4 4 5
Спомени Андреа 5 1 5 5 5
к Немања 5 1 5 5 5
Лајошу Андријана 4
Вермеш 5 1 4 4 4
у
Летња Андреа 5 5 5 4 3
позорни Немања 5 5 5 4 4 4,53
ца Андријана 5 5 4 4 5
Андреа 5 5 5 3 3
Вила
Немања 5 5 5 3 4 4,2
Лујза
Андријана 5 3 4 4 4
Андреа 5 1 4 5 5
Палићке
Немања 5 1 3 5 5 3,53
вазе
Андријана 5 1 3 2 3
Андреа 5 1 5 4 4
Водотор
Немања 5 1 5 5 5 3,86
ањ
Андријана 5 1 4 4 4
Андреа 5 1 3 5 5
Вила
Немања 5 1 2 5 5 3,53
Конен
Андријана 5 1 3 3 4
Андреа 5 1 5 5 5
Спомен
Немања 5 1 5 5 5 3,26
Чесма
Андријана 5 1 4 3 4
Музичк Андреа 5 5 5 2 2
и Немања 5 5 5 2 2 3,6
павиљон Андријана 5 2 3 3 3
Андреа 5 5 5 5 5
Женски
Немања 5 5 5 5 5 4,73
штранд
Андријана 5 4 4 4 4
Храм Андреа 5 3 5 5 5
Св.Прор Немања 5 3 2 5 5
4,26
ока Андријана
5 3 4 4 5
Илије
Црква Андреа 5 3 5 5 5
Св.Урба Немања 5 2 5 5 5 4,33
на Папе Андријана 5 3 4 4 4
Зоолош Андреа 5 5 5 5 3
ки врт Немања 5 5 5 5 2 4,6
Палић Андријана 5 5 5 5 4
Андреа 5 5 5 5 3
Велика
Немања 5 5 5 5 4 4,6
тераса
Андријана 5 5 4 4 4

15
 Закључак

Парк природе „Палић“ својим природним али и антропогеним вредностима

има шта да пруţи. Стога све активности у будућем периоду треба заснивати на
принципима одрţивог развоја иначе ће напред наведене негативне акције у
простору премашити носећи капацитети и проузроковати немерљиве штете.
Кључну улогу у наредном периоду имаће функционисање система за
пречишћавање отпадних вода које уз адекватно одржавање може умногоме
побољшати квалитет Палићког језера. У том правцу неопходна је доследна
примена закона који се односе на заштиту природе уз адекватне инструмене
управљања на самом терену. Посебну опасност представља туризам као делатност
која често користи пределе заштићених добара за остваривање пре свега
економске добробити, уз занемаривање друге две крилатице одрţивог развоја.
Његов развој треба усмертити више ка селективним, а мање ка комерцијалним
облицима туризма. Само строгом контролом свих активности, па и туристичких
могуће је остварити одрţивост. Непредузимање акција и толерантан однос довешће
до даљег пропадања парка природе, а његов одрживи опстанак остаће само пуста
жеља на папиру.

16
 Литература

1. https://www.park-palic.rs
2. https://palic.rs
3. https://lepojeziveti.com

17