ОСНОВНА ШКОЛА ''СВЕТИ САВА'' У НИШУ

СЕМИНАРСКИ РАД
НАЦИОНАЛНИ ПАРК ЂЕРДАП

Садржај
1. Опште о парку....................................................................................................2

1.1 Оснивање парка......................................................................................................3

1.2 Основне одлике......................................................................................................4

1.3 Историјско и културно наслеђе...........................................................................5

1.4 Ђердапска клисура.................................................................................................6

Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

1.5

1
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

1. Општи географски подаци о парку

Национални парк Ђердап је највећи национални парк у Србији, налази се у

североисточном делу Србије, на самој граници са Румунијом. Пратећи ток Дунава,
простире се у дужини од 100 километара његове десне обале,
од Голупца до Караташа код Кладова, где се простиру зоне са различитим режимом
заштите објеката природе, споменика културе, фауне и вегетације реликтних врста.

Укупна површина Националног парка износи 93.968 хектара, а заштитном

зоном обухваћено je 63.786,48 ha. Основни природни феномен овог подручја је
грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.

Слика 1. 1 Национални парк Ђердап

Обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 до 8 km уз Дунав,
који се издиже изнад Дунава од 50 до 800 метара надморске висине.

Национални парк Ђердап, такође, називају и речним националним парком,

будући да значајан део Ђердапа чини Дунав, а највећу и најдужу клисуру пробојницу у
Европи, чудесна Гвоздена врата, самониклом ботаничком баштом и највећим
европским археолошким музејом у природи.

2
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

1.1 Оснивање парка

Као Национални парк НП Ђердап проглашен је 1974. године да би били

стављени под заштиту Клисура Ђердапа и природно подручје уз клисуру, као
просторна целина, са изузетним културно-историјским вредностима, значајним
природним екосистемима по саставу изузетне вредности и реткости, објектима изворне
флоре и фауне и добро очуваним шумама природног састава и изузетног изгледа.

Слика 1.1.1. Управна зграда парка у Доњем Милановцу

Као Предузеће за заштиту и развој Националног парка Ђердап основано је 5.

јуна 1989. године, усклађивањем са законским прописима од 1993. године послује као
Јавно предузеће „Национални парк Ђердап”.

Седиште ЈП „Национални парк Ђердап” је у Доњем Милановцу, у Улици Краља

Петра I 14 a, а радне јединице су у Добри и Текији.

Организациона структура

Сектор за заједничке послове,

Сектор за заштиту и одрживи развој,

Сектор за правне, опште и послове туризма,

Сектор за планирање газдовања шумама

3
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

1.2 Основне одлике

Основна одлика парка је велика шумовитост (преко 64%) и изразито богатство и

разноврсност флоре, фауне геоморфолошких облика и богатство културно-историјских
споменика од најстаријих епоха до данас. Око 9% односно 5.500 ha површине
Националног парка Ђердап чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк
Ђердап чини и речним националним парком. Долина Дунава састављена је од три
кањонско-клисурске долине:

 Голубачка, дугачка 14,5 km, најмање ширине 230 m

 Госпођин Вир дужине 15 km и најмање ширине 220 m
 Кањон Великог и Малог Казана дужине 19 km и најмање ширине 150 m
 и три котлине:
 Љупковска
 Доњомилановачка
 Оршавска
 Кањонске долине усечене су у кречњаке јужних Карпата.

Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике, трговце, ратнике

и миротворце. То су врата између два важна културна и економска дела света, између
доњег и средњег Подунавља. Ђердап је одувек био природно стратешко место
огромног значаја, и у рату и у миру. Зато је дуж Ђердапа велики број историјских
споменика.

Одлуком Унеска проглашен је за геопарк. Флора Ђердапа се не одликује само

разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. На простору
парка опстаје преко 1100 биљних врста. Разноликост станишта и заједница се одразила
и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу
срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као и мноштво других
врста.

4
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

1.3 Историјско културно наслеђе

Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему
сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су
насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град,
остаци Трајановог моста, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до
очуваних примера народне српске архитектуре.

5
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

6
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

1.4 Ђердапска клисура

Ђердапска клисура је најдужа (100 km) и највећа клисура у Европи. Она

формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија
а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има
значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској
страни се налази национални парк Железна врата, а са српске национални парк Ђердап.

Слика 1.2Đerdapska klisura

Ђердапска клисура представља композитну (чине је наизменично 3 котлине и

4 клисуре) и антецедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским
померањима) долину и она изгледа овако:

 Голубачка клисура
 Љупковска котлина (названа по румунском селу Љупкова)
 Клисура Госпођин вир
 Доњомилановачка котлина
 Клисура Казан
 Оршавска котлина
 Сипска клисура (добила име по месту Сип)

7
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

 Влашко-понтијска низија

Клисура је још и полигенетска, полифазна, попречна, дубока, лактаста и делом

кањонска. Горњи део клисуре усекла је морска (језерска) отока Панонског мора која је
отицала ка Понтијском мору. Нижи делови клисуре одговарају ерозији Дунава који је
наследио отоку.

У Голубачкој клисури, са дна корита Дунава, дижу се остењаци. Љупковску

котлину са јужне стране ограничава планина Шомрда. У клисури Госпођин вир има
џиновских лонаца. У једном од њих измерена је дубина од 82 m што је једна од
највећих речних дубина на планети. Са дна корита ове клисуре дижу се остењаци и
прагови. 

Клисура Казан усечена је у старије и отпорније стене са скоро вертикалним

странама. Она је најужа клисура у Ђердапу (150 m).

У Великом Казану има дубоких џиновских лонаца (до 71 m) чија дна

допиру испод нивоа мора. Корито Дунава у Сипској клисури је стеновито и пуно
остењака. Од њих се састоји стеновита пречага Преграда. Целокупна клисура Ђердап
добила је назив по једном делу Сипске клисуре. 

У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што

су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле,
као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.

Након изградње хидроелектране Ђердап, дошло је до подизања нивоа воде и

тако је настало акумулационо Ђердапско језеро. Том приликом потопљени су
многобројни веома важни археолошки локалитети, који спадају у најстарије у Европи.

8
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

1.5. Туризам

Заштићена природна добра спадају у најактуелније савремене туристичке

дестинације. Потенцијалне користи од туризма у заштићеним подручјима се
првенствено односе на заштиту природног и културног наслеђа и економско
благостање.

Везе и односи између заштићених природних добара и туризма су толико

ојачале да се све више користи термин туристичка заштита природе. Национални
пакови као заштићени простори, могу допринети привреди и друштву кроз генерисање
прихода и отварања нових радних места, истраживање и мониторинг, едукацију,
рекреацију и туризам. Светска туристичка организација одрживи туризам дефинише
као начело које задовољава потребе туриста и потребе туристичке дестинације, а
истовременео штити и повећава туристичке могућности за потребе будућих генерација,
задовољава потребе данашњих туриста и регије домаћина и штити и увећава развојне

9
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

потенцијале.

Организација туризма у заштићеним природним добрима је комлексан задатак,

што ове туристичке дестинације чини веома специфичним. На основу концепције
развоја подручја посебне намене Национални парк Ђердап приоритет је остваривање
заштите, презентације и одрживог коришћења заштићених и предвиђених за заштиту
природних вредности којима се обезбеђује еколошки јавни интерес, омогућава развој
локалних заједница и стварају услови за одмор, рекреацију, едукацију и уживање
посетилаца.

Промоција и популаризација вредности Националног парка Ђердап спроводи се

кроз различите промотивне активности, сарадњу са медијима, издавање пропагандног
материјала, научно-популарних публикација, сајамске наступе и манифестације,
сарадњу са образовним и установама културе, спровођење еколошких едукативних
радионица.

Наведени примери планова, пројеката и елебората су указују на низ појава,

процеса и догађаја од интереса за савремену туристичку оперативу на терену. Године

10
Семинарски рад Национални парк Ђердап Богдан Ђрорђевић VIII/4

1980. у Доњем Милановцу је регистровано 29.115 туриста и 125.227 ноћења. За

разлику од тога 1993. године туриста је било 17.404, а ноћења 75.150. Године 2003. у
Доњем Милановцу је регистровано 68.971 туристичко ноћење мање него 22 године
раније. Велике промене броја туриста и ноћења јасно су се одражавале на
искоришћеност смештајних капацитета. Они су у Доњем Милановцу коришћени са 30
до 60 %. Реч је о хотелу „Лепенски вир” који има 510 лежаја, значајне садржаје за
обогаћивање туристичког боравка, али је суочаван са различитим негативним
ендовима туризма у Србији извесно време стагнирао.

2. ЛИТЕРАТУРА

1. Географија 8. , Уџбеник за 8. разред основне школе - Др Драгана Милошевић,

Мирослав Грујић, Вулкан Знање, 2021. година
2. Географија Србије, Уџбеник за стручне школе – Милка Бубало Живковић, Бојан
Ђерчан, Даринка Максимовић, Завод за уџбенике, 2021.
3. http://geografijagimnazijakgsasa.blogspot.com/2017/10/blog-post_21.html
4. https://sh.wikipedia.org/wiki/Nacionalni_park_%C4%90erdap
5. https://npdjerdap.rs/

11