НП Ђердап

Клисура Ђердапа и природно подручје уз клисуру, као просторна целина, површине 637.99
квадратна километра, са изузетним културно-историјским вредностима, значајним природним
екосистемима по саставу изузетне вредности и реткости, објектима изворне флоре и фауне и
добро очуваним шумама природног састава и изузетног изгледа, од 1974. године стављени су под
заштиту као Национални парк Ђердап.

Културна баштина
Национални парк Ђердап репрезентује јединство природне и културне баштине Србије, јер је из
специфичних природних одлика овог подручја исходила и изузетно вредна културна баштина.
Приобални појас Дунава у Ђердапу био је настањен још у неолиту, а о континуитету живљења
сведоче откривене археолошке вредности – од монументалне културе неолита, Лепенског Вира,
преко споменика античког и средњевековног периода, до савременог доба. Ђердап, Гвоздена
врата хиљадама година је изазов за путнике, трговце, ратнике и миротворце, То су врата између
два важна културна и економска дела света, између Доњег и Средњег Подунавља. Ђердап је
одувек био природно стратешко место огромног значаја и у рату и у миру. Зато је дуж Ђердапа
велики број историјских споменика.

Биљни свет
Истраживања флоре Ђердапа почета су у давној прошлости. Колико је Ђердапско подручје било и
остало занимљиво за ботаничаре – флористе и фитогеографе – сведочи податак да је Јосиф
Панчић током истраживања флоре Кнежевине Србије чак 12 пута у периоду од 1853. до 1876.
године, био у Ђердапу и његовој околини, укључујући подунавске пешчаре с једне и друге стране
клисуре.

Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста

биљака, животиња и гљива („Сл. гласник РС“, бр 5/10 и 47/11), 43 врсте на подручју Националног
парка Ђердап су строго заштићене, а 124 заштићене.

Животињски свет
Велико богаство животињског света на подручју Националног парка Ђердап је пре свега због
очуваности разноврсних станишта која дају добре услове за опстанак тако великог броја
животињских врста.

У Националном парку Ђердап су посебно значајна следећа станишта: вода, односно Дунав са
притокама, очувана шумска станишта, пре свега велики комплекси шума који су предуслов
разноврсности животињског света у њима, ливаде, клисуре и кањони. У овим очуваним
стаништима, посебно се издваја животињски свет кичмењака где спадају: сисари, птицe, гмизавци,
водоземци и рибе.

Геонаслеђе
Геолошка разноврсност Ђердапа

Од Голупца до Кладова, Дунав протиче кроз најлепшу клисуру Европе – Ђердап, названу и
Гвоздена врата због културно-историјског значаја. Ови предели су и у геолошком, морфолошком и
просторном смислу најинтересантнији и најатрактивнији. Морфолошке одлике Ђердапа указују да
је клисура настала сукцесивним усецањем Дунава у планински масив Карпата, остављајући стрме
и местимично вертикалне стране које се издижу изнад речног нивоа и до 800 метара. Простор
Ђердапа се одликује великом разноврсношћу геолошке грађе, односно литолошког састава,
старости и склопа. Заступљене су седиментне стене, пробоји гранитоида и метаморфити,
настајали од палеозоика до наших дана. На ширем подручју Ђердапске клисуре, која припада
Карпатобалканском луку, тектонски покрети су били врло снажни што се одразило и на садашњи
структурни склоп, у којем су издвојене бројне лонгитудиналне тектонске зоне. Најдоминантније
тектонске структуре представљају два венца навлака названа: Гетикум и Крајиникум, односно
Мироч-Косовица. Структурне јединице нижег реда представљају Хомољски кристалин, Поречка и
Мирочка јединица.

Најстарије стене су заступљене у Хомољском кристалину који се састоји од два комплекса

протерозојске старости. Доњи чине плагиокласни гнајсеви преко којих се тектонско-ерозионо
налазе различити шкриљци. И Мирочка јединица има хлорит-серицитске и актинолитске шкриљце,
са габровима прекамбријске до ордовичке старости. Преко њих трансгресивно леже силур-
девонски пешчари, аргилошисти и кречњаци, преко 250 м дебљине. Затим се налазе
доњокарбонски кречњаци и конгломерати са туфовима, средњокаробонски кластити са угљем,
пробијени порфиритима и риодацитима, а навише се налазе црвени пешчари перма.
Трансгресивно преко ових творевина леже лијаски кластити и кречњаци, као и доерски пешчари,
глинци и гвожђевити кречњаци. Навише се постепено смењују кречњаци, плочасти са рожнацима и
лапоровити са бројном амонитском фауном.