OBLICI, METODE I MOGUNOSTI

MOGUNOSTI
ZATITE BIODIVERZITETA
I PRIRODE
= Globalni i lokalni nivo

Prof. dr Slobodan Jovanovi

Bioloki fakultet, Univerziteta u Beogradu

Iz autobiografije dr Sergeja
Matvejeva
"Priroda se moe istraivati i voleti u malome: u kapi
vode, u epruveti, u kavezu. Ali je najvea ast i
zadovoljstvo istraivati prirodu u velikom i najveem od podgorja do vrha jedne gorostasne planine.
Dodao bih:
Priroda se mora posmatrati, razumeti, tititi i tumaiti
sveobuhvatno, a pogotovo to moramo initi mi koji
obrazujemo i vaspitavamo mlade generacije.
Jer, Sutranji svet e izgledati onako kako ga deca danas
vide (Duko Radovi)

ZATITA PRIRODE I BIODIVERZITETA

Ouvanje i zatita bioloke raznovrsnosti (biodiverziteta), pored
ouvanja klime, je najvaniji zadatak u globalnoj zatiti prirode
prirode,,
odnosno ivotne sredine na planeti Zemlji
Ovi strateki pravci zatite prirode na globalnom nivou potvreni
su juna 1992. godine u Rio de aneiru (Brazil), kada su efovi
drava ili vlada 168 zemalja sveta, meu kojima je i bila i naa,
usvojili Konvenciju o biolokoj raznovrsnosti (Convention on
Biological Diversity - CBD) iji je osnovni cilj spreavanje
iezavanja vrsta i njihovih stanita.

Nakon 1992. godine, biodiverzitet je postao simbol

opstanka biosfere i razvoja civilizacije na Zemlji

Ouvanje biodiverziteta nema cenu, odnosno

biodiverzitet je neprocenjiv
Savest oveanstva se okrenula ka razumevanju i
prihvatanju osnovnih ekolokih principa u ouvanju
bioloke raznovrsnosti
Ouvanje biodiverziteta postalo je nova ivotna
filozofija savremenog oveka

Praktini razlozi za zatitu biodiverziteta

Nestajanje divljih vrsta i njihovih stanita pretstavlja veliku
opasnost za budue funkcionisanje itave biosfere, kao i
opstanak samog oveka
Zbog toga su na svetskom nivou pokrenute akcije u cilju
zaustavljanja ovog procesa
Otkrivanje, upoznavanje i ouvanje biodiverziteta su
danas najaktuelniji, najkompleksniji i najznaajniji
zadaci svetske nauke i prakse
Zbog toga je svetska nauna zajednica 2001. i 2002.
godinu proglasila Meunarodnim godinama
istraivanja biodiverziteta
Ova, 2010. je, takodje, godina biodiverziteta
Time je nauka o biodiverzitetu proglaena jednom od
najznaajnijih na poetku novog milenijuma

Praktini razlozi za zatitu biodiverziteta

Nepredvidiva opasnost od iezavanja ljudske vrste
nije jedini razlog zbog kog danas mnoge zemlje troe
ogromne svote novca na zatitu svojih divljih vrsta i
prirodnih ekosistema
Biodiverzitet pretstavlja osnovni ljudski resurs, koji,
izmeu ostalog, donosi veliku dobit oveku u
sledeim oblastima :
- Poljoprivreda
- Medicina (= Farmacija)
- umarstvo i Hortikultura
- Turizam

Oblici zatite biodiverziteta

Ouvanje i zatita biodiverziteta pretstavlja izuzetno
sloen i odgovoran posao
Metode zatite mogu se grupisati u tri osnovne celine:
celine:
- Prva celina obuhvata metode za utvrivanje
naunih osnova za ouvanje i zatitu
biodiverziteta
- Druga celina podrazumeva postupke
zakonske zatite
- Trea celina objedinjava aktivnosti koje se
sprovode u praksi u cilju ouvanja i zatite
biodiverziteta

Naune osnove za zatitu biodiverziteta

Poznavanje biodiverziteta,
biodiverziteta, odnosno precizan uvid u trenutno
stanje ugroenosti ivog sveta neke teritorije je neophodna
osnova za preduzimanje aktivnosti na njegovoj zatiti
Da bi se dolo do ovakve osnove, neophodna su dugotrajna i
opsena nauna istraivanja koja ve decenijama irom sveta
obavljaju botaniari, zoolozi i ekolozi
Nauni podaci o najugroenijim vrstama objavljuju se u posebnim
publikacijama koje se nazivaju crvene knjige, koje pretstavljaju
naunu osnovu za pokretanje konkretnih mera zatite
Crvene knjige sadre podatke o osnovnim karakteristikama
vrste, stepenu ugroenosti, faktorima rizika, kao i predloge
mera za zatitu

Crvena knjiga flore Srbije

Objavljena 1999. godine, sadri podatke o biljnim vrstama
iezlim iz prirode, vrstama iezlim iz Srbije i kritino
ugroenim vrstama u Srbiji

Aldrovanda vesiculosa L.
Vrsta za koju se smatralo da
je nestala iz Srbije
Pronaena je na Zasavici
2005. godine

Zakonska zatita biodiverziteta

Drugi zvanian korak u zatiti biodiverziteta jeste njegova
zakonska zatita
Ona podrazumeva donoenje razliitih pravnih akata,
akata, kao to su
zakoni, uredbe, naredbe i dr., na osnovu kojih se ugroenim
vrstama i stanitima dodeljuje odgovarajui nivo pravne zatite
Primeri iz naeg zakonodavstva:
zakonodavstva:
- Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS"
66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95)
- Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS
br.135/04)
- Uredba o zatiti prirodnih retkosti ("Slubeni glasnik RS"
50/93, 93/93)
- Uredba o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa
divlje flore i faune ("Slubeni glasnik RS" 31/05)

Aktivne mere zatite koje se sprovode u praksi

Aktivne mere zatite pretstavljaju najznaajniji oblik aktivnosti
koje se sprovode u praksi da bi se ugroene vrste i ekosistemi
sauvali od unitavanja
Sve aktivne mere zasnivaju se na naunim informacijama i
zakonskim propisima
U najefikasnije mere zatite spadaju:

In situ zatita
Podrazumeva ouvanje izvornih ekosistema,
odnosno ouvanje, odravanje i oporavak prirodnih
populacija na prirodnim stanitima odreene vrste

Ex situ zatita
Podrazumeva niz postupaka i metoda koji se
primenjuju radi ouvanja, gajenja i razmnoavanja
biljaka i ivotinja izvan njihovih prirodnih stanita

In situ zatita biodiverziteta

Ugroene biljne i ivotinjske vrste najbolje se
mogu zatititi ako se tite i njihova prirodna
stanita,, odnosno ekosistemi za koje su
stanita
neraskidivo vezane
Zatiena prirodna dobra pretstavljaju podruja
na kojima su u velikoj meri ouvani prirodni
ekosistemi
se zabranjuju
Zakonskom regulativom u njima se
mnoge ljudske aktivnosti, ime je omogueno
ouvanje prirodnih ekosistema

Zaeci zakonske zatite prirode u Srbiji datiraju jo iz XIV

veka. lanom 123. Duanovog zakonika iz 1349. godine,
rudarima Sasima je bila zabranjena sea uma i utvrena
je obaveza sadnje na mestima gde je uma poseena.
Despot Stefan Lazarevi je 1412. godine doneo prvi zakon o
rudama kojim je regulisano vlasnitvo, nain i uslovi
korienja mineralnih sirovina.
Prvo podruje koje je stavljeno pod zatitu na teritoriji
dananje Srbije bila je Obedska bara, stavljena pod
zatitu jo 1874. godine.
Prvo zatieno prirodno dobro u Srbiji proglaeno je 1948.
godine. Bio je to umski rezervat zelenieta ili lovor vinje (Prunus laurocerasus) u bukovoj umi na
Ostrozubu.
Prvi nacionalni park u Srbiji - NP Fruka Gora proglaen
je 1960. godine.

ZATITA PRIRODNIH DOBARA NA NACIONALNOM NIVOU

Zakonom o zatiti ivotne sredine Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 66/91)
definisane su kategorije zatienih Prirodnih dobara, koje su usklaene sa
kategorijama koje propisuje IUCN - Meunarodna Unija za Zatitu Prirode.
Prema ovom Zakonu u Srbiji se utvruju sledee kategorije zatienih
prirodnih dobara:

NACIONALNI PARK - vee podruje sa prirodnim ekosistemima

visoke vrednosti u pogledu ouvanosti, sloenosti grae i
biogeografskih obeleja, sa raznovrsnim oblicima izvorne flore i
faune, reprezentativnim fiziko-geografskim objektima i
pojavama i kulturno-istorijskim vrednostima i predstavlja
izuzetnu prirodnu celinu od nacionalnog znaaja.
Na teritoriji Srbije do sada je proglaeno 5 Nacionalnih parkova: TARA,
KOPAONIK, AR PLANINA, FRUKA GORA, ERDAP.

Nacionalni parkovi
Nacionalni parkovi su najznaajnija zatiena prirodna dobra
u kojima su, izuzev naunih, obrazovnih i turistikih
aktivnosti, zabranjene gotovo sve ostale ljudske delatnosti
Prvi nacionalni park na svetu, Jelouston
Jelouston,, osnovan je 1. marta
1872. godine

NACIONALNI PARKOVI SRBIJE

Nacionalni park Fruka Gora

Stipa pulcherrima - kovilje

Adonis vernalis - gorocvet

Nacionalni park erdap

Iezle biljne vrste sa podruja erdapa i Srbije

Crocus banaticus banatski afran

Tulipa hungarica erdapska lala

Nacionalni park Kopaonik

Lokalni (steno)endemiti Kopaonika

Viola kopaonikensis
- kopaonika ljubiica

Cardamine pancicii
- panieva reuha

Nacionalni park ar-planina

Rhododendron ferrugineum alpska rua

Achillea alexandri-regis
hajduka trava Kralja
Aleksandra

Nacionalni park Tara

Paniev skakavac enka

Pyrgomorphella serbica

Picea omorika - Panieva omorika

 PARK PRIRODE - podruje dobro ouvanih prirodnih

svojstava voda, vazduha i zemljita, preovlaujuih
prirodnih ekosistema i bez veih degradacionih promena
predeonog lika i u celini predstavlja znaajan deo ouvane
prirode i zdrave ivotne sredine. Na teritoriji Srbije do sada
je proglaeno 14 Parkova prirode, od kojih su najpoznatiji:
STARA PLANINA, SIEVAKA KLISURA, VRAKE
PLANINE, GORNJE PODUNAVLJE, PALI, itd.

Park prirode Sievaka klisura

Park prirode - Stara planina

Midor 2169 m.n.v.

Park prirode - Vrake planine

Guduriki vrh 641 m.n.v. najvii vrh Vojvodine

 PREDEO IZUZETNIH ODLIKA - relativno manje

podruje, ivopisnih pejsanih obeleja, nenaruenih
primarnih vrednosti predeonog lika sa prisustvom oblika
tradicionalnog naina ivota i kulturnih dobara, a takoe i
zatiena okolina nepokretnih kulturnih dobara. Do sada
je na teritoriji Srbije proglaeno 18 Predela izuzetnih
odlika kao to su: DOLINA PINJE, MIRUA, KLISURA
REKE GRADAC, RAJAC, OVARSKO KABLARSKA
KLISURA, VELIKO RATNO OSTRVO ......

Predeo izuzetnih odlika Dolina Pinje

Predeo izuzetnih odlika Vlasinska povr

Ovarsko Kablarska klisura Predeo izuzetnih odlika

Klisura reke Gradac Predeo izuzetnih odlika

VRO Predeo izuzetnih odlika karta biotopa

Veliko Ratno ostrvo Predeo izuzetnih odlika

REZERVAT PRIRODE - izvorni ili neznatno izmenjeni

deo prirode, osobitog sastava i odlika biljnih i ivotinjskih
zajednica, kao delova ekosistema, namenjenih
prvenstveno odravanju genetskog fonda. Od ukupno 74
rezervata prirode, naveemo samo neke: ALINAKI
LUG, DELIBLATSKA PEARA, OSTROZUB, RTANJ,
RUGOVSKA KLISURA, DAJIKO JEZERO, JELANIKA
KLISURA, LUDAKO JEZERO, STARI BEGEJ-CARSKA
BARA, OBEDSKA BARA, ZASAVICA, SELEVENJSKE
PUSTARE, KLISURA REKE UVAC, KLISURA REKE
TRENJICE, KOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT,
SLANO KOPOVO, SUVA PLANINA, ....

Rezervat prirode alinaki lug

Beloglavi sup

Specijalni rezervat prirode Klisura reke Uvac

Specijalni rezervat prirode Zasavica

Rezervat prirode Suva planina u postupku proglaenja

 SPOMENIK PRIRODE je prirodni objekat ili pojava,

fiziki jasno izraen i prepoznatljiv, reprezentativnih
geomorfolokih, geolokih, hidrografskih, botanikih i
drugih obeleja, po pravilu atraktivnog i markantnog
izgleda ili neobinog naina pojavljivanja kao i ljudskim
radom formirana botanika vrednost (pojedinana stabla,
drvoredi, parkovi, arboretumi, botanika bata i dr.),
ukoliko ona ima poseban znaaj. Takvih objekata na
teritoriji Srbije do sada ima 329 i to su npr.: BOTANIKA
BATA "JEVREMOVAC", BANJIKA UMA, STABLO KOD
MILOEVOG KONAKA, PETNIKA PEINA, RESAVSKA
PEINA, AVOLJA VARO, VRELO MLAVE, KANJON
LAZAREVE REKE, PRIZRENSKA BISTRICA, itd.

Spomenik prirode I kategorije avolja varo

Spomenik prirode I kategorije Babin zub

Spomenik prirode I kategorijeBabin zub

Babin zub Hotel EPS-a, primer bespravne gradnje u I zoni zatite

Kanjon Lazareve reke Spomenik prirode I kategorije

Stari platan kod Miloevog konaka u Topideru Spomenik prirode I kategorije

Botanika bata Jevremovac Spomenik prirode II kategorije

PODRUJA OD KULTURNOG I ISTORIJSKOG ZNAAJA = ukupno 42

- Manastir STUDENICA sa okolinom

PRIRODNE RETKOSTI
RETKOSTI su biljne ili ivotinjske vrste, ili
njihove zajednice kojima je ugroen opstanak u prirodnim
stanitima ili im populacije brzo opadaju, a podruje
rasprostranjenja se smanjuje, ili su retke po
rasprostranjenju, kao i vrste koje imaju poseban znaaj sa
ekolokog, biogeografskog, genetskog, privrednog,
zdravstvenog i drugog stanovita.
Na osnovu Uredbe o zatiti prirodnih retkosti (Slubeni
glasnik Republike Srbije br. 50/93), lista vrsta koje uivaju
potpunu zatitu broji 215 vrsta vaskularnih biljaka, kao i
429 vrsta ivotinja.

Zakonom zatiena
prirodna retkost

Cypripedium calceolus gospina papuica

Paeonia tenuifolia uskolisni, stepski bour prirodna retkost

Zakonom zatiena
prirodna retkost

Gentiana lutea uta lincura

Ris - Lynx lynx, zakonom zatien kao prirodna retkost

Sivi soko Falco peregrinus, zatien kao prirodna retkost

Lazareva = Zlotska peina

Geonaslee Srbije
Inventar objekata
geonaslea obuhvata
oko 650 geolokih,
paleontolokih,
geomorfolokih,
speleolokih i
neotektonskih objekata.
Do sada je zatieno oko
80 objekata geonaslea,
uglavnom speleolokog
karaktera.

ZATITA PRIRODNIH DOBARA NA NACIONALNOM NIVOU

SRBIJA

CRNA
GORA

NACIONALNI PARK

PARK PRIRODE

14

PREDEO IZUZETNIH ODLIKA

18

REZERVAT PRIRODE

74

SPOMENIK PRIRODE

329

51

PODRUJA OD KULTURNOG I ISTORIJSKOG ZNAAJA

42

215

57

429

314

PRIRODNE RETKOSTI - BILJNE VRSTE

PRIRODNE RETKOSTI - IVOTINJSKE VRSTE
UKUPNO ZATIENIH PRIRODNIH DOBARA U SRBIJI

1126

UKUPNO ZATIENIH PRIRODNIH DOBARA U CRNOJ GORI

UKUPNO ZATIENIH PRIRODNIH DOBARA U SRB i CG
UKUPAN PROCENAT ZATIENE TERITORIJE
UKUPAN PROCENAT ZATIENE TERITORIJE U SVETU

430
1556
(3,3) 6,6%

(6,2) 8,0%

12,0%

PAUZA 10-15

VANIJI MEUNARODNI PROGRAMI I

INICIJATIVE ZA ZATITU I OUVANJE
BIODIVERZITETA, TJ. PRIRODNIH
VREDNOSTI OD ZNAAJA ZA NJEGOVO
OUVANJE

 PROGRAM: OVEK I BIOSFERA (UNESCO's Man and

Biosphere Programme), skr. MAB, UNESCO, (Pariz, 1970.),
razvija prirodnjaku i socioloku osnovu za racionalno korienje
i ouvanje resursa biosfere, kroz posebne mere, kao to je
stvaranje svetske mree rezervata biosfere.
U ovaj program za sada je sa teritorije Crne Gore uvrten
DURMITOR SA KANJONOM REKE TARE.
U okviru ovog programa, koji objedinjava zatitu biodiverziteta,
kulturnih vrednosti i ekonomskog razvoja odreenog podruja,
Zavod za zatitu prirode Srbije je izradio strunu osnovu i
predlog na osnovu kojeg je 2001. godine Park prirode Golija
upisan u listu rezervata biosfere kao "GOLIJA - STUDENICA".

U okviru istog (MAB) programa, Zavod je pripremio predlog

projekta Potencijalna
Potencijalna mrea rezervata biosfere u Srbiji
Srbiji sa
naznaenih deset podruja. Za rezervate biosfere predloeni su:
su:

1. Nacionalni park erdap

2. Nacionalni park ar planina
3. Park prirode Stara planina
4. Specijalni rezervat prirode Obedska bara
5. Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara
6. Prokletije
7. Kuajske planine
dok su u postupku proglaenja:

1. Nacionalni park Tara

2. Gornje Podunavlje

 KONVENCIJA O SVETSKOJ BATINI (Convention concerning

the Protection of the World Cultural and Natural Heritage
- World Heritage Convention) 1975, UNESCO, Pariz, titi
kulturno i prirodno naslee od izuzetne svetske vrednosti kroz,
izmeu ostalog, popisivanje mesta svetske batine (World
Heritage Sites).
U okviru konvencije o svetskoj prirodnoj batini, u listu je do
sada ukljuen samo KANJON REKE TARE u Crnoj Gori.
Zavod za zatitu prirode Republike Srbije je pripremio strunu
osnovu predloga za nominaciju pet zatienih dobara u Srbiji za
upis u listu svetske prirodne batine:
1. Nacionalni park erdap
2. Nacionalni park ar planina
3. Nacionalni park Tara
4. Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara
5. Spomenik prirode avolja varo

Durmitor sa kanjonom reke TareRezervat biosfere i Svetska prirodna batina

Crno jezero na Durmitoru

Kanjon reke Tare

Ramsarska konvencija
Zatita vlanih stanita bila je predmet jednog od najstarijih
i najznaajnijih meunarodnih sporazuma koji je dao osnovu
za sveobuhvatnu meunarodnu saradnju u ouvanju vlanih
podruja.
U Iranskom gradu Ramsaru,
Ramsaru, na junoj obali Kaspijskog
jezera, 2. februara 1971. godine potpisana je Konvencija o
vlanim podrujima (Convention on Wetlands).

Ramsarska konvencija
Ova konvencija stupila je na snagu 1975. godine i do 2. juna
ove godine ratifikovalo je 158 drava
Srbija je ratifikovala Ramsarsku konvenciju 27. aprila 1992.
godine
Do 2. juna 2009. godine (www.ramsar.org
(www.ramsar.org)), irom sveta
proglaeno je 1752 vlanih podruja od meunarodnog
znaaja,, sa ukupnom
znaaja
ukupnom povrin
povrinom
om od 161.216.522 ha
Devet, od navedenih 1752 podruja, nalazi se u Srbiji,
Srbiji, sa
ukupnom povrinom od 53.714 ha, a to su:
su:

KONVENCIJA O PODRUJIMA VODENIH STANITA OD

MEUNARODNOG ZNAAJA NAROITO KAO STANITA
PTICA RAMSAR KONVENCIJA
Na listu Ramsarskih vlanih podruja od meunarodnog znaaja
upisanio je devet zatienih prirodnih dobara u Srbiji:
1. Specijalni rezervat prirode Ludako jezero (od 1977)
2. Specijalni rezervat prirode Obedska bara (od 1977)
3. Specijalni rezervat prirode Stari Begej-Carska bara (od 1996)
4. Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo (od 2004)
5. Labudovo okno (od 2007)
6. Petersko polje (od 2007)
Pokrenuta je inicijativa za nominaciju sledeih zatienih prirodnih
dobara, kao novih Ramsarskih podruja:
1. Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje
2. Specijalni rezervat prirode Koviljsko-Petrovaradinski rit
3. Specijalni rezervat prirode Zasavica

CITES konvencija
CITES (Convention on International Trade in Endangered
Species of Wild Fauna and Flora) Konvencija o
meunarodnoj tregovini ugroenim vrstama divlje flore i
faune,, kao i njihovim derivatima,
faune
derivatima, usvojena je u Vaingtonu
marta 1973.
Ova Konvencija pretstavlja
meunarodni sporazum kojim se obezbeuje
meunarodna saradnja u zatiti odreenih
vrsta divlje flore i faune od prekomerne
eksploatacije putem meunarodne trgovine.
Naa zemlja je ratifikovala ovu konvenciju
2001..
2001

ZATITA PRIRODNIH DOBARA

NA INTERNACIONALNOM NIVOU

PROGRAM: OVEK I BIOSFERA (MAB)

SRBIJA

CRNA
GORA

1 (9?)

(5 ?)

KONVENCIJA O PODRUJIMA VODENIH

STANITA OD MEUNARODNOG ZNAAJA
NAROITO KAO STANITA PTICA RAMSAR

KONVENCIJA O SVETSKOJ PRIRODNOJ BATINI

UKUPNO ZATIENIH PRIRODNIH DOBARA U SRCG

13 (14?)

Ex situ zatita
Ex situ zatita ugroenih vrsta, odnosno zatita izvan prirodnih
stanita odvija se u:
- Botanikim batama
- Zoolokim vrtovima i akvarijumima
- U privatnim kolekcijama ivih biljaka (male bate,
alpinetumi i sl.)
- Bankama gena, odnosno bankama semena i plodova
- U specijalizovanim laboratorijama u kojima se pod
strogo kontrolisanim uslovima na specijalnim hranljivim
podlogama moe dugo vremena odravati i
razmnoavati (klonirati) biljni i ivotinjski materijal
sakupljen na prirodnim stanitima - kultura tkiva

Botanike bate
Pored obrazovne i naune funkcije,
botanike bate u svetu sve vie
preuzimaju ulogu azila,
azila, odnosno
vetakog refugijuma, a samim tim i
eksperimentalnog poligona za
ouvanje i razmnoavanje kritino
ugroenih biljnih vrsta
U svetu ima oko 1 600 botanikih bati
u kojima se uva oko 80 000 vrsta i
kroz koje godinje proe oko 150
miliona posetilaca
Univerzitetsku botaniku batu
Jevremovac, Biolokog fakulteta u
Beogradu osnovao je Josif Pani
1874. godine. Na otvorenom prostoru
od 4,82 ha i staklari ivi oko 2500
vrsta

Botanika bata Jevremovac - Centar Ex situ zatite ugroenih biljnih vrsta

Zooloki vrtovi i akvarijumi

- Uloga zoo vrtova i akvarijuma jednako je znaajna kao i uloga
botanikih bati
- Sredinom 90
90--tih godina XX veka bilo je aproksimativno
700..000 individua,
700
individua, predstavnika 3.000 vrsta sisara, ptica,
gmizavaca i vodozemaca u priblino 800 zoolokih vrtova kojima
se profesionalno upravlja
- U tom periodu zoo vrtovi su imali programe uzgoja ugroenih
vrsta u vetakim uslovima

Prihvatilite za divlje ivotinje u Zoo vrtu Pali

U naoj zemlji, u zoo vrtu Pali
koji je osnovan 1949. godine,
2005. godine formirano je
Prihvatilite za divlje ivotinje

Prihvatilite funkcionie kao

poseban program, iji je cilj
da se pomogne ranjenim,
bolesnim, naputenim i
oduzetim divljim
ivotinjama koje nisu u
mogunosti samostalno da
opstanu u prirodi,
prirodi, da se
brine o njima do njihove
potpune rehabilitacije i
vraanja u prirodu

Banke gena

Kolekcije gena i
semena, odnosno banke
gena, pretstavljaju
posebno organizovane i
visoko specijalizovane
kolekcije ivog
materijala koji se
sakuplja, skladiti,
odrava i razmnoava
pod strogo kontrolisanim
i specifinim uslovima

Ex situ zatita u specijalizovanim laboratorijama

In vitro konzervacija
Razvijanje kulture tkiva i organa i
somatska embriogeneza

Krioprezervacija
u tenom azotu na -196 oC

Konzervacija izolovane DNK

Reintrodukcija
Krajnji cilj svih aktivnih mera zatite koje se
sprovode u praksi je vetako vraanje
ugroenih vrsta na stanita sa kojih su
iezle (reintrodukcija
reintrodukcija))
Uspeno razmnoene vrste gajene u
botanikim batama, zoo vrtovima i
akvarijumima, ili razmnoene posebnim
laboratorijskim tehnikama vraaju se na
prirodna stanita
Nakon reintrodukcije,
reintrodukcije, na prirodnim
stanitima im se posveuje specijalna
panja,, sve dok se njihov broj ne stabilizuje,
panja
a one se u potpunosti ne prilagode

Primer kaliforniskog kondora

Dobar primer primene aktivnih
mera zatite pretstavlja kalifornijski
kondor (Gymnogyps californianus),
jedna je od najugroenijih ptica
Severne Amerike
Opasnost od iezavanja ove vrste
bila je toliko velika da su preostali
divlji kondori uhvaeni 1987. godine
i prebaeni u posebne prostore za
parenje u zoolokim vrtovima u Los
Anelesu i San Dijegu
Kondori su se u zatoenitvu
uspeno parili, a do 1990. godine
njihovi mladi su puteni u poseban
rezervat ne bi li se razvila nova
populacija koja se razmnoava u
divljini

Primer rtanjske metvice

Treba posebno istai primer uspeno
preduzetih mera aktivne zatite u
naoj zemlji
Uspeh je ostvaren u okviru projekta
Mikropropagacija, reintrodukcija i
plantano gajenje ugroene,
endemske i potencijalno lekovite
biljne vrste Nepeta rtanjensis koji
su realizovale Katedra za fiziologiju
biljaka Biolokog fakulteta
Univerziteta u Beogradu i Odeljenje
za fiziologiju biljaka Instituta za
bioloka istraivanja Sinia
Stankovi u Beogradu

Rtanjska metvica (Nepeta

rtanjensis) je krajnje ugroena
vrsta, za koju se procenjuje da je
prisutna u prirodi sa svega oko 700
jedinki
Uzevi svega tri biljke iz prirode,
prirode, u
laboratoriji je primenom metode
kulture tkiva napravljeno deset
hiljada jedinki
U okviru projekta je iz sadnog
materijala dobijenog
mikropropagacijom, na prostoru
Rtnja u 2004. godini zasaeno
1 000 jedinki ove vrste na
otvorenom krenjakom
kamenjarskom stanitu, u
neposrednoj blizini prirodnog
lokaliteta Javor

Reintrodukcija dabra u Srbiju - Zasavica 2004

 Prema Prostornom planu Republike Srbije

do 2010. godine, pod neku od kategorija In
situ zatite treba staviti ukupno 10%
teritorije.
KAKO !?
Proirenjem granica ve postojeih
prirodnih dobara
Proglaenjem novih zatienih podruja

MEUTIM,

Formalna Zakonska zatita nije dovoljna sama po sebi,

mada je veoma vana
Potrebno je:
Najpre, hitno budetski pozicionirati zatiena
prirodna dobra Srbije, posebno J.P. Nacionalne
parkove
Otro i beskompromisno sprovoditi inspekcijski nadzor
odnosno donoenje i sprovodjenje srednjoronih i
godinjih PROGRAMA ZATITE I RAZVOJA

UVEREN SAM DA E NAM TO POI ZA RUKOM,

AKO NE NAMA, ONDA MAKAR VAIM
UCENICIMA ILI STUDENTIMA

Jer, Sutranji svet e izgledati onako kako ga deca

danas vide (Duko Radovi)

SAMO DA NE BUDE KASNO !?