Ekološki intervjui u doba korone - maj 2022.

godine
GODINA III - BROJ 21 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ

Ekološki intervjui u doba korone

Prof. dr Snežana Branković, rukovodilac Botaničke bašte u Kragujevcu,

Prirodno-matematički fakultet – Institut za biologiju i ekologiju, Univerzitet
u Кragujevcu

„O prirodi se uči u prirodi!“

Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Pitanje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji je jako kompleksno. Sa jedne strane imate zakonsku regulativu koja

jasno reguliše sve aspekte zaštite životne sredine, dok nasuprot tome imate primere u praksi koji govore da se zakoni,

propisi i akta ne sprovode ili se selektivno sprovode na terenu. Navešću Vam primer: tokom istraživanja na veštačkoj

akumulaciji Gruža bila sam svedok višestrukog kršenja zakona, od toga da se otpadne vode ispuštaju u Vodojažu, da

poljoprivrednici peru cisterne kojima su prsakli useve, da se odvija krivolov i drugo. Takođe, kao planinarka imala sam prilike

da se uspenjemo na vrhove i preko 2000 metara i vidimo svuda rasuti otpad. Divlje deponije, kao što znate, srećemo na

svakom koraku. Mislim da je problem u spovođenju zakona, politici kažnjavanja zagađivača, ali mnogo više u (ne)svesti

čoveka kolika je važnost očuvanja životne sredine.

 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Prof. dr Snežana Branković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

U kojoj meri je pandemija korona virusom uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Pandemija korona virusom je ostavila duboke tragove kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Tokom vremena

pandemije, i sami znate, da su nam kretanja bila ograničena, socijalni kontakti su bili ograničeni, uobičajne tokove života

smo morali da modifikujemo i transformišemo prema postojećoj situaciji.

Bili smo pod stalnom tenzijom i rešavanjem stresnog pitanja „Borbe ili bekstava“.

Profesionalno, mnogo toga se moralo rešavati na drugačije načine i tražili su se modusi, da se nama potpuno nova situacije,

prevaziđe. Nastava je bila on line, nije bilo praktične i terenske nastave, kao i terenskih ekskurzija. Zamislite studenta

biologije koji ne vidi, ne opipa, ne sagleda i iskustveno ne spozna prirodu! O prirodi se uči u prirodi! Mislim da je za svakog

predavača period korona virusom bio izazov, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu, i da smo suočavajući se

problemima i rešavajuči ih, ipak ponešto naučili o sebi samima i mogućnostima da svoju profesiju dobro obavljamo i na

drugačije, inovativnije i specifičnije načine.

Predavač ste na Institutu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta – Univerziteta u Kragujevcu.

Uzimajući u obzir da je Vaša uža naučna oblast: Morfologija, sistematika i fitohemija biljaka, koje sve predmete

studentima predajete? Kakva je zainteresovanost sadašnjih generacija da stiču nova znanja? Jeste li zadovoljni

njihovom voljom i motivisanošću za rad?

Da, moja uža naučna oblast je Morfologija, sistematika i fitohemija biljaka, ali sam ja zapravo predavač i asistent na Katedri

za botaniku. Aktivno učestvujem u nastavi iz nekoliko predmeta na osnovnim i master studijama Biologije i Ekologije ako što

su: Sistematika viših biljaka 1, Viši kurs botanike, Zaštićena područja Srbije, Osnovi pedologije, Ekološki monitoring životne

sredine, Bioremedijacija i drugo.

Iako se naša majka Zemlja danas nalazi možda pred najvećim izazovom opstanka, zainteresovanost za biologiju i ekologiju

već godinama opada. Sećam se, PMF u Kragujevcu je prvi otvorio smer Ekologije u Srbiji, i tada smo imali neverovatnu

zainteresovanost za taj smer. Međutim, politika zapošljavanja nije pratila nadolazeći broj novih stručnjaka, tako da naši

studenti i sa prosecima iznad 9, čak i 9,5 već godinama čekaju posao na birou rada.
Kada imate takvu situaciju, onda, iako imate populacije mladih ljudi koji su voljni i željni da saznaju, jednostavno oni nemaju

motivaciju da studiraju Fakultet posle koga neće imati uhlebljenje.

Posle dvadesetogodišnjeg iskustva rada u prosveti, mogu da kažem da je volja i motivisanost mladih ljudi za učenje i

saznavanje opala, kao i nivo znanja sa kojim dolaze na studije. Nama predavačima ostaje izazov na koji način, kojim putem

doći do mladog čoveka, zaiteresovati ga i otvoriti mu beskrajne i široke puteve znanja i saznanja.

Zamolio bih Vas da za naše čitaoce i javnost predstavite istorijat i sadržaj Botaničke bašte u Kragujevcu čiji ste

vi rukovodilac?

Formiranje Botaničke bašte u Кragujevcu je dugotrajan višegodišnji proces koji je započeo 1992. godine i koji se prenosi, u

kontinuitetu, na sledeće generacije. U okviru programa zaštite biodiverziteta Vlada SR Jugoslavije donela je 1993. god.

Rezoluciju o očuvanju biodiverziteta u našoj zemlji, gde se kao jedna od važnih mera predviđa formiranje botaničkih bašti. U

skladu sa tim u Кragujevcu je, u saradnji resornog ministarstva i lokalne samouprave, osnovana Botanička bašta kao

posebna organizaciona jedinica Prirodno-matematičkog fakulteta u Кragujevcu.

Botanička bašta je kao posebna organizaciona celina Instituta za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u

Univerziteta u Кragujevcu svečano otvorena 8.09.1997. godine. Područje Botaničke bašte u Кragujevcu se nalazi u sklopu

Memorijalnog parka 21. oktobar, zauzima prostor od 18,4 ha, i predstavlja najveću botaničku baštu na Balkanskom

poluostrvu. Takođe, ona predstavlja i naučno-nastavnu bazu Prirodno-matematičkog fakulteta u Кragujevcu i veliku

laboratoriju na otvorenom.

Danas Botanička bašta u Кragujevcu ima višestruki značaj. Na prostoru Bašte kao naučno – nastavne baze odvijau se

aktivnosti naučnih radnika kojima se omogućava kontinuirano očuvanje biodiverziteta flore Srbije, doprinosi očuvanju

genofonda autohtonih vrsta što ima veliki praktični značaj i u očuvanju ugroženih biljnih vrsta Srbije i Balkanskog

poluostrava. Takođe, Bašta je i mesto aktivnosti edukacije u oblasti zaštite biodiverziteta i životne sredine, čime se podiže

stepen ekološke kulture najšire populacije.

Botanička bašti pre svega predstavlja naučno-nastavnu bazu i veliku laboratoriju na otvorenom tako da pruža velike

edukativne mogućnosti. Pored nastave za studente Prirodno-matematičkog fakulteta, Instituta za biologiju i ekologiju

realizuje se teorijska i praktična nastava, kao i naučni radovi iz oblasti kao što su: morfologija, sistematika i fitogeografija

biljaka, ekologija biljnih vrsta i zajednica, taksonomska istraživanja biljaka, floristička istraživanja Srbije, zaštita retkih i

ugroženih biljnih vrsta flore Srbije, istraživanja indikataorske uloge biljaka ali i životinja u detekciji stanja životne i druga

fundamentalna istraživanja iz oblasti biologije.

U Botaničkoj bašti, kao centru za očuvanje biljnog genofonda i zaštiti ugroženih biljnih vrsta, nastavljena su primenjena

botanička istraživanja prvenstveno usmerena na konzervaciji vrsta u „in-situ“ i „ex-situ“ uslovima. Zaštita „in-situ“

podrazumeva očuvanje klimatogene zajednice hrastovog pojasa, odnosno šuma sladuna i cera (Quercetum frainetto – cerris

Rudski 1949). Ova zajednica pokriva velike površine Srbije, pre svega Šumadiju, šireći se prema Bosni, Crnoj Gori,

Makedoniji i Bugarskoj. Intezivnom antropogenom aktivnošću areal pomenutih hrastova na području naročito Šumadije je

znatno smanjen tako da je uloga Botaničke bašte u očuvanju klimatogene zajednice ovog hrastovog pojasa dobila na

izuzetnom značaju.

Opšta, važna uloga botaničkih bašti je i u očuvanju i zaštiti ugroženih i zaštićenih biljnih vrsta sa određenog područja. Naučni

radnici Instituta za biologiju i ekologiju rade na „ex-situ“ zaštiti biodiverziteta flore Srbije umnožavajući na terenu Botaničke

bašte pojedine ugrožene, reliktne i endemične vrste. Njihovom reintrodukcijom na prirodna staništa obezbeđuje se opstanak

vrsta na ugroženim lokalitetima. Istovremeno se unose i druge autohtone vrste (drvenaste, žbunaste, zeljaste, lekovite,

medonosne, jestive, šumske voćkarice, dekorativne i dr.), kako bi se obogatio fond autohtonih vrsta i one sačuvale za

buduće generacije.
 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Prof. dr Snežana Branković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

U Botaničkoj bašti u Кragujevcu, posebna je pažnja posvećena zaštiti retkih, endemičnih i ugroženih taksona flore Srbije i

Balkanskog poluostrva. Na prostoru Botaničke bašte gaje se i čuvaju reliktne i endemične vrste Balkanskog poluostrava, kao

što su Picea omorika (Pančić) Purk., Pinus heldreichii H. Christ., Pinus peuce Griseb., Forsythia europaea Degen & Bald. i dr.

Na prostoru Bašte formirano u organizacionom smislu nekoliko celina:

• Izložbena celina (prilazni dekorativni deo, Školski biološki centar, dendrarijum, alpinetum, specijalne kolekcije i dr.);

• Administrativno-naučna celina (adaptirana postojeća zgrada – buduća Upravna zgrada i objekat u izgradnji za

smeštaj laboratorija, herbarijuma, biblioteke);

• Ekonomsko-proizvodna celina (rasadnik, plastenici, staklenik, organske bašte, tople leje)

Najvredniji deo Botaničke bašte predstavlja Izložbeni deo koji obuhvata veći broj tematskih celina i zona sa različitim biljnim

vrstama. Specifične i posebne tematske celine su: florne zone Azije, Evrope i Balkana; kamenjar sa hazmofitnim i

sukultentnim biljkama; zona šumskih voćkarica (mukinja, jarebica, divlja trešnja, divlja jabuka i dr.); dendrarijum; zeleni

lavirint sa autohtonim vrstama (Pančićeva omorika, kalina, jorgovan, lovor-višnja, forzicija, grab, hibiskus), deo sa lekovitim

i začinskim biljkama; Školski biološki centra sa sadržajima prilagođenim za decu predškolskog i školskog uzrasta; deo sa

oglednim baštama i toplim lejama; glisteljak za proizvodnju organskog đubriva; mini staklenik; dečiji zabavni kutak sa

interaktivnim igračkama; kutak za životinje i dr.

Кao naučno-nastavna baza Prirodno-matematičkog fakulteta u Кragujevcu, Botanička bašta svojim sadržajem:

• olakšava studentima biologije, ekologije i drugih srodnih fakulteta (farmacije, šumarstva, medicine i dr.) da lakše

savladaju delove nastavnih programa botaničkih disciplina

• proširuje znanja, razvoja svesti o očuvanju i zaštiti životne sredine kod svih posetilaca

• promoviše biodiverzitet i time podstiče razumevanje njegovog značaja kao i opasnost od njegovog gubitka
Studenti svojim angažovanjem u okviru predmeta čije kurseve pohađaju na osnovnim i višim stepenima studija značajno

doprinose razvoju i održavanju Botaničke bašte. Botanička bašta pruža mogućnost da se na relativno malom prostoru upozna

raznovrstnost biljnog sveta, da se otkriju tajne njihove klasifikacije, morfologije, rasprostranjenja, načina prilagođavanja na

život u najrazličitijim uslovima spoljašnje sredine i mogućnosti njihove zaštite.

U Botaničkoj bašti organizuju se i edukativne radionice u cilju edukacije predškolske i školske dece. Takođe, Botanička bašta

ima i dve biblioteka na otvorenom sa velikim brojem knjiga posvećenim najmlađoj populaciji ali i sa stručnom literaturom.

Uspostavljena je dobra saradnja sa sa stručnim školama iz grada čiji učenici deo praktične nastave i vežbe predviđene

programom rada izvode u Botaničkoj bašti. Namera tima Botaničke bašte je da posetiocima različitih uzrasta na jednostavan,

razumljiv način približi svet biljaka koji ih okružuje i usadi ljubav prema biljnom svetu i svest o značaju njihovog očuvanja.

Naučni kadar Instituta za biologiju i ekologiju osmislio je i realizuje niz edukativnih radionica na terenu Bašte namenjenih

kako školskoj omladini, tako i najširem građanstvu u okviru radionica „nauka za sve“, kao i turistima i ljubiteljima prirode.

Na prostoru Botaničke bašte se održavaju brojni kampovi za domaće i strane studente u okviru različitih projekta, kao i letnje

škole i letnji kampovi za decu različitih uzrasta. Posetioci mogu videti zanimljive biljne vrste, saslušati predavanja o

pojedinim vrstama, o aspektivnosti u prirodi, o značaju očuvanja biodiverziteta i dr, provesti prijatne trenutke u šetnji,

rekreirati se i družiti u prirodi.

Veliki prostor Botaničke bašte pruža i mogućnost uživanja i relaksacije u zdravoj prirodnoj sredini što se naročito značajnim i

korisnim pokazalo u vreme pandemije Corona virusa. Delovi Botaničke bašte su posvećeni udruženjima u čijem su fokusu

osobe sa invaliditetom i marginalizovani članovi društva u kojima oni daju svoj doprinos sadeći svoje drveće ili održavajaući

svoj kutaka u Bašti. Кao dobar primer saradnje Botaničke bašte sa ustanovama i društvima iz grada Кragujevca je saradnja

sa Streličarskom klubu osoba sa invaliditetom „Oko sokolovo“ i ustupanje dela Botaničke bašte, radi uređenja terena za

treninge i prezentacije Кluba. Takođe, kao rezultat dugogodišnje saradnje Predškolske ustanove „Vrabac“ i Botaničke bašte,

formirana je šumska radionica i relizuje se Erazmus + projekat „Vrtić pod krošnjama – razvoj i implementacija kurikuluma

šumske pedagogije za vrtiće“ (КA210 – Mala partnersta, Šlolsko obrazovanje, br. 2021-1-SI01-КA210-SCH-000031315, br.

slučaj: КA210-SCH-3/21). U Bašti se već duži niz godina sprovodi akcija „Drvo znanja, ljubavi, prijateljstva i mira“ u kojoj svi

zainteresovani mogu donirati i zasaditi svoje drvo što doprinosi svesti o ekološkoj svesti građana.
Na prostoru Botaničke bašte odvijaju se brojni edukativni, kulturni i muzički događaji u okviru različitih manifestacija.

Botanička bašta u Кragujevcu nema instituciono finasiranje tako da je većina sadržaja u Bašti finansirana putem različitih

projekata i donacija. Najveći deo radova na formiranju Botaničke bašte omogućen je projektima Resornog ministarstva za

zaštitu životne sredine Republike Srbije: Uređenje dela Botaničke bašte u Кragujevcu (2004), Formiranje programa

prezentacije Botaničke bašte u Кragujevcu (2005), „Ex-situ“ zaštita biodiverziteta flore Srbije (2010–2012) i projekat

sufinansiran iz fonda Razvojne inostrane pomoći: Razvoj botaničke bašte u Кragujevcu (2006). Početkom novembra 2021.

godine otpočeo je Erazmus+ projekat „Vrtić pod krošnjama – razvoj šumske pedagogije“ koji realizuje PU „Vrabac“ iz

Кragujevca sa partnerima iz vrtića Beltinci iz Slovenije u saradnji sa PMF-om u Кragujevcu.

Uređeni sadržaji u Botaničkoj bašti doprinose jačanju turističke ponude regiona, jer omogućavaju odmor, šetnju, estetsko

uživanje, održavanje naučno-popularnih i kulturnih događaja i sl. Botanička bašta u Кragujevcu je sastavni deo programa

daljeg razvoja i unapređenja regiona, a svakako predstavlja i kulturno dobro od značaja i za Republiku Srbiju i čitav region

Balkanskog poluostrava.

U jeku najačeg talasa pandemije korona virusa 2020. godine u saradnji sa Centrom za ekološko obrazovanje i održivi razvoj

realizovali ste projekat „Školski biološki centar“. Kažite nam šta su najveća postignuća tog projekta i koje je to nove sadržaje

tada dobila Botanička bašta u Kragujevcu?

U Botaničkoj bašti organizuju se edukativne radionice u cilju edukacije predškolske i školske dece, ali i vaspitača, učitelja i

nastavnika.

Tome naročito doprinosi Školski biološki centar osnovan 2016. godine od strane CEOOR-om (Centar za ekološko obrazovanje

i orživi razvoj) sa različitim tematskim celinama prilagođenim prvenstveno predškolskoj školskoj i deci.

U okviru Školskog biološkog centra nalaze se sadržaji kao što je: letnjikovac, bašta boja, apotekatski vrt, deo za

kompostiranje i reciklažu, eko-slagalica, pica vrt, hotel za insekte, medonosna baštom i drugo. Svi ovi navedeni sadržaji se

aktivno koriste u različitim tematskim edukativnim radionicama.

 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Foto: Lična arhiva – Prof. dr Snežana Branković

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Nedavno je Prirodno-matematički fakultet – Univerziteta u Kragujevcu podržao ideju i deo prostora Botaničke

bašte ustupio za prostor šumske igraonice u okviru Erazmus + projekta „Vrtić pod krošnjama- razvoj šumske

pedagogije“. O kakvom se projektu radi i šta će se to realizovati u Botaničkoj bašti?

Erazmus+ je jedan od najvećih programa EU koji finasira projekte mobilnosti i saradnje u oblasti obrazovanja, obuka mladih i

sporta. Početkom novembra 2021. godine zvanično je otpočeo Erazmus + projekat „Vrtić pod krošnjama – razvoj šumske

pedagogije“ koji realizuju PU „Vrabac“ sa partnerima iz vrtića Beltinci iz Slovenije.

PU „Vrabac“ je po drugi put deo ovog programa čiji je opšti cilj da, kroz celoživotno učenje, podrži obrazovni, profesionalni i

lični razvoj pojedinaca.

Bazična ideja Projekta je deca provode više vremena van vrtića upoznajući se sa prirodom. Takođe, ovim Projektom se

unapređuju veštine i znanja u oblasti šumske pedagogije kroz međunarodnu saradnju. Osnovni cilj Projekta je svi učesnici u

Projektu izgrade pozitivan stav prema prirodi. Dana 25.februara 2022. godine održana je prva radionicu za deca i otvaranje

šumske igraonice u Botaničkoj bašti. Na početku posete deca su nazdravila zajedno sa vaspitačima prirodi i druženju sokom

od zove.

Deca su tokom posete imala razne zadatke, upoznavala su biljke, grlila drveće, brojala godove, posmatrali nebo i igrala u

šumskoj igraonici i igrama na otvorenom. Na kraju posete deca su uživala u inretaktivnom skeču koji su priredile vaspitačice.

Glumile su gradskog i seoskog miša koji su upoređivali život u gradu i selu.

Tokom narednom perioda na prostoru Botaničke bašte će biti realizovane i druge tematske edukativne radionice. PMF u

Кragujevcu je podržao ideju i deo prostora Botaničke bašte ustupio za prostor šumske igraonice koja će biti dostupna svim

posetiocima.

Na kojim projektima i programima još radite?

Pored već pomenutog Erazmus+ projekat „Vrtić pod krošnjama – razvoj šumske pedagogije“ na prostoru Botaničke bašte

otpočeo je još jedan Erazmus+ projekat čiji je noslilac „Ekološko udruženje fanova kampova“ koji podrzumeva razmenu

studenata i formiranje internacionalnog kampa na prostoru Botaničke bašte.

Takođe, već duži niz godina imamo dobru saradnju sa Gradskom upravoma grada Кragujevca i realizujemo mini Projekte

„Mladi botaničari“. Naravno tu je i saradnja sa Naučnim klubom iz Кragujevca i realizacija brojnih projekata u okviru Кluba,

kao i mnogi drugi projekti.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Može li koncept „zelena ekonomija“ da zaživi u Srbiji?

Na ovom nivo razvoja ekološke svesti i savesti naraoda na prostoru Srbije koncept „zelene ekonomije“ po meni nije moguć.
Šta je neophodno da se učini da bi se promenila svest o neophodnosti zaštite životne sredine kod nas?

Ono što smatram da može doprineti promeni svesti o nepohodnosti zaštite životne sredine je veliki rad stručih lica na

edukaciji, pre svega najmlađe populacije.

Ono što mi već duži niz godina radimo u Botaničkoj bašti je edukacija školske i predškolske dece. Pokazalo se da su naši

studenti i učesnici edukativnih radionica dovodili svoji decu, a ona dovode svoju decu da na očigledan, prirodan, izvoran

način uče o prirodi.

Pored rada sa najmlađom populacijom treba raditi i sa odraslima i na očigledan primer pokazati kako svojim postupcima

utičemo na prirodu. Ako svako od nas učini samo mali pomak u očuvanje prirode, svi ti mali pomaci zdrženi zajedno mogu da

doprinesu zaštiti, očuvanju u održanju prirode i ovakvog pojavnog života na Zemlji. Naravno, tu ne treba zaboraviti ni

zakonsku regulativu i sve one karike u lancu donošenja i spovođenja Zakona o zaštiti životne sredine.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA

Milisav Pajević
 Ekološki intervjui u doba korone

Dr Marijana Ćurčić, vanredni profesor – Katedra za toksikologiju

„Akademik Danilo Soldatović“ Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu

„Naša informisanost o hemikalijama je važna, jer tako sami kreiramo

bezbedno okruženje“

Možete li da nam date Vaše viđenje aktuelnog stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Na osnovu sagledavanja aktivnosti potrošača, državnih organa i industrije u oblasti upravljanja hemikalijama, koja je meni

najbliža mogu da kažem da se svi akteri u održnju životne sredine zalažu za zdraviju životnu sredine i mere prevencije od

zagađenja. Možda su im neku putevi lakši, a neki sporiji, uglavnom dostižu postavljene ciljeve u oblasti upravljanja

hemikalijama.

Ono što uočavam je potreba za ljudskim resursima, finansijska podrška i prostor za podizanje svesti javnosti.
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Lična arhiva – Dr Marijana Ćurčić

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Kako biste ocenili rad nadležnih republičkih organa u oblasti zaštite životne sredine?

Sarađujem sa Odeljenjem za upravljanje hemikalijama Ministarstva zaštite životne sredine i oni su zaista ažurni u smislu

aktivnosti na harmonizaciji propisa. Prate međunarodne novine, zalažu se za ratifikacije međunarodnih konvencija i slično.

Možda nemam širu sliku jer sam vezana za jedan segment koji je povezan sa zaštitom životne sredine.

Koliko je globalna pandemija bolesti COVID 19 uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Globalna COVID-19 pandemija je promenila moj način života, režim ishrane, navike vezane za fizičku aktivnost te se odrazila

na lične i profesionalne obaveze.

U nekim segmentima je dovela do ubrzanja, jer su se online događaji realizovali brže, bilo ih je više tokom radnog dana.

Međutim, izostanak komunikacije uživo je ostavio traga. Nadokandićemo.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Lična arhiva – Dr Marijana Ćurčić

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Kažite nam gde se sve i u kom obimu mogu naći supstance koje izazivaju zabrinutost (SVHC) koje između

ostalog mogu da ometaju funkciju endokrinog sistema? Možemo li se zaštiti?

Zakonom o hemikalijama i podzakonskim aktima to jest Listama supstanci koje izazivaju zabrinutost (SVHC) i Listama

supstanci kandidata za listu supstanci koje izazivaju zabrinutost Srbija ide u korak sa regulatornim okvirom EU.

Imamo zakonodavni okvir, poznato je da u proivodima ne sme da ih bude više od 0,1 posto, da potrošač ima pravo da zatraži

tu informaciju i za kozmetički proizvod, i za igračku, za bilo koji drugi proizvod na tržištu, odeću, podne obloge, računare i

tako dalje, zakonodavno smo zaštićeni. Možemo polako izučavati najčešće nazive SVHC supstanci poput ftalata ili bisfenola A

i unapređenjem opšte informisanosti i postavljanjem pitanaj prodavcima i interesovanjem možemo uticati da svest o SVHC

sustnacama bude daleko viša.

Svojevremeno ste sa timom saradnika objavili rad na temu živa i upravljanje rizikom. Koliko ima žive u

predmetima koje svakodnevnom koristimo i da li smo adekvatno zaštićeni mi, biljke, voda i životna sredina?

Verujem da se zbog usaglašavanja propisa živa retko nalazi u predmetima kojee svakodnevno koristimo. Toplomeri sa živom

su na primer zabranjeni za korišćenje. Ukoliko i postoje predmeti koji sadrže živu, potrebno je da ih odlažemo u otpad na

način da ne dospeju u komunalni otpad i odatle se oslobodi živa u životnu sredinu.

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Lična arhiva – Dr Marijana Ćurčić

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Na kojim programima i projektima trenutno radite?

Trenutno radim na projektu Udruženja toksikologa Srbije – Za zdravu bebu – informisana mama u svetu hemikalija. Projekat

je već drugi put odobren, koordinira ga prof. Aleksandra Buha Đorđević, a realizuju nastavnici i saradnici Katedre za

toksikologiju „Akademik Danilo Soldatović“ Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u toku je bilateralni trogodišnji

istraživački projekat sa Republikom Kinom kojim rukovodi prof. Danijela Đukić-Ćosić i ispituje toksičnost sulforafana kao

antivirusnog leka, od razvoja do primene i dospevanja u otpad, te i refleksiju na životnu sredinu. Najviše angažovanja je u

oblasti procene toksikoloških svojstava hemikalija, obuke savetnika za hemikalije i slično.

Šta Vi mislite, možemo li „zelenu ekonomiju” iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?

Potrebna nam je „zelena ekonomija“, a do nje bi mogli možda najlakše da dođemo unapređenjem sopstevnog ponašanja

prema proizvoda koje odabiramo, koje odlažemo u otpad i kojima rukujemo.

Mi određujemo čime hoćemo da rukujemo u skladu sa našom informisanošću.

 Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Lična arhiva – Dr Marijana Ćurčić

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

Informisana mama (i svo njeno okruženje) u svetu hemikalija.

Klub prijatelja EKONEC-a : CIS – Cementna industrija Srbije , E-RECIKLAŽA , Apatinska pivara

Milisav Pajević
Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Iskoristite jedinstvenu ponudu EKONEC-a

Ekološki intervjui u doba korone - maj 2022. godine

GODINA III - BROJ 21 - IZDAVAČ NEC-RP - MILISAV PAJEVIĆ
EKONEC je upisan u Registar javnih glasila pod brojem IN000004.
Osnivač i izdavač: Nepušački Edukativni Centar - RP, Kragujevac.
Za osnivača i izdavača, glavni i odgovorni urednik: Milisav Pajević.
Distribucija: Dostava na mejl korisnika koji je član EKONEC kluba.
Adresa redakcije: Igumana Pajsija 10, 34113 Kragujevac.
Telefon: +381 (0) 61 130 97 55.