Ekologija

Zatita ivotne sredine
Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Rudarsko-geoloki fakultet
Univerziteta u Beogradu
Ul. Djuina 7, Beograd

(IVOTNA SREDINA I MINERALNE SIROVINE)
Beleke sa predavanja

PRVO POGLAVLJE
OSNOVI EKOLOGIJE

ta emo da nauimo?
Iz ega emo da uimo ?
Kako emo da polaemo ?
Kako emo biti ocenjivani ?

Uz prvo poglavlje preporuuju se sve one publikacije koje tretiraju osnovne pojmove iz ekologije i zatite ivotne
sredine. Za savladjivanje materije koja se predaje na poetku ovoga kursa, kao i uspeno reavanje prvih testova,
studentima se preporuuje sledea literatura.
Savi I, Terezija V., 2002: Ekologija i zatita ivotne sredine, Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Stadnickii, G. V., Rodionov, A. I. 1988: Ekologiia, - V. Sh., Moskva.
Ratajac R., Veselinovi D., Antonovi G., Bokovi B., Cvetkovi M.,
2004: Ekologija i zatita ivotne sredine. Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd.
Miljkovi M., 2000: Zatita radne i ivotne sredine. - Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Withgott J., Brennan Scott, 2006: Environment, the science behind
stories. Pearson, San Francisko.
Markovi D., armati ., Greti I., Veselinovi D., 1996: Fizikohemijski
osnovi zatite ivotne sredine, Knjiga II, Izvori zagaivanja, Posledice i
zatita, Univerzitet u Beogradu.
D. uri, Lj. Petrovi, 1996: Zagaivanje ivotne sredine i zdravlje oveka,
Velarta, Beograd.

PN - prisustvo na nastavi (max. 10),

SR - seminarski rad (2x10= 20 max.),
T testovi (4x10 = 40 max.),
PI - pismeni deo ispit + UI - usmeni deo ispita (30 max.)
Testovi:
1- Osnovi ekologija (I);
2 - Zatita ivotne sredine (II); Geoetika, odrivi razvoj (III);
3- Tehnogena zemljita, zagadjenja zemljita pri eksploataciji
mineralnih sirovina (IV)
4- Zagadjenje voda i vazduha i mere zatite (V, VI),
Legenda: (I) oznaava poglavlje u skriptama.
Seminarski radovi:
I Zatita ivotne sredine u mom okruenju
II - Zatita ivotne sredine pri eksploataciji mineralnih sirovina (i
preiavanje voda, zatita sredine pri poljoprivrednoj proizvodnji, ....)

1. OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI

EKOLOGIJE
(definicije, znaaj, zadaci);
Pojam ekologije; Nastanak ;

Zatita ivotne sredine i pojam ekolokih faktora;
Klasifikacija ekolokih faktora
(abiotiki klimatski, orografski, edafski; biotiki; antropogeni faktori);
Ekoloka valenca; Biotop, ivotno stanite;

ivotna zajednica - biocenoza, ekosistem.
Kruenje materije i proticanje energije.
Biosfera jedinstveni ekoloki sistem zemlje.
Test - 1/2

Definicije
Ekologija je relativno mlada nauka koja se bavi prouavanjem
odnosa ivih bia prema neivoj i ivoj prirodi. Ekologija oikos
stanite (dom, kua) i logos nauka, uenje. Prvi ga je upotrebio
nemaki biolog Ernst Hekel u delu Opta morfologija
organizama(1866. godina). Definicija ekologija izuava
uzajamne odnose ivih bia, kao i odnose ivih bia i okolne neive
sredine. Osnivaem ekologije, kao bioloke discipline, smatra se
arls Darvin, tvorac nauke o organskoj evoluciji. U monografiji
Poreklo vrsta, 1859. godine, arls Darvin objanjava pojmove
adaptacije i prirodnog odabira, kao i pojam borbe za opstanak.
Prema tome predmet prouavanja ekologije je ivotna sredina
organizama, onda je ekologija nauka o oblicima borbe za
opstanak u najirem smislu.

Definicije
(. Ernst
Heinrich Philip Haeckel;
, 16. 1834
, 9. 1919)
,
, ,
,
.

.
,
,

.

Definicije
arls Robert Darvin
(Charles Robert Darwin, 1809
- 1882) je Britanski naunik
koji je udario temelje
modernoj teoriji evolucije
pomou koncepta razvijanja
svih ivotnih oblika procesom
prirodne selekcije.
1859 arls Darvin objavljuje
Poreklo Vrsta:

Definicije
(
, 26. 1892
, 24. 1974)
,

,
.

Definicije
Ekologija je i nauka o gazdovanju ili ekonomiji ive prirode, jer je
ona i nauka o odravanju ivog sveta u celini.
Na ovim prostorima utemeljiva ekologije je Sinia Stankovi, 1933. u
svojoj znaajnoj knjizi Okvir ivota (izdatoj samo sedam godina
posle prve knjige tampane u svetu pod nazivom Ekologija) pie:
ovek nije samo lan svoje ue drutvene zajednice, nego u isto vreme
i lan jedne daleko ire zajednice, koju ini ceo ivi svet oko njega.
Odrediti odnos oveka prema ostaloj ivoj prirodi koja je jedna
nerazdeljiva celina i koju ovek sve intenzivnije iskoriava jedan je
od zadataka ekologije, i to zadatak od nedoglednog praktinog
znaaja.

Definicije
Znaaj ekologije danas je da prouava zakonitosti
koje se odvijaju u odnosima u prirodi, odnosno koji su
nastali u istorijskom razvoju svake vrste.
Ukoliko poznajemo istoriju tih odnosa lako e se uoiti
svako naruavanje (poremeaj prirodne ravnotee),
kao i otkrivanje uzroka naruavanja ravnotee, te se
mogu preduzeti mere da se ti uzroci otklone.
Otklanjanjem uzroka, zatitie se prirodni odnosi u
ekosistemima i ovekova aktivnost usmeriti u pravcu
zatite spoljanje sredine.

Definicije
Ekologija se moe podeliti i prema stepenu organizacije:
-analitika ekologija kod koje je postupak ispitivanja analitiki, a
odnosi se na ekologiju individualnih organizama ekologiju vrste (ovo
je zapravo autoekologija ili idioekologija); i
-sintetsku (ekologija sinteze) i ona obuhvata ekoloka istraivanja tri
osnovna stupnja organizacije ivoga sveta.
Ekologija se moe podeliti i na oblast opte ili teorijske, i razliite
oblasti primenjene ekologije. Ekologije oveka prouava sloeni splet
meuodnosa oveka i njegove okolne ivotne sredine.
Poslednjih godina uvode se i pojmovi inenjerska
ekologija,
tehnika
ekologija,
privredna
ekologija itd.

Poslednjih godina u ovu multidisciplinarnu naunu oblast

uvode se i pojmovi inenjerska ekologija, tehnika
ekologija, privredna ekologija itd. Sa aspekta struke i
onih kojima je i namenjen ovaj material, pod inenjerskom
ekologijom se podrazumeva sistem inenjersko tehnikih
mera i delovanja koje treba preduzeti sa ciljem ouvanja
kvaliteta sredine u uslovima stalno rastueg zadovoljavanja
potreba oveanstva za sirovinama i energijom. U sklopu
ovoga se razlikuju dve grupe zadataka: ekoloki zadaci i
grupa inenjerskih zadataka pri emu se prvi mogu reavati
uz pomo drugih.

Zadaci e se moi sprovesti ukoliko specijalista bude

ovladao osnovima ekologije i bude imao ekoloko
miljenje odnosno bude razvijena ekoloka svest.
Definicije
IVOTNA SREDINA I EKOLOKI
FAKTORI

ivotna sredina ili okvir ivota obuhvata sve ono to

okruuje organizam i neposreno ili posredno deluje na
njegovo stanje, rast, duinu ivota i tako dalje.
Pod ivotnom sredinom organizama (pa i oveka)
podrazumeva se skup raznovrsnih ekolokih faktora ili
odgovarajuih elemenata spoljanje sredine (fizike,
hemijske, bioloke prirode pa i antropogene) u
odgovarajuem prostornom okviru koji neprekidno
deluje na organizme i za koji su vezani svojim ivotnim
potrebama.
Kompleks elemenata ili faktora ivotne sredine
neophodnih organizmu ine uslove opstanka ili ivotne
uslove sredine.

FAKTORI

KLASIFIKACIJA I ZNAAJ EKOLOKIH FAKTORA

Celokupni razvoj jedinki svake vrste odvija se u vrlo
sloenom spletu spoljanjih uslova koji ine njegovu
spoljanju sredinu, ivu i neivu. Kompleks svih uticaja koji
deluju na organizam na mestu na kome ivi ine ivotnu
sredinu, a uticaji koji potiu iz sredine su ekoloki faktori
ili spoljanji faktori.
Oni su vrlo promenljivi i organizmi na promene reaguju
ekolokim prilagoenostima koja su specifina za svaku
vrstu odnosno jedinku.
Definicije
FAKTORI

KLASIFIKACIJA I ZNAAJ EKOLOKIH FAKTORA

Ekoloki faktori mogu se podeliti na razliite naine i prema
razliitim kriterijumima. U celini osnovne kategorije
ekolokih faktora su abiotiki i biotiki faktori, dok su u
novije vreme od biotikih, kao posebna grupa po znaaju,
izdvajaju i antropogeni faktori.

Definicije
Fotosinteza

Biljke sa vodom iz tla crpe makroelemente (N, P, K,

Ca, Mg, S), kao i mikroelemente (Fe, Mn, Cu, Zn, B,
Mo), a dolaskom u lie, uz pomo hlorofila i pod
uticajem suneve svetlosti (energije) iz prisustvo
ugljen dioksida iz vazduha nastaje u procesu
fotosinteze nastaju molekuli eera glukoze i
oslobadja se kiseonik. Jedan deo vode iz lia biljaka
se gubi ispari (transpiracija)
(Suneva svetlost, voda, molekuli hlorofila, ugljendioksid eeri energija, kiseonik)
6 CO2 + 12 H2O C6H12O6 + 6O2 + 6H2O
Fotosinteza

(Suneva svetlost, voda, molekuli hlorofila, ugljendioksid eeri energija, kiseonik)
6 CO2 + 12 H2O C6H12O6 + 6O2 + 6H2O

OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena,
ekspoziciju i druge karakteristike reljefa, to ima veliki ekoloki znaaj na
rasprostranjenost pojedinih vrsta.

OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge
karakteristike reljefa, to ima veliki ekoloki znaaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.

OROGRAFSKI FAKTORI
Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge
karakteristike reljefa, to ima veliki ekoloki znaaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.

ANTROPOGENI FAKTORI
Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje oveka na
ivu prirodu. ovek je ve svojom pojavom znatno uticao na
okolnu sredinu. Oslobaaju se ogromne koliine ugljendioksida iz godine u godinu raste potreba oveanstva za
hranom, za energentima i td.

ANTROPOGENI FAKTORI
Kolubara
Vreoci

EKOLOKA VALENCA
Granica kolebanja jednog ekolokog faktora i mogunost
opstanka organske vrste u tim granicama oznaava se kao
ekoloka valenca. Ona je kod jednog organizma razliita za
razliite faktore, a razliita je i za jedan factor kod razliitih
vrsta organizama. Organizmi s uskom ekolokom valencom su
stenovalentni, a za organizme sa irokom valencom kae se da su
eurivalentni.
Kovin
Definicije
FAKTORI

Svojstvo, odnosno sposobnost prilagoavanja vrste na

odreeni opseg (dijapazon) dejstva faktora sredine naziva se
ekoloka valenca, odnosno ekoloka plastinost ili
tolerancija vrste; iri opseg kolebanja dejstva ekolokog
faktora, utoliko je ira njena ekoloka valenca.
Organizmi sa uzanom ekolokom valencom su stenovalentni (od grkog stenos
uzan), a organizmi sa irokom ekolokom valencom su eurivalentni (od grkog
exros irok).
Definicije
FAKTORI

Skup ekolokih faktora (ivotnih uslova) bez kojih

organizam ne moe da opstane predstavlja uslov
opstanka ili uslov ivota svakog organizma. Razliiti
organizmi na razliite naine reaguju na dejstvo jednog
istog faktora. Za svaku vrstu organizma karakteristini
su posebni uslovi.
Razlikuje se donja (minimum) i gornja (maksimum) granica
izdrljivosti. Najpovoljnije dejstvo ekolokog faktora oznaava se kao
optimum, a najnepovoljnije kao pesimum. Za svaki organizam, odnosno
vrstu, postoji odreeni optimum dejstva faktora spoljanje sredine.

EKOLOKA NIA
Mesto koje jedna organska vrsta zauzima i uloga koju
ima u spletu odnosa, naroito ishrane u ivotnoj
zajednici, oznaava se kao ekoloka nia, a koja
podrazumeva iskoriavanje odreenih ivotnih
mogunosti. Razliite vrste imaju i razliite
mogunosti. One koje su ograniene na odreen izvor
hrane i ogranien prostor imaju usku ekoloku niu i
njihovo preivljavanje moe biti u odreenim
uslovima dovedeno u pitanje.

EKOLOKA NIA
Ekoloka nia podrazumeva ne samo fiziki prostor u
kome ivi organizam (tip ivotnog stania jezero,
reka, pustinja) ve i njegovu funkcionalnu ulogu u
ivotnoj zajednici (vrstu hrane), kao i poloaj koji
zauzima u spektru ekolokih faktora, u odnosu na
temperaturu, vlanost, hemizam sredine, kao i u odnosu
na ostale faktore opstanka.

BIOTOP, IVOTNO STANITE

Prostorno ograniena jedinica koja se odlikuje
specifinim kompleksom abiotikih faktora naziva se
biotop (od grkih rei bios-ivot i topos-mesto). Prema
tome, biotop se moe definisati kao mesto ili prostorni
okvir koji zauzima jedna ivotna zajednica, odnosno
abiotika komponenta ekosistema.
Mesto gde jedna vrsta obino ivi zovemo ivotno
stanite podrazumevajui pod tim pojmom kompleks
abiotikih i biotikih faktora sredine.

IVOTNE ZAJEDNICE, BIOCENOZE

Jedinke jedne vrste ne ive izolovano, ve u
populacijama, a same populacije na istom stanitu
ive u zajednicama. Populacije organskih vrsta, u
prirodnim uslovima, ne ive izolovano ve zajedno, u
okviru viih organizacionih celina ili makrosistema koji
se nazivaju ivotne zajednice ili biocenoze (od grkih
rei bios-ivot i koinos-zajedniki). ivotne zajednice
su organizovane grupe populacija biljaka, ivotinja i
mikroorganizama, koje ive zajedno u istim uslovima
ivotne sredine. Prostor koji naseljava ivotna
zajednica naziva se ivotno stanite ili biotop. Oni
ine ekoloku celinu. ivotna zajednica predstavlja
biotiku, a stanite abiotiku komponentu tog skupa.

EKOSISTEM
Ekosistem je ekoloki sistem na takvom nivou
organizacije koji predstavlja kompleksno strukturno
funkcionalno jedinstvo neive i ive prirode, odnosno
biotopa i biocenoze.

BIOSFERA
Biosfera je globalni ekoloki sistem koji predstavlja
vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode na Zemlji i
obuhvata itav prostor naseljen ivim svetom. Bosfera
odnosno ivotni prostor na Zemlji, obuhvata donje
slojeve atmosfere, hidrosferu i gornje delove litosfere
zemljinu koru. Sve komponente biosfere meusobno su
vezane biogeohemijskim ciklusima razmene materije i
energije. Osnovna strukturna jedinica biosfere je
ekosistem jedinstvo odgovarajueg biotopa i
biocenoze.

BIOSFERA
Osnovni procesi koji se u biosferi odvijaju imaju po pravilu ciklini karakter i nazivaju se
biogeohemijski ciklusi. ovek na njih danas snano utie, menja ih, tako da postaje
odluujui factor dalje evolucije i opstanka ivota u biosferi. Dejstvo oveka na prirodne
procese predstavlja poseban biotiki factor, antropogeni faktor.

BIOSFERA

Efekat staklene bate, usled zagadjenja viih slojeva atmosfere


Ekologija

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ekologija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Savi I, Terezija V., 2002: Ekologija i zatita ivotne sredine, Zavod za

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

PN - prisustvo na nastavi (max. 10),

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

1. OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI

Pojam ekologije; Nastanak ;

Ekoloka valenca; Biotop, ivotno stanite;

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Poslednjih godina u ovu multidisciplinarnu naunu oblast

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zadaci e se moi sprovesti ukoliko specijalista bude

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

ivotna sredina ili okvir ivota obuhvata sve ono to

Zatita ivotne sredine

IVOTNA SREDINA I EKOLOKI

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

KLASIFIKACIJA I ZNAAJ EKOLOKIH FAKTORA

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

KLASIFIKACIJA I ZNAAJ EKOLOKIH FAKTORA

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Biljke sa vodom iz tla crpe makroelemente (N, P, K,

(Suneva svetlost, voda, molekuli hlorofila, ugljendioksid eeri energija, kiseonik)

6 CO2 + 12 H2O C6H12O6 + 6O2 + 6H2O

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

(Suneva svetlost, voda, molekuli hlorofila, ugljendioksid eeri energija, kiseonik)

6 CO2 + 12 H2O C6H12O6 + 6O2 + 6H2O

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine

Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Zatita ivotne sredine