Средња стручна школа

„Душан Тривунац Драгош“

Матурски рад из Географије

Тема:
НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ И ПАРКОВИ ПРИРОДЕ СРБИЈЕ

Ментор: Ученик:
Маја Ранђеловић Вељко Милојковић

Сврљиг, мај 2023.

САДРЖАЈ
 УВОД

Национални паркови су највреднији делови природе и све већи значај се придаје

њиховом очувању. У данашње време они све више бивају угрожени како због
природних непогода попут земљотреса, снажних ерозија, ветрова, тако и због све
веће количине отпада, туризма, и других утицаја од стране човека. Рударство,
пољопривреда, лов и риболов, изградња различитих енергетских објеката довели су
до тога да су поједине врста угрожене или нестале а друге су се пренамножиле.
Национални парк јесте подручје са већим бројем разноврсних екосистема који су од
националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме
човек живи усклађено са природом. Тежи се очувању постојећих природних
вредности и ресурса, биолошке и геолошке разноврсности али и задовољењу
научних, образовних, духовних, културних, туристичких, здравствено-рекреативних
и других потреба и активности у складу са начелима заштите природе и одрживог
развоја. 1
У националном парку дозвољене су радње и активности којима се не угрожава
природа као и опстанак врста, природних екосистема и предела. Међутим, човек као
да је заборавио да природни ресурси нису непресушни. Национални паркови не могу
да се производе од стране човека, ако се униште не могу да се обнове зато је битно
заштитити их.
Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне
средине. Такав облик заштите поминје се још у Душановом законику (члан 123.) из
14. века, где се забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству.
Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и
укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.
Први национални парк у свету је у САД- Yelowstone, проглашен 1872 . године а у
Европи је то Енгадин у Швајцарској, проглаше 1909. године.
У Србији има пет националних паркова, док су два у поступку заштите. Највећи
међу њима је Национални парк Ђердап, затим Фрушка Гора, Тара, Шар-планина и
Копаоник. О њима ће бити речи касније.
Парк природе је подручје добро очуваних природних вредности са претежно
очуваним природним екосистемима и живописним пејзажима, и намењено је
очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности, а такође и
задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, туристичких, културних и
осталих делатности усклађених са традиционалним начином живота.
Као и у националном парку, у парку природе нису дозволјене привредне и друге
делатности којима се угрожавају његова битна обележја и вредности.2

1
„Национални парк“, Завод за заштиту природе Србије, посећено 24.4.2023.
https://www.zzps.rs/wp/nacionalni-parkovi/
2
„Паркови природе“, Завод за заштиту природе Србије, посећено 24.4.2023.
https://www.zzps.rs/wp/parkovi-prirode/?script=lat

1
 Национални парк Ђердап

Национални парк Ђердап налази се на североистоку землље, на граници са

Румунијом и заузима површину од 63.786,48 хектара. Први пут је заштићен 1974.
године. Оно по чему се највише распознаје је прелепа Ђердапска клисура, која је
највећа и најлепша клисура пробојница у Европи. Сачињавају је четири мање
клисуре и три колтлине које се смењују у дужини од готово 100 км. Најлепша међу
мањим клисурама је Велики казан.
Специфичан историјски развој, врло
повољна ђердапска клима, сложена мрежа
клисура, кањона и дубоких увала, овај
простор издвајају као јединствен европски
резерват терцијарне флоре, вегетације и
фауне. Уз друге бројне врсте, знак
распознавања Ђердапске клисуре су
терцијарни реликти попут мечје леске,
ораха, јоргована, тисе, сребрне липе,
кавкаске липе, Панчићевог маклена, храста медунца или зеленике. Посебно место
заузима ђердапска лала којој је Ђердапска клисура једино станиште на свету.
Богатство флоре је условило и богату вегетацију, пре свега шумску. У оквиру
великог комплекса шума, описано је преко 50 мешовитих шумских и жбунастих
заједница.
Такође преко 150 врста птица жииви у овом националном парку. Овде је, на пример,
присутан сури орао, орао змијар, орао белорепан, црна рода, сива чапља, као и многе
друге врсте.
Фауна сисара је такође разноврсна и бројна. Најатрактивније врсте су видра, медвед,
рис, шакал, дивља свиња , јелен, срна и дивокоза.
Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему
сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су
насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Диане, Голубачки град, остаци
Трајановог пута, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели...3

3
„О парку“, Национални парк Ђердап, посећено 25.4.2023. https://npdjerdap.rs/o-parku/

2
 Национални парк Тара

Тара је проглашена Националним парком 13. јула 1981. године на укупној

површини од 24.991,82 ha. Налази се на крајњем западу Србије захватајући подручје
ограничено лактастим током Дрине између Вишеграда и Бајине Баште. У најужем
делу масива смештена је планина Звијезда, која је од Таре природно одвојена
Клисуром Дервенте. По надморским висинама, Тара спада у средње високе планине,
чија је просечна надморска висина 1.000 – 1.200 метара. Највиши врх Националног
парка је Козји рид – 1.591 метар, а највиши врх планине Таре је Збориште 1.544
метра.4
Ово је типично шумско подручје, а
по очуваности и разноврсности
шумских екосистема спада у
најбогатија шумска подручја
Европе. На Тари доминирају
мешовите шуме смрче, јеле и букве
а специфичност у односу на друге
планине Балканског полуострва
представља велики број реликтних
и ендемичних шумских врста и
заједница.
На Тари постоји преко 40 лишћарских, лишћарско-четинарских и четинарских
фитоценоза, затим 1156 врста васкуларне флоре што чини 1/3 укупне флоре Србије.
Од заступљених биљних врста 76 су ендемичне врсте. Посебну вредност и значај
има Панчићева оморика (Picea omorikа), ендемична и реликтна врста, која је успела
да преживи задње ледено доба. Осим оморике, овде је забележено још oko 600
биљних врста.
Тару насељава преко 130 врста птица. Често се могу
видети црна жуна, планински детлић, лештарка, уралска
сова, гаћаста кукумавка, жутарица, мала мухарица...
Од сисара, чести су: мрки медвед, дивокоза, срна, дивља
мачка, куна златица, или видра, домаћин обала
Перућачког и Заовинског језера.
Што се тиче споменика, најпознатији је манастир Рача,
задужбина краља Драгутина из 13. века, који је један од
најзначајнијих центара српске средњовековне
писмености. Такође и некрополе са стећцима у Растишту
и Перућцу које су 2016. стављене на УНЕСКО-ву листу
светске културне баштине.

4
„О парку“, Национални парк Тара, посећено 25.4.2023. https://www.nptara.rs/index.php/o-parku

3
 Национални парк Фрушка Гора

Фрушка Гора је планина смештена у Војводини, у близини Новог Сада. Део ове
планине се простире у источном делу Републике Хрватске. Фрушка Гора се простире
на дужини од око 80 километара, између река Дунав и Сава. За национални парк
проглашена је 1960. године а простире се на површини од 25 525 хектара.5
Највиши врх Фрушке Горе је Црвени Чот, који достиже висину од 539 метара. Други
већи врхови су Стражилово ( 321м ), Иришки Венац ( 451 м ), Велики Градац ( 471
м). Име Фрушка Гора потиче од речи Франак, што указује на франачко присуство у
овом крају. Ово је стара острвска планина, чије су долине и падине прекривене
ливадама, пашњацима и житним пољима, воћњацима и виноградима. За њу се везују
и почеци виноградарства на подучју данашње Србије. Прву винову лозу на Фрушкој
Гори засадио је римски цар Марко Аурелије Проб, који се 232 . године родио у
Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици.6
Јединствена флора и фауна као и бројни фосилни остаци је оно што Фрушку Гору
чини „огледалом геолошке прошлости“. Карактеристична је по великом броју
угрожених, ретких и заштићених биљних и животињских врста. Површине изнад 300
метара надморске висине испуњене су густим, листопадним шумама. На простору
уже зоне Националног парка расте око 1 000 врста биљака, а њихов број, заједно са
биљакама на простору заштићене зоне, прелази 1 500 врста. Од њих се највише
издвајају врсте реликтног и ендемичног карактера : ловорасти јеремичак, гороцвет,
ниска перуника, преко 30 врста орхидеја. Чак 18 врста орхидеја је од међународног
значаја.
На Фрушкој Гори је до сада регистровано
преко 400 врста гљива. Познатије јестиве
печурке на овој планини су: сунчаница,
папрена млечница, лисичарка, ђурђевача
бисерка, велика ђубретарка, пољска
рудњача, шумска рудњача, јаблановача
модрикача, прави вргањ, смрчак, мрка
трубача, крипавац … Смртоносно
отровне гљиве су : зелена пупавка и
пантеровка.

Поред такве флоре, Фрушка Гора богата је и разним врстама животињског света. На
овој планини борави преко 200 врста птица, као што су ирао крстач, патуљасти орао,
детлић, сива сеница… Овде се налази 23 врсте водоземаца и гмизаваца. Јако ретка
врста је Саламандра, чији је последњи налаз стар чак 35 година. Једина отровна
змија на Фрушкој Гори, такође изузетно ретка врста, је шарка. На овој планини
5
„О парку“, Национални парк Фрушка Гора, посећено 25.4.2023. https://www.npfruskagora.co.rs/cir/o-
parku/
6
„Национални парк Фрушка фора“, Туризам у Србији, посећено 25.4.2023.
https://turizamusrbiji.rs/fruska-gora/

4
борави 60 врста сисара из 16 фамилија и 42 рода. Најбројнија врста су шишмиши
потковичари (17 врста), као што су широкоухи љиљак, ширококрили поноћњак… Од
ситних сисара најбројнији су текиница, слепо куче... Од крупнијих сисара
најзначајнији су шакал, дивља мачка, јелен и срна. Од укупног броја сисара на
Фрушкој Гори, 38 врста су заштићене као природне реткости.

На Фрушкој Гори нема природних језера али постоје три пећине: Гргуревачка,
Лежимирска и врело потока Дубочаш. Остале су настале вештачким путем, због
радова на каменолому или клесањем од стране монаха.
Фрушка Гора позната
је по манастирима.
Некада их је било 35 а
данас их је очувано 16.
Настали су након
великог продора
Османлија и пада
српске државе. Данас
су то: Крушедол,
Петковица, Раковац,
Велика Ремета, Дивша,
Ново Хопово, Старо
Хопово. Јазак, Мала
Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин и Врдник –
Раваница. У њима су сахрањене бројне истакнуте историјске личности и чувају се
мошти светаца.7

Национални парк Копаоник

Због својих природних вредности Копаоник је 1981. проглашен за национални парк.

Обухвата површину од 11.969 хектара а по броју ендемичних врста један је од
најзначајнијих центара биодивезитета ендемичне флоре Србије.
Национални парк Копаоник налази се у централном делу наше земље, између река
Ибра и Ситнице на западу, Лаба на југоистоку, Јошанице и Козничке реке на северу
док је источна страна омеђена долином реке Расине и Топлице. Највиши врх је
Панчићев врх (2.017 m надморске висине). Највећа површина парка обухвата
централни и најшумовитији део копаоничког масива, пространи, релативно

7
„Национални парк Фрушка фора“, Туризам у Србији, посећено 25.4.2023.
https://turizamusrbiji.rs/fruska-gora/

5
заравњени предео висок око 1.700 m. Овај део масива познат је као Равни Копаоник.
Карактеришу га несвакидашња лепота и разноврсност предела.
Копаоник карактерише разноврсна геолошка грађа са стенама различитог настанка и
старости (серпентинити, гранити, шкриљци, мермери, андезити, кречњаци).
Данашње облике рељефа Копаоника створили су, кроз дуги низ година, процеси
ерозије и спирања. Његова клима обележена је са преко 200 сунчаних дана па је зато
познат и као „планина сунца“.
Животињски свет је на Копаонику веома разноврстан али се од времена када је на
њему истраживао Јосиф Панчић доста променио. Тада је тамо било медведа, рисова,
дивокоза али данас тих животиња више нема тамо. Опстали су вук, лисица, дивља
свиња, срна, твор, зец. Под природном заштитом су сури орао, сиви соко, шумска
сова, планинска шева, крстокљун, сиви пух, булјина, дивља мачка, живородни
гуштер.8

На овом масиву је пронађено преко 1.600 врста биљака. Само високопланинску

флору гради 825 врста, од којих је 91 врста ендемичног, а 82 врсте субендемичног
карактера. Такође, присутна су три локална, копаоничка ендемита. То су копаоничка
чуваркућа (Sempervivum kopaonikensis), копаоничка љубичица (Viola kopaonikensis)
и Панчићева режуха (Cardamine pancicii). O значају Копаоника за очување биолошке
разноврности говори податак да на њему расте 11,9% балканских високопланинских
ендемита. Такође, на Црвеној листи флоре Србије налази се 50 врста, на Европској
црвеној листи четири врсте и на списку природних реткости Србије 30 врста биљака
овог масива.
Овде је пронађено и чак 138 врста дневних лептира, што Копаоник чини једном од
најбогатијих планина Балканског полуострва овом групом инсеката.
Од 19. века до данас, на
подручју Копаоника је на
забележено око 180 врста
птица. Међутим, број врста је
сигурно већи и он се
процењује на око 210 врста.
Од толико забележених врста,
на Копаонику се до сада
гнездило 125 врста. Због
нестанка неколико
некадашњих гнездарица
Копаоника, број врста које се
данас гнезде овде се креће око 115.
У фауни доминирају птице шумских станишта, отворених планинских станишта и
птице културних предела. Птице везане за водена станишта нису у већој мери
присутне на Копаонику. Карактеристичне гнездарице шума Копаоника су: осичар,
8
„Национални парк Копаоник“, Национални парк Копаоник, посећено 25.4.2023.
https://www.kopaonik.rs/nacionalni-park-kopaonik/

6
орао змијар, уралска сова, гаћаста кукумавка, планински детлић, тропрсти детлић,
лештарка, мала мухарица, шумски звиждак, планинска сеница.
Високопланинске пашњаке и рудине насељавају планинска шева, дрозд камењар,
јаребица камењарка, планински попић. На стеновитим литицама и у кањонима река
гнезде се сури орао, сиви соко и буљина. Пределе са ливадама и воћњацима
насељавају прдавац, ћук, пупавац, руси сврачак, шумска шева…
Неколико врста које су се некада
редовно гнездиле на Копаонику
су услед изражених
антропогених притисака
престале да се гнезде у
савременом периоду. То су
велики тетреб, црвенокљуна
галица, жутокљуна галица,
белоглави суп, црни лешинар,
патуљасти орао, пузгавац и
златоврана.9

На територији националног парка спроводи се низ мера заштите да би се већи број

врста задржао, неке од њих су правлјење вештачких кућица за гнежђење, као и
усклађивање других активности у парку са потребама заштите птица.

Национални парк Шар-планина

Шар-планина, или како је краће називају Шара, једна је од пет националних паркова
Србије за који је проглашена 1986. године. Налази се на самом југу Србије, на
граници са Македонијом у дужини од 85 km. Верује се да је име добила захваљујући
својим шареним пејзажима који су најизраженији када је под снежним покривачем.
Стрме литице и уздигнута стеновита подручја не дозвољавају да снег равномерно
прекрије планину па њене падине издалека изгледају шарено. Ове „шаре“ настале су
још у леденом добу а начинили су их покрети леда, оставивши за собом бројне
трагове. 10
Највиши врх у Србији је Бистро са 2661 m
надморске висине. Шара је стрма,
кршевита и дивља, идеална за љубитеље
екстремних спортова и скијања ван
уређених стаза. Оно по чему је позната
9
„Животињски свет“, Национални парк Копаоник, посећено 26.4.2023.
https://npkopaonik.rs/zivotinjski-svet/
10
„Шар планина“, Екоблог.инфо, посећено 26.4.2023. https://ekoblog.info/sar-planina/

7
јесу глацијална језера којих на њеним падинама има 27, а која због невероватне
бистрина називају Горске или Шарске очи.
Укупна површина НП „Шар планина“ износи 22.805,43 ha, од чега је 10.359,00 ha у
државној својини, а у приватној и другим облицима својине 12.446 ha.11
На њеном простору живи око 1800 биљних врста, 147 врста дневних лептира, 45
врста водоземаца и гмизаваца, око 200 врста птица и 32 врсте сисара (без слепих
мишева), штоје чини једном од фаунистички најбогатијих подручја
Европе.Белоглави суп, сиви соко, сури орао, снежна зеба, орао брадан, велики
тетреб, куна златица, рис, медвед, дивокоза су неке од животиња које се тамо могу
срести. Национални парк „Шар-планина” се одликује и јединственом културном
баштином. По вредности се издваја 45 цркава и манастира подигнутих у периоду од
XII до XVI века, у време средњовековне српске државе. У најзначајније културно-
историјске објекте се убрајају испосница и манастир Св. Петра Коришког из XIII
века, црква Св. Богородице из XIII века, црква Св. Петке из XIV века, црква Св.
Богородице Одигитрије из XIV века, манастир Св. Тројице из XV века. У подножју
Шар-планине надомак града Призрена, цар Душан је у XIV веку саградио српску
средњовековну престоницу

11
„НП Шар планина“, Завод за заштиту природе Србије, посећено 26.4.2023.
https://www.zzps.rs/wp/np-sar-planina/

8
9
10
https://www.researchgate.net/profile/Danijela-Avramovic/publication/
310464727_MENADzMENT_PRIRODNIM_RESURSIMA_NACIONLANI
H_PARKOVA_SRBIJE_MANAGEMENT_OF_NATURAL_RESOURCES_
OF_SERBIAN_NATIONAL_PARKS/links/582ed9b508aef19cb81521e5/
MENADzMENT-PRIRODNIM-RESURSIMA-NACIONLANIH-
PARKOVA-SRBIJE-MANAGEMENT-OF-NATURAL-RESOURCES-OF-
SERBIAN-NATIONAL-PARKS.pdf

11