1.

Зоогеографска копна и подела на основне зоогеографске области

Zivotinje su rasporedjene u sledecim zoogeografskim oblastima:

1. Novozelandska oblast
2. Australijska oblast ( Australijska I Papuanska)
3. Polinezijska oblast ( Polinezijska I Havajska )
4. Neotropska oblast
5. Madagaskarska oblast
6. Etiopiska oblast ( Zapadnoafricka, juznoafricka I Istocnoafricka )
7. Indomalajska oblast ( Indijska, Burmansko-Kineska, Sundska, Celebeska I Filipinska )
8. Holarkticka oblast ( Arkticka, Kanadska, Sonorska, Evropsko-Sibirska, Sredozemna,
Centralno-Azijska, Mandzurijsko-kineska )

Ove oblasti mogu se grupisati u zoogeografske kategorije viseg reda tj u zoogeografska kopna,
odnosno zoogeografska carstva kojih ima 3:

1. Notogeja koja obuhvata Novozelandsku, Australijsku I Polinezijsku obast

2. Neogeja koja obuhvata samo Neotropsku oblast
3. Arkotogeja u kojoj su sve ostale oblasti

Oblasti se dele na podoblasti koje se karakterisu posebnim I cesto specificnim biljnim I zivotinjskim
carstvom.

2. Животињски свет листопадних шума

Животињски свет листопадних шума је веома разноврстан. У њима живи: јелен, дивља
свиња, срна, рис, дивља мачка, мрки медвед, куна златка,твор, ласица, кртица, веврица. Од
птица су заступљени детлићи, зеба, шумска шева, обична сеница, сеница плавић, обични
славуји, црвендаћ. Чести су такође и зелембаћ, гуштерш слепић, шарка, а од водоземаца
шарени давждењак, крекетуша, шумска жаба и шумска крастава жаба.

Разноврсност животињског света у листопадним шумама у вези је са великим бројем дрвећа

и жбунова, повољним светлосним и температурним условима, као и доста кратким зимским
периодима.

Основна храна већине животиња су храсови и букови жиреви, али и друго семање биљака
нарочито лешник. Гљиве су такође важан елемент исхране мнпогих животиња. Међутим за
време зиме шума је оголићена и јавља се недостатак хране. Многе птице се зато селе из
шуме а многе животиње падају у зимски сан као нпр: слепи миш, јеж и медвед.

У листопадним шумама многобројне су различите врсте дневних и нићних лептира међу

којима се истиче губар. Они се хране лишћем и могу нанети шумама велику штету.
 3. Животињски свет тамних четинарских шума

Животињски свет тамних четинарских шума је доста сиромашан. Овде се као

карактеристични сисари могу издвојити: ждеравац, лос и амерички и азијски самур.
Типичне птице у овој заједници су детлић крстокљуни, гаћасти ћук и свилорепа. Овде
такође живе и вук, лисица, хермелин, поларни зец, ирвас, снежна кока, рис и дабар.

Клима тајге је сурова нарочито за време зиме. Али животиње су оваквим условима добро
прилагођене. Многе зими добијају густо крзно и имају заштитну белу боју. Неке животиње
нпр. зец праве у снегу скровишта у којим проводе ноћ а за време јаких мразева и дан.

Снег је у тајги дубок и растресит тако да је кретање веома отежано. Међутим код животиња
постоји посебна прилагођеност – поларни зец, рис и ждеравац имају широке шапе које
зими обрастају дугачким чврстим длакама и то им омогућава да се по дубоком снегу крећу без
пропадања.

Животиње и у току зиме налазе храну у тајги. Главна храна већине животиња су семена
четинарског дрвећа. Њих једу птице, веверице и други глодари, али такође и медведи,
лисице и ждеравац. За време лета главна храна биљоједа су гљиве и плодови различитих
биљака. Грабљивице се хране углавном ситним глодарима.

4. Животињски свет тундре

Сурови климатски услови одредили су и посебан животињски свет прилагођен овој

клими и вегетацији. Једна од најкарактеристичнијих животиња тундре је северни јелен
или ирвас. Он је данас домаћа животиња, за коју је везан опстанак северних народа, а
само се у неким областима одржао у потпуно дивљем стању. Ирвас је одлично
прилагођен на живот у хладним условима тундре. Његова кожа је покривена густом длаком
која добро чува телесну топлоту. Њушка је длакава све до самих ноздрва, што му омогућава
да тражи храну и испод снега. У току зиме храни се лишајем до ког долази тако што
раскопава снег копитаима и роговима. Између копита зими израстају дуге длаке које му
омогућавају да се по леду и смрзнутом снегу не клиже. Највећи непријатељ ирваса је вук
који се непрестано налази око његових стада нападајући и прождирући ову корисну
животињу.

Од других сисара у тундри живе поларна лисица, поларни зец, леминг и други. Мали
глодар леминг је врло интересантна животиња тундре. Размножава се током читаве
године и веома је плодан. Живи у јамама које копа дугим ноктима. Прекривен је топлим,
густим, крзном. Током зиме храни се смрзнутим биљкама које ископава испод снега.
Леминзи су основна храна за многе грабљиве животиње тундре као што су поларна сова
и вук.

У тундри живе и различите врсте птица: поларна сова, снежна кока, лабуди, гуске итд.
Снежној коки пред зиму се на прстима појављују дуга пера док нокти јако нарасту. Пера
одржавају снежну коку на снегу а нокти јој помажу да раскопава снег и дође до хране.

У току лета у тундри се појављује велики број инсеката нарочито комараца и мува.

И поред својих прилагођености на живот у тундри већина животиња почетком зиме

напушта тундру селећи се у повољније области.
 5. Основне карактеристике холарктичке зоогеографске области

Холарктичка област захвата читаво копно Северне хемисфере. На југу се граничи са

етиопском, Индомалајском и Неотропском облашћу. У њу улазе цела Европа, Северна
Америка и скоро цела Азија. Што се тиче океана, холарктичкој области припадају Азорка
острва, Мадетра, Канарска острва, Зеленортска острва и сва Јапанска острва осим острва
Ријукију ( више је склино Индомалајској области).

Холарктичка област је већа од свих осталих а опет има сиромашну фауну. Узрок томе је
чињеница да простор Холарктика заузима огромне територије неповољне за биолошку
разноврсност : огромне пустиње, пределе вечитог леда и тундре и шуму тундре.

Од сисара за ову област су ендемичне и врло распрострањене породица кртица, даброва и

скочимиша. Од птица су ендемични тетреби, морски гњурци и уриа. Од водоземаца су
карактеристични репати водоземци, а од риба ендемична је породица салмонида. Од сисара
нема слонова, носорога и полумајмуна, мајмуни постоје само у најјужнијим деловима.

Од торбара постоје две врсте опосума. Од инсеката карактистичне су кртице, нароцито

водене кртице и много врста јежева.

Међу глодарима најкарактеристичније су веверице ( мрмоти ), даброви, мишеви, слепо куче,

скочимиш и зечеви.

Што се тиче звери широко су распрострањене следеће: вивери, хијене, куне, пси ( углавном
вук и лисица ), мрки медвед, бели медвед и рис.

Папкара има релативно мало у овој области. Свиње су заступљене само дивљом свињом.
Камиле имају две врсте једногрба и двогрба камила. Разлика међу њима је у томе што је
једногрба камила прилагођена топлим и сушним пустинјама без хладног зимског периода
(краткодлакава), док је двогрба камила прилагођена пустињскпом животу и за време зимског
периода (велика длакавост).

Ендемичне су и две врсте бизона: северноамерички и европски бизон.

Од јелена посебно су карактеристични прави јелен, лос и ирвас.

Копитари имају три ендемичне врсте дивљи коњ Пржевалског и два полумагарца.

У Холарктику има релативно мало врсти гмизаваца, а њиов број се идући ка југу брзо
повећава. Нема ендемичних породица.

Постоји велика разлика у фауни источне и западне половине Холарктика па се Холарктичка

облас мже поделити на две огромне зоогеографске области: Палеоарктичку (нема ендемичне
породице) и Неорктичку (вилороге антилопе, веверице сличне дабру итд)

Подобласти Холарктичке области су: Арктичка, Канадска, Сонорска. Европско - Сибирска,

Средоземна, Централно - Азијска и Манџуријско - Кинеска.
 6. Подобласти холарктичке зоогеографске области (на територији Европе)

На територији Европе налазе се Арктичка, Европско-Сибирска и Средоземна подобласт.

Арктичка подобласт обухвата крајњу северну зону копна, појас тундри и шумотундре
Евроазије и Северне Америке. Животињски свет је врло сиромашан и изузетно специфичан.
Од копнених сисара ендемични су поларна лисица и леминг копитар, од птица бела сова,
поларна јаребица, гуске и пловке. Овде се распростиру још и бели зец, ласица, хермелин,
ирвас, вук, видра,.. Гмизаваца има само у јужном делу ове подобласти. Од океанских
животиња ( којима треба копно само да би се размножавале ) овде су распрострањене фоке,
моржеви, птице њорке, галебови, бели медведи,..

Европско-Сибирска подобласт обухвата скоро целу Европу и Сибир, као и северни

Казахстан. Основна вегетацијска зона је тајга али има и листопадних шума, степа,
полупустиња и пустиња. Најважније ендемичне врсте су обична веверица, самур, водена
кртица и европска видрица. Од птица су присутне лештарка и неколико врсти тетреба, а од
водоземаца сибирски четворопрсти тритон. У овој подобласти налазе се још и обична кртица,
јазавац, куна златка, сибирски твор, сибирска срна, ждеравац, лос и јелен марал.

Средоземна подобласт оухвата ужа и шира подручја око Средоземног мора, северну
Арабију, Кавказ, јужни Крим и јужни део Средње Азије. Ова област се може окарактерисати
као пустиња мање или више богата водом. Међутим у овој подобласти се налазе и терени са
бујном шумском и жбунастом вегетацијом, ливадама и пашњацима. Фауна је веома
разноврсна. Најкарактеристичније животиње ове подобласти су безрепи макаки, јелен дама,
ован муфон, медитеранска дропља, плава тркачица, бела кања и друге. Од етиопијско-
индијских сисара треба напоменути бодљикаво прасе, пругасту хијену, леопард, разни
гмизавци и слепи мишеви.

7. Подобласти холарктичке зоогеографске области (на територији Азије)

На територији Азије налазе се Централно-Азијска подобласт и Манџуријско-Кинеска

Централно-азијска подобласт обухвата читаву централну и већи део средње Азије. На југу
се простире до Хималаја, на северу до Бајкалског језера, на северу до масива Великог
Хингана и на западу до Каспијског језера.

Карактеристичан предео је пустиња, али и полупустиња и полустепа, као и велика Тибетска

висораван.

Најважнија ендемска врста јесте антилопа. Од сисара има много скочимиша, мрмота и ситних
глодара. Затим лисица, степски зец, степска мачка, танка змија стрела итд.

Тибет има специфичну фауну па се према некима може сматрати одвојеном подоблашћу. Од
ендемитета на тибету најпознатији су дивљи магарац кианг, Кукујаман ( између овце и
дивокозе ) и говедо јак.

Манџуријско-кинеска подобласт захвата северну Кину, Манџурију, Кореју, Усуријски крај и

Јапанска острва. Основни предео ове подобласти је листопадна шума, мада је она у
насељеним пределима Кине и Јапана скроз промењена у обрадиву површиниу.

Најкарактеристичније животиње су ровчица, кртица, планинска антилопа, пас сличан еноту,..

 8. Подобласти холарктичке зоогеографске области (на територији Америке)

На овој територији налазе се Арктичка, Канадска и Сонорска подобласт.

Арктичка подобласт обухвата крајњу северну зону копна, појас тундри и шумотундре
Евроазије и Северне Америке. Животињски свет је врло сиромашан и изузетно специфичан.
Од копнених сисара ендемични су поларна лисица и леминг копитар, од птица бела сова,
поларна јаребица, гуске и пловке. Овде се распростиру још и бели зец, ласица, хермелин,
ирвас, вук, видра,.. Гмизаваца има само у јужном делу ове подобласти. Од океанских
животиња ( којима треба копно само да би се размножавале ) овде су распрострањене фоке,
моржеви, птице њорке, галебови, бели медведи,..

Канадска подобласт обухвата зону тајге Северне Америке. Има доста заједничких
фаунистичких елемената са евроазијским појасом тајге као што су јелен марал, мрки медвед,
лис, ждеравац, рис итд. Међутим канадска тајга има неке животиње којих нема на источној
хемисфери као што су бодљикаво прасе, бизамски пацов и смрдљивац. У стеновитим
планинама Америке широко је распорстрањена пума.

Сонорска подобласт обухвата југ и средње делове Северне Америке. Ова подобласт
обухвата степе, пустиње, планине , са разноврсном вегетацијом, листопадне и субтропске
шуме. Од ендемских врста издвајају се вилорога антилопа, породице веверица сличне дабру,
врсте породице кртица, преријски пас и дивљи ћуран.

9. Зоогеографске карактеристике индомалајске области (ји Азија –

континентални део)

Индомалајска Област обухвата - Индију, острво Цејлон, Индокину, Малајски архипелаг – на

северу до Хималаја и делте Хоангхоа и Јанкцекјанга.Индомалајска област припада тропској и
субтропској зони.

Карактеристични представници фауне Индомалајске области су: тупаје (мали сисари који
подсећају на веверице), глодари: веверице, веверице полетуше и мишеви, звери: мачке од
којих је тигар посебно карактеристичан, вивери, дугоусни медвед, панда (живи у шумама
Хималаја и у југозападној Кини), индијски слон ( мањи од афичког слона, припитомљен, тежак
преко 4 т), Пругасте свиње, патуљасти јелени, антилопе, дивље козе, индијски биво,
Копитари: две врсте тапира и три врсте носорога, Полумајмун: две врсте – витки и здепасти
лори, Птице: дивље кокошке, паунови и фазани, Многобројни гуштери и змије, Рибе: шаран и
сом

Индомалајска област може се поделити на пет подобласти:

1. Индијска подобласт ( јужна азија)

2. Бурманско-кинеска подобласт (југоисточна азија)

3. Сундска подобласт ( југоисточна азија острвски део)

4. Филипинска подобласт (југоисточна азија острвски део)

5. Целебеска подобласт (југоисточна азија острвски део)

To je Burmansko-kineska podoblast. Njoj pripadaju krajnji jugoistok Azijskog kontinenta I dva
velika ostrva Formoza I Hajnan.

Ova podoblast ima najbogatiju faunu u Indomalajskoj oblasti. S obzirom na veliko sumsko
prostranstvo, zivotinjski svet je pretezno sumskog karaktera I u velikoj meri zivi na drvecu. Zato ima
mnogo vitkih majmuna, makaka, tupaja, slepih miseva kao I niz vivera koje zive na drvecu I kuna.

Ima mnogo veverica I veverica poletusa, ovde zive I zdepasti lori, kratkodlaki malajski medved. U
ovoj podoblasti su I dve vrste nosoroga.

10. Зоогеографске карактеристике индомалајске области (ји Азија – острвски

део)

Овом делу припадају Сундска, Филипинска и Целебеска подобласт.

Сундска подобласт обухвата полуострво Малаку и Велика Сундска острва (Суматра, Јава и
Борнео). Ово је област влажних тропских шума. Фауна је копненог карактера што говори о
томе да је недавно одвојено острво од континенталне основе.
Карактеристичан је велики број гибона, тупаја, веверица, голубова. За Суматру је
карактеристичан ендемичан гибон сиаман, за Борнео дугоносни мајмун, а за Јаву једнороги
носорог.

Филипинска подобласт обухвата само Филипинска острва па и имају острвски карактер.

Значајне врсте које живе на овом простору су авети и Филипински орао, крупна грабљивица
са великим кљуном која се храни мајмунима.

Целебеска подобласт има доста аустралијских фаунистичких облика па је зато многи

биогеографи убрајају у Аустралијску област. Међутим на Целебеском острву живе и
веверице, мајмуни, вивери, љускари, авети, детлићи итд то јест животинје сасвим стране
аустралијској фауни. На Целебесу живе ћубасти павијан, примитивно говече аноа, кускус и
веома је карактеристична свиња бабируса.

11. Зоогеографске карактеристике индомалајске области (јужна Азија)

Indijska podoblast obuhvata citavu prednju Indiju, siri se sve do zajednicke delte Ganga I
Bramaputre. To je prostor savana I tropskih vlaznih suma.

Osim tipicnih indomalajskih zivotinja kao sto su jednorogi nosorog, azijski slon, jelen mudzak, tupaje
I dr. Zastupljene su I: gepard- oblik macke sa dugackim tankim nogama, smatra se najbrzom
zivotinjom u kopnenoj fauni, ali za razliku od vuka gepard se brzo zamori, dok copor vukova moze
da goni veoma dugo. Zatim tu su gazela, prugasta hijena, pravi jezevi, vuk.

Od ptica su zastupljene sadze kao I neke koke. U najzapadnijem delu podoblasti srece se lav
( mada veoma retko). Najglavnije endemske vrste su antilopa garna sa pravim zaobljenim rogovima,
dugousni medved.

U fauni juznog Hindustana posebno je karakteristican vitki lori, a od gmizavaca porodica zmija sa
stitastim repom, koje zive u zemlji I u njoj riju.
 12. Опште карактеристике аустралијске зоогеографске области и њених
подобласти

Australijska zoogeografska oblast obuhvata Australijski kontinent, Tasmaniju, Novu Gvineju,

Solomonska ostrva, Timor I Bizmarkov arhipelag. Deo Malih Sundskih ostrva, Celebes I Molucka
predstavljaju prelazno podrucje izmedju Australijske I Indomalajske oblasti.

Druga je po starosti, odmah posle Novozelandske. Osnovne karakteristike su:

1. Samo ovde se nalaze kljunari

2. Veoma veliko bogatstvo torbara
3. Od placentalnih sisara rasprostranjeni su samo slepi misevi, glodari I pas dingo
4. Endemicni red australijskih nojeva emu I kazuari
5. Medju ribama endemican je red riba dvodihalica

Klima Austalijske oblasti je uglavnom tropska I suptropska, a jug Australije I Tasmanije nalazi se u
umerenm pojasu. Ostrva I periferni delovi Australije bogati su talozima, dok unutrasnjost ima veoma
suvu klimu. Severni deo kontinenta pokriven je gustim tropskim sumama. Na istocnom delu
Australije I na Tasmaniji nalaze se sume umerene klime, dok je unutrasnji deo kontinenta pod
pescanim pustinjama koje na zapadu dopiru skoro do samog okeana. Od flore Australija je
karakteristicna eukaliptusima, kazuarima I akacijama.

Sto se faune tice Australija se karakterise veoma malim brojem krupnih grabljivica ( pas dingo),
nedostaju sisari kojima je osnovna hrana semenje biljaka.

Kljunar I ehidna najprimitivniji su od svih danasnjih sisara, ova primitivnost ogleda se u sledecim
osobinama: razmnozavaju se polaganjem jaja, mozak im je relativno proste gradje I ne postoji veza
izmedju leve I desne hemisfere, niska telesna temperatura…

Kljunar na nogama ima plovnu kozicu I na sredini lica kljun koji sluzi za cedjenje hrane koju nalazi
u vodi. Zube imaju samo mladunci kljunara.

Ehidna ima torbu, hrani se mravima, ima kratke I snazne prednje noge sa jakim kandzama,
dugacak I tanak kljun I veoma dug I lepljiv jezik na koji se mravi lepe.

Torbarima je Australijska oblast osnovno carstvo zivotinja I u njoj se danas nalazi oko 159 vrsta.
Postoji torbarski vuk, koji lici na predstavnike iz porodice pasa samo sto ima torbu, torbarska krtica,
torbarski skocimis sa kratkim prednjim I vrlo dugackim zadnjim nogama I dugim repom, torbarska
kuna, vombat koji lici na mrmota…

Krupni predstavnici porodice kengura zastupljeni su mnogobrojnim rodovima sa mnostvom vrsta,

koji ovde u odnosu na druge kontinente zamenjuju papkare biljojede.

Torba na telu majke kod torbara je specifican organ koji kao da im omogucuje uspesan zivot posle
rodjenja za koji jos nisu potpunosti osposobljeni, pa im se torbom omogucuje opstanak I pored toga
sto su prerano rodjeni.

Karakteristike torbara: ne postoji prava placenta, mozak im je relativno proste gradje, kod zenke
postoje dve materice I dve vagine, smao se jedan prednji kutnjak smenjuje dok svi ostali zubi rastu
celog zivota I telesna temperatura im je visa od kljunara ali niza nego kod placentalnih sisara.

Australijska oblast moze se podeliti na 2 podoblasti: Australijsku I Papuansku.

Australijska podoblast obuhvata citav Australijski kontinent I Tasmaniju. Ima 106 razlicitih vrsta
torbara od kojih su skoro sve endemicne. Njtipicniji su pravi kenguri, torbarska krtica, torbarski
medved ili koala, jedino u njoj zive kljunar, emu , ptica lira I oklopni guster ( trci veoma brzo na
zadnjim nogama, prekriven je bodljama). 2/3 vrsta australijskih zmija je otrovno.
U ovoj podoblasti uticaj coveka je jak u negativnm smislu. Evropljani s tokom svog boravka u
Australiji unistili vise od polovine suma I drveca u prostranim savanama. Veoma su smanjili I areale
nekih vrsta kengura. Npr koale su opstale samo u rezervatima. Ali zato s druge strane covek je uneo
citav niz evropskih zivotinja kao sto su kunic, lisica I mnoge evropske vrste ptica.

Papuanska podoblast poseduje posebnu faunu koja je najtipicnija na Novoj Gvineji. Karakteristicna
je po puzecim torbarima od kojih su endemicni kengur penjac ( koji je prilagodjen zivotu na drvecu) I
pravi kuskus. U ovoj podoblasti nalaze se I kazuari, kokoske( koje ne leze na jajima vec ih polazu u
gomile od ostataka biljaka gde se jaja razvijaju pod uticajem toplote) I rajske ptice ( koje su veoma
srodne vranama). Samo u ovoj podoblasti nalaze se krokodili, udavi, kornjace bez oklopa, sumske
zabe kao I prave zabe. Fauna papuanske podoblasti ima prelazni karakter izmedju Indomalajske I
Polinezijske oblasti.

13. Подобласти полинезијске зоогеографске области

Полинезијска област заузима сва многобројна мала острва пацифичке Океаније од Нове
Каледоније, Kaролинских острва и Mаријанских oстрва, па све до Сендвичких острва која
такође улазе у ову oбласт.

Фауна oвих острва карактеристична je углавном по негативним oдликама. У њој нису

заступљени: сви сисари изузев слепих мишева и ситних глодара, крокодили, змије,
слатководне и сувоземне корњаче и скоро сви водоземци (само на острву Фиџи постоје
праве жабе a на Сендвичким oстрвима краставе жабе).

Kарактеристични представници фауне Полинезијске oбласти су: лори папагаj, лигозома,

голуб, хавајске нектарице, летипас, икагу.

Полинезијска област може се поделити на 2 подобласти: Полинезијску и Хавајску. Havajskoj

pripadaju samo Sendvicka ostrva. Na njima se nalaze porodica havajskih nektarnica I jedna
porodica suvozemnih puzeva. Na Sendvickim ostrvima ima 475 vrsta suvozemnih mekusaca.

Fauna Sendvickih ostrva pokazuje slicnost sa neotropskom faunom I Polinezijskom oblasti.

Porodica ptica medojeda ima oko 250 vrsta, obuhvata Australiju I Polinezijska ostrva. Hrane se
polenom, medom I insektima iz cveca koju uzimaju dugackim jezikom koji na kraju ima
kicanku.Najcesce hranu pronalaze u cvetovima eukaliptusa. Veci deo medojeda zivi iskljucivo na
drvecu.
14. Новозеландска зоогеографска област и утицај колонизације Европљана на
животињски свет ове области

Zivotinjski svet Novozelandske oblasti predstavlja najstariju faunu od svih savremenih fauna.
Osnovne osobine faune ove oblasti su:

1. Nema lokalnih sisara ( osim 2 vrste slepih miseva I 1 vrste pacova)

2. Ptice koje predstavljaju zamenike sisara I koje se nalaze u raznim oblicima, medju njima se
isticu Kivi, sove papagaji, nestori I Moa
3. Nema zmija

U vegetacijskom smislu na Novom Zelandu dominiraju guste vlazne sume tropskog karaktera. Za
ove oblasti karakteristicne su paprati I lijane. Reljef se odlikuje visokim sneznim planinama sa
zonama iznad gornje sumske granice.

Novi Zeland je karakteristican po velikom broju vrsta ptica trkacica, cija se dominacija moze objasniti
odsustvom sisara I zmija.

Najvaznije zivotinjske vrste Novozelandske oblasti su:

- Ptica Kivi velicine je kokoske, ima slabo razvijena I jedva primetna krila, cetvoroprste noge I
dugacak malo povijen kljun na cijem se kraju nalaze nozdrve. Hrani se insektima I crvima,
pronalazeci ih culom mirisa.

- Moa je clan posebnog roda nojeva koji predstavlja prelazak izmedju australijskih nojeva I
Kivija. Neke vrste Moa bile su dzinovskog rasta do 3,25 m, druge vrste zanimljive s po tome
sto verovatno opste nisu imale krila. Do njihovog unistenja dovele su vulkanske aktivnosti
pre 250 godina.

- Sove papagaji zastupljeni su sa 2 vrste, velicine su kokoske I imaju potpuno razvijena krila,
ali posto im je perje meko ne mogu da lete.
- Nasuprot njima su krupni papagaji nestori, kojih ovde ima nekoliko vrsta. Ptice su koje lete.
Jedna od vrsta jeste kea koja je u stanju da brzo menja svoje navike: kada su doseljenici
poceli da gaje ovce kea je sletala na ovce I sakupljala insekte, a zatim je pocela da kljuca I
same ovce hraneci se njihovim lojem. Vremenom su postale prave grabljivice I danas se
proganjaju.

- Endemican rod Guija treba istaci zbog interesantnog polnog dimorfizma koji se sastoji u
tome da muzjak ima skoro sasvim prav kljun srednje duzine, dok je kljun zenke dva puta duzi
I jako savijen.

- Danasnja najinteresantnija zivotinja Novog Zelanda je haterija koja po spoljasnosti veoma

lici na krupnog gustera. Jedna je od najstarijih gmizavaca koji su ikada ziveli. Ona zivi u
rupama pored morske obale, hrani se insektima I crvima a razmnozava se jajima. Danas je
uglavnom unistena.

- Opste siromastvo u fauni ogleda se I u insektima. Ima svega 16 vrsta dnevnih leptira.

Nigde na Zemljinoj povrsini zivotinje koje je doneo covek se neprilagodjavaju tako brzo kao na
Novom Zelandu. U razlicitim vremenima uneto je oko 600 vrsta. Sisari uvezeni iz Evrope su: jezevi,
kunici, misevi, pacovi, lisice, lasice, tvor, hermelin, srna, divokoza, divlja svinja, plemeniti jelen. Iz
Severne Amerike uvezen je los, iz Indije jelen zambar, iz Australije I Tasmanije nekoliko torbara…
Od evropskih I americkih ptica ovde se prilagodillo vise od 20 vrsta, a od riba evropska I americka
pastrmka.
 15. Опште карактеристике етиопске зоогеографске области

Ова област захвата читав афрички континент јужно од Сахаре, као и јужни део Арабије и
читав низ малих острва која су источно од Африке. Међутим Канарска острва, острво Мадера
и Зеленортска острва и поред тога што географски прирадају Африци имају углавном
европску фауну. Сахара и велики део Арабије представљају прелазни појас ка Средоземној
подобласти.

Животињски свет је континенталног карактера. Веома је богат и врло разноврстан. Међутим

овде нема иначе веома праспрострањених породица сисара: кртица, медведа и јелена.

За етиопсу област најкарактеристичније су саване и тропске влаже шуме, које заузимају

огромна пространства.

Што се тиче животињских група: велика је бројност крупних биљоједих сисара, пре свега
антилопа.

Породица златних кртица слична је обичним кртицама али се од њих разликује скраћеном
њушком. Име су добиле по металном сјају крзна.

С обзиром да у тропским областима живи огроман број мрава и термита, многи сисари су
прилагођени да им они буду основна храна. Такви су љускари, мравоједи, торбарски
мравоједи, ехидне,..

Звери су добро заступљене, посебно породица вивера, има и много мачака – леопард,
пантер, гепард, лав. Пегава хијена налази се само у Етиопској области. Вук.

Ред сурлаша у овој области има два рода: афрички и индијски слон. Афрички је крупнији и
виши, има велике кљове и огромне уши, због своје дивље нарави не користи се као домаћа
животиња, за разлику од индијског.

Род папкара: веома су заступљени хипопотамуси, то су троме животиње, кратких удова, кожа
им је гола а њушка огромна и спљоштена. Прилагођени су за живот у води помоћу малих
очију које штрче из воде као и ноздрве. Доста добро је заступљена и породица свиња,
посебно су карактеристичне шарене свиње и брадавичасте свиње.

Преживари представљени су са три породице: патуљасти јелени, шупљорози и жирафе.

Од копитара ова област има две врсте носорога – бели и обични носорог. У копитаре спадају
и зебре.

Полумајмуна је мало и сви припадају породици Лори. У етиопској области постоје и мајмуни
заморци и човеколики мајмуни гориле и шимпанзе.

За ову област су карактеристични и афрички нојеви који не могу да лете. Одликују се

двопрсним ногама. Афрички ној је данас најкрупнија птица, мужјаци су високи чак до 2,5 м и
тешки око 75 кг. Од птица заступљене су и кокошке морке, секретар, нектарнице,..

Гмизавци су у овој области многобројни и разноврсни. Има много камелеона, отровних змија
и питона. Занимљиве су жабе раниде које живе на дрвећу.

Рибе дводихалице.

Етиопска област се дели на три подобласти: западноафричку ( чији је центар Конго ),

јужноафричку ( или Капску ) и источноафричку. Западни делови су шумског карактера а
источни саванског.
 16. Западноафричка зоогеографска подобласт

Njeni centralni delovi prekriveni su prasumama u oblasti Konga kao I severni delovi Gvinejskog
zaliva. Ovde sume predstavljaju koloniju ogromnih stabala prekrivenih gustim granama pod kojima
je vecito vlazno I suncano. To su cuvene africke presume. Tu pripadaju basen reke Kongo, Niger,
oblast Velikih jezera kao I ceo basen reke Zambezi.

Karakteristicne zivotinje su majmuni simpanze, gorile, vidrolike rovcice, nekoliko rodova glodara I
slepih miseva I patuljasti hipopotam koji zivi na obalama sumskih reka. Podseca na divlju svinju. Tu
je I okapi koji se skriva u najguscim sumama, prisutne su I svinje, antilope, I africki patuljasti jelen.
Od ptica su karakteristicne morke, golubovi, ptice nosorozi I mnogi papagaji ( Žako papagaj). Tu je I
lemur poto.

Nekada su Afrika, Madagaskar I Jugoistocna Azija cinile jedno kopneno jedinstvo sto je dovelo do
dvojakih areala mnogih vrsta. Tako na primer covekoliki majmuni ( simpanza I gorila) nalaze se u
zapadnoj Africi, pa ih onda prema istoku nema, da bi se opet pojavili na Sumatri u vidu majmuna
orangutana.

17. Јужноафричка и источноафричка зоогеографска подобласт

U juznafrickoj podoblasti najrasprostranjeniji su pustinjski predeli. Od sisara je endemicno nekoliko

rodova vivera, glodara I dva roda antilopa. Medju pticama ima dosta endemicnih rodova posebno
dugorepa nektarnica.

Kolonisti evropljani mnogo su negativno uticali na faunu juzne Afrike. To se vidi u slucaju krupnih
sisara koji su antropogenim delovanjem proterani na sever a onda su I odatle nestali. Primer za to
su slonovi, nosorozi I lavovi a od ptica noj.

Istocnoafricka podoblast je prvenstveno prostor savana, mada postoje I planinski masivi. Fauna ove
podoblasti bogatija je od ostalih etiopskih podoblasti. Karakteristicni su mnogobrojni travojedi sisari:
zirafa, nosorog, slon, zebra, nilski konj, bivo, razne vrste antilopa… I ovde su evropljani pre svega
lovom istrebili ili drasticno smanjili brojnost mnogih zivotinja narocito krupnih sisara.

Ovde su narocito zastupljeni I siroko rasprostranjeni pavijani. Najkarakteristicnijim rodovima

pripadaju gazela koja lici na zirafu I skoro goli rijuci glodar. Od ptica su tu batoglava caplja I caplja
kitoglava. Takodje ima I mnogo pravih gustera.

18. Мадагаскарска зоогеографска област

Ova oblast obuhvata Madagaskar I niz manjih ostrva u njegovom okruzenju ( Sejselska ostrva,
Mauricijus, Reunion, Komorska I Rodriges). Fauna ovih malih ostrva veoma se razlikuje od faune
samog Madagaskara.

Madagaskarski zivotinjski svet poreklom je od stare Africke faune I ima sledece karakteristike:
raznovrsnost cekinjastih jezeva, bogatstvo polumajmuna ( lemura), prisustvo fosa, odsustvo
majmuna I svih zveri I znacajna slicnost sa neotropskom faunom.

Madagaskarska fauna je stara ostrvska fauna. Unutrasnjost Madagaskara ispunjena je visoravnima,

dok je nizijski prostor izmedju njih I obala prekriven tropskim sumama. Juzni deo ostrva cine
pustinje.
Madagaskar predstavlja centar tenreka I lemura. Tenreci su najprimitivniji placentalni sisari. Za njih
je karakteristican dlakavi kozni pokrivac koji se sastoji od ostrih cekinja I tvrdih dlaka. Neke vrste
podsecaju na obicne jezeve a druge imaju dugacak rep tako da lice na miseve. Neke vrste zive na
zemlji, druge riju a trece s polu vodene zivotinje. Obican tenrek dugacak je preko 40cm.

Slepi misevi su veoma zastupljeni. Za madagaskarsku oblast je veoma karakteristicno prisustvo

dosta vrsta letipasa.

Najkrupnija madagaskarska zver je fosa. Dugacka je oko 1,5 m, sa vrlo dugackim repom I
kandzama koje se uvlace.

Papkari su zastupljeni samo jednom vrstom, to je recna svinja.

Polumajmuni zauzimaju mesto izmedju insektivora I majmuna mada su blizi majmunima. Od

majmuna se razlikuju izduzenom njuskom I slabo razvijenim hemisferama mozga. Vecina prstiju ima
nokte a palace oba para uda moze se pokretati u stranu. Hrane se biljnom I zivotinjskom hranom,
pre svega insektima.

Porodica lemura ima veliki broj rodova I vrsta od kojih poseban znacaj imaju sledeci:

 indri- najkrupniji lemuri sa zacetkom repa

 lemur kata velicine macke sa dugackim prugastim repom, za razliku od ostalik

polumajmuna oni ne zive na drvecu vec medju stenama

 lemur vari iste je velicine kao kata I neobican je zbog sposobnosti da menja boju

 patuljasti lemur dugacak svega 10 cm

 aj aj veoma odstupa od lemura pa ga mnogi izdvajaju u posebnu porodicu, velicine je

macke, ima samo dva para vrlo velikih sekutica bez korena dok izmedju njih I kutnjaka
postoji velika razlika. Srednji prst prednjih udova je neobicno tanak I sluzi za izvlacenje
insekata iz uzanih pukotina.

19. Зоогеографске карактеристике Неогеје

Osnovna karakteristika Neotropske oblasti jeste cinjenica da je to jedina oblast koja ulazi u sastav
Neogejskog kopna. Ona obuhvata citavu Juznu I Centralnu Ameriku I Istocnoindijska ostrva. Prostor
Centralne Amerike ( Meksikanska visoravan) predstavlja prelazni pojas izmedju faune Juzne I
Severne Amerike.

Karakteristicna svojstva faune neotropske oblasti:

1. Postoji red krezubica ( oklopnici, mravojedi I lenjivci)

2. Postoje torbari sa 2 podreda
3. Vrlo je upecatljiv podred sirokonosnih majmuna
4. Red insekata skoro da ne postoji
5. Porodica vampira ima endemican karakter
6. Glodari su vrlo rznovrsni, kao I ptice (endemicne grupe su americki nojevi I hoacin.
Zastupljena je I ogromna porodica kolibrija od kojih se mali broj nalazi u Severnoj Americi)

Juzno Americki torbari zastupljeni su u 2 podreda. Prvi predstavlja porodicu torbarskih pacova ili
oposma . Rasprostranjeni su samo u Americi, skoro iskljucivo u Juznoj. Velicina im se krece od
velicine misa do velicine macke I imaju cvrst bezdlaki rep.
Insektivori su u neotropskoj oblasti veoma slabo zastupljeni I to samo sa 4 vrste. Veoma su sitni I
vrlo retki sisari.

Slepi misevi su mnogobrojni. Interesantna je porodica vampira koja je endemicna. Neki vampiri
aktivno sisaju krv drugih zivotinja jer imaju tako uzak jednjak da osim krvi ne mogu koristiti nikakvu
drugu hranu. Druge viste vampira hrane se plodovima.

Kao sto su za Australiju karakterisitcni torbari, tako su za Neotropsku oblast karakteristicne

krezubice. Njihovo osnovno svojstvo jeste odsustvo zuba ili su ti zubi jednoobrazni, nemaju ni koren
ni gledj. Takodje mozak im je veoma primitivan.

Postoje 3 velike I karakteristicne porodice krezubac to su:

1. Oklopnici su kopnene zivotinje koje riju podlogu mocnim sapama sa velikim kandzama.
Oklop im odozgo prekriva telo, zive u stepskim ili pustinjskim oblastima a hrane se
najrazlicitijom hranom I zivotinjskom I biljnom. Oklopnici se sastojeiz desetak rodova I
mnogobrojnih vrsta.

2. Mravojedi se sastoje od samo 3 vrste. Medju njima je veliki mravojed cija je duzina sa
repom 2,3 m. Dve druge vrste, srednji I mali mravojed zive na drvecu I imaju snazan rep.
Srednji mravojed dugacak je oko jednog metra a mali je velicine veverice. Karakteristika svih
mravojeda je da imaju bezube vilice, dgacak I lepljiv jezik I snazne misice u zelutcu koji sluze
umesto zuba gde se vrsi sitnjenje hrane.
3. Lenjivci ima ih oko desetak vrsta, zive na drvecu, hrane se liscem I plodovima. To su lenje
zivotinje ciji je polozaj na granama viseci. Nasuprot svim ostalim sisarima, dlake na telu im
ne idu od ledja prema trbuhu, vac suprotno. Ponekad se na njihovom dlakavom ogrtacu
naseli masa algi koje lenjivcima daju zelenu boju.