FLUVIJALNA EROZIJA

Fluvijalna ili rena erozija predstavlja geomorfoloki proces izgraivanja oblika u reljefu radom renih tokova. Tekudi preko topografske povrine u pravcu najvedeg pada, a pod uticajem zemljine tee, reni tokovi stvaraju vlastite oblike reljefa. To su fluvijalni oblici. Fluvijalni oblici mogu biti : erozivni, ako su stvoreni usecanjem renog toka, akumulativni, ako su izgraeni nagomilavanjem erodiranog fluvijalnog materijala na mestima gde slabi erozivna i transportna snaga rene vode.

EROZIVNI RENI OBLICI

Osnovni oblici fluvijalne erozije su reno korito i rena dolina. Reno korito je oluasti leb kojim otie reka, moe da bude razliitog izgleda u zavisnosti od sastava podloge u koju je useeno. Na vedim nagibima reno korito je ue i dublje a na manjim ire, plide i vijugavo.

 Za reku sa vijugavim renim koritom kae se da meandrira. Takvo reno korito ima reka Byk Menderes u Turskoj, po kojoj je ova pojava i dobila naziv.

Byk Menderes

 Na manjim prelomima u renom koritu nastaju brzaci a na vedim vodopadi. Po mestu nastanka vodopadi se dele na tektonske, erozivne i akumulativne. Tektonski se obrazuju na rasednim odsecima, takvi su Aneoski vodopadi (Angel) na reci urun, sa visinom od 979 metara.

 Erozivni vodopadi nastaju na kontaktu stena razliite otpornosti. Takav je vodopad Nijagare, izmeu jezera Iri i Ontario, visok 51 metar.

 Akumulativni vodopadi su vezani za mesta na koijma se u renom koritu taloi bigar. Najpoznatiji u Srbiji je vodopad Velikog Vrela u dolini Resave, visok 14 metara.

Veliko Vrelo

Slapovi Krke

 Rena dolina je elementarni i najvedi oblik rene erozije u reljefu nastao usecanjem renog toka, odnosno renog korita u topografsku povrinu i irenjem njenih strana denudacionim procesom. Dolina je izduena, nagnuta i otvorena u pravcu oticanja vodotoka, ijom erozijom delimino i nastaje. Morfoloki elementi doline su dno, u kome je useeno reno korito, i strane, koje se diu iznad dna u vidu odseka ili blagih padina.

 Doline se po izgledu meusobno razlikuju. Mogu da budu plitke, sa irokim dnom i blagim stranama (ravniarski predeli), ali i duboke, uske i sa strmim stranama (planinski predeli). Duboke doline sa uskim dolinskim dnom nazivaju se klisure.

Grdelika klisura

Sievaka klisura

 Duboke doline vertikalnih strana, kod kojih je itavo dno svedeno samo na reno korito nazivaju se kanjoni.

Kanjon Kolorada

Kanjon Jerme

Kanjon Drine

AKUMULATIVNI RENI OBLICI

Reni tokovi transportuju razliit materijal (blokovi, ljunak, pesak). Najvedi deo tog materijala se taloi na sektorima usporenog kretanja rene vode i na tim mestima se obrazuju reni akumulativni oblici. Reni akumulativni oblici su : plavine, rena ostrva, aluvijalne ravni i delte.

 Plavine se stvaraju na mestima gde reni tok iz planinske oblasti izlazi u ravnicu, usled ega njegova transportna snaga naglo slabi. Tu se najkrupniji reni materijal taloi u vidu prostrane lepeze ili kupe blagih strana.

 Rena ostrva ili ade se stvaraju na sektorima usporenog kretanja ravniarskih reka. Do usporenog kretanja dolazi pri udima reka, u meandrima i na velikim okukama.

Veliko ratno ostrvo

 Aluvijalne ravni predstavljaju nisko zemljite pored reka, koje je, ako nema nasipa, esto plavljeno. Posle svake poplave tu se taloi suspendovani nanos ili mulj koji ini ove povrine veoma pogodnim za poljoprivrednu proizvodnju.

 Delte su prostrane nanosne ravnice na udima reka u mora ili jezera. Na tim mestima prestaje reni transport i taloi se sav materijal koji je do tad reka donela. Zbog taloenja ogromne koliine nanosa reno korito se rava u veliki broj rukavaca.

Delta Misisipija

Delta Nila

Delta Amazona