PANEVROPSKI UNIVERZITET ‘’APEIRON’’

VANREDNE STUDIJE
SMER: SANITARNI INŽINJERING

Seminarski rad iz predmeta:

Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija

Tema:

DEZINFEKCIJA RUKU

Profesor: Student:
Prof. dr. Marin

Beograd, decembar 2013.

1
SADRŽAJ:

1.0. UVOD………………………………………….…………………………………………..3

2.0. BOLESTI PRLJAVIH RUKU…………………………………………….……………….4

3.0. DEZINFEKCIJA RUKU………………….…………………………….……...………….5

3.1. MEHANIČKA DEZINFEKCIJA RUKU………………………………….……...7

3.2. HEMIJSKA DEZINFEKCIJA RUKU…………..……………………...…………9

4.0. ZAKLJUČAK…………………………………………….………………………………11

5.0. LITERATURA…………………………………………….….………………………….12

1.0. UVOD

2
 Dezinfekcija u najširem smislu predstavlja skup postupaka kojim se uklanjaju,
onesposobljavaju ili uništavaju mikroorganizmi u toj meri da nisu sposobni izazvati infekciju.
Osnovni zadatak dezinfekcije je uništenje, odnosno odstranjenje patogenih mikroorganizama u
spoljašnjoj sredini ( u prostorijama, na zagađenim predmetima, životnim namirnicama, živim
bićima, zemljištu i vodi ). L. V. Gromaševski, poznati ruski epidemiolog, dezinfekciju definiše
kao : “ zbir tehničkih metoda za uništavanje ili otklanjanje prouzrokovača zaraznih bolesti sa
predmeta, spoljašnje sredine i čovečijeg tela “.
Za postizanje dezinfekcije koriste se dezificijensi ( hemijska sredstva ) koja su slabo
selektivno toksična, a imaju germicidno delovanje. Pored pojma dezinfekcije u upotrebi je i
pojam sanitacije koja predstavlja primenu dezinfekcije u javnoj higijeni.
Od svih organa našeg tela, ruke su, s obzirom na funkciju, najviše izložene prljanju. Pravilna i
redovna higijena ruku jednostavan je i najjeftiniji način sprečavanja i širenja mnogih zaraznih
bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama kao sto su obična prehlada, grip, zarazna žutica,
alimentarne infekcije, crevne zarazne bolesti. Uloga prljavih ruku u širenju ovih obolenja je
toliko značajna da se one i nazivaju “ bolesti prljavih ruku “.

2.0. BOLESTI PRLJAVIH RUKU

3
 U “ bolesti prljavih ruku “ ubraja se mnoštvo obolenja različite etiologije. Uzročnici su:
- virusi ( hepatitis A, poliomijelitis, virusni prolivi )
- bakterije ( trbušni tifus, dizenterija )
- paraziti ( amebna dizenterija, enterobijaza )
Rezervoar ovih obolenja su osobe obolele od manifestnih oblika bolesti ili kliconoše.
Put prenošenja je direktan ili indirektan kontakt sa osetljivom osobom. Prljave,
mikroorganizmima zagađene ruke, imaju ključni značaj u prenošenju infekcije. Bolesnici ili
kliconoše prilikom uriniranja ili defekacije zaprljaju ruke i ukoliko ih ne operu na higijenski
ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu osobu. Bolesti se mogu
preneti i indirektnim kontaktom preko kontaminiranih predmeta ( namirnice, peškiri, odeća,
igračke, pribor za jelo, brave na vratima, knjige i slično ) koje je predhodno koristila bolesna
osoba ili kliconoša.
Žutica je zarazna bolest koja se povremeno javlja u vidu epidemije, ili je konstantno prisutna
u nekim krajevima gde su loši higijenski uslovi. Uzrocnik je virus Hepatitisa tip A koji inficira
ćelije jetre i izaziva zapaljenje. Virus se izlučuje stolicom, a najčešće se prenosi zagađenom
vodom ili hranom. Bolest počinje malaksalošću, bolom u mišićima, mučninom, gađenjem,
povraćanjem, gubitkom apetita, svetlom stolicom i tamnim urinom. Zatim se javlja žutilo na
beonjačama i koži. Simptomi obično traju jednu do dve nedelje, a nekad i do mesec dana.
Oporavak traje do dva meseca, a stečeni imunitet je doživotan. Bolest se obično javlja kod dece
između pete i petnaeste godine života, dok striji ređe obolevaju, jer imaju imunitet. Retko se
mogu javiti i komplikacije u vidu težih ostećenja jetre. Pod najvećim rizikom su osobe sa
hroničnim bolestima jetre i stare osobe.
Virusni prolivi su najčešće uzrokovani Rotavirusom. Bolest nastupa naglo sa povišenom
temperaturom, mučninom, povraćanjem, bolovima u stomaku i ubrzanom peristaltikom. Sve traje
nekoliko dana, a bolesti obicno predhodi i upala gornjih disajnih puteva. Terapija je
simptomatska. Pošto su stolice česte i vodenaste, najvažnija je nadoknada izgubljene tečnosti i
elektrolita.
Dizenterija je obolenje koje prenose bakterije roda Schigella, koje se razmnozavaju u
sluzokoži debelog creva. Bolest počinje bolovima u stomaku, učestalim prolivima, temperaturom,
jakim nagonom za pražnjenjem. Najteži oblik dizenterije prenosi Schigella dizenteriae, kada se
pored temperature, slabosti, povraćanja, bolova u stomaku, javljaju i krvave i sluzave stolice, i to
i do pedeset stolica dnevno. Pored antibiotske terapije, lečenje se sastoji i od nadoknde tečnosti i
elektrolita, a tokom trajanja bolesti pacijent je i na dijetalnoj ishrani ( pirinač, tečnost ). Tokom
trajanja bolesti, neophodno je da pacijent leži u izolaciji kako ne bi preneo bolest na druge osobe,
a nakon izlečenja, prostoriju u kojoj je ležao treba dezinfikovati.
Trbušni tifus je akutna infektivna bolest koju izaziva Salmonella typhi. Danas se bolest
zadržala samo u nerazvijenim i siromašnim zemljama sa niskom kulturom i nerazvijenim
higijenskim navikama stanovništva, u zemljama koje nisu rešile problem snadbevanja vodom za
piće kao i pitanje otpadnih voda i kanalizacije. Čovek je jedini rezervoar infekcije, a izvor
infekcije može da bude stolica ili mokraća bolesnika ili kliconoše. Bolest počinje postepeno, sa
postepenim porastom temperature, malaksalošću, zamorom, nesanicom, gubitkom apetita. U
početku, bolesnik pati od zatvora, da bi se u tifusnom stadijumu bolesti javile česte dijareje, žuto
4
– zelene boje. Bolesnici su zbog impregnacije nervnih ćelija apaticni, u zanosu, često buncaju.
Nakon dve do tri nedelje, nastupa smirivanje bolesti. Terapija je kauzalna ( antibiotici ) i
simptomatska.
Amebnu dizenteriju izaziva parazit Entamoeba histolityca. Ova ameba se stolicom izbacuje iz
organizma u cističnom obliku koji ako dodirom zaraženih ruku dospe u hranu ili vodu, može da
zarazi drugu osobu. Tok bolesti može da bude lakši i tada traje do par meseci, a odlikuje ga bol u
stomaku, temperatura, slabost, nadutost, sluzave i krvave stolice, kašastog oblika, 4 – 5 puta
dnevno. Često bolest dobija i hroničan tok, sa čestim egzacerbacijama bolesti i periodima
latencije. Komplikovane forme bolesti nastupaju ređe i to u vidu ulceracija sluzokože creva, što
može biti i fatalno u malom broju slučajeva. Ukoliko parazit dospe do organa ( jetre, pluća,
mozga, kože ) može da izazove akutna zapaljenja i apscese jetre, upalu pluća, gnojni pleuritis.
Najčešće se zaraze dešavaju u tropskim predelima, kada se parazit prenese preko zaražene vode
ili opranog voća i povrća. Terapija se sastoji od primene metronidazola i antiparazitika, a takođe
se sprovodi i simptomatska terapija kao i nadoknada tečnosti i elektrolita.
Putnički prolivi najčešće zadese putnike koji su osetljivi na promene mesta boravka, hrane i
vode. Uzročnici su različite vrste bakterija i virusa, koje se unose u organizam preko prljavih
ruku (kada kliconoše zaraze okolinu svojim prljavim rukama), odnosno zaražene (neprečišćene)
vode, hrane, a najčešći uzročnik je bakterija Escherihia coli. Simptomi su prolivi u kojima nema
krvi, obično zelenkasto-žućkaste boje, neprijatnog mirisa, a mučnina i povraćanje može a i ne
mora da se javi. Zaraženi obično nema povišenu temperaturu. Terapija se sastoji od nadoknade
tečnosti i elektrolita kao i primene odgovarajućih antibiotika.

3.0. DEZINFEKCIJA RUKU

Sredinom 19.veka, Dr Ignaz Phillip Semmelweiss (danas njegovo ime nosi čuveni univerzitet
u Budimpešti), poreklom Mađar, otkrio je važnost higijene ruku. Radio je u klinici u Bečkoj
opštoj bolnici, i u to vreme su postojale dve porodiljske klinike- jedna za studente, druga za
babice. Dr Semmelwels je uočio da je u prvoj klinici, u kojoj se odvijala nastava za studente,
svaka deseta porodilja umirala od tzv. babinje groznice, a da je u drugoj klinici, smrtnost bila
znatno manja. Pažljivo proučivši principe rada obe klinike uvideo je da je do infekcija dolazilo
jer su studenti nakon proučavanja leševa odlazili u porođajne sale neopranih ruku. Dr
Semmenwels je uveo stroge mere pranja ruku hlornim rastvorom pre svakog vaginalnog pregleda
žena. Nakon uvodjenja te mere u Bečkoj bolnici smrtnost je u roku od nekoliko nedelja spala
sa 12% na 3%.
Florence Nightingale, osnivač moderne nege bolesnika, negovala je ranjene u toku Krimskog
rata ( 1854.) Dovođenje 30 žena iz Engleske koje bi negovale vojnike izložilo je mnogim
neugodnostima, ali pošto je preduzela mere sprečavanja širenja infekcija, pre svega, higijene
ruku, opreme i prostora, stopa smrtnosti smanjena je sa 40% na 2%.
I danas je najvažniji put prenošenja infektivnih agenasa u zdravstvenim ustanovama, a i van
njih preko ruku.

5
 Površina kože ruku nije sterilna. Na njoj se nalaze mikroorganizmi koji se nazivaju
normalnom mikroflorom kože. Oni imaju veliku ulogu u zaštiti od patogenih mikroorganizama.
Svakodnevno, ljudi dolaze u kontakt i sa patogenim mikroorganizmima koji kad prodru u
organizam mogu dovesti do oboljenja. Ruke se kontaminiraju mnoštvom mikroorganizama iz
okoline. Na primer zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus) živi na koži i u nosu oko 30% ljudi,
kao posve bezazlena bakterija. To stanje se naziva kolonizacija. Međutim, sojevi MRSA
(meticilin rezistentni Staphylococcus aureus) vodeći su uzročnici bolničkih infekcija, uključujući
upalu pluća, komplikovane infekcije kože i mekih tkiva. Imaju veliko kliničko, ali i ekonomsko
značenje, posebno kod hospitalizovanih pacijenata. Na koži ruku se neki mikroorganizmi
povremeno nakupljaju, nisu stalno prisutni i nazivaju se prolazna mikroflora.
Potencijalni uzročnici bolesti mogu se putem kontaminiranih ruku uneti u organizam kroz
usta, nos, sluzokožu oka, oštećenu kožu (ulazna vrata mogu biti i najmanje ogrebotine). Takođe,
prljavim rukama se može kontaminirati i hrana i na taj način se zaraziti patogenim
mikroorganizmima ( alimentarne toksiinfekcije ).
Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama se mogu sprečiti jedino redovnom i pravilnom
higijenom ruku. Naviku redovnog i pravilnog pranja ruku treba usaditi već u ranom detinjstvu.
Rane i posekotine treba zaštiti zavojima, flasterima ili zaštitnim rukavicama.
Ruke treba prati uvek kada su vidno zaprljane, ali ih je neophodno oprati i:
pre:
- obroka ili pripremanja hrane;
- dojenja ili hranjenja deteta;
- aktivnosti koje se obavljaju sa detetom, posebno sa novorođenčadi;
- dodirivanja usta, nosa ili očiju;
- kontakta sa bolesnom osobom.
posle:
- obroka ili pripremanja hrane;
- upotrebe toaleta;
- menjanja pelena;
- brisanja nosa, kašljanja, kijanja;
- dodirivanja predmeta kontaminiranih telesnim izlučevinama i krvlju;
- kontakta sa obolelom osobom;
- kontakta sa životinjom;
- aktivnosti kao što su iznošenje smeća i čišćenje;
- povratka u kuću nakon šetanja, kupovine, korišćenja javnog prevoza.

3.1. MEHANIČKA DEZINFEKCIJA RUKU

Mehanička dezinfekcija podrazumeva uklanjanje mikroorganizama mehaničkim putem (
čišćenje, pranje, ribanje, ispiranje vodom ). Broj mikroorganizama se ovim postupkom može
smanjiti i za 60%. Mehanička dezinfekcija nije dovoljna, ali je značajan preduslov svake
dezinfekcije, jer da bi nešto bilo dezinfikovano, mora predhodno biti očišćeno.

6
 Pre pranja ruku neophodno je da se skine nakit sa ruku i sat. Ruke treba prati pod mlazom
tekuće vode, po mogućstvu mlake, ne vrele, jer previše vruća voda može da dovede do oštećenja
kože. Za pranje ruku koristiti tečni sapun, a ako se koristi čvrsti sapun treba ga posle korišćenja
isprati pod mlazom vode i čuvati tako da bude suv. Najbolji izbor je antimikrobni i antibakterijski
tečni sapun. Neophodno je dobro istrljati celokupnu površinu kože ruku: dlanove, podlaktice,
površine kože izmedju prstiju, područje ispod noktiju u trajanju od najmanje 30 sekundi. Nakon
sapunjanja ruke dobro isprati i osušiti. Ukoliko se umesto papirnog ubrusa koristi peškir, koristiti
samo za ruke i često ga menjati, i bilo bi poželjno da ga koristi samo jedna osoba. Ako se ruke
peru u nekom javnom toaletu ( restoran, kafić ) ruke treba posušiti papirnim ubrusom, slavinu
zatvoriti papirnim ubrusom izbegavajući svaki kontakt oprane kože sa slavinom. Upotrebljeni
ubrus baciti u kantu. Često se u takvim toaletima nalazi aparat sa toplim vazduhom za sušenje
ruku. Pri izlasku iz toaleta izbegavati dodirivanje rukama okolnih površina.

Slika br. 1. Crvena polja na rukama su ona koja se najčečće propuste da se dobro operu

Propusti u higijeni ruku nastaju kada se one peru prekratko, nedovoljno često uz
nedovoljnu količinu sredstva za pranje. Najčešće se ne operu svi delovi ruku. Posebnu opasnost
mogu predstavljati predugi ili veštački nokti, oštećen lak na noktima i nakit ( ukoliko se ne skine)
sa mnogo kamenja i udubljenja.

7
Slika br.2. Poster svetske zdravstvene organizacije ( WHO ) sa uputstvom kako treba pravilno prati ruke

8
3.2. HEMIJSKA DEZINFEKCIJA RUKU
Nakon pranja ruku, poželjno je, a u nekim situacijama i neophodno da se obavi i
dezinfekcija ruku. Za tu svrhu Svetska zdravstvena organizacija danas preporučuje sredstva na
bazi etil alkohola ili izopropanola. Ta sredstva za dezinfekciju ruku se koriste da bi se broj
prolazne mikroflore sveo na minimum. Trajanje dezinfekcije ruku zavisi od sredstva koje se
koristi i na svakom sredstvu za dezinfekciju ruku se nalazi upustvo kojim se precizira vreme
trajanja dezinfekcije.
Na osnovu hemijskog sastava, dezinfekciona sredstva i preparati mogu da budu organskog i
neorganskog porekla. Neke od karakteristika idealnog dezinficijensa su:
- deluje baktericidno u malim koncentracijama;
- brzo deluje na sobnoj temperaturi ili temperaturi tela;
- lako rastvorljiv u vodi;
- minimalno toksičan za ćelije tkiva ( nije otrovan za ljude i životinje );
- ne sme biti korozivan, zapaljiv ili eksplozivan;
- prisustvo organskih materija ne umanjuje aktivnost i druge dobre osobine;
- postojan prema temperaturi, vlazi, svetlosti;
- ne boji;
- nema neugodan miris ili ukus;
- lako i jednostavno rukovanje;
- ekonomičan ( prihvatljiva cena ).

Tabela br. 1. Način delovanja hemijskih dezinficijenasa

NAČIN DELOVANJA DEZINFICIJENS

koagulacija proteina alkoholi, derivati fenola, formaldehidi

hidroliza unutrašnje strukture ćelije kiseline, alkalije

oštećenja izazvana oksidacijom vodonik peroksid, halogeni, kalijum –

permanganat, glacijalna sirćetna kiselina

oštećenja izazvana površinskom aktivnosti amfotenzidi, kvaterna amonijumova jedinjenja

Na izbor odgovarajućeg dezinficijensa utiču mnogi faktori:

- obim antimikrobne aktivnosti;
- broj i pristupačnost mikroorganizama;
- temperatura na kojoj najbolje deluje;
- koncentracija dezinficijensa u rastvoru;
- potrebna količina, odnosno doza dezinficijensa;
- kiselost;
9
 - germicidna i germistatična aktivnost dezinficijensa;
- vreme potrebno da dezinficijens deluje;
- razgradnja dezinficijensa;
- rezistencija mikroorganizama na dezinficijens;
- inaktivacija dezinficijensa.

Alkoholi se često koriste pri dezinfekciji ruku. Veoma je efikasan rastvarač masti, što
omogućuje tešnji kontakt između nekog dezinficijensa i kože ruku. Najjače deluje 70% - tni etilni
alkohol. Na tržištu se nalaze brojna dezinfekciona sredstva za ruke na bazi alkohola, jer imaju:
- najširi spektar;
- najbrže dejstvo;
- nisu alergeni, bez obzira na dužinu upotrebe;
- ne utiču na pH vrednost kože, pa nema ni rezistencije;
- nisu mutageni, teratogeni, ni kancerogeni.
Na tržištu postoje u nekoliko oblika: tečna dezinfekciona sredstva, gelovi, maramice i slično.
Deterdženti manje ili više smanjuju površinsku napetost mikrobnih ćelija. Dele se na:
anjonske, katjonske i nejonske deterdžente.
Anjonski deterdženti su slabi dezinficijensi. U ovoj grupi se nalaze sapuni, Na i K soli viših
masnih kiselina i razni alkalni sulfati. Sapuni uglavnom deluju mehanički, tako što svojom
penom privuku mikroorganizme, da bi ispiranjem sa vodom bili odstranjeni sa penom. Izvesna
antimikrobna aktivnost se može postići dodavanjem sapunima jačih dezinfekcionih sredstava.
Kvaterne amonijumske baze su grupa katjonskih deterdženata. U zavisnosti od koncentracije
deluju baktericidno ili bakteriostatski, fungicidno, a destruišu i neke protozoe. Za dezinfekciju
ruku se koriste 0,5 – 2 % rastvori.
Nejonski deterdženti obuhvataju razne poliestre i poliglicerolske estre, kao i razna jedinjenja
sa polivinilom. Najčešće se koriste kao dodatak jačim dezinficijensima.
Hlorheksidin spada u grupu hlorfenikola. Deluje baktericidno, fungicidno i virucidno. Zbog
svojih osobina, upotrebljava se za dezinfekciju ruku hiruske ekipe.
Jodofori su mešavina joda i raznih površinski aktivnih supstanci. Deluju baktericidno,
fungicidno, virucidno i sporocidno. Najpoznatiji je jod – polivinilpirolidin, koji se kao rastvor
koristi za hiruško pranje ruku.

10
4.0. ZAKLJUČAK

Svetska zdravstvena organizacija ustanovila je 5. maj kao Svetski dan higijene ruku u
zdravstvenim ustanovama pod nazivom “ Sačuvajte život – operite svoje ruke “. Organizujući
Nacionalni program higijene ruku u zdravstvenim ustanovama pod nazivom “ Čiste ruke –
bezbedne ruke “, Srbija je 2008. godine postala član Alijanse za bezbednost pacijenata SZO.
Od 2006. godine SZO je pokrenula ovaj program prvenstveno radi prevencije infekcija
povezanih sa zdravstvenom negom pacijenata, odnosno bolničkih ( nozokomijalnih,
intrahospitalnih ) infekcija. Ove infekcije se javljaju u svim bolnicama i nisu problem samo
nerazvijenih zemalja. Veoma je važno da se ove infekcije brzo prepoznaju i da se zdravstveni
radnici motivišu da uvek misle na njih. Napredak u razumevanju i prihvatanju higijene ruku,
doveo je i do pojave na tržištu novih proizvda koji se koriste za higijenu i dezinfekciju ruku.
Osim uobičajnog korišćenja vode i tečnog sapuna, preporučuje se i upotreba sredstava na bazi
alkohola koja omogućavaju da se higijena ruku ( bez vode ) obavi posle nege svakog pacijenta
kao i posle prelaska sa jednog na drugo mesto nege kod istog pacijenta.
Higijena ruku nije važna samo u zdravstvenim ustanovama nego i van njih, zbog uvek
mogućeg prenošenja “ bolesti prljavih ruku “ koje svakodnevno prete svima, a posebno deci. Kod
ovih obolenja posebna pažnja posvećuje se prevenciji i kontroli, poznavanju načina prenosenja,
higijenskim merama i zdravstvenom vaspitanju. Veoma je važno da se o higijeni ruku, kao
najznačajnijoj meri sprečavanja ovih obolenja, što više govori u obdaništima, školama, socijalnim
ustanovama.
Kada je reč o širenju fekalno – oralnih infekcija, deca su kao populaciona skupina,
vulnerabilna kategorija, zbog svojih psiholoških i fizioloških karakteristika, pre svega zbog
oralnog načina spoznavanja okoline, posebno od prve do pete godine života. S druge strane
školskoj deci bi trebalo da se predoče opasnosti i posledice zaraznih bolesti koje mogu da se
prenesu prljavim rukama.
Savršena dezinfekcija ruku se retko kada može postići. Dezinfekciona sredstva za ruke koja
se koriste u svakodnevnom životu predstavljaju kompromis između ekološke prihvatljivosti,
zdravstvene prihvatljivosti i efikasnosti.

11
5.0. LITERATURA

1. Zarkovic, B., (1971): Dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija, Beograd

2. Dimić, E., Jovanović, J., (1995): Akutne infektivne bolesti, Novi Sad
3. Novaković, B., (2000): Higijena ishrane, Novi Sad
4. Kvaternik, M., (2013): Dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija- slajdovi sa predavnja,
Apeiron, Banja Luka
5. http://neurologija.bg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=266%3Aiste-
ruke&catid=61%3Asaveti-neurolokih-sestara&Itemid=253&lang=sr
6. http://www.victoriagroup.rs/sites/default/files/katalozi/dezinfekcija.pdf
7. http://www.stetoskop.info/Higijena-ruku-vazna-preventivna-mera-infekcije-4515-s1-
content.htm
8. http://www.sani-hem.rs/proizvodi/sredstva-za-dezinfekciju.html

12