Prim. prof.dr sci. med.

Живорад Савић
специјалиста радиологије, Научни сарадник из
неурорадиологије
КЦС

Е-mail:saviczivorad@yahoo.com
Moб телефон: 066/83-00-254
IX Недеља

Сијалографија
Наставна Предавање Вежбе / колоквијум
недеља
I недеља Конрастна средства, дефиниција, подела, нежељена дества, превенција и Увод
терапија нежељених дејстава.
II недеља Методе рендгенског прегледа плућа и срца/медијастинума - скопија, циљана Конрастна средства
графија и телерадиографија.
III недеља Томографија, преглед једњака са баријумском пастом. Плућа и срце – методе прегледа.
IV недеља Бронхографија као метода рендгенског прегледа плућа. Нормална анатомија и Томографија, преглед једњака са
основни патолошки налази на плућима, срцу и једњаку и бронхијама. баријумском пастом.
V недеља Мамографија и галактографија. Бронхографија као метода
рендгенског прегледа плућа;
КОЛОКВИЈУМ I
VI недеља Контрастни преглед дигестивног тракта, моноконтрастни и са двојним Мамографија и галактографија.
контрастом.
VII недеља Акт гутања и преглед једњака и гастодуоденума, хипотона дуоденографија, Контрастни преглед дигестивног
пасажа танког црева и ентероклиза, пасажа дебелог црева и иригографија. тракта.
СЕМИНАР I
VIII недеља Преглед хепатобилијарног тракта и панкреаса: интравенска Акт гутања и преглед једњака и
холеграфија, оперативна и холангиографија кроз Т – дрен, PTC и гастодуоденума, хипотона
дуоденографија, преглед танког и
ERCP.
дебелог црева.
IX недеља Сијалографија. Преглед хепатобилијарног тракта и
панкреаса.
X недеља Фистулографија Сијалографија
СЕМИНАР II
XI недеља Контрастни преглед урогениталног тракта: екскреторна урографија са Фистулографија
модификацијама, ретроградна и антероградна урографија,
уретероцистографија.
XII недеља Хистеросалпингографија и деферентовезикулографија. Контрастни преглед урогениталног
тракта.
XIII недеља Методе прегледа ретроперитонеалног простора. Хистеросалпингографија и
Вредновање предиспитних и испитних Начин оцењивања
обавеза у поенима
Активност на предавањима 5 - 10 мање од 51 поена оцена 5

Активност на вежбама 5 - 10 од 51 до 60 поена оцена 6

Тест 10 од 61 до 70 поена оцена 7

Семинарски рад 10 од 71 до 80 поена оцена 8

Колоквијум 2 x 10 од 81 до 90 поена оцена 9

Испит 40-70 преко 91 поен оцена 10

* У зависности од броја семинарских

радова односно колоквијума
Пљувачне жлезде су егзокрине жлезде горњег
аеродигестивног тракта -основна функција стварање и
лучење пљувачке.

Постоји три пара великих и око 700 -1000 малих

пљувачних жлезда.

У групу великих спадају: паротидне, субмандибуларне и

сублингвалне жлезде.

Оне су са усном дупљом повезане преко сопствених

изводних канала.

Мале пљувачне жлезде смештене су у субмукозном

слоју усне дупље и фаринкса.
Положај пљувачних жлезда
Класификују се према анатомској локализацији на:
 лабијалне,
 букалне,
 палатиналне,
 тонзиларне (Веберове жлезде),
 ретромоларне, лингвалне (у пределу врха језика
налазе се гландулае апицис лингуае или Бландин-
Нунове, а
 на бочним ивицама језика Ебнерове жлезде) и
 фарингеалне жлезде.
Мале пљувачне жлезде такође се налазе у:
 назофаринксу,
 ларинксу,
 параназалним синусима и
 трахеји.
Пљувачне жлезде, зависно од хистоморфолошке
структуре ацинуса, деле се на три типа:

а) серозне жлезде (паротидне, Ебнерове жлезде);

б) мукозне жлезде (непчане жлезде, жлезде у пределу

корена језика);

в) мешовите жлезде (субмандибуларне, сублингвалне,

лабијалне и букалне жлезде).
Пљувачка има више функција од којих су најзначајније:

1) одржавање усне дупље влажном, олакшавање жвакања и

гутања хране, олакшавање говора, физиолошко чићење усне
дупље;

2) протективна (имуноглобулини: ИгА, лактоферин, лизозим,

пероксидаза);

3) дигестивна (ензим амилаза који започиње дигестију скорба);

4) екскреторна (јод; алкалоиди; вируси узрочници:

полиомијелита, хепатита, рубеоле, коксаки, АИДС-а; супстанце
крвних група - што има форензички значај);

5) посредничку улогу за чуло укуса (растварањем супстанција и

обезбеђивањем њиховог контакта са густативним корпускулима).
Дијагностика обољења пљувачних жлезда
Поред анамнезе и клиничког прегледа користе се
и следећи помоћни дијагностички поступци:
 - рендген (нативни снимци, сиалографија);
 сцинтиграфија;
 ултразвук (ехографија);
 компјутеризована томографија (КТ);
 магнетна резонанца (МР);
 хистолошки преглед (класиЧна биопсија,
аспирациона биопсија);
 преглед пљувачке (сиалометрија и
сиалохемија).
 Сиалографија

Сиалографија - рендгенска метода којом се помоћу к.с. визуализује

интра- и екстрагландуларни изводни каналикуларни систем
пљувачне жлезде.
Сиалографија се користи – код великих пљувачних жлезда
(најчешће паротидне, ређе субмандибуларне).
Техника
Помоћу полиетиленске каниле или флексибилног катетера, чији је
калибар 1-2 мм, улази се у главни изводни канал жлезде, а затим се
убризга водени или уљани раствор јодног контраста (око 1-2 ццм у
паротидну и 1-1.3 ццм у субмандибуларну жлезду). Заправо мера
количине датог КС је почетак осећаја нелагодности.
По завршеној инстилацији контраста подвеже се изводни канал, а
затим се рендгенски сними жлезда.
Жлезда се снима из антеропостериорног и из латералног правца.
Сиалограм нормалне паротидне пљувачне жлезде својим
изгледом подсећа на дрво.

Стаблу - главни изводни канал, а гранама и гранчицама екстра -

и интрагландуларни каналикуларни систем жлезде.

Сиалограм субмандибуларне жлезде такође показује

арборизацију која је мање изражена него у паротидној жлезди.

Сиалографија се може користити за дијагностику: сиалолитијазе,

хроничних запаљења, сиалоаденозе, последица трауме
(саливарне фистуле, посттрауматске стенозе), циста и тумора
пљувачних жлезда.

У контраиндикације за сиалографију спадају акутни

сиалоаденитис због могућности егзацербације запаљења и
преосетљивост на јодни контраст.
Кесасто проширење изводног канала паротидне жлезде.
Sjőgrenov синдром.
Опструкција изазвана калкулусум у изводном каналу
субмандибуларне пљувачне жлезде.
Сиалограм са контрастом подвиличне и паротидне пљувачне
жлезде.
HVALA NA PAŽNJI