Smer “ Sanitarni inženjering”

PREDMET

ANALIZA, KONTROLA, I ZAŠTITA VAZDUHA

SEMINARSKI RAD
“MONITORING KVALITETA VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI
TOKOM 2011 GODINE”

1
SADRŽAJ:

1. UVOD.........................................................................................................................................3
1.1.PREDMET ISTRAZIVANJA……………………………………………………...………3
1.2.CILJ ISTRAZIVANJA…………………………………………….………………………4
1.3.STRUKTURA RADA……………………………………………...………………………4
1.4.METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA………………………………...…………………...4

2. ZAKONSKA REGULATIVA....................................................................................................4

2.1. ZAKON O ZAŠTITI VAZDUHA……………………………………………………...…4

2.2.STRATEGIJA ZAŠTITE VAZDUHA…………………………………………………….6
2.3.PRAVILNIK O GRANIČNIM VREDNOSTIMA,METODAMA MERENJA IMISIJE,
KRITERIJUMIMA ZA USPOSTAVLJANJE MERNIH MESTA I EVIDENCIJI
PODATAKA………………………………………………………………………………...…7
2.4.GRANIČNE VREDNOSTI………………………………………………………………...8

3. VRSTE POLUTANATA……………………………………………………………...……….9

4. IZVORI POLUTANATA……………………………………………………………….……11

5. MONITORING KVALITETA VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI 2011GODINE………..13

6. METODE I UREĐAJI ZA MONITORING………………………………………………….20

7. PREDLOG MERA I AKTIVNOSTI…………………………………………………...…….21

8. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………..………….21

9. LITERATURA…………………………………………………………………………..……23

2
 1. UVOD

Vazdušno zagađivanje predstavlja prisustvo jedne ili više nepozeljnih čvrstih, tečnih ili
gasovitih supstanci u vazduhu, u određenoj količini, određenih osobina i u određenom
vremenskom periodu, koje predstavljaju opasnost za čoveka, biljni ili životinjski svet ili koje na
bilo koji način onemogućavaju komforan život i uživanje u okolini.

U svojoj težnji za stalnim napretkom i većim životnim standardom čovečanstvo kao da ne

shvata tri osnovna postulata koja određuju realnost u kojoj živimo:

1. Ograničenost prirodnih resursa

2. Ograničenost kapaciteta ekosistema
3. Potrebe budućih generacija

Cilj monitoringa kvaliteta vazduha je zaštita zdravlja ljudi, odnosno, utvrđivanje izvora
zagađenja, utvrđivanje stepena zagađenja, utvrđivanje kretanja zagađenosti vazduha u toku
godine, procena opterećenosti pojedinih lokacija, utvrđivanje kritičnih situacija u cilju upozorenja
javnosti i utvrđivanje mera zaštite.

U Republici Srbiji je donošenjem zakona o zaštiti vazduha(“Sl.gl.RS”br.36/09)sva EU

regulativa sažeta u Direktivi 2008/50(Directive 2008/50/EC on ambient air quality and cleaner
air for Europe), koja tretira problematiku kvaliteta vazduha, preuzeta i transportovana u domaće
propise.Time su stvorene formalne nacionalne obaveze za harmonizaciju domaće i EU prakse.

Za 2010.godinu prvi put su prikupljeni, ažurirani i obrađeni podaci o nivoima zagađujućih

materija operativnom primenom referentnih mernih metoda, metodama automatskog monitoringa
kvaliteta vazduha.To predstavlja metodolosko unapređenje domaće prakse.

1.1.PREDMET ISTRAŽIVANJA

U ovom radu analizira se stanje kvaliteta vazduha u Republici Srbiji tokom 2011.godine kao i
metode koje se koriste pri prikupljanju podataka.

3
 1.2.CILJ ISTRAŽIVANJA

Svrha ovog istraživanja je utvrditi vrstu i nivoe zagađujućih materija u vazduhu usled kojih
dolazi do zagađivanja vazduha.Ti podaci predstavljaju osnovu za utvrđivanje potencijalno
ugroženih oblasti u smislu kvaliteta vazduha, a samim tim i osnovu za definisanje predloga mera
i aktivnosti zaštite vazduha.

1.3.STRUKTURA RADA

Rad se sastoji iz osam delova.Prvi deo je uvodni i u njemu su određeni ciljevi i predmet
istraživanja.Drugi deo je zakonska regulativa u kojoj su izneti izvodi iz zakona i pravilnika koji
tretiraju problematiku kvaliteta vazduha.U trecem i četvrtom delu su ukratko opisani najvažniji
polutanti koji se pojavljuju u vazduhu,odnosno izvori ovih polutanata.Peti deo predstavlja
monitoring kvaliteta vazduha u Republici Srbiji tokom 2011.godine.Tabelarno su prikazani
rezultati za nivoe SO2,NO2,suspendovanih čestica PM10,CO i prizemnog ozona(O3).U šestom
delu imenovani su uređaji koji su korišćeni za monitoring kao i metode merenja koju ovi uređaji
koriste.Sedmi deo je predlog mera i aktivnosti koji se predlažu u cilju poboljšanja kvaliteta
vazduha.Osmi deo je zaključak u kojem su određene kategorije kvaliteta vazduha u Republici
Srbiji tokom 2011.gone.

1.4.METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

U ovom radu korišćena je statistička metoda.Statistička masa kao predmet na koji će se

primeniti istraživanje je vazduh.Istorijskom metodom prikupljeni su podaci i informacije o
statističkoj masi(koncentracije SO2,NO2,PM10,CO i prizemnog ozona,njihove srednje godišnje
vrednosti,broj dana sa povećanim vrednostima).Prikupljeni podaci prikazani su tabelarno za
svaku zagađujuću materiju posebno i analizirane su prikazane vrednosti(metoda
analize).Spajanjem svih prikupljenih podataka u jednu celinu izvedeni su zaključci o stanju
kvaliteta vazduha u Republici Srbiji tokom 2011.godine(metoda sinteze).

2.ZAKONSKA REGULATIVA
2.1. ZAKON O ZAŠTITI VAZDUHA(“Sl.glasnik RS”,br.36/2009)

Predmet uređivanja

Član 1

Ovim zakonom uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuje mere ,nacin

organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha kao prirodne
vrednosti od opšteg interesa koja uživa posebnu zaštitu.

4
 Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagađenja prouzrokovana radioktivnim
materijama,industrijskim udesima i elementarnim nepogodama.

Ciljevi

Član 2

Zaštita vazduha ostvaruje se:

1) uspostavljanjem,održavanjem i unapređivanjem jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom

vazduha na teritoriji republike Srbije.

2) očuvanjem i poboljšanjem kvaliteta vazduha kroz utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti

zaštite kako bi se sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

3) izbegavanjem,sprečavanjem i smanjenjem zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog

omotača i klimatske promene.

4) praćenjem,pribavljanjem i procenjivanjem odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na

osnovu merenja i standardizovanih metoda.

5) obezbeđivanjem dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha.

6) izvršavanjem obaveza u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.

7) međunarodnom saradnjom u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha i osiguranjem

dostupnosti tih podataka javnosti.

Monitoring kvaliteta vazduha

Uslovi za vršenje monitoringa kvaliteta vazduha

Član 9

U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni funkcionalni

sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha i održavanje baze podataka o kvalitetu
vazduha(u daljem tekstu:monitoring kvaliteta vazduha).

Republika Srbija ,autonomna pokraina i jedinica lokalne samouprave,u okviru svoje

nadležnosti utvrđene zakonom,obezbeđuju monitoring kvaliteta vazduha.

Uslove za monitoring kvaliteta vazduha utvrduje vlada na predlog ministarstva.

Aktom iz stave 3. Ovog člana, utvrduju se naročito:

5
1) kriterijumi za određivanje minimlnog broja mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u
slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili
postupcima modelovanja.

2) metodologija merenja i ocenjivanja kvaliteta vazduha(referentne metode merenja i kriterijumi

za ocenjivanje koncentracija)

3) zahtevi u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha

4) nacin obezbeđenja kvaliteta podataka za ocenjivanje kvaliteta vazduha(prema zahtevu

standarda SRPS ISO/IEC 17025):

5) obim i sadržaj informacija o ocenjivanju kvaliteta vazduha

2.2. STRATEGIJA ZAŠTITE VAZDUHA

Član27

Strategija zaštite vazduha(u daljem tekstu:Strategija) je osnovni dokument na osnovu koga se

donose planovi kvaliteta vazduha,kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija
zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti sa njom.

Strategija se usklađuje sa drugim nacionalnim,opštim i sektorskim planovima i politikama.

Ministarstvo priprema predlog strategije koji donosi vlada za period od šest godina.

Cilj i sadržaj strategije

Član 28

Strategija je dokument kojim se obezbeđuju uslovi za uspostavljanje institucionalnog

sistema na osnovu koga se preduzimaju mere za izbegavanje,sprečavanje ili smanjenje zagađenja
vazduha i štetnih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu u celini na teritoriji Republike
Srbije.

Strategija sadrži naročito:

1) Opšte informacije (podatke o lokacijama,klimatske i topografske podatke,broj

stanovnika,merne stanice i merna mesta).

2) ključne elemente za procenu trenutnog stanja kvaliteta vazduha

6
3) ciljeve koje treba postići

4) aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi postizanja zadatih ciljeva

5) dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja vazduha

6) vremenski okvir u kome će se preneti zahtevi kvaliteta vazduha koji se primenjuju u EU

7) vremenski okvir za postizanje zadatih ciljeva koji se tiču kvaliteta vazduha

8) zahteve za integrisanjem ciljeva i mera zaštite kvaliteta vazduha u druge sektorske politike

9) istraživanja koja je neophodno sprovesti u cilju realizacije Strategije i postizanja zadatih

ciljeva

10) način izveštavanja o realizaciji Strategije

11) postupke evaluacije izveštaja

12) razloge za preispitivanje i korigovanje strateških opredeljenja

13) prikaz izvora i način korišćenja sredstava i drugih resursa neophodnih za realizaciju strateških
ciljeva.

2.3. PRAVILNIK O GRANIČNIM VREDNOSTIMA,METODAMA MERENJA

IMISIJE,KRITERIJUMIMA ZA USPOSTAVLJNJE MERNIH MESTA I EVIDENCIJI
PODATAKA(“Sl.glasnik RS.”br.54/92,30/99 I 19/2006)

Član 1

Ovim pravilnikom se propisuju granične vrednosti imisije, imisije upozorenja,epizodno

zagađjenje vazduha, metode sistematskog merenja imisije, kriterijumi za uspostavljanje mernih
mesta i način evidencije podataka.

Član 2

Granična vrednost imisije u smislu ovog pravilnika jeste najviši dozvoljeni nivo koncentracije
zagađujućih materija u vazduhu.

7
2.4.GRANIČNE VREDNOSTI(“Sl.gl.RS”br,11/10 i 75/10)

Tabela 1. Granične vrednosti parametara za zaštitu zdravlja ljudi, po Uredbi o uslovima za monitoring i
zahtevima kvaliteta vazduha

Ne sme da bude prekoračena više

od x puta u kalendarskoj godini
Zagađujuća materija µg/m³

Gornja granica ocenjivanja

Donja granica ocenjivanja
Tolerantna vrednost TV
GV (granična vrednost)
Period usrednjavanja

1h 350 24 x 500
sumpor 24h 125 3x 125 50 75
dioksid Kalendarska
SO2 godina 50 50
1h 150 18 x 225 75 105
azot 24h 85 125
dioksid Kalendarska
NO2 godina 40 60 26 32
suspendovane 24h 50 35 x 75 25 35
čestice PM10 Kalendarska
godina 40 48 20 28
suspendovane Kalendarska
čestice PM25 godina 25 30 12,5 17,5
25h
Ozon 8h max 120 u godini u
toku 3
O3 godine
8h max 10.000 16.000 5.000 7.000
Ugljen 24h 5.000 10.000
monoksid Kalendarska
CO godina 3.000
24h 1 1
Olovo Kalendarska
Pb godina 0,5 1 0,25 0,35
Benzen Kalendarska
C6H6 godina 5 8 2 3,5

8
 3.VRSTE POLUTANATA

ČESTICE

Na osnovu veličine, čestice se dele u dve grupe:

1.taložne čestice(vece od 10 µm)

2.aerosoli(manje od 10µm)

Čestice u vazduhu nastaju uz pomoć dva mehanizma:

1.kondezacijom

2. izgaranjem čvrstih i tečnih goriva

Koncentracija čestica cađi u urbanim područjima su dosta visoke.Često prelaze i vrednosti veće
od 100µg/m³, a u velikoj meri zavise od godišnjeg doba.Najveće koncentracije su tokom grejne
sezone.

OKSIDI SUMPORA

Sumporni oksidi kao sto su:sumpor-dioksid,sumpor-trioksid, sulfatna kiselina, sulfitna kiselina i

soli ovih kiselina su uobičajni polutanti koji se nalaze u vazduhu.Većina prisutnih jedinjenja
sumpora nastaje izgaranjem fosilnih goriva, uglja, nafte, a deo i pri pojedinim tehnoloskim
procesima u hemijskoj industriji i metalurgiji.

UGLJEN MONOKSID

Je jedan od najzastupljenijih aerozagađivača, Nastaje usled nepotpunog sagorevanja fosilnih

goriva u energetskim postrojenjima, automobilima i domaćinstvu i pri različitim industrijskim
procesima.Izvori ugljenmonoksida su:odlagališta čvrstih odpadaka(zbog pojave požara),
kontrolisani i nekontrolisani šumski požari, izgaranja otpada u poljoprivredi, požari u kućama i
rudnicima.Najznačajniji izvor ugljen monoksida su motorna vozila(60%).

OKSIDI AZOTA

9
Stacionarni izvori oksida azota su:generator pare sa klasičnim gorivima, energetska postrojenja,
grejanje u domaćinstvu, procesi zagrejavanja(rafinerija nafte, hemijska industrija, metalurgija,
cigla, staklo), motorna vozila.Koncentracija NO varira, veća je tokom kasne jeseni i zime zbog
smanjenog inteziteta sunčeve radijacije, neophodne za njegovu konverziju u NO2.

VOLATILNA ORGANSKA JEDINJENJA

To su jedinjenja koja uglavnom u svom molekulu imaju do 12 C atoma.Velika kolicina

ugljovodonika, posebno metana, nastaje kao posledica razlicitih bioloskih procesa u prirodi.
Manja kolicina nastaje u geotermalnim područjima, u područjima ugljenokopa i u područjima sa
prirodnim gasom.Sadržaj metana u vazduhu, u prirodnim uslovima je 1-1,5 ppm.Uticaj na
zagađenje može se očekivati i od olefina čije su prosecne koncentracije 0,1ppm.Emiteri
ugljovodonika i drugih volatilnih organskih jedinjenja su u 60% slucajeva motorna vozila(izduvni
gasovi, uljni sistem, rezervoar i karburatorski sistem)

FOTOHEMIJSKI OKSIDANTI

Pojedini polutanti koji iz primarno emitovanih polutanata nastaju fotohemijskim procesima u

atmosferi poznati su kao fotohemijski oksidanti- ozon.

Energija UV zracenja je dovoljna za razbijanje molekule NO2, pri čemu se stvara jedan atom
kiseonika.Ovako oslobođen atom kiseonika reaguje sa molekulom kiseonika formirajući
ozon.Nastali ozon je sa viskom energije, tako da se veoma brzo razlaze u O i O2.

Ozon je plavičast gas karakterističnog mirisa.Udisanjem , prizemni ozon , dolazi u kontakt sa

svim delovima respiratornog sistema, a njegovo delovanje je lokalno i sistemsko.

OLOVO

Sadrzaj olova u vazduhu urbanih sredina je direktno zavisan od veličine grada, i mnogo je veci u
blizini saobraćajnica.

HLOR

Hlor je veoma toksičan gas.U atmosferi, hlor se pojavljuje iz industrijskih procesa, u prvom redu
iz procesa elektrolize, kod transporta hlora i dr.

10
SUMPOR-VODONIK

Sumpor-vodonok je jak otrov.Kao najvažniji prirodni izvor sumpor vodonika smatra se

anaerobno bakterijsko razlaganje organskih materija koje sadrže sumpor.Pojavljuje se u
prirodnom gasu , stenama, kao posledica vulkanskih aktivnosti i dr.Oslobađa se prilikom prerade
nafte, pri procesu mlevenja sulfidnih ruda, pri koksovanju, proizvodnji i preradi gasa, proizvodnji
viskoze i dr.

FLUORIDI

Fluoridi nastaju kod proizvodnje gvožđa i čelika, cigle,crepa,cementa,fosfatne kiseline i

fosfata.To su veoma toksična jedinjenja i unošenjem u organizam dolazi do njihovog
kumuliranja..U organizmu fiksiraju kalcijum.

AZBEST

Azbest je mineral u obliku vlakana,po sastavu kristalna forma nekih silikata.Dobija se iz ruda
azbesta.Izvori čestica azbesta su i različiti industrijski procesi,kočioni sistem automobila,habanje
azbesta kod građevinskih radova .

UGLJEN DIOKSID

Nastaje uglavnom izgaranjem fosilnih goriva.Polovina ovako emitovanog CO2 ostaje u atmosferi
dok se druga polovina apsorbuje u morima i okeanima ili je vežu biljke.Smatra se da mora i
okeani sadrze 60 puta vise CO2 nego atmosfera.

Ugljen-dioksid,vodena para i ozon apsorbuju infracrvenu radijaciju dovodeći do povećanja

temperature atmosfere.Ovaj efekat je poznat kao efekat staklene bašte.

4.IZVORI POLUTANATA
Izvor zagađjenja vazduha je objekat ili proces koji pod unutrašnjim ili spoljašnjim uticajem
emituje nečistoće u atmosferu.Sistematizacija izvora zagađenja se moze izvršiti na osnovu
različitih kriterijuma.

I PREMA VRSTI IZVORA ZAGAĐENJA VAZDUHA:

11
1.Prirodni izvori zagađenja

-prašina nošena vetrom,aeroalergeni, čestice morske soli, dim , leteći pepeo, gasovi od šumskih
požara, mikroorganizmi, magla, vulkanski gasovi, vulkanski pepeo, prirodna
radioaktivnost,meteorska prašina,prirodna isparenja,ozon nastao prilikom varničenja.

2.Veštčki izvori

Podrazumevaju zagađenje izazvano od strane čoveka,direktno ili indirektno,i mogu se podeliti na

pet grupa:

- Zagađenje vazduha termo i nuklearnim energanama

- Zagađenja vazduha u industriji i poljoprivredi

- Zagađenje vazduha svim vrstama transportnih sredstava

- Zagađenja vazduha sagorevanjem otpadnih materija

- Zagađenja vazduha u svim ostalim delatnostima

II PREMA RASPOREDU IZVORA ZAGAĐENJA VAZDUHA:

1. Pojedinačni ili tačkasti

2. Linijski raspoređeni izvori

3. Površinski raspoređeni izvori

III PODELA IZVORA U ZAVISNOSTI OD NEČISTOĆA KOJU IZVOR ODAJE:

1.Čestice

2.Gasovi

3.Čestice i gasovi

IV PREMA VREMENU TRAJANJA ZAGAĐENJA:

1.Izvori trajnog zagađenja

2.Izvori povremenog zagađenja

U industrijskim i urbanim sredinama razlikuje se pet glavnih izvora zagađenja:

-izgaranje čvrstih,tečnih i gasovitih goriva u energetskim postrojenjima

-izgaranje čvrstih,tečnih i gasovitih goriva u motornim vozilima

12
-industijski procesi

-odlagalište čvrstih otpadaka

-isparavanje različitih organskih rastvarača

5.MONITORING KVALITETA VAZDUHA U REPUBLICI SRBIJI

2011.GODINE

Glavni impuls uspostavljanju nacionalnog automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji

dao je CARDS projekat”SUPPLY OF EQUIPMENT FOR AIR QUALITY MONITORING
STATIONS,SERBIA”.Ovim EU projektom donirana je oprema za 28 mernih
stanica,kalibracionu laboratoriju,analitičku laboratoriju,jedna mobilna stanica i jedno vozilo.

Nacionalnu mrezu za automatski monitoring čine sledeća merna mesta:Kikinda,Novi Sad-

Dnevnik,Novi Sad-Liman,Beočin-Centar,Sremska Mitrovica,Pančevo-Sodara,Beograd-Stari
grad,Beograd-Panč.most,Beograd-N.Beograd,Beograd-Mostar,Beograd-Vračar,Beograd-Zeleno
brdo,Šabac,Kostolac,Obrenovac-dep.pepela,Smederevo-Centar,Smederevo-Carina,Smederevo-
Radinac,Smederevo-Ralja,Loznica, Valjevo,Bor-Brezonik,Bor-Gradski park,Bor-Institut
RIM,Kragujevac,Zaječar,Čačak-Ins.za voćarstvo,Paraćin,Užice,Kraljevo,Kruševac,Kamenički
Vis-EMEP,Niš-O.š.Sv.Sava,Niš-IZJZ Niš,Kopaonik i Vranje.

Na teritoriji Republike Srbije odredđene su tri zone i četiri aglomeracije.

- Zona”Srbija”,koja obuhvata teritoriju Republike Srbije osim teritorija autonomnih

pokrajina,grada Beograda,grada Niša i opstine Bor
- Zona”Vojvodina”koja obuhvata teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine osim teritorije
grada Novog Sada
- Zona”Kosovo i Metohija”koja obuhvata teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i
Metohija
- Aglomeracija”Beograd”,koja obuhvata teritoriju grada Beograda
- Aglomeracija”Novi Sad”,koja obuhvata teritoriju grada Novog Sada
- Aglomeracija”Niš”,koja obuhvata teritoriju grada Niša
- Aglomeracija”Bor”,koja obuhvata teritoriju opstine Bor

Rezultati monitoringa kvaliteta vazduha tokom 2011.godine prikazani su tabelarno.Merna

mesta sa podacima iz 2011.godine su rangirana u opadajućem nizu vrednosti srednje godišnje
koncentracije.Prikazani su i podaci sa mernih mesta sa kojih je raspoloživost na godišnjem
nivou manja od 90%,ali ne manja od 75%

SUMPOR DIOKSID

13
Tabela 2. Koncentracije sumpor dioksida

Raspoloživost podataka u %
4´ u nizu max.dnevnih konc.

25´ u nizu max.satnih konc.

Srednja godišnja vrednost

Broj dana sa >125µg/m³

Max.dnevna vrednost
SO2

Bor- Gradski park 193 162 1.331 994,9 3.153,8 98

Bor- Institut RIM 79 77 571 430,7 1.561,4 100
Bor- Brezonik 72 65 938 637,3 1.917,6 100
Zaječar 39 19 253 177,6 417,0 100
Beograd- Slavija 31 2 230 117,6 207,3 98
Beograd 30 3 174 121,5 204,2 98
Kostolac 29 10 284 171,0 557,5 96
Smederevo- Carina 29 2 154 112,1 231,2 100
Smederevo- Radinac 27 1 132 82,5 190,6 88
Beograd- Vračar 26 2 190 119,6 202,1 100
Valjevo 26 0 94 84,2 174,9 95
Beograd- Mostar 25 1 190 91,4 203,5 100
Šabac 24 3 298 117,2 287,0 100
Obrenovac- Centar 22 5 351 154,4 297,7 98
Kruševac 22 2 182 123,3 212,8 100
Niš- IZJZ Niš 21 6 200 152,3 200,5 95
Loznica 20 0 97 75,8 152,7 82
Beograd- Star grad 19 1 155 45,8 145,3 100
Užice 19 0 119 109,1 257,8 100
Beograd- N.Beograd 18 1 213 67,1 154,0 100
Obrenovac- M.Milan.3 18 5 172 130,7 325,0 89
Pančevo- Sodara 18 0 73 62,2 150,0 100
Pančevo- Vatrogasni dom 17 0 66 57,7 128,6 99
Novi Sad- Liman 17 0 77 48,0 94,5 100
Obrenovac- Dep.pepela 16 2 508 90,9 366,8 100
Kraljevo 16 0 103 64,7 137,4 100
Niš-O.š. Sv. Sava 13 0 57 47,9 87,5 100
Vranje 13 0 56 44,2 116,5 90
Kosjerić 12 0 59 30,3 88,3 100
Kamenički Vis- EMEP 12 0 78 61,5 114,8 99
Paraćin 12 0 90 45,8 94,2 100
Novi Sad- Dnevnik 11 0 63 33,3 81,8 100
Kragujevac 11 0 87 45,4 133,0 100
Čačak 9 0 51 35,6 76,1 100
Kikinda 9 0 45 31,3 61,7 100
Pančevo- Cara Dušana 8 0 38 31,7 67,6 99
Kopaonik 7 0 29 23,4 40,2 97

14
 Tokom 2011.godine,godišnja vrednost sumpor dioksida iznad dozvoljene granične
vrednosti,50µg/m³,bila je na mernim mestima: Bor-Gradski park(193µg/m³),Bor-
Inst.(79µg/m³) i Bor-Brezonik(72µg/m³).

Prekoračenja dnevne granične vrednosti,125µg/m³,najčešća su na mernim mestima Bor-

Gradski park(162 dana),Bor-Inst.(77dana),Bor-Brezonik(65 dana)i Zaječar(19 dana).

Četvrtu vrednost u opadajućem nizu maksimalnih dnevnih koncentracija veću od

125µg/m³ (tabela 2)imaju sva tri merna mesta u Boru,Obrenovac,Niš,Zaječar i Kostolac.

Dvadesetpetu u opadajucem nizu maksimalnih satnih koncentracija veću od

350µg/m³imaju sva tri merna mesta u Boru,Kostolac, Zaječar,Obrenovac-Centar i
Obrenovac-Dep.pepela.Obzirom da je tolerantna vrednost,TV,za satne koncentracije
sumpordioksida definisana,iznosi 500µg/m³,povećana učestalost satnih prekoračenja
odredjuje se u odnosu na TV.Po podacima iz tabele 2. veći broj puta od dozvoljenog satne
koncentracije sumpordioksida su bile iznad TV na lokacijama Bor-Gradski park,Bor-
Brezonik,Bor-Inst. i Kostolac.

AZOT DIOKSID

Tokom 2011.godine,granična vrednost za azotdioksid od 40µg/m³,prekoračena je na

mernim mestima: Beograd-Despota Stefana(62µg/m³),Novi Sad-Dnevnik(62µg/m³),Beograd-
Slavija(55µg/m³),Beograd-Mostar(54µg/m³),Beograd-O.Brigada(43µg/m³),Uzice(43µg/m³)i
Beograd-Vračar(41µg/m³).

Prekoračenje TV od 60µg/m³,zabeleženo je samo na dva merna mesta: Novi Sad-

Dnevnik i Beograd-Desp.Stefana.

Prekoračenje dnevnih graničnih vrednosti,85µg/m³ je tokom 2011.godine bilo na mernim

mestima:Novi Sad-Dnevnik(59 dana),Beograd-Desp.Stefana(51 dan),Beograd-Slavija(37
dana),Beograd-O.Brigada(34 dana),Beograd-Mostar(21 dan),Kruševac(22 dana).

Najvece dnevne koncentracije izmerene su na mernim mestima:Beograd-

Slavija(659µg/m³),Beograd-O.Brigada(405µg/m³)i Novi Sad-Dnevnik(361µg/m³).

U tabeli br.3. date su i vrednosti devetnaeste u opadajućem nizu maksimalnih satnih

koncentracija,jer u toku godine ne sme biti vise od 18 prekoračenja satne GV.Ukoliko je
devetnaesta u opadajućem nizu satnih koncentracija azotdioksida veća od satne tolerantne
vrednosti(225µg/m³),zaključuje se da je bilo više od dozvoljenog broja prekoračenja satnih
koncentracija.Ovakvih prekoračenja bilo je na sledećim mernim mestima:Beograd-
Slavija(803µg/m³),Novi Sad-Dnevnik(596µg/m³),Beograd-O.Brigada(508µg/m³)i Beograd-
Desp.Stefana(360µg/m³).

15
Tabela 3. Koncentracije azotdioksida

Raspoloživost podataka u %
19´ u nizu max.satnih konc.
Srednja godišnja vrednost

Broj dana sa >85µg/m³

Max.dnevna vrednost
NO2

Beograd- D.Stefana-
GZJZ 62 51 250 360,4 98
Novi Sad- Dnevnik 62 59 361 595,7 100
Beograd- Slavija 55 37 659 803,4 94
Beograd- Mostar 54 21 142 192,1 100
Beograd- O.Brigada 43 34 405 507,6 95
Užice 43 7 110 153,9 100
Beograd- Vračar 41 13 155 203,4 100
Niš- IZJZ Niš 39 4 102 149,2 97
Beograd- Stari grad 34 4 116 147,6 100
Beograd- N.Beograd 34 2 120 156,8 100
S.Mitrovica 30 0 84 133,3 100
Paraćin 27 0 75 134,8 100
Šabac 27 1 86 127,6 100
Orenovac- Centar 26 0 63 116,9 98
Bor- Institut RIM 24 0 66 113,5 100
Vranje 24 0 73 98,9 90
Loznica 24 0 76 89,4 100
Niš- O.š. Sv. Sava 23 0 72 125,5 100
Smederevo- Ralja 23 0 54 90,3 90
Kruševac 23 22 128 167,6 100
Kraljevo 21 0 60 112,7 100
Pančevo- Sodara 21 0 59 100,1 100
Novi Sad- Liman 21 0 62 90,3 100
Valjevo 19 0 69 101,6 95
Smederevo- Carina 19 0 65 83,3 100
Kosjerić 16 0 51 86,1 100
Smederevo- Radinac 15 0 53 80,9 98
Obrenovac- M.Milan.3 14 0 52 71,6 82
Čačak 14 0 65 92,8 100
Kostolac 14 0 55 85,0 100
Kikinda 13 0 39 71,2 100
Obrenovac- Dep.pepela 7 0 58 58,3 100
Kamenički Vis- EMEP 5 0 44 62,8 100
Kopaonik 4 0 20 39,0 100

16
SUSPENDOVANE ČESTICE PM 1O

Tabela 4. Koncentracije PM10

36´ u nizu max.dnevnih konc.

Raspoloživost podataka u %
Srednja godišnja vrednost

Broj dana sa >50µg/m³

Max.dnevna vrednost
PM 10

Smederevo- Radinac 85 258 355 154,8 96

Beograd- D.Stefana 79 181 536 158,9 90

Obrenovac- M.Milan.3 75 164 473 143,0 87

Obrenovac- Centar 69 186 278 131,7 100

Smederevo- Ralja 69 208 251 116,8 96

Beograd- O.brigada 69 175 344 115,3 83

Niš- IZJZ Niš 67 167 255 137,2 100

Kosjerić 63 159 270 133,9 100

Beograd- Zeleno brdo 53 134 293 106,0 95

Beograd- Stari grad 52 132 250 101,4 96

Beograd- Mostar 51 129 224 102,3 100

Pančevo- Vojlovica 48 107 311 88,3 99

Novi Sad- Dnevnik 45 102 147 78,7 91

Beograd- N.Beograd 41 94 216 84,5 98

U toku 2011.godine prosečnu godišnju vrednost PM 10 veću od tolerantne

vrednosti(48µg/m³)imala su sva merna mesta osim Novi Sad-Dnevnik i Beograd-N.Beograd.

17
UGLJEN MONOKSID

Tabela 5.Koncentracije ugljen monoksida

Raspoloživost podataka u %
Srednja godišnja max. 8h

Max.god. 8h vrednost
vrednost
CO

Vranje 2,40 23,5 90

Užice 2,20 11,6 100
Zaječar 1,90 14,9 100
Beograd- Slavija 1,80 12,5 96
Kruševac 1,70 10,4 95
Šabac 1,70 12,3 100
Valjevo 1,60 12,5 93
Niš- O.š. Sv. Sava 1,60 11,2 100
Beograd- D. 1,50 9,4 97
Obrenovac- Centar 1,40 5,7 99
Beograd- Mostar 1,40 7,8 96
Niš- IZJZ Niš 1,40 10,8 95
Beograd- Vračar 1,30 9,6 100
S.Mitrovica 1,30 9,0 100
Kragujevac 1,20 4,8 97
Loznica 1,20 5,6 100
Čačak 1,10 7,5 100
Pančevo- Sodara 1,10 8,5 100
Kraljevo 1,10 8,3 98
Beograd- N.Beograd 1,00 5,2 100
Smederevo- Carina 0,90 5,2 100
Bor- Institut RIM 0,90 3,1 85
Novi Sad- Dnevnik 0,80 4,4 100
Kosjerić 0,80 5,6 100
Beograd- Stari grad 0,80 6,6 100
Paraćin 0,78 7,2 99
Kostolac 0,70 3,0 100
Obrenovac- Dep.pepela 0,40 2,0 100
Novi Sad- Liman 0,40 2,3 100
Kamenički Vis- EMEP 0,40 5,8 100
Kikinda 0,39 4,2 100
Kopaonik 0,30 2,1 94

18
Najkraći period usrdnjavanja koncentracija ugljenmonoksida je 8 sati.Tolerantna
vrednost(16mg/m³)maksimalne godišnje 8 satne koncentracije prekoračena je na jednom
mernom mestu:Vranje(23,5 mg/m³)

Granična vrednost maksimalne godisnje 8 satne koncentracije(10mg/m³)prekoračena je na

mernim mestima:Vranje(23,5mg/m³),Zaječar(14,9 mg/m³),Valjevo(12,5 mg/m³),Beograd-
Slavija(12,5 mg/m³),Šabac(12,3mg/m³)i na oba merna mesta u Nišu.

PRIZEMNI OZON

Propisana granicna vrednost je 120µg/m³ za osmosatnu srednju vrednost, s tim da

koncentracija od 120µg/m³ ne sme biti prekoračena vise od 25 puta u godini tokom perioda
od tri godine.

Dnevne varijacije prizemnog ozona prikazuju informaciju o izvorima zagađenja,transportu i

hemijskim procesima na datom mestu.

Podaci sa 14 mernih mesta,koja su bila operativna tokom 2011. godine,a zadovoljavaju

procenat validnih podataka, dati su u tabeli 6.

Tabela 6.Koncentracije ozona

Raspoloživost podataka u %
26´ u nizu max.8h koncent.
Max.godišnja 8h vrednost
Srednja godišnja max. 8h

Broj dana sa >120µg/m³

vrednost

O3

Beograd- Stari grad 73 27 183 121 99

Obrenovac- Centar 65 22 173 114 96
Novi Sad- Dnevnik 66 21 164 116 100
Beograd- N.Beograd 75 31 159 122 100
Kameniški Vis- EMEP 95 54 151 128 98
Kosjerić 74 27 146 121 97
Kopaonik 95 35 144 123 95
Beograd- Mostar 49 4 142 92 100
Beograd- O.brigada 67 4 135 106 95
Bor- Institut RIM 77 13 135 111 100
Beograd- Vračar 65 5 131 108 100
Niš- IZJZ Niš 54 0 117 93 94
Beograd- Panč.most 47 0 105 84 94
Užice 28 0 85 62 93

19
 Prekoračenje granične vrednosti(120µg/m³),maksimalne osmosatne vrednosti zabeležene
su na mernim mestima:Beograd-Stari grad(183µg/m³),Obrenovac-Centar(173µg/m³),Novi
Sad-Dnevnik(164µg/m3).

Broj dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti najveći je na mernim mestima Beograd-

N.Beograd(31 dan),Beograd-Stari grad(27 dana),Kosjerić(27 dana).

Kopaonik(1710m)i Kamenicki Vis(808m)su visinske stanice i na njima su zabeležene

najveće srednje godisnje 8h koncentracije(95µg/m³)i broj dana preko GV je 54 dana na
Kamenickom Visu i 35 dana na Kopaoniku.To je razumljivo obzirom na prirodnu promenu
koncentracije ozona sa porastom nadmorske visine.

6.METODE I UREDJAJI ZA MONITORING

SUMPOR DIOKSID

Merenje koncentracije sumpor dioksida vrši se gas analizatorom SO2 TELEDYNE API
Model 100E.Metoda merenja koju ovi instrumenti koriste je referentna metoda,ultraljubičasta
fluoroscencija.

AZOT MONOKSID I AZOT DIOKSID

Merenje koncentracije azot monoksida i azot dioksida vrši se gas analizatorom

NO/NO2/NOx TELEDYNE API Model 200A.Metoda merenja koju ovi instrumenti koriste je
referentna,hemiluminiscentna metoda.

UGLJEN MONOKSID

Merenje koncentracija ugljen monoksida vrši se gas analizatorom CO TELEDYNE API

Model 300A.Metoda merenja koju ovi instrumenti koriste je referentna,nedisperzivna
infracrvena spektroskopija.

OZON

Merenje koncentracija prizemnog ozona vrši se gas analizatorom O3 TELEDYNE API

Model 400A.Metoda merenja koju ovi instrumenti koriste je referentna ultraljubičasta
fotometrija.

BENZEN

Merenje koncentracije benzena vrši se instrumentima Syntech spectras GC955 serije

400/600 I 800 singl/dupli.Metoda merenja je referentna,sa automatskim
uzorkovanjem,pumpom i gasnom hromatografijom na licu mesta.

20
 SUSPENDOVANE CESTICE PM10

Određivanje koncentracija PM10 vrsi se uređajima GRIMM EDM 180 Aerosol

Spektrometer.Princip rada uređaja je detektovanje svetlosti rasejane na česticama prisutnim u
ambijentalnom vazduhu.Rezultati merenja PM10 su jos i primenom metode apsorpcije β
zračenja.

7.PREDLOG MERA I AKTIVNOSTI

Na osnovu rezultata monitoring kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2011.godine,predlažu se
sledeće mere i aktivnosti:

1.Rekonstrukcija postojećih termoenergetskih kapaciteta uz obaveznu primenu adekvatnih

sistema prečišćavanja dimnih gasova

2. Uspostavljanje automatskog monitoring na značajnim emiterima

3. Modernizacija sistema za grejanje;racionalnija upotreba energije;uvodjenje ekonomski

opravdanih novih i obnovljivih izvora energije;gasifikacija naselja

4.Rekonstrukcija i izgradnja novih saobracajnica

5.Bolja kontrola motornih vozila;sprečavanje uvoza i prodaje starih vozila

6.Bolja kontrola kvaliteta goriva i izduvnih gasova

8. ZAKLJUČAK
Za potrebe zvaničnog ocenjivanja kvaliteta vazduha,određivanje kategorija kvaliteta
vazduha korišćeni su podaci onih mernih mesta koja zadovoljavaju uslove raspoloživosti i
validnisti vece od 90% satnih vrednosti.

Na osnovu nivoa zagađujućih materija određene su kategorije kvaliteta vazduha u skladu

sa Čl.21.Zakona o zaštiti vazduha:

- I KATAGORIJA,čist vazduh ili neznatno zagađen vazduh(gde nisu prekoračene granične

vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju)bio je 2011.godine na mernim
mestima:Kopaonik,KamenickiVis,Obrenovac-Dep.pepela,Kikinda,Kostolac,Smederevo-
Carina,Kraljevo, Sremska Mitrovica,Loznica,Pancevo-
Sodara,Čačak,Kragujevac,Paracin,Šabac,Kruševac,Zaječar,Niš-O.s.Sv.Sava,Valjevo i Vranje.

21
- II KATEGORIJA,umereno zagađen vazduh(gde su prekoračene granične vrednosti za jednu
ili više zagadđujućih materija,ali nisu prekoračene tolerantne vrednosti nijedne zagađujuće
materije)bio je u Užicu(azot dioksid).

- III KATEGORIJA,prekomerno zagađen vazduh(gde su prekoračene tolerantne vrednosti za

jednu ili više zagađujućih materija)bio je u aglomeraciji Beograd(suspendovane česticePM10
i azot dioksid),aglomeraciji Bor(sumpor dioksid),aglomeraciji Novi Sad(azot
dioksid),aglomeraciji Niš(suspendovane čestice PM10).

Shodno zakonskoj regulativi da je ocena kvaliteta vazduha u zoni jednaka najlošijoj

pojedinačnoj oceni kvaliteta vazduha u zoni, konačna ocena kvaliteta vazduha u zoni Srbija
tokom 2011.godine je III kategorija-prekomerno zagađen vazduh.

Automatskim monitoringom kvaliteta vazduha,zaključuje se i da koncentracije suspendovanih

čestica i azot dioksida,prakticno,određuju kvalitet vazduha na podruju Republike Srbije.

22
 9.LITERATURA

1. Veljko Đukic,”Osnovi zaštite zivotne sredine”,Panevropski univerzitet”Apeiron”,Banja

Luka,2008.godina.

2. Veljko Đukic,”Analiza, kontrola i zaštita vazduha”, Panevropski univerzitet”Apeiron”,

Banja Luka

3 .Zakon o zaštiti vazduha

4. Pravilnik o zaštiti vazduha

5. Agencija za zaštitu zivotne sredine,”Godišnji izveštaj”

6. www.google.com.

23