Jelena Staki

EDNI PREKO VODE

Neto o prevoenju

Pisanja ove knjige, godinama odlaganog, konano sam se latila u Arlu, u

tamonjem prevodilakom centru ili, zvaninije, Meunarodnom koleu
knjievnih prevodilaca (Collge International des traducteurs littraires),
mestu stvorenom za prevoenje i idealnom za razmiljanje i pisanje o
prevodilatvu. Od Republikog zavoda za meunarodnu tehniku, naunu, i
prosvetno-kulturnu saradnju dobila sam novanu pomo da otputujem tamo.

Mojima

Non-fiction

Da bi knjievno prevodilatvo dobilo - ili povratilo - ugled koji mu pripada, treba to

jasnije rei ta je ono.
Uzimam re kao knjievni prevodilac-praktiar, prevodilac po opredeljenju, koji
pokuava da ivi iskljuivo od prevoenja, koji na zahtev izdavaa prevodi knjige koje mu
se ponude. Prevodilac, dakle, kom - za razliku od mnogih veoma cenjenih kolega prvenstveni cilj nije da itaocima otkrije pisca ili knjigu, da s njima podeli svoje uivanje,
koji nije ambasador ove ili one strane knjievnosti u svojoj sredini, koji nije mnoge godine
svog najdragocenijeg rada i znanja posvetio prevoenju nekog kapitalnog dela koje e
unaprediti kulturu njegove sredine, prevodilac koji ne prevodi iz iste ljubavi, nego
knjievni prevodilac-profesionalac koji se svojim poslom bavi u vidu zanata. Tako ja vidim
sebe, ne iskljuujui nita od gorepomenutog, naprotiv. Ali, smatram da je u mom sluaju
bitno to to prevodim knjige (uglavnom dobre) i pokuavam da od toga ivim i uestvujem
u izdravanju porodice.
Prvo, elela bih da govor o prevoenju oslobodim patetike i lepih metafora.
Prevodim prozu - prie, romane i esejistiku - pa bih i da govorim u prozi. Ovo ne znai da
se ne slaem s poetinijim ili duhovitijim odredbama prevodilatva, naprotiv (ponovo). No
poetiniji i duhovitiji od mene tako e i pisati o prevodilatvu, a ja ovako, praktino i
prozaino.
Prevoenje je, dakle, za mene zanat. Poto se zanati meusobno razlikuju, to i
prevoenje ima svoje posebnosti, a s ostalim zanatima zajedniko mu je to to su za
njega potrebni materijal, alat, umee, izrada, zavrna obrada i - majstor-profesionalac. U
onim patetinim i nepraktinim opisima prevodilakog posla istie se da je prevodilac
"umetnik", "stvaralac", pa i "koautor". U svemu tome ima mnogo istine, ali u praktinom
ivotu ta istina nema dobrih posledica po prevodioce. S umetnicima, ako nisu pod neijom
naroitom zatitom, moe se i ovako i onako, a sa zanatlijama - automehaniarem ili
vodoinstalaterom - bogme, ne moe: morate biti fini s njima ako hoete da vam popravi
esmu ili auto, morate optravati oko njega, nabavljati mu materijal, uvati alat, hraniti ga i
pojiti, i morate mu platiti, smesta, i koliko trai. Tek posle moete da ga psujete... Lino,
vie bih volela da me cene kao automehaniara ili nekog drugog nezaobilaznog majstora,
a za ono drugo, uglednije potovanje, borim se sama, svojim radom.
Treba osloboditi patetike shvatanje po kom je knjievni prevodilac umetnik. On to
zacelo jeste, ali to shvatanje ne sme biti pokrie za to da se s njim postupa kao s robom,
ili budalom.
Treba osloboditi patetike i shvatanje po kom je prevodilac stvaralac. Knjievni
prevodilac zacelo jeste i stvaralac. Lino, sebe vie doivljavam kao tumaa. Ali, to su
ipak samo rei. Kod nas re "stvaralac" (ma kakvo ostvarenje tog stvaraoca bilo) ima
mnogo veu teinu nego re "tuma" ili "reproduktivac" (opet, bez ikakve veze s
kvalitetom onoga to je "reprodukovano"). Vrata Srpske akademije nauka, recimo,
zatvorena su za prevodioce, zato to se smatra da nisu "stvaraoci" nego "reproduktivci".
Meni je svejedno, ali verovatno su neke moje kolege runo prikraene zbog toga. To je
zbog rei koje prikrivaju sutinu. A sutina je u tome to prevodilaki posao podrazumeva
ne samo mnogo vie znanja, umea, vrednoe, ve i vie nadahnua i kreativnosti nego
neki drugi poslovi koji su okvalifikovani kao "stvaralaki".
Time sam stigla do glavnog: do prevodilakog posla. I shvatanje tog posla treba
osloboditi patetike: knjievno prevoenje nije samo posao kojim se ovek bavi "iz ljubavi",

dok ostalo nije vano. Sve ostalo jeste vano, a ako ima i ljubavi, utoliko bolje po onoga
ko voli svoj posao. Da je knjievno prevodilatvo cenjen i potovan posao, verovatno bi se
manje prialo o prevodilakoj ljubavi, a vie bi se njime bavili i ljudi koji ga ne vole toliko to uopte ne znai da ga ne bi dobro obavljali. Mnoge osobe koje bi bile izvrsni knjievni
prevodioci nee to da budu ba zato to je prevoenje potcenjeno i obezvreeno.
Treba osloboditi patetike i tu potcenjenost: nita lake nego jadikovati kako smo
loe plaeni, kako nas ne potuju, kako nas izostavljaju i preskau u svakoj dobroj prilici,
kako je svima koji imaju bilo kakva posla s knjigom bolje nego nama. Bude nam lake to
smo se isplakali, pa ta? na se poloaj ne popravlja.
Osnovna stvar, koja deluje otrcano, ali se ini da nikad nije suvino ponoviti je,
jeste ova: na srpskom su jeziku napisana sjajna knjievna dela, ali ne i sva velika ili manje
velika dela svetske knjievnosti: ni Andersen, ni ekspir, ni Tolstoj, ni Balzak, ni Herman
Hese, ni Agata Kristi - pomislite sami na bilo kog stranog pisca, na bilo kog velikog
svetskog filozofa, psihologa, istoriara - moglo bi se nabrajati u nedogled - niko od njih
nije pisao na srpskom, nego svaki na svom jeziku, a itaoci kod nas poznaju njihova dela
po prevodima na srpski. Ma koliko veliali sopstvenu kulturu - to, uostalom, ine i drugi - i
ma koliko neki tvrdili da nam ne treba nita sa strane (uzgred: ne govore tako kad su u
pitanju kola ili mobilni telefoni), izbacite svekoliku prevodnu knjievnost (poev od
Svetoga pisma), i sve to je u naoj sredini nastalo pod njenim uticajem, po uzoru na nju,
ili kao njen nastavak, pa pogledajte ta je ostalo. Jo ako to uradite i sa slikarstvom,
arhitekturom, naukom, industrijom... moja mata nije dovoljno crna da to zamisli.
Prevodna knjievnost jeste, i to je osnovno - deo, vaan deo, neodvojiv deo
nacionalne kulture.

PREVODILAKI SAMOOPIS U NEKOLIKO CRTICA

Prevoenje kraj Jaruge
Koliko se seam, za radnju zvanu prevoenje prvi put sam ula u treem osnovne,
u jednom zabitom kuerku na obali reice Jaruge, u Zajearu. Tamo je otac, kao
graevinski inenjer u vreme izgradnje i obnove, "dobio premetaj", pa sam tako i ja
"dobila premetaj" u etvrtu kolu u svom nedugom kolovanju. U drugom delu istog
kuerka, u koji se ulazilo iz zajednikog dvorita koje je, dalje, vodilo pravo do Jaruge,
stanovao je moj vrnjak i kolski drug Nane, iji je otac zbog neeg bio u Nemakoj. Nane
je hteo da pie ocu na nemakom (zato? ne seam se, a moda nisam ni znala...)
Seam se da mi je objanjavao kako e to da izvede: uzme lepo renik, pa
potrai kako se na nemakom kae "dragi" i to prepie iz renika na papir; onda
pogleda kako se kae "tata", pa i to prepie pored one prve rei. I sve tako, tumaio je
Nane, sasvim prosto. Odmah smo hteli da nastavimo pismo, sad je ilo ono "kako si", i tu
su nastale izvesne tekoe. Nane je i dalje tvrdio da je prevoenje prosto, ali u mojoj su
glavi poele da se roje sumnje koje nisam umela da sroim niti ih jasno pamtim, ali mislim
da su se odnosile na padee i glagolske oblike. Ili mi je to moj skeptini duh, na nivou
devetogodinjeg deteta, ali ipak skeptian, doaptavao da stvari nikad nisu niti mogu biti
sasvim proste, naroito ako ti je neto vano, kao to je Nanetu bilo vano da svom tati
napie pismo na nemakom.
Dugaka, zahuktala reenica o svemu i svaemu, samo ne o prevoenju
Dve godine kasnije, u prvom gimnazije (petom osnovne, tad je ba poinjala prva
od mnogobrojnih velikih reforama naega kolstva: osnovne kole prerastale su u
osmogodinje, ali su gimnazije i dalje bile gimnazije, a sve su kole postajale meovite mene je zakailo da jednu godinu provedem u isto enskom odeljenju u koje je, po kazni,
odnekud bio premeten jedan deak, i to u koli koja se u jednoj smeni zvala "Sedma
meovita", a u drugoj "Druga enska", e, u tom prvom/petom razredu poela sam da uim
francuski, a etiri godine posle toga, ponovo u prvom/petom razredu, ovaj put gimnazije
(prvom po novom, petom po starom, a u gimnaziji koja se zvala "Druga muka" i gde sam
pripadala prvoj ili drugoj generaciji devojica priputenih u tu znamenitu ustanovu,
prezirali su nas bezmalo svi profesori, a naroito profesorke), poela sam da uim i
engleski - koji sam uostalom, ve dve godine s mnogo radosti uila privatno kod i danas
mi drage "tierke", pokoj joj dui - i, da preem na stvar, tokom osam godina uenja
jednog stranog jezika u koli, i etiri godine drugog, i est godina "uenja privatno" - ja se
ne seam ama ba niega to bi moglo biti nekakvo upuivanje u prevoenje.
Bela lala i krava na nozi
Prvo svesno seanje koje se odnosi na prevoenje, posle onog Nanetovog pisma
ocu, jeste s Kolarca, s kurseva francuskog kod tad veoma, i s razlogom, popularne ane
Ili, koja je svaki as, pre nego to e rei svoje uobiajeno "Je vous rend votre libert",

zavravala time to nam je zadavala da na francuski prevedemo neki kratak tekst iz

novina, "Politike", mislim. Meni je to bilo strano teko, toliko da sam poelela da joj se
osvetim. Skupivi svu svoju pubertetsku hrabrost, prila sam joj posle asa i pitala kako
se na francuskom kae "kao bela lala" i "stala mu krava na nogu". Gospoa ana me je
shvatila ozbiljno, razmislila, za belu lalu slegla ramenima i rekla "pa, moda, 'comme l'eau
qui coule'", a to se krave na nozi tie, pobojala se da Francuzi nemaju "une expression
aussi pittoresque".
Kod ane Ili se moglo mnogo nauiti, i ja sam imala arku elju da nauim, ali
tumbanja koja su mi nametale moje godine i priroda nisu mi dala da valjano iskoristim ni
tu, kao ni mnoge druge povoljne prilike koje su mi se pruale u ivotu.
Konkretan upad u prevoenje
Moj prevodilaki prapoetak bio je bedan i neslavan, a kiks zbog kojeg je ispao
takav zasluuje da ue u zasad nepostojeu (ili meni nepoznatu) antologiju najboljih
prevodilakih kikseva.
Nepune dve godine poto sam diplomirala na Grupi za psihologiju Beogradskog
univerziteta, i tek to sam se kao mlad, perspektivan i armantan kadar zaposlila u
Institutu (zvunog imena, da ga sad ne pominjem, sve to mu je davalo zvunost i znaaj
otilo je u nepovrat), uspela sam da od M.D. iskukam da mi namesti neku tezgu, da
zaradim neto preko plate a i inae, da i ja neto radim... Francuski i engleski sam znala
koliko se naui u koli, na fakultetu, kursevima na Kolarcu i, najvie, na privatnim
asovima. itala na stranim jezicima nisam, putovala nisam, prijatelja stranaca imala
nisam. Ali, smatralo se da ja vladam stranim jezicima, ak sam i sama donekle verovala u
to.
Tih je dana umro Korbizje i tadanjem listu Sport i svet hitno je bilo potrebno da se
s engleskog prevede jedan prigodan i ne sasvim kratak tekst. Hoe tezgu, evo ti tezge!
Prevedi odmah, list ve ide u tampu!
Znala sam u tom trenutku da je Korbizje arhitekta, vaan za modernu arhitekturu.
Nisam znala:
- da je opasno prihvatati prevod koji treba da bude gotov isto popodne;
- da je za prevoenje bilo kog teksta, pa i za novine, potreban renik vei od
kolskog;
- da, ako ve ne znaenje svake strane rei, a ono bar svake koja iole tri, koja je
kao neko strano telo u prevedenom tekstu, ma i poznata bila, neizostavno treba proveriti.
Znojila sam se nad tekstom i huktala, a posrednik u pribavljanju tezge, nestrpljiv,
zajedljivo me je pitao treba li mi konzilijum da bih prevela jedan novinski lanak.
Jo dve stvari nisam znala:
- da novine gutaju sve, i da se prevoenje za novine ne rauna ni u ta.
Prevodioce ne razlikuju od lektora ili korektora, to samo pokazuje kako su sva tri
zanimanja potcenjena do obezvreenosti;
- najvanije od svega to nisam znala bilo je znaenje engleske rei "concrete": ja
sam verovala da znai konkretno. Znai beton.
Primena betonskih konstrukcija je, otprilike, govorim kao potpuni laik, neto veoma
vano, valjda i bitno, u Korbizjeovom delu. U mom prevodu to su sve, od poetka do kraja
lanka, bile konkretne konstrukcije, uvoenje konkretnog u neimarstvo... vrlo konkretno
prevedeno, tako i objavljeno. Koju sam glupost napravila shvatila sam, dodue, im mi je
prevod otet iz ruku i odnet u tampariju, i im sam progovorila dve rei s ocem
graevincem, ali spasti se nije moglo nita: tako sam lepo doterala tekst da nije bilo

dovoljno promeniti re konkretno u re betonsko; ja sam napisala neki sasvim novi tekst
(pa nek sad neko kae da prevoenje nije stvaralatvo...); u gramatiki ispravnim i
naizgled smislenim reenicama meni, dodue, mnogo toga nije bilo jasno, ali to sam
pripisivala svojoj neukosti i nepoznavanju filosofije koja je nadahnjivala Korbizjeovu
arhitekturu.
U sledeem broju Sporta i sveta izilo je protestno pismo jednog itaoca. Redakcija
mu je odgovorila da je u pravu, da se izvinjava, i da prevodilac ve snosi konsekvence.
"Konsekvence" su bile to to su mi se smejali: ne zato to sam pogreila, nego
zato to se derem zbog toga. Nudili su mi nove prevode... Godinama sam odbijala.
*
Kakav bi moj ivot bio da se tada nisam onoliko preplaila prevodilake
odgovornosti? Lako sam mogla da se ubacim u prve redove prevodilaca-koji-prevodelevom-nogom za razne listove koji su u ono doba poinjali da se pojavljuju. Lova do krova,
povrh plate. Veze s redakcijama. Traganje za primamljivim tekstovima po zanimljivim
stranim knjigama i asopisima...
Linija veeg otpora
Umesto svega toga, ostala sam po strani, i u Institutu. ei dodiri sa strancima
pomogli su mi da shvatim ta je strani jezik. Kad je dola jedna amerika istraivaka
ekipa s kojom sam saraivala i prijateljevala due od godinu dana, moj je engleski bitno
uznapredovao, ali dobar nikad nije postao.
U to vreme sam iz ista mira zapela da prevedem jedan struni lanak nekog
njihovog velikog mozga, da bih bolje shvatila istraivanje u kojem sam uestvovala.
Ni tada nisam znala mnogo stvari:
- da angloameriki autori u oblasti drutvenih nauka mnogo vole da lepe etikete po
svakoj intelektualnoj radnji i da su njihove glasovite teorije i hipoteze koje valja proveriti
samo jedan, vrlo sloen nain da se saopti neka najee sasvim jednostavna istina ili,
naprosto, misao, ili pretpostavka; da se sve vei "body of knowledge" koji oni skupljaju
smiljajui nove hipoteze, zatim metodologiju kojom e ove "operacionalizovati", i tako
"operacionalizovane" proveravati ih na naroito odabranim uzorcima populacija, da bi
zatim izloili rezultate obrazlaui zato hipoteze jesu ili nisu dokazane (praktino je
svejedno) - da je taj "body of knowledge" neto sasvim nepotrebno, neprimenljivo i
nezanimljivo, a najnezanimljivije ba onima koje bi trebalo najvie da zanima e da bi na
osnovu toga planirali neku politiku - politiarima, recimo.
Ovo je digresija, ali ima veze s mojim buduim prevodilakim radom. Evo ta jo
nisam znala:
- da se taj "body of knowledge" gradi jednim argonom koji s knjievnim jezikom
nema, niti hoe da ima bilo kakve veze, naprotiv. I nisu neki angloameriki autori jedini
koji misle da ono to je lepo i jasno reeno nije dovoljno "nauno".
A ja sam pokuavala, unosei u to duu svoju i upinjui se iz petnih ila, da tano,
teno, lepo i u duhu naeg jezika prevedem jedno profesorsko umovanje o tome, otprilike,
da su neki sadraji, iz nekih razloga, za neke pojedince vaniji od drugih sadraja, koji su,
iz drugih razloga, vani za neke druge pojedince... Oko prevoda sam se zaista potrudila,
uzbunila okolinu i u kui i u Institutu, traila savete na sve strane... na kraju su me
pohvalili, ak mi i platili, kao ekstra-posao za internu upotrebu. (Jo jedna digresija: koliko
sam samo stvari radila za "internu upotrebu"... znailo je to zapravo uraditi neto i predati
uraeno, a onda "pas nit kosku gloe, nit je drugom daje": odlae je u fioku, do velikog
spremanja. Tad se koski, to jest mom trudu, gubi trag, ali nije teko naslutiti kuda vodi.)

Prevodei taj besmisleni lanak neto sam i nauila: da tragam po renicima, da

otkrivam znaenja rei i konstrukcija; da poem za jednom rei, a dospem ko zna kud. To
mi se silno dopalo. Nekim trakom svesti nazirala sam da drai prevoenja moda lee u
tom meandriranju, a ne u tome to prevoenje moe da bude tezga.
Neto kasnije, i dalje u Institutu, prevodila sam ponovo neku ameriku profesorsku
mukalicu, napisanu nemoguim jezikom. Dok sam je itala, jo mi se i inilo da neto
razumem, ali za prevoenje je bila izuzetno teka. Prevodila sam re po re, pa od te
gomile rei sastavljala reenice na srpskom, uporeivala ih s izvornikom, doterivala.
Deavalo se da deo reenice, pa i cela reenica, odjednom odjekne, blesne na srpskom.
Ne re po re, i ne doslovno, nego se njen smisao iznenada izlui, iskoi iz hrpe rei u
kojima je bio zapreten i sam se od sebe sroi na mom jeziku. Iskoristim li taj tren, ruka
sama ispie, ceo, ispravan i manje-vie valjano preveden iskaz.
To je bilo otkrivenje. Uvidela sam da prevoenje moe ponekad prijatno da
iznenadi, da donosi zadovoljstvo.
I tako sam se odmetnula u prevodioce
Knjievni prevodilac se postaje na razne naine: mlada osoba studira strane
jezike, otkrije neku knjigu, poeli da je prevede i tako podeli s drugima; ili studira neto
drugo, upozna neku zanimljivu oblast drutvenih nauka, strani jezik ve zna, i opet poeli
da prevede odreenu knjigu; osoba zna strani jezik i smatra da je prevoenje najbri
nain da doe do para koje joj trebaju; osoba zna strani jezik, i poznaje izdavaa:
izdavau je potrebno da mu se neto prevede, a nije spreman mnogo da plati niti dugo da
eka na prevod... Koliko prevodilaca, toliko pria o tome kako su poeli.
Ja sam prevoenje izabrala kao nain ivota: rad kod svoje kue, po sopstvenom
ritmu, ili rad van mesta boravka, negde gde je lepo (dok se jo moglo nekuda otii,
vikendice nemam). Znala sam da me eka mnogo rada za malo para, ali i to mi se inilo
bolje od redovne plate zaraene radom za neije fioke i sedenjem na samoupravnim
sastancima. Jer, prvih deset godina svog radnog veka provela sam "u stalnom radnom
odnosu", i to u vreme kad je samoupravljanje bilo u punom jeku. To je znailo beskrajno
"sastanenje" u radno vreme i van njega, sasvim besmisleno, dosadno i bedno.
Karikatura onoga to je trebalo da bude (kako sam ga ja, tad jo idealistiki, shvatala), ili
moda ba ono to je neko i hteo da ono bude... zaglupljivanje i ubijanje vremena. Ja sam
to doivljavala kao krau sopstvenog vremena, iako bi moje kolege s posla verovatno
imale tota da kau povodom mojih radnih navika i ponaanja na radnom mestu. Svi su
me, povodom moje ideje da se "otposlim", najvie plaili ba upozorenjem da u morati
mnogo da radim. A poto mislim da je ono "niko ne moe tako malo da me plati koliko
malo ja mogu da radim" dobro kao dosetka, ali da se ne odnosi na mene, prihvatila sam
rizik i, odmah da kaem, nikad, ali ba nikad nisam zaalila zbog toga.
Na pravo knjievno prevoenje nisam ni pomiljala. To je za mene bilo neto
previsoko. Verovala sam da u iveti od prevoenja tekstova iz oblasti drutvenih nauka,
onih koje sam poznavala. Tada nisam znala da ne piu svi argonom amerikih
univerzitetskih profesora, nego da meu esejistima, da ih tako nazovem kratkoe radi,
ima izvrsnih pisaca, te da se granica izmeu onoga dokle je sezala moja prvobitna
ambicija i pravog, knjievnog prevoenja ne moe tako lako povui. Iz lanka u studiju, iz
studije u deo knjige, iz dela knjige u celu knjigu, iz teorijske knjige u priu i roman - i eto
mene meu knjievnim prevodiocima.

U arobnoj zemlji

ZNANJE, NEZNANJE
Zar i to spada u prevodilaki posao?
Neke stvari u tekstu treba objasniti itaocu, tekst sam za sebe ne govori dovoljno.
Neke stvari ni sam prevodilac ne zna - pri tome ne mislim na jezike zakuastosti, nego
na strane, a nedovoljno poznate rei upotrebljene u izvornom tekstu, na izvesne datume,
ili linosti, ili pojave za koje prevodilac (a, pretpostavlja se, ni obian italac) ne zna, a
osea da su bitne za razumevanje teksta. Deava se da se za razjanjavanje takvih
mesta utroi vie vremena i napora nego za prevod cele knjige.
Ishod je ona sitnim slovcima u dnu strane ispisana beleka, za kojom sledi
zagrada, a u njoj kurzivom napisana skraenica prim. prev. Koliko italaca zna da ona
znai "primedba prevodioca"? Koliko ih je svesno truda koji je bio potreban da se ona
sroi?
Malo. No to nije ni vano. Iuavanje "zar i to spada u prevodilaki posao" samo
pokazuje nepoznavanje tog posla, i bezopasno je kad potie od itaoca. Opasnije je kad
ga izraava sam prevodilac, bolje reeno neko ko eli da postane knjievni prevodilac.
Uverenje da on knjigu treba "samo da prevede", a da teka mesta, ili mesta koja pripadaju
nekoj oblasti izvan same knjige, reava "neko drugi", prilino je uvreeno kod mnogih koji
bi da se bave knjievnim prevoenjem. Kad shvate da nije tako, neki odustaju od te
profesije. Neki, meutim, nastavljaju.
Kad rukopis njihovog prevoda dospe u ruke izdavaa, ovome predstoje popriline
muke. Ima izdavaa koji u svom potcenjivanju prevodilatva takoe nisu svesni ta sve
spada u prevodilaki posao, ima ih koji ak nisu svesni ni toga da su dobili manjkav
prevod. Oni su se prevarili u izboru prevodioca - najee zato da bi to pre dobili prevod,
ili da bi ga manje platili...
Dara je obino skuplja nego mera: neki prevodi, ak i veoma debelih knjiga, moraju
se ponovo uraditi. Druge treba mnogo doraivati i preraivati da bi uopte mogli da krenu
u tampu. "Nemate vi pojma ta mi sve spasavamo, kako ispisujemo red iznad reda u
'gotovome' prevodu", priznao mi je jedan urednik u velikoj izdavakoj kui kad sam mu
skrenula panju na jedino mesto u knjizi koje nikako nisam uspela da razreim i, uz
izvinjenje, zatraila pomo.
Angaovanje, od samog poetka, strunog redaktora - ako se prevodilac i izdava
sloe da je to potrebno - vie je izuzetak nego pravilo. Ima prevodilaca koji "nekom
drugom" preputaju da naknadno obavi deo posla za koji veruju da nije njihov, a mnogi
izdavai radije improvizuju i od krnjeg prevoda spasavaju ta se spasti moe nego da
misle unapred.
Prevodilac i fusnota
Na prevodilaku fusnotu moe se gledati dvojako: kao na dokaz prevodilake
nemoi, i kao na pokazivanje prevodilake svemoi. - Mislim da se veina prevodilaca
trudi (kao i ja, ranije) da se to manje uplie u izvorni tekst, te nastoji da prevede i ono to
na prvi pogled izgleda neprevodivo. injenica da u tome esto uspeva navodi ga na
pomisao da je, ako je prevoenje uopte moguno (a valjda jeste, kad se toliki, pa i on,
bave njime), onda moguno i sve prevesti. Utoliko je vie ozlojeen i ojaen kad naie na
neto to mu u sopstvenom prevodu nikako ne dri vodu: ili nedostaje neka nijansa, i to

ba ona koja svemu daje boju, ili je podatak, na kojem sve poiva, potpuno nepoznat
itaocima, ili su posredi igre rei, obrti koji ne postoje u jeziku prevoda. U takvim
trenucima ini mu se da je njegov prevod manjkaviji nego to stvarno jeste i tad se,
obeshrabren, odluuje da u fusnoti objasni sporno mesto i to objanjenje potpie s
pomenutim kurzivnim i skraenim prim. prev.
Koliko je njegov prvobitni utisak o neophodnosti fusnote kao priznanju
prevodilake nemoi bio ispravan ili ne - to pokazuje vreme. Vratimo se svojim starim,
belekama dopunjenim prevodima, pa pogledajmo: verujem da nisam jedina koja se nekih
svojih fusnota stidi isto koliko i nekad napravljenih prevodilakih greaka. Jer, fusnota
otkriva kako prevodioevo znanje, tako i njegovo neznanje. Ono za ta sam nekad
verovala da pripada kategoriji neprevodivog, ili podaci koje sam sebi razjasnila
mukotrpnim kopanjem po drugim knjigama, bilo je u stvari samo neto to u ono vreme
nisam znala, a trebalo je da znam, i da pretpostavim da e i itaoci znati. I da, prema
tome, fusnota uopte nije bila potrebna. Fusnote koje smo sastavili, dakle, otkrivaju ne
samo nau prevodilaku nemo nego i nae neznanje, nau nedovoljnu obavetenost.
Ali, i sujetu. Posrei nam se pa uspeno reimo i najsloeniji prevodilaki problem
te sve klizi kao po loju, a mi ipak interveniemo s prim. prev. Tad to ne znai "primedba
prevodioca", nego poziv: primeti prevod(ioca). Primeti kako je sjajno preveo tako teko
mesto, primeti kako je uen, pametan, primeti kako on sve moe.
Oholost, kojoj je sujeta bliska, smrtni je greh. Prevodilac najee biva kanjen time
to itaoca uopte nije briga za njegovu beleku.
To i jeste nevolja s belekama u dnu strane: smetaju. Smetaju prilikom itanja,
smetaju i prilikom prevoenja. Zar se ne mrtimo svi na tekst uz koji ide mnogo fusnota:
prekidaju nas u radu, moramo da pazimo da koju ne preskoimo, da ih ne izmeamo,
tampane su sitnim slogom pa se muimo da ih proitamo, a najee govore na kojoj se
strani nekog drugog dela nalazi navod dat u tekstu, znai, uza sve - jo su i dosadne. A
mi, prevodioci, veinom smo ljudi skromni i stidljivi i nerado smetamo. Pa se zato
uzdravamo od pravljenja sopstvenih fusnota. A onda naiemo na mesto kad nam se uini
da emo ostati duni itaocu ako mu ne ponudimo i objanjenje potpisano s prim. prev...
Pokuavam da budem potena i prema sebi, i prema autoru, i prema itaocima.
Potena prema sebi - to znai da ne primoravam sebe da se preterano napreem da bih
ostvarila neki prevodilaki podvig za koji u jednog dana utvrditi da i nije bio neki podvig;
mislim da prevodilaku energiju, kao i svaku energiju, treba troiti racionalno - i ako se
kratkim objanjenjem umesto nasilnim prevoenjem moe utedeti mnogo energije koja se
korisnije moe upotrebiti na nekom drugom mestu, onda treba tako i postupiti. U kom
sluaju treba uraditi ovako, a u kom onako, stvar je iskustva, ali i raspoloenja ili sticaja
okolnosti. Fusnote koje smo napravili, ili koje nismo napravili, razlog su vie da, ako je
ikako mogue, pustimo da prevod odlei, da bismo mu se kasnije vratili: tad emo neke
fusnote izbaciti kao nepotrebne, a za neke, od kojih smo se bili uzdrali, uvideti da su ipak
neophodne.
U tim vraanjima, znamo svi, otkrivamo mnoge gluposti koje smo napravili. A kad
god se povede re o fusnotama, ne mogu da se ne setim ogromne gluposti koju je u
jednom mom prevodu napravio izdava, i to u dnu poslednje stranice knjige, dakle na
mestu vrlo uoljivom. Autorova fusnota, u mom prevodu, glasila je: "Tapui. Hijeroglifski
znak koji Samoanci upotrebljavaju da bi svoju imovinu zatitili od lopova." A u
odtampanoj knjizi stoji: "... Hidrogliserski znak kojemu Samoanci pribegavaju..."
Torestvenost ovako sroene fusnote na stranu, kad bolje razmislim, ima u njoj i
neke logike: da te lopovi ne bi opeljeili, najbolje da zbrie sa sve imovinom, a poto je

Samoa grupa ostrva, moe i hidrogliserom...

Prevedi mi neto lako i kratko na brzaka
Svaki se prevodilac s vremena na vreme suoava s molbom prijatelja ili poznanika
da mu se hitno prevede "neto sitno": pismo, rezime naunog rada, uputstvo za upotrebu
neke sprave, opis leka...
Ovi nepretenciozni zahtevi, za koje njihovi molioci smatraju da su beznaajni, da je
njihovo ispunjenje sasvim lako nekome ko se i inae bavi prevoenjem, otkrivaju i jednoj i
drugoj strani nenadane zamke prevodilakog posla.
Molilac redovno dolazi s napomenom da mu prevod treba "samo kao informacija",
ne treba mnogo da se trudimo, da ciframo stvar, nije to ni Andri ni Flober... On uri, ovo
mu je trebalo jo jue; uveren je da je dovoljno da bacimo pogled na tekst koji nam je
doneo i da ga iz mesta, bez po muke, izrecitujemo na srpskom (mada svi vie vole
napismeno, prekucano na maini...). Ljuti se na nas ako ga zadravamo proveravajui
rei u reniku.
Naim u prevodilatvo neupuenim prijateljima tad se ini da je svako zavirivanje u
renik isto traenje vremena (njihovog, pre svega, iako im je i zbog naeg krivo),
neumesno zadravanje i traenje finesa tamo gde im nema mesta. Oni od nas,
profesionalnih prevodilaca, oekuju da znamo sve rei, ili bar sva znaenja najee
upotrebljavanih rei. Postoji, meutim, pojava koju je neko opisao kao "sve razumem,
osim onog najvanijeg": svaka je re za sebe jasna, i celu reenicu lako prevodimo, samo
to ona ne znai nita. Na to se nailazi i u vrlo jednostavnim i u vrlo sloenim tekstovima.
U jednostavnima se zamka lake otkriva. Tad treba proveriti tano znaenje jedne
ili dve rei, ili nekog idioma, i problem je reen. U sloenom tekstu, meutim, esto
izmeu vie problema koje istovremeno reavamo jedan previamo i pri tome pravimo
greku koja se potom grana i od naeg prevoda pravi teko razmrsivo klupko.
Koliko sam puta uhvatila sebe kako previe dugo i sasvim bespomono zurim u
tekst koji prevodim ne mogui da dokuim ta je pisac hteo da kae. Izmrcvarim se
nastojei da od inae poznatih rei iupam smisao, pa tek kad ne uspem - setim se da je
renik ispred mene i da treba samo da potraim...
No prijatelji koji nam dolaze s malim i nepretencioznim, ali prenim zahtevima, ne
veruju da provera znaenja rei nije znak naeg perfekcionizma, cepanja dlake naetvoro,
nego nunost ako hoemo da na prevod bude onakav kakav svaki, pa i najnezahtevniji
prevod mora biti - taan. A tanost je, naroito u sluajevima o kojima sam govorila,
upravo ono to e na mali prevod uiniti korisnim ili neupotrebljivim.
Runa greka u lepom okruenju
Sme li u prevodu biti greaka? Najstroi bi rekli da ne sme, te bi prevodioci dospeli
meu one najodabranije, kojima nikad nije dozvoljeno da gree. Ali, nek se prvi baci
kamenom onaj ko...
Najee se misli da greke prilikom prevoenja nastaju zbog prevodioevog
neznanja jezika s kog prevodi, i zato mu se zbog njih posebno otro zamera: zato se trpa
u posao kad ne zna ni osnovnu stvar, znaenje rei? Netano prevedene rei zaista
spadaju u najdrastinije prevodilake greke, ali one ne nastaju uvek iz neznanja.
Pokuau ne da odbranim - jer greke ne treba braniti - nego da objasnim
nastanak nekih greaka u knjievnim prevodima. Jedno objanjenje moe se nai u
kontekstu u kom je greka napravljena.
Prevodiocu na sto dolaze, po njegovom izboru ili izboru izdavaa, svejedno, i

knjige koje govore o pojavama, krajevima, obiajima, istorijskim razdobljima o kojima on

takorei nita ne zna, o kojima gotovo niko nita nije znao dok autor nije napisao knjigu. U
takvom tekstu prevodilac, kom je glava puna osobenosti nepoznatih mu (i ve iezlih)
civilizacija, recimo, ume da se oklizne i na najobinijoj rei jezika s kog prevodi i da na
sopstvenom napravi grubu greku. Od silnog obraanja panje na to da dobro napie
neku egzotinu re, protumai obiaj, povee udne podatke u suvislu celinu, od silnog
truda da ono to je sam nauio to bolje prenese itaocima, on pravi apsurdne greke.
Meni se to dogodilo s engleskom rei "wait", koja znai ekati, ali i posluivati (ko
ne zna da se konobar, ili kelner, na engleskom kae "waiter"?). U vrlo poznatoj knjizi
amerikog antropologa Margaret Mid Sazrevanje na Samoi, knjizi prema kojoj sam
oseala posebnu odgovornost zato to se pominjala i na studijama psihologije, na
nekoliko se mesta govori o gostoljubivosti Samoanaca. Kad dou posetioci sa strane,
najlepe samoanske devojke "wait" oko stola - posluuju domae uglednike i goste, jasno,
ali u mom prevodu one - ekaju. Posredi nisu bili ni neznanje ni previd, nego prenapetost i
nemogunost da u glavi obradim prevelik broj novih informacija (a poto ivim od
prevoenja, ponekad sam prinuena da u sebe primim vie novih informacija nego to
moe da stane). Negde je moralo da pukne, i puklo je na obinoj, svakodnevnoj rei, i
obinom kontekstu koji sam "oneobiila" stavljajui jedan obian obiaj u isti red s raznim
neobinostima opisanim u knjizi.
Ima redaktora i lektora koji kao da su obdareni naroitim ulom da uoavaju takve
pogreke. To su dragoceni saradnici, i prevodioevi, i izdavaevi. Kad bi izdavai bili malo
ire ruke, kad bi insistirali na valjanoj redakturi svakog teksta i bili spremni da taj rad plate,
do italaca bi stizali prevodi s manje greaka.
Greka u objavljenom prevodu ostaje dokle god postoji ma i jedan primerak knjige
u kojoj se zatekla. Ispravke se mogu uneti rukom, na svakom primerku posebno, u knjigu
se moe ubaciti i listi "errata", greka se moe ispraviti u eventualnom novom izdanju...
Ali, na mestu gde je odtampana ostaje i opominje: na previd, omaku, neopreznost,
neznanje, brzopletost. Samo na jedno ne, ili ne bi smelo da se desi: na zlonamernost.
Postoji, dodue, izreka da je put u pakao poploan dobrim namerama, ali mislim da
zlonamernost ipak izaziva vie nesree na ovom svetu. elim da verujem da, u tome
barem, knjievni prevodioci nemaju udela.
Kupatilo moje milo
(Jednog u dana zaboraviti zato mi se ovaj naslov toliko uvukao u ui da sam ga i
ovamo unela, pa da se podsetim: meu novim firmama koje uvoze robu za nove bogatae
ima i neki "Premijer" koji uvozi opremu za kupatila - pozlaene slavine, ploice na lepe
cvetie, kompleti lavabo-kada-klozetska olja-bide u raznim bojama, oblicima i dezenima,
itd. - i on se preko televizije reklamira pesmicom "ke belle ploice, ke bella kada..." Pri
tome, u kupatilo utravaju i iz njega istravaju lanovi porodice - od dede koji pred
ogledalom elja brkove, preko mame koja se pirlita do devojice koja nasred guve sedi
na noi. Na kraju reklame deji glasi pijue: "Kupatilo moje milo"...)
A ja sam, u svome kupatilu u Arlu, pronala reenje za jednu prevodilaku
spoticalicu koju sam ve bila reila da ostavim nereenu. Doterivala sam prevod knjige o
dadaizmu. Jedan od kljunih trenutaka u tome pokretu bio je kad na prvi Njujorki salon
nezavisnih, 1917, nije bila primljena poiljka Marsela Diana, to je izazvalo estoku
reakciju dadaista. Dian je poslao jedan pisoar, prekrstivi ga u "Fontanu", i potpisavi se
imenom Richard Mutt. Dadaistika posla, pomislila sam u prvi mah. Meutim, autori knjige

objasnili su da je Rihard Mut "ekvivalent naeg (francuskog) Jacob-Delafon".

Ko je sad taj? U enciklopedijama ni traga o toj osobi; francuske kolege koje sam
pitala vele da im je ime poznato, ali da ne znaju ko je. U ostalim knjigama o dadaizmu to
sam ih nala u Arlu, ni rei o njemu. Samo mi je jo on falio... Toliko ima sasvim sporednih
linosti meu dadaistima koje se pominju samo jednom, imena im se piu udno, ne mogu
da utvrdim koje su narodnosti i kako im se ita ime, a moram neto da napiem, knjiga se
tampa irilicom.
I onda, u kupatilu, i meni se uini poznato ono Jacob-Delafon. Njegovo je ime
stajalo na slavinama, na lavabou, na kadi... verovatno i na nekim drugim, manje vidljivim
mestima. Pa to mora da je neki poznati francuski proizvoa sanitarnih ureaja i opreme
za kupatilo... a takav nemaki se zove, ili se zvao, Richard Mutt.
Odjednom, u mome su se prevodu sloile kockice: Dian je jedan sanitarni ureaj pisoar - potpisao imenom nemakog proizvoaa i tako ga poslao, da se odbor
Nezavisnih, u kojem se i sam nalazio, ne bi dosetio.
Drao bi se moj prevod i bez tog objanjenja, ali kad ga ve imam, bolje je. Tek da
zabeleim da se reenja za probleme na koje nailazimo u prevodima mogu nai bukvalno
svuda, a ne samo u knjigama, renicima i enciklopedijama. Zato je vano da to ee
budemo u zemlji i meu ljudima s ijeg jezika prevodimo, i da pri tome drimo ui
nauljene i oi irom otvorene. Ono "to ee" ne zavisi uvek od nas, ali ovo za oi i ui
zavisi.

PALIMPSESTI
Otrcani naslov za stalno nove teme
Po Vujakliji, palimpsest je "pergament s koga je, u doba oskudice u pergamentima,
prvobitni tekst izbrisan pa napisan nov; pomou hemijskih reagencija esto je mogue
proitati i raniji tekst". Neki e i za svaki prevod rei da je, figurativno, palimpsest. Jedan
strani asopis posveen knjievnom prevoenju tako se i zove.
Ni tema prevoenja nekog dela s jezika na kojem nije napisano, nego je prevedeno
na nj (a krae i jasnije reeno: prevoenje s prevoda) takoe nije nova: ona od prve vue
u isto strune vode, prema teorijskoj i praktinoj obali podjednako. Ali matica te reke nosi
ono to je, za mene barem, sutina (jedan, ne ba mali deo moje dosadanje prevodilake
sudbine bio da prevodim s prevoda): u takvom poslu najtei mi nisu jeziki problemi, nego
civilizacijski. Jer, kad se delo ne prevodi s izvornika, obino se prevodi s prevoda na neki
od velikih svetskih jezika, dok mu je izvornik na nekom od malo rasprostranjenih, ili
nedovoljno uenih jezika sveta. U takvim delima este teme su razdoblja, mesta, obiaji,
ljudi koji su nam veoma daleki i nepoznati.
Nekoliko dela Isaka Baevisa Singera, koji je pisao na jidiu, prevodila sam s
engleskog (priaju da je Singer, doavi u Sjedinjene Drave, sa svojim amerikim
izdavaem potpisao ugovor po kojem se njegova dela, uz njegov nadzor i saradnju
jednom prevedena na engleski i kao takva objavljena, imaju dalje prevoditi samo s
amerike verzije). "Kratku istoriju kineske proze", koju je Kinez Lu in napisao na
kineskome, takoe sam prevela s prevoda te knjige na engleski. Ba kao i jedan
simpatian deji roman, izvorno napisan na vedskom (Peti ugao od Kristine Erenstrole).
Premda ovaj poslednji primer moe izgledati najbeznaajniji, ba mi je on
nametnuo ona vrlo ozbiljna pitanja koja sam maloas pomenula. Radnja tog delca

odigrava se na Obali slonovae. I, ako se ispod sloja engleskog jezika nije nazirao
vedski (kao to se jidi i te kako nazire u prevodima Singerovih dela na engleski, a
Kineska proza obiluje protumaenim kineskim izrazima), jedan nepoznati svet, biljni i
ivotinjski, nepoznati obiaji, folklor, nain miljenja, jedan nepoznati jezik za koji ne znam
ak ni koji je, bili su neto kao prvi tekst na palimpsestu i svojom prevodilakom
"reagencijom" trebalo je da ih nekako dozovem i doaram itaocima.
Na takve "palimpseste" prevodioci nailaze i u delima koja prevode s jezika na
kojem su napisana, ali koja u manjoj ili veoj meri sadre citate prevedene s nekih drugih
jezika, ili obilje nekih stranih, uglavnom egzotinih rei, ali i onda kad je maternji jezik
pisca neki drugi, a ne onaj na kojem je napisao knjigu koja se prevodi.
Pokvareni telefon
Prevoenje s prevoda uvek krije razne opasnosti: da previe pojednostavimo
autorov iskaz (on je u prevodu s kog radimo obino ve uproen), da ga
zakomplikujemo, zato to nam se ini da je u reenome prevodu suvie jednostavan, ili da
ga u svome prevodu sasvim promaimo i dobijemo rezultat slian onome to se deava u
igri "pokvareni telefon": prvi igra doapne jednu re drugome, ovaj je, uvi je dobro ili
loe, namerno ili nenamerno malo iskrivi i tako doapne treem, ovaj etvrtom i tako dalje,
a onaj poslednji glasno izgovori ono to je stiglo do njega. Igra ume da bude vrlo smena.
Isto tako i ishod prevoenja posredstvom drugog jezika, ili deifrovanje palimpsesta.
Seam se kako je D.K. u svojoj biblioteci imao neki pijunski roman na francuskom.
Francuski autor je smestio radnju negde na "nae prostore", pa je, kolorita radi, gde-gde
ubacio i po koju nau re. Na jednome mestu neko nekome hoe da kae da je gad (na
francuskom "salaud", gad, od "sale", prljav). Autor nije znao na jezik, nego je re naao u
reniku (vodei sopstvenu istragu, D.K. je otkrio i u kom). I tako, onaj neko onome
nekome upuuje, kurzivom ispisanu da se vidi da je posredi strana re, ovu ubitanu
pogrdu: Zamazan!
Prevodilac je na velikoj muci kad u tekstu naie na re iz nekog njemu nepoznatog
jezika koju je autor priblino preveo na svoj, ili je ostavio "u originalu". Kako da je
prevedemo, kako da je napiemo? U sredinama u kojima se imena i strani pojmovi piu
izvorno, pa nek ita kako ko zna, lake je nego kod nas, pogotovu ako se na prevod
tampa irilicom. Za neke jezike (kineski, japanski, turski, persijski) uz mnogo traganja
moemo nai strunog redaktora koji e nas posavetovati ili reiti nae probleme (i
meritorno stajati iza reenja, jer neki drugi strunjak za istu oblast moe i da se ne sloi s
onim to smo ponudili), ali za neke (oonski, samoanski, jezici pojedinih afrikih
plemena) to e biti znatno tee, ako ne i nemogue.
Da li je to uopte vano? Jeste. Nedokuivi su putevi kojima e neka takva re ui
u svetsku upotrebu pa tako stii i do nas - zato ne bismo smeli mnogo da pogreimo
prevodei njeno znaenje ili ispisujui nain na koji se izgovara. Moda e na prevod,
pre ili posle, stii i u ruke nekog nama nepoznatog znalca, pa ni pred njim ne bismo smeli
da se obrukamo.
A povrh svega: moda uopte nije posredi neto neobino, nego samo nae
nedovoljno znanje. Desilo mi se da sam deo Fukoove Istorije ludila prevodila u jednom
selu, bez dovoljno pomonih knjiga - enciklopedija, atlasa, renika. Kad je u tekstu bila
pomenuta slika Tentation de Lisbonne, glavna mi je briga bila da saznam ko je taj Lizbonili-kako-se-ve-zove to je naslikao to Iskuenje, ili mu bio izloen, moda; sva je srea te
sam obeleila mesto, i otkrila, naknadno, da je posredi vrlo uvena Boova oltarska slika
Iskuenje svetog Antonija koja se nalazi u Lisabonu (na francuskom "Lisbonne"). I danas

me probije hladan znoj na pomisao da mi je to moglo i promai...

Citati, ili itanje na sveca
Citati iz nekog drugog dela, s drugog jezika, prevedeni na jezik s kog knjigu
prevodimo na na jezik, pria su za sebe. Neke je preveo sm autor iju knjigu prevodimo
- to je za prevodioca jo najlake. A neke su preveli neki drugi prevodioci, i ponekad je
autor ije delo prevodimo uporeivao razne prevode istog citata na sopstveni jezik i na
tome zasnivao svoju analizu. Nau se tu takve nijanse i zavijuci znaenja da se
prevodiocu zavrti u glavi. A povrh svega, sad i on treba odnekud da nae ili sm da stvori
nekoliko varijanti prevoda istog citata, da bi i njegovom itaocu bilo koliko-toliko jasno.
Postojei prevodi na na jezik dela iz kog potiu ti citati esto su nam od najvee
koristi. Svaki pisac pie u drugaijem registru, tako i na autor u jednom, a autor kog on
navodi u drugom. Prebacivanje u taj drugi registar ume da bude vrlo, vrlo teko, i zato
nam postojei prevod, ako moemo da ga upotrebimo, zaista mnogo pomae: na kolega
koji je prevodio to drugo delo iz kog je uzet citat stalno je bio u registru svog autora.
Nevolja je ako postojei prevod ne moemo da upotrebimo. Ne zato to je lo,
naprotiv, neki takvi prevodi ovenani su ogromnom slavom i takorei su nedodirljivi. Bar ih
ja kao takve doivljavam, jer, ko je moja malenkost pa da kudi i ispravlja prevode jednog
ure Daniia, jednog Vuka Karadia, jednog Mie uria, jednog Albina Vilhara... Neko
drugi, vei znalac klasinih jezika, moda, ali ja... S druge strane, autor kog prevodim
zasniva svoju analizu na jednoj rei, ili slici, koja u prevodima Biblije, ili Ilijade, ili nekog
Aristotelovog dela kojima se on sluio postoji, a u prevodu na na jezik ne postoji, ili se
kosi s onom koju autor pominje... Da ispravljam postojei prevod ne smem, da prevedem
potreban citat s originala ne umem, ostaje mi samo da prevodim s prevoda, to jest s jezika
s kog prevodim i celu knjigu, i da potom u fusnoti objanjavam ta sam uradila i zato.
Zapetljano jeste, ali i obavezno ako su ostali citati u istom delu uzeti iz postojeih prevoda
na na jezik i oznaeni kao takvi.
Prilika da kolegu povuemo za rukav
Kad nam neto nije jasno, najbolje je da za objanjenje pitamo samog autora ije
delo prevodimo. Sa savremenim piscima to nije nemogue: moda e doi u nau zemlju,
ili emo mi otii u njegovu, ili emo mu pisati pa e nam verovatno odgovoriti, ili e (kao
Umberto Eko), sm sastaviti neto kao prirunik za prevoenje sopstvenih dela na strane
jezike. Ali, ima autora do kojih je teko doi, a ima i onih do kojih se ne moe doi, osim
da im se odnese cvee na grob. A nejasnih i tekih mesta u njihovim delima ima te ima.
Prevodilac, razume se, nije bespomoan: postoje knjievne kritike i analize koje e
mu razjasniti ono to ne zna, postoje znalci koji e mu moda pomoi (naroito ako ih
izdava angauje kao strune redaktore); ako ima vremena, posluae savet Isidore
Sekuli, koja je smatrala da prevodilac koji prevodi jedno delo nekog pisca mora paljivo
da proita celokupan njegov opus da bi shvatio u kom znaenju on upotrebljava izvesnu
re.
A postoji jo jedan nain: da nabavimo prevod tog dela na neki drugi jezik, koji
znamo. Tako emo svaki as moi da proveravamo sve to nam padne na pamet, i to e
biti kao da nam je kolega-prevodilac tu, pod rukom, pa ga svaki as vuemo za rukav
traei njegovo tumaenje. (Dok sam bila poetnik inilo mi se da je to velika pomo, ali
danas sam uzdranija i opreznija. Kontrolisanje sopstvenog rada na prevodu prevoda
prilino zadrava - katkad i vie nego to pomae.)
Ako je prevod uraen valjano i savesno, mnogi nai problemi razreie se sami, to

jest - razreio ih je na strani kolega (moda su njemu bili manje teki nego nama). Ali, ni
u to se ne smemo previe uzdati. Primetila sam da u, ako mi za ispomo slui prevod
francuskog dela na engleski, nai velika uproenja, "prepeglanost" teksta. Sve je tano,
smisao je uglavnom tu, ali je sve reeno jednostavnije, ravnije nego u izvorniku, a mene
moda mui ba neka nijansa.
A ako potegnem za francuskim prevodom engleskog teksta, unapred znam da e
se moje "cimanje kolege za rukav" esto zavriti time to u ostati kratkih rukava: ono to
je zamreno i nejasno u izvorniku, francuski prevodioci naprosto izbacuju. Ne sme se,
jasno, uoptavati na osnovu desetak primera, i bez sistematskog istraivanja. Ovo je
zapaanje, a ne zakljuak. Obrni-okreni, u takvim sluajevima ostaje nam da se, puni
pravednoga gneva, teimo time da mi takve stvari ne radimo, i da i dalje "kopamo" sve
dok ne iskopamo valjano reenje i ne iskopamo se iz nevolje. Zastoj u radu ume i da
potraje.
I jo neto povodom prevoenja izmeu dva pomenuta jezika s kojih i sama
prevodim. U francuskom i engleskom ima mnogo istih rei koje imaju jedno znaenje u
jednom, a drugo u drugome jeziku. ak postoje i renici takvih rei (jedan, francuski, zove
se "Lani prijatelji"), ali ih prevodioci obino zadravaju kakve jesu. Lengovo delo Politics
of Experience (u mom prevodu Politika doivljaja) na francuskom je La politique de
l'experience, iako "experience" na francuskom pre svega znai "eksperiment, iskustvo".
"Taj naslov na francuskom ne znai apsolutno nita", tvrdio je Miel Fuko kad sam jednom
razgovarala s njim. Pitam se da li i u mom prevodu naslov ita znai...
Skraenice koje produuju muke
U jednom od prvih knjievnih tekstova koje sam prevela s francuskog nalazila se i
skraenica C.Q.F.D. Katastrofa! ta li je sad to? Od silne preneraenosti nisam se setila
da odmah pogledam u renik. Kad sam pogledala, videla sam da to, otprilike, znai: "to
to je i trebalo pokazati". Ali ona tajanstvena slova inila su mi se tako znaajnim da sam
poto-poto htela da slino tajanstvo ostvarim na svom jeziku. Jedva su me znalci vei od
mene ubedili da je ta skraenica na francuskom prilino uobiajena, a da se na naem
jeziku ne upotrebljavaju ni ta, ni neka tipa JTP, koju sam htela da uvedem.
(Uzgred: na pozivnicama koje Francuzi alju povodom veera, prijema i slinih
prilika, u dnu sa strane redovno stoji skraenica R.S.V.P. - Rponse s'il vous plait, to jest
trai se potvrda da li prihvatate poziv. Nedavno mi je do ruku dola jedna slina pozivnica
upuena, irilicom, poto je posredi bila veera kod naih ljudi, mome dedi, pre
sedamdesetak godina. U dnu je stajalo M.O. - "Molimo odgovor", oigledno. Poto ne
dobijam pozivnice "od naih", ne znam da li se ta skraenica primila i da li se
upotrebljava...)
Na samom mom ozbiljnom prevodilakom poetku povereno mi je da prevedem
nekoliko francuskih tekstova nastalih u OULIPO - Ouvroir de littrature potentielle, to
znai Radionica za potencijalnu knjievnost, u mom prevodu RAPOK. Tako je i objavljeno
(u asopisu "Delo"). Mnogo je dovijanja bilo potrebno da se prevede i ono to se inae ne
prevodi, poev od naziva OULIPO. Ta Radionica jo postoji, ali ako je neko upoznao
samo preko mog prevoda kao RAPOK, u OULIPO-u je nee prepoznati. Nee takvih biti
mnogo i ne verujem da sam svojim uzaludnim trudom nanela neku veliku tetu, ali ipak...
S druge strane, neke skraenice koje to zapravo nisu, nego samo tako izgledaju,
umeju da prou nezapaeno. Prevodei knjigu o dadaizmu prilino sam se namuila s
onim to sam imala pred sobom, i tota ostavila na francuskom. Potenije nego da
izmiljam. Kad budem htela da budem dadaista, biu. Sad sam prevodilac. I tako, kad

sam nala napomenu da je Dian uz svoju brkatu Mona Lizu stavio slova LHOOQ,
ostavila sam ih tako, ne razmiljajui ta je to. Ali, u drugoj knjizi, u kojoj sam proveravala
druge stvari, naletim na tu skraenicu i napomenu da, kad se slova itaju onako kako se
zovu na francuskom ("l" je "el", "h" je "a" i tako dalje), dobija se neto nepristojno.
Pogledam, razdelim rei, stvarno. Prevod "nije za tampu", ali bar napomena stoji, pa ko
zna francuski dokuie i ovaj "palimpsest".
KAKVO IME DATI NASLOVU
Podvodni grebenovi
Kad se uputa u prevod nove knjige, prevodioeve muke ponekad poinju veoma
rano: ve od naslova. Ako nije posredi lino ime (a i ako jeste...) vrlo je verovatno da e,
prevodei naslov, naii na jedan ili vie podvodnih grebenova.
Koliko je naslov ponekad teko prevesti najbolje se vidi ako se u delu koje
prevodimo pominju naslovi nekih drugih, neprevedenih ili nama nepoznatih dela: bez
konteksta, bez predznanja o delu, mozgamo nad one dve-tri obino poznate nam rei koje
sainjavaju naslov nepoznate nam knjige i preznojavamo se: moe ovako, a moe i
onako... Da delo nije ve prevedeno? Ako jeste, kako? Gotovo da nema glupljeg
prevodilakog kiksa nego pogreno prevesti naslov ve prevedene knjige.
Ali, vratimo se osnovnom sluaju: knjiga je pred nama, mi je prevodimo prvi, kako
emo prevesti naslov? Mnogo nam pomae to to smo sad s knjigom dobro upoznati i
uglavnom nam je jasno ta je pisac hteo da kae: to e esto biti sasvim dovoljno, i mi
emo naslov prevesti manje-vie tano... ako nije neprevodiv.
Ostavljam po strani otrcanu dilemu o tome da li ima neprevodivih stvari. Mnogi
naslovi praktino jesu neprevodivi, a opet, prevesti se moraju. (Mogu se, dodue, izmisliti
neki novi, ali ovde je re o prevoenju.) Dok u tekstu moemo da se dovijamo, da
neprevodivu poentu prepriamo, preradimo ili preskoimo da bismo je nadoknadili na
nekom drugom mestu, kad nam se sama namesti u naem jeziku, pri prevoenju naslova
nema mnogo prostora za manevrisanje: s jedne strane stoji naslov, s druge mi.
Poznavanje svih, ili skoro svih slojeva koje naslov nosi neophodno je, ali nedovoljno za
prevod. Ponekad moe i da zasmeta. Jer, po mom miljenju, naslov treba prevesti tako da
bude otprve prepoznatljiv u sravnjenju s izvornim naslovom, a ovo se ponekad kosi s
nekim drugim zahtevima koje prevod naslova treba da zadovolji ako hoemo da znai
priblino isto to i na koricama izvornika.
Ima sireva i sireva
Evo i primera. Prevodila sam jedan roman za mlade, bolje reeno - crni triler u
kojem je glavni junak jedan deak. Izvorni naslov je glasio I Am The Cheese, u mom
prevodu Ja sam taj sir. I ma koliko se moj prevod tog naslova inio tanim, on to nije. Re
"cheese" (sir) u amerikom slengu oznaava, izmeu ostalog, vanu, kljunu osobu ili
predmet, a ba to znaenje moda "nosi" i naslov knjige koja je, kao to rekoh, triler. U
naem jeziku, onaj sir u naslovu nikako ne izaziva iste asocijacije kao na engleskom,
naprotiv ("zbog sira i vojne muzike" kaemo kad hoemo da natuknemo da je neto "bez
veze"...) Ali, moj prevod zadovoljava neke druge zahteve: prvo, naslov romana je
prepoznatljiv, italac koji ga je itao u prevodu prepoznae ga kad vidi izvornik i obrnuto, a
prepoznae ga i u prevodu na neki drugi jezik ako se njegov prevodilac drao istih naela
kojih i ja. (to, kad su posredi francuski prevodioci - ili moda izdavai? - ne mora biti

sluaj. Singerovog Sotonu u Goraju, prvo i moda najznaajnije delo ovog pisca, oni su
preveli kao Ovnujski rog...)
Drugo, "taj" sir se pominje u jednoj pesmici, inae vrlo poznatoj dejoj pesmici
angloamerikog govornog podruja, koja se provlai kroz celu knjigu, strofa za strofom
kako se razvija radnja i razotkriva tajna, a ona strofa sa sirom stoji na samom kraju knjige
(... dete je uzelo maku... maka je ulovila mia... mi je naao sir... sir stoji sam...).
Oigledno je da tu sir znai samo sir, onaj za jelo. No da li to isto znai i u poslednjoj
reenici knjige, na onom koncu koji delo krasi: mali junak, deak kom je oteto detinjstvo,
ubijeni roditelji, uskraena sloboda, oduzet identitet, a verovatno e uskoro i ivot, veli na
kraju: "smeim se i pevam jer ja znam, naravno, ko sam, i ko u uvek biti." (Pa novi red i
zakljuni iskaz) "Ja sam taj sir."
E, taj sir je, po mom miljenju, morao ostati sir. Zar da preraujem ceo roman,
izmiljajui neku novu pesmicu (kako da je uinim starom i svakom amerikom detetu
poznatom?) koja e se provlaiti kroz knjigu, izmiljajui nov zavrni iskaz, poentu, da bih
adekvatnije, i sa sasvim neizvesnim uspehom, doarala jednu mogunu dimenziju
naslova? Prevoenje je, razume se, kreativan posao, ali ne ba toliko...
I tako, naslov romana I Am The Cheese u mom prevodu donekle je taan,
nadovezuje se na ono to se kae u romanu, to jest preuzeta je replika iz romana, kao i u
izvorniku, i - zanimljiv je, to jest "intrigira", kao i naslov izvornika. Valjda je i toliko dovoljno.
Ornitologija u infinitivu
Manje sam zadovoljna drugim jednim svojim postignuem. Postignuem, velim, jer
sam uz mnogo muke uspela da ubedim izdavaa da s naslovom romana (inae svetskog
bestselera) To Kill A Mockingbird ne napravi istu greku koju i filmski distributer kad je pre
mnogo godina istoimeni film (snimljen po reenome romanu) prikazao naim gledaocima
pod naslovom Ubiti pticu rugalicu. Taj je naslov efektan, uvukao nam se u ui, zvui kao
od rei do rei taan prevod, ali netaan je da netaniji ne moe biti. Prvo, infinitiv u
naslovu, na naem jeziku, ima nekako zapovedni karakter, ukazuje na neto to treba
uraditi ili, da pojednostavim, zvui "parolaki". A ptica-rugalica, pogotovu u sprezi s onim
infinitivom, i to jo infinitivom "ubiti", neminovno izaziva krvolone asocijacije: utamani tu
tamo ptiurinu koja se ruga... A autorka, Harper Li, htela je da kae neto sasvim drugo:
greh je uiniti nepravdu jednoj bezazlenoj osobi, kao to je greh ubiti i pticu-pevaicu koja
ne pravi nikakvu tetu, nego samo izliva srce kroz pesmu, ljudima na radost.
("Mockingbird" je ptica "Mimus poliglottos" - ubeivala sam izdavaa - koja ivi na
jugu SAD, gde se radnja romana i deava, i u Meksiku, i istie se sposobnou da
podraava pesmu drugih ptica. Otuda ono "mocking", ono ovde znai "imitiranje" a nikako
"ruganje". Veina renika za "mockingbird" kau "ameriki drozd".)
Izdava je, razume se, hteo da preuzme naslov filma, a ja to, razume se, nisam
htela, jer ono "Ubiti pticu rugalicu" odvodi na pogrenu stranu. To su, uostalom, i gledaoci
svojevremeno primetili (nisu shvatali zato se film tako zove). Od prevoda na druge jezike
nala sam samo slovenaki, a on glasi: "Ne ubijaj slavca". Slovenaki kolega je
pojednostavio stvar, pretvorio amerikog drozda u domaeg slavuja, ali je poruku u sutini
preneo. Ja sam bila tvrdokornija, i zato sam uzela jednu repliku iz romana, od rei do rei,
pa tako naslov romana u mom prevodu glasi Kao da ubije drozda. Ne ba slavno, kad
danas bolje razmislim. Niti je dovoljno prepoznatljivo, niti dovoljno efektno, nema
"zakake". (Nekoliko godina kasnije, primeujem: knjiga se brzo rasprodala, imala uspeha
kod italaca, nema je u antikvarnicama, teko se dobija u bibliotekama... Nije, znai, sve u
naslovu...)

Kad je ve re o naslovima knjiga i naslovima po tim knjigama snimljenih filmova,

desilo mi se i neto zabavnije. Prevodila sam knjigu Henri i Dun; posredi su bili ranije
neobjavljeni, necenzurisani delovi uvenih dnevnika Anais Nin, i to oni u kojima Nin govori
o svojoj strasnoj ljubavi s Henrijem Milerom i njegovom tadanjom suprugom Dun.
Naem izdavau naslov se uinio nedovoljno golicav, pa ga je prekrstio u Tajne sveske a
meni je tog puta, iskrena da budem, bilo svejedno. Knjiga se kiselila kod izdavaa dve
godine, a u meuvremenu je po njoj snimljen film koji je u svetu, a ubrzo i kod nas,
prikazivan s velikim uspehom, i to ba pod naslovom Henri i Dun! Da smo bili
dalekovidiji, i izdava i ja, film bi verovatno doprineo i prodaji i itanosti knjige (zato joj je,
uostalom, i bio promenjen prvobitni naslov - da bi se bolje prodavala). Bez toga, Tajne
sveske su mogle da raunaju samo na svoju tajnovitost i magino ime Anais Nin. Na
ponekoj ulinoj tezgi jo se nae pokoji zaostali i zalutali primerak...
Sad o neem prozainijem. Kratka istorija kineske proze je naslov podebele knjige
kineskog knjievnika Lu Hsina (ita se, otprilike, in) koju sam prevodila s engleskog.
Engleski naziv je A Brief History of Chinese Fiction, a "fiction" je prevod kineskog
"hsjaouo". Ne samo to je engleska re "fiction" u smislu prozne knjievnosti vrlo
nezgodna za prevoenje, jer kod nas "fikcija" znai "izmiljotina", te se knjievni rod koji
obuhvata roman i pripovetku, ali ne i esej (non-fiction), mora prevoditi kako kad (re
"fikcija" u znaenju "proza" ustaljuje se, dodue, i u naem jeziku). Za kratko "proza"
odluila sam se u dogovoru s izdavaem i redaktorom knjige. Redaktor je, jasno, bio
poznavalac kineskog i strunjak za kinesku knjievnost. Drugi jedan poznavalac kineskog
i strunjak za kinesku knjievnost, meutim, nikako se nije slagao ni s tim to je ova
znaajna knjiga prevoena s engleskog, ni s prevodom njenog naslova. Posredi je roman,
i samo roman, a ne proza, tvrdila je ta osoba, i knjievno vee posveeno predstavljanju
pomenute knjige pretvorilo se u svau dvoje sinologa. A sve zbog naslova...
A ni pria nije uvek samo pria
The Story of Art naslov je jedne zaista divne knjige. Autor je ser Ernst Gombrih, a
knjiga je, od kako se pojavila, 1950, do danas imala oko 16-17 revidiranih i proirenih
izdanja i bezbroj reprinta, i prevedena je na nekoliko desetina jezika. ast da je prevedem
na na pripala je meni.
Izdava nije eleo naslov "Pria o umetnosti" ( ni sama nisam sigurna da li bi to
doista bio najbolji prevod naslova). Delo je, pod naslovom Umetnost i njena istorija (koji je
dobilo i u francuskome prevodu) objavljeno u elitnoj ediciji, i s odgovarajuom cenom. Vrlo
je brzo rasprodato, ipak, ali ne verujem da je redovno dospevalo u ruke onih kojima je
namenjeno.
Sad jedna digresija: mogu ja da alim to knjiga nije objavljena u nekom
skromnijem i cenom pristupanijem izdanju, ali ovakva se dopala njenom autoru. A njega
sam upoznala zahvaljujui svojoj nepromiljenosti, zbog koje ovoga puta nimalo ne alim.
Kad mi se ukazala prilika da kao gost Britanskog saveta proboravim dve nedelje u
Londonu, pitali su me koga elim da upoznam. Trebalo je da odgovorim vrlo brzo, i ja
sam, izmeu ostalih, pomenula ser Ernsta Gombriha, autora na ijoj sam se knjizi
Umetnost i iluzija prilino prekalila kao prevodilac. Elem, stari gospodin je odmah
odgovorio Britanskom savetu da e me primiti, i tako sam se jedno popodne, prestravljena
od sopstvene drskosti i ne znajui o emu da razgovaram s tako znaajnom linou,
nala u Varburgovom institutu, oi u oi s proslavljenim istoriarem umetnosti. Da ne
duim, zahvaljujui gospodskoj srdanosti mog domaina poseta je bila prijatna. U
kabinetu je bilo mnogo knjiga, a jedna polica u uglu bila je krcata prevodima Gombrihovih

knjiga na razne jezike. Mog prevoda nije bilo. Kao da mi ita misli, ser Ernst je primetio:
"A, izdanja na srpsko-hrvatskom su vrlo lepa, njih drim kod kue!"
Na rastanku je poeleo da mi d neto na ta bi mi se potpisao, poto sam elela
njegov potpis. Na amerikom univerzitetu Rutgers u Nju Derziju govorio je jednom o sebi,
sluaoci su "skinuli snimak" njegovog govora, on je autorizovao tekst i tako je u asopisu
Rutgers Art Review, VIII, 1987, izila njegova autobiografija. Dao mi je fotokopirani
primerak, s posvetom. Izuzetno zanimljivo tivo. Iz njega sam saznala da je Story of Art
napisao za nekoliko nedelja, diktirajui daktilografu istoriju umetnosti po seanju, i to sve
da bi zaradio novac koji mu je u jednom razdoblju ivota bio preko potreban: kad mu je
ponueno da napie istoriju umetnosti za decu, prvo je odgovorio da to nije oblast za
decu, onda je izdava ponudio vie para i tako je nastala knjiga po kojoj se prouo u
celom svetu.
Knjiga je, rekoh, izila i kod nas, u mom prevodu. U luksuznom izdanju, zbog ega
moda nije svaki primerak stigao do onih kojima je delo prvobitno namenjeno - mladei i
neupuenima. (Uzgred, isti autor napisao je i vrlo ozbiljnu strunu studiju o slikarstvu,
Umetnost i iluzija, koju sam takoe ja prevela, i koja je izila u istoj ediciji u kojoj i
Umetnost i njena istorija.) Nekoliko godina poto su te dve knjiga izile njihov prevodilac
estoko je izgren na Beogradskim susretima prevodilaca, na kojima je bilo rei i o
prevoenju dela iz istorije umetnosti.
Ugledna istoriarka umetnosti, i sama izvrstan prevodilac, primetila je tom prilikom
kako su prevodi takvih dela vrlo neujednaeni, a za primer je uzela dela Ernsta Gombriha
ija je jedna knjiga, kako je rekla, kod nas prevedena odlino, a druga grozno. Poto sam
ja prevela obe, pitala sam je koja je to grozno prevedena. (Prvu, Umetnost i njenu istoriju
prevela sam lako, s drugom, Umetnost i iluzija, gadno sam se namuila. Moda sam ipak
neto zabrljala...) Ne, razuverila me je moja kritiarka, prevod Umetnosti i njene istorije ne
valja. Zato ne valja? Pa tako, njoj je neko tu knjigu poklonio, a to nije struna knjiga, kao
Umetnost i iluzija, a isti je pisac, neto joj se u njoj uinilo mnogo povrno pa je pomislila
da je prevodilac na svoju ruku pojednostavio tekst...
Eto, izdava je promenio osnovni karakter dela time to ga je uvrstio u vrlo
prestinu i skupu biblioteku. Moda, da nije promenio i naslov, da se knjiga u prevodu
ipak zvala Pria o umetnosti, do zabune ne bi dolo.
Najtee mi je pak kad se naem pred naslovom u kojem znam svaku re, kad mi je
sasvim jasno zato se knjiga zove onako kako se zove, a ipak taj naslov moram da
prevedem polovino. ta raditi s naslovom The Black Queen Stories? Tako se zove zbirka
pria kanadskog pisca Barija Kalahana. Razne crne kraljice se pojavljuju u tim priama:
ona s karata za igranje, kraljica Viktorija na potanskoj marki, ameriki sleng reju
"kraljica" oznaava i jednog od partnera u homoseksualnom paru, postoji i pauk sa slinim
imenom, a tu je i crna kraljica bluza... To nisu "Prie crne kraljice", nisu ni "Prie o crnoj
kraljici", naslov "Crnokraljine prie" se na naem jeziku ne dri. Knjiga je, posle
savetovanja s autorom i uz njegovu saglasnost, dobila na naem jeziku naslov "Crna
kraljica i druge prie".
Nije to to, ali lii. Kad se naem pred nekim takvim problemom, ostaje mi jedino da
osvetoljubivo pomislim: a da vidim vas kako ste preveli naslov Na Drini uprija!

PASTORAD PREVODILAKIH PREGNUA

Jedan stari tekst, i danas aktuelan

Ne mogu da odolim: evo prvog teksta koji sam napisala o prevoenju - objavljen je
u "Politici" 20. decembra 1980. Boe, kao da je jue bilo...
Prevodilako pastore
Jedan neprijatan dogaaj bio je povod da se prevodioci ovih dana nau nedaleko
od sredita panje kulturne javnosti. O njima se, inae, govori retko, a i onda nekako
usput. To je i razumljivo: u prvom planu jeste i mora da je delo, a to se prevoda tie - on
treba da bude veran. Pod tim se razumeva veoma mnogo stvari, ne samo "tanost", kako
se obino misli. Ali, ta sve spada u vernost izvorniku, i kako je prevodilac postie, to
zaista ne mora zanimati itaoca, kao to ga ne zanima ni to kako se kvalitetno izrauje
bilo koji drugi zanatski, ili umetniki proizvod.
Od svekolikog prevoenja, ini mi se da najvei ugled uiva prepevavanje poezije.
Smatra se da se tu dostiu najvei prevodilaki dometi koji su uopte mogui - ako se
dostignu, naravno. Ali, dalje od toga, miljenja su podeljena. Raspre se vode oko toga da
li samo veliki pesnici mogu da prevode velike pesnike, ili je to mogue i obinim
smrtnicima; zatim da li prepeve koji umetnikim kvalitetom prevazilaze izvornik valja
smatrati vrhunskim postignuem ili apsurdom; i da li ima uopte smisla prepevavati kad se
zna da se uvek i uprkos svemu neto mora rtvovati. Bilo kako bilo, prevodioci poezije
jedini su do sada uspeli, i to samo u ponekim sluajevima, da im se ime pojavi ve na
koricama knjige, a teoretiari, prakseolozi i (retki) kritiari prevoenja najvei deo svojih
razmiljanja posveuju upravo prevoenju poezije.
Druga prevodilaka oblast koja privlai panju na sebe nema toliki ugled, ali zato
uiva veu popularnost: re je o proznim prevodima raenim u nekom dijalektu, ili
argonu. I ovde, kao i u prevoenju poezije, prevodioci mnogo nadograuju i, ako ve ne
"prevazilaze original", esto kao prevod nude delo koje je njihovo sopstveno bar koliko i
autorovo. To se sve vie uvia i ti prevodioci s pravom stiu glas stvaralaca.
Najzad, izvestan ugled koji se granii sa strahopotovanjem ima prevoenje
filozofije. Svi znaju da je to strano teko i skidaju kapu pred prevodiocima filozofskih
dela. I tu razgovor prestaje. Kritike nema, osim ako se neki prevod ne proglasi za
"neupotrebljiv" (u drugim prevodilakim oblastima taj se pridev ne koristi).
Prevoenje "obine" beletristike (dobre ili manje dobre, gotovo je svejedno) smatra
se neim to se nekako samo po sebi razume. Delo moe izbiti u prvi plan i ako je prevod
osrednji, a odlini prevodi za itaoce neprivlanih dela ostaju, po prirodi stvari, u zapeku.
Samo se na prevod vrhunskih knjievnih dela ponekad obrati pranja. Prevodi onih
ostalih, ruku na srce, i ne zadaju prevodiocima neke posebne probleme osim onih koji
prate svako prevoenje, ali koji nimalo nisu za potcenjivanje.
To se, meutim, ne bi moglo rei za prevoenje esejistikih, to jest teorijskih knjiga,
ma koja oblast da je posredi. Pored poznavanja prevodilakog zanata kao takvog,
neophodnog ta god se prevodilo, potrebno je i temeljno poznavanje odreene naune
discipline. Pravi znalci samo se povremeno laaju prevoenja, jer se bave drugim
poslovima. Prevodiocu, dakle, ostaje da naui ono to ne zna. Nikoga ne zanima koliko
e on vremena na to utroiti. Ali, ne tvrdim da je prevoenje esejistike zbog toga
prevodilako pastore, naprotiv. Ono je to zato to se smatra da osim optih prevodilakih
i posebnih strunih znanja za prevoenje esejistike nije potrebno nita drugo: ni neka
posebna obdarenost, ni nadahnue, ni inventivnost, ni neko naroito "jeziko oseanje".
Ako se zna materija, "stvar" se prevede takorei sama od sebe... Od tih se prevoda,
uostalom, i ne oekuje neka druga vrednost do informativna: da upozna itaoca koji ne

zna strani jezik s onim to-je-taj-tamo-rekao.

Pisci esejistikih, teorijskih knjiga, meutim, udni su neki pisci: ponekad u
najsuvlje injenice unose humoristike note, ili poetske tonove; drugi put, usred teorijskog
razglabanja ubace neku sliku tako upeatljivu da se prevodiocu zavrti u glavi; mnogi vole i
igre rei, a poznato je koliko su one "zahvalne" za prevoenje; neki pak vole neobine
reenine obrte, ili retke rei; drugi, opet, piu pod snanim emotivnim nabojem; trei,
pak, dopunjuju svoje izlaganje spletom teko uhvatljivih asocijacija ili ga, nasuprot tome,
svode na takorei neprevodive jezgrovitosti... A za sve bi se moglo rei da grade ne samo
osobeni jezik u strunom smislu, ve i osobeni knjievni stil.
Prevodilac esejistike mora da vodi rauna o literarnim i jezikim osobenostima
pisca koga prevodi. Po tome je on u potpuno istom poloaju u kojem i prevodilac poezije,
ili umetnike proze, i njegovi prevodilaki dometi esto nisu nita manji od dometa
dostignutih u spektakularnijim knjievnim rodovima. Struno znanje na stranu, ako se o
njegovim tekoama uopte i povede re, onda se govori samo o tekoama strunoterminoloke, a ne i umetnike prirode. Isto tako, dok se pretpostavlja da prevodilac
poezije mora imati nesumnjivog pesnikog dara, a umetnike proze - snanog oseanja
za jezik, domiljatosti i duhovitosti, o kreativnim sposobnostima neophodnim da bi neko
bio dobar prevodilac esejistike ne misli se, izgleda, nita - ak ni to da su potrebne. A
trebalo bi.
Prilikom sklapanja ugovora za prevod jedne struno teke i literarno pretenciozne
teorijske knjige, odgovorna slubenica ugledne izdavake kue rekla je prevodiocu:
"Budite zadovoljni to i toliko dobijate, ovo je teorijska a ne umetnika knjiga, i za TO
samoupravni dogovor (onaj koji prevodioci imaju s izdavaima o visini honorara) ne vai."
Ako sami prevodioci zanemaruju umetnika i estetska svojstva teorijske literature,
zato bi ih u obzir uzimali inovnici? Sa pastoriima se odvajkada moglo svakojako. Na
nama je da to vie ne budemo.
Samotni prevodilac esejistike
Zadovoljstvo da uje da je neko proitao knjigu koju je preveo i da je zapazio
njegov prevod, prevodilac esejistike retko doivljava. Dok prevodi tzv. teorijsku knjigu on
se, koliko mu je to mogue, izdvaja od sveta i povlai u oblast koju prevodi. Nije retko
posredi oblast o kojoj prvo treba mnogo da naui pre nego to se lati prevoda, ili o njoj ui
"u hodu". Moda nije preterano rei da je prevoenje svake teorijske knjige kao priprema
za neki ispit. Razlika je u tome to se na ispitu ocena dobije odmah.
Prevodilac esejistike nema onu prednost koju ima prevodilac romana pisanog ivim
govornim jezikom: tad mu je posao i to da se drui s najrazliitijim ljudima, da na svakome
mestu oslukuje ta se pria i kako, jer mu to osveava renik. On ne moe da svojim
najbliima pria o onome to radi - njih to najee ne zanima, a ne moe ni kolegama, jer
su ovi zauzeti sopstvenim slinim mukama. Drukije je to kad se prevodi pesma, pria,
roman ili drama: tad se jo i nae poneko zainteresovan, neko ko hoe da slua
prevodioca, kae mu svoje miljenje dok je rad jo u toku.
A prevodilac o kom je sad re, dok radi, ne dobija putem povratne sprege nikakvu
reakciju koja bi mu pomogla u poslu. Ako je izdava galantan pa pristane da plati strunog
redaktora, poloaj mu je donekle olakan, ali to se retko deava.
Reakcije najee nema ni kad knjiga izie iz tampe. Ako i bude prikazana,
veina kritiara smatra da prevodilac ne zasluuje da bude pomenut u njihovim prikazima,
ak i ako polovinu prikaza ine citati prikazivanog dela, u prevodu, jakako.
Tek kasnije, ne zna se u kom trenutku i s koje strane, moda e do uiju

prevodioca esejistike dospeti neki znak da je njegov prevod neko zaista i proitao. Ume
da stigne i poneka vrlo umesna primedba koja bi bila od koristi da je stigla na vreme.
Ovako, samo podsea prevodioca na to da je u pravu to, dok radi, bere kou na iljak
zato to je rezultat njegovog rada podloan kritici dokle god postoji i jedan jedini primerak
objavljenog prevoda.
Vera u re
Po jednoj od mnogobrojnih uproenih definicija, prevodioci su najbolji itaoci. Jer,
knjiga se sa stranog jezika ne moe prevesti jednim irokim zamahom, optom makrokomandom ili nekim slinim postupkom: mora se itati re po re, red po red, reenica po
reenica, pasus po pasus - i kad neka celina otkrije svoj obuhvatniji smisao, onda se on u
prevodu rekonstruie, takoe re po re, red po red...
Tehnike brzog itanja, a ni uivako itanje koje ne priznaje nikakve tehnike, nisu
za prevodioce: brzim se itanjem mogu, u najboljem sluaju, samo obavestiti o delu koje
treba da prevedu, a u onom uivakom najee im smeta profesionalna deformacija. Kao
to je za uivanje u pozorinoj predstavi potrebno "voljno obustavljanje neverovanja"
(Kolrid?), tako prevodilac, da bi uivao u itanju neke knjige, mora voljno da obustavi
svoj analitiki pogled koji vreba greke, nedoslednosti, jezike nezgrapnosti, pogled koji
neprestano izotrava dok ita, to jest nadzire sopstveni tekst ili prevod.
To neprestano itanje, udubljivanje u izvorni tekst i staranje da se on valjano
pretoi u prevod ini da se u prevodiocu, moda vie nego kod drugih italaca, u raznim
pravcima razlije oseaj za granicu izmeu knjievnosti i ivota, a posebno za granicu
izmeu sopstvenog ivota i ivota uopte.
Koliko nam se puta, dok smo prevodili neku knjigu, uinilo da ona mora promeniti
svet? A promenila je samo nas: pruila nam je neki novi uvid zahvaljujui kojem se proirio
ili izmenio na pogled, ako ne na svet, a ono bar na neki vaan problem u svetu. No svet
oko nas ostao je kakav je i bio, pogotovu onaj neposredno oko nas, kojem smo u mislima i
namenjivali svoj prevod. Retko, vrlo retko do prevodioca dopre bilo kakav odjek rei koje
je s onoliko uverenja prevodio. I zato, iako je patetino, evo: svaka novoprevedena knjiga,
novi oiljak na prevodioevoj dui.
Da li to znai da su knjievni prevodioci oni najnaivniji itaoci koji najvie veruju u
mo rei? Da ne veruju u mo rei, ne bi verovali ni u svoj posao, a kako bi radili bez
toga?
Knjievno prevoenje od svojih poslenika zahteva udna prekopavanja: sneg
veje, a prevodilac po specijalizovanim renicima traga za nazivima tropskih biljaka; u
svakodnevnom se ivotu nad njim nadvijaju razne pretnje, a on nedeljama okapa nad
nekim stihom i prepevava ga u bezbroj varijanti; kud god da se okrene sudara se s
grubou i runoom, a prevodi knjigu o razvoju oseaja za lepo... No postoji u svemu i
jedan paradoks: dok ga prevodilako itanje odvodi daleko od ivota, daleko od vremena
u kojem ivi i mesta na kojem se nalazi, u onome to je preveo neprestano se prepoznaje
i vrlo esto mu se uini da pisac upuuje poruku njemu lino, ili da je ono to je pisac, iz
druge sredine i drugog vremena, napisao ko zna povodom ega, itekako moe primetiti i
na njegovo, prevodioevo vreme i okolnosti u kojima upravo ivi.
Treba obratiti panju na odlomke koje prevodioci biraju u ne preestim prilikama
kad im je omogueno da javno itaju svoje prevode: redovno su posredi tekstovi u kojima
prepoznajemo probleme koji nas mue, doba u kojem ivimo, ljude koji nas okruuju.
Svaki knjievni prevodilac mogao bi dati precizan, umestan, izotreni pregled svog "ovde i
sada" sluei se citatima iz knjiga koje je preveo, a koje su napisane negde drugde,

nekad, na nekom drugom jeziku, nekim drugim povodom.

To je, dodue, dobro poznato svojstvo citata istrgnutih iz konteksta. No ovde ne
govorim o instrumentalizaciji, ili zloupotrebi takvog postupka. Govorim o prevodilakom
itanju, a ono nam veli da su problemi oveanstva trajni i uglavnom nepromenljivi i
nereivi, ali da se ne moe odustati od truda da se oni, u konkretnim pojavnim oblicima,
ipak ree. Trud je prvenstveno piev, prevodioev je doprinos u tome to otkriva pievo
nastojanje i daje mu poetni zamah u sopstvenoj sredini.
Dalje vie nita ne zavisi od njega.
Lepe etnje Ivanke Pavlovi
Knjige koje su se pojavile u prevodu Ivanke Pavlovi - Madru, Vradbine i vetice u
17. veku (Knjievna zajednica Novog Sada, 1988), Emaniel le Roa Ladiri, Montaju,
oksitansko selo od 1294. do 1324, ak le Gof, Nastanak istilita (obe kod Izdavake
knjiarnice Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci - Novi Sad, 1991, odnosno 1992) - bile
su neposredan povod za razgovor voen jednog toplog letnjeg predveerja 1992. na
terasi kue u Pukinovoj ulici, a zamiljen kao paralela prevodilakog posla i etnje kroz
prostor i vreme ili, tanije, kroz razne oblasti istorije ideja.
Lepe i naporne su takve etnje...
"Lepe, naporne i zanimljive, ako ovek nije strunjak, nije istoriar, ali kad jednom
zae u pitanje mitova, u pitanje verovanja i formiranja svesti, odreenih shvatanja, onda,
ini mi se, vie iz te oblasti ne moe da izae. Mada su tekstovi o kojima je re prilino
razliiti, iako svi pripadaju istoj koli, koli istoriara analista (po asopisu Anali), oni se
odnose na jednu oblast koja mora da privue i obinog itaoca, koji nije strunjak. Ja sebe
obino zamiljam kao obinog itaoca, a ne kao nekog naroitog strunjaka, s tim to
pokuavam, uvek kad to radim, da se stavim u kou onoga ko e sutra da ita moj prevod.
Ova poslednja knjiga, Le Gofa, Nastanak istilita, izdvaja se prilino od one prve
dve: bez obzira na to to Mandruova knjiga govori o verovanjima, o nastavku onoga to je
Mile pisao u svojoj Vetici ( propos, to je jedna knjiga koju sam morala obavezno da
proitam), a Montaju govori o isto materijalnim stvarima, o svakodnevnom ivotu ljudi u
13. veku - ovo je neto sasvim drugo, to je zaista ista istorija ideja. Posredi je pitanje
istilita, koje je nama, pravoslavnima, pa i protestantima, nepoznato i nepriznato, a koje
je za katolike, kao to sam iz knjige koju sam prevela tek videla, vrlo, vrlo znaajno.
Pitanje raja i pakla, koje mui ljude verovatno od postanka hrianstva i daleko pre toga, u
stvari je potisnuto u drugi plan, i sva, i popularna i uena mata zainteresovala se za
istilite nadovezujui niz mitova, niz verovanja, a sve to u skladu s onim to se deavalo
na drutvenom, ekonomskom planu u odreenim istorijskim uslovima, ili ak i kao
posledica tih deavanja."
Dakle, jednu ideju koja postoji u naem svakidanjem govoru, ali o kojoj u
stvari nita ne znamo, niti je imamo u svojoj tradiciji, vi ste pribliili kroz Le Gofovu
knjigu naim itaocima. Da li ste tu imali nekih problema? Terminolokih, ili nekih
drugih?
"Pre svega, mislim da, za razliku od one prve dve knjige o kojima sam govorila,
istilite teko da e biti knjiga za iroku italaku publiku. To je ipak neto to je ne samo
daleko naem svakodnevnom shvatanju i razmiljanju, nego je ak dosta daleko i naem

nainu miljenja, nas koji smo odrasli u istonom hrianstvu. Tradicije su drugaije.
Meutim, mislim da je vrlo zanimljivo ba to to je Le Gof krenuo od nastanka istilita kako se rodilo, kako je nastalo u glavama ljudi, i u ijim glavama, i zato. U stvari, nastalo
je kao potreba ljudi da Strani sud ne bude konaan, da postoji nekakva mogunost, ako
tako smem da kaem, "vaenja", da smrt nije konana stvar, da se ne rauna za nekakav
budui veni ivot samo ono to je do smrti uinjeno i uraeno na ovome svetu. Znai,
sva ta efemernost ljudskog ivota - koja je ljude, od kad postoje, muila, manje ili vie
odreeno - nalazi neki izlaz u istilitu: postoji uvek mogunost da se neto nepopravimo
jednog dana popravi. Jednog dana, jednog veka, da li e to biti za tri godine, ili e biti za
tri dana ili za tri sata - vreme je vrlo rastegljiv pojam u svim tim raspravama. Vreme je
neto to ostaje krajnje nedefinisano i u vrlo uenim teolokim raspravama, ali u svakom
sluaju obinom oveku daje nadu.
To je jedno. A drugo, istilite se u svesti obinih ljudi, seljaka ili polupismenih
klirika, javlja kao neka ispravka, ispravka socijalnih nepravdi - nije li reeno "lake je
kamili proi kroz iglene ui negoli bogatome ui u carstvo Boije"? - dakle, u trenutku kad
neko pozavidi drugome na srei, na bogatstvu, na uspehu, on zna da moda tog nekog
drugog negde eka istilite. Prema tome, on ima utehu da neka pravda, boanska,
jednog dana moe i treba da zameni ovu nepravednu i manjkavu ljudsku pravdu. Tako da,
kad se svede na svakodnevna ljudska razmiljanja obinog oveka, bez obzira na to da li
je taj ovek u etvrtom veku hrianstva, ili je u dvanaestom, rascvetalom veku, nama to
istilite postaje blie. Razume se, teorije koje razvijaju kako iluminirani monasi, tako i vrlo
ueni teolozi, mogu da nam budu daleke. A jedna, tako da kaem, pikanterija u tekstu
jeste rasprava, negde u 15. ili 16. veku, ne seam se tano, ali mislim da e to biti posle
Firentinskog sabora, rasprava izmeu grkih teologa i zapadnih, latinskih teologa, upravo
o istilitu. Grki teolozi su konano i neopozivo odbijali da priznaju istilite. Ono se s
dogmom istone hrianske crkve apsolutno kosilo i nikakvog popusta tu nije bilo, za
razliku od latinskih teologa, koji su bili spremni na formalne ustupke, ali nimalo nisu bili
spremni da dozvole i najmanju sumnju u istilite, u postojanje istilita. Ako se setimo da
je to ve bilo vreme kad su Turci uli u Evropu, kad su celokupnoj civilizovanoj Evropi
pretile daleko vee opasnosti od postojanja ili nepostojanja istilita, onda nam takve
teoloke rasprave mogu izgledati u najmanju ruku neumesne. Meutim, ljudi se obino
bave neim to im nije prva i najvanija briga u datom trenutku, pa, eto, tako i u to vreme.
To je, izgleda, jedna od uroenih osobina ljudskog bia uopte."
Ali, kroz tu nepomirljivu raspravu verovatno se razvila odreena
terminologija na jednoj strani, kako ste je preneli na drugu?
"E, to je upravo bio kamen spoticanja. Jer, sva, ili gotovo sva terminologija na kojoj
se zasnivaju knjievnost, literatura i struni spisi ili eseji iz te oblasti na naem jeziku, ima
jedno leerno crkveno obeleje koje vue na crkvenoslovenski, ili, posle 17. veka, na
ruski. Kad naete takav izraz u naem jezikom supstratu, on u ovom kontekstu tako tri
i tako je neumestan da je vrlo velika muka nai re koja e biti obinija, manje
specijalizovana, manje dogmatski obeleena, ali prikladnija tekstu koji prevodite, jer on
pripada drugom nainu miljenja. Moram da priznam da je tu ponekad bilo potrebno malo
akrobatike, i nadam se da mi uvaeni gospodin Le Gof nee zameriti ako nije mikronski
tano ono to sam rekla, i ne slae se ba mikronski sa njegovom milju. Verujem da je
nisam izneverila. Govorim o mikronima zato to je g. Le Gof poznat po preciznosti i po
vrlo tananim razdvajanjima stvari.

Moram da kaem da je tu bio jo jedan problem. Znate, svi smo mi odrasli,

vaspitani, studirali u jednoj odreenoj atmosferi koja je bila obeleena odreenom
ideologijom. I mi smo nehotice, prosto u svakodnevnom ivotu, prihvatili izvesne izraze,
izvesne sintagme koje nam je ostavio marksizam, jer se uvukao, normalno, u sve pore
nae nauke, naina govora, naina pisanja. Ova kola analista, meutim, iako uslovno
reeno leviarska, bar na svojim poecima, ima vrlo odreene stavove u odnosu na
marksistiku nauku, i vrlo se odluno i odreeno distancira od izvesnih postavki - to
znai da neke postavke delimino prihvata, a druge odbacuje. Samim tim je stvorila i svoj
renik. A ja sam, tek na polovini jedne od ovih knjiga, konstatovala da, prosto, ono to
sam uradila nije tano, jer odnos prema odreenim izrazima, koji su za mene bili
primereni datom tekstu, nije isti kod autora i kod mene kao prevodioca. Znai, trebalo je
krenuti s njihovog gledita i s njihovog tumaenja sadrine svake pojedine rei - to znai
da se pojmovi nisu poklapali. Tu je problem te terminologije - da to naem itaocu bude
jasno, a da to bude svakako tano onaj pojam koji je autor imao u glavi u trenutku kad je
pisao knjigu."
Da se vratimo onoj neophodnosti da se prevodilac uivljava u razliite
epohe. Recimo, u doba vetica u 17. veku, ili 13. vek u Montajuu, tom oksitanskom
selu; pominjete ta su ti ljudi radili, govorili, kako su bili ispitivani, kako su se
oblaili, kako su iveli, ta su jeli. Da li pomiljate kako je sve to u ono doba
izgledalo kod nas? Mi nemamo tako preciznih dokumenata, a ovo je, i inae, jedan
izuzetno precizan dokument iz trinaestog veka.
"Ne samo to je to precizan dokument, a mi takvih nemamo, nego neto me je
posebno jako bolelo dok sam gledala i radila taj Montaju, i ne samo Montaju nego i le
Gofa, isto tako: i pored svega to se na Zapadu deavalo, to je bilo daleko manjih
razmera - svi ti ratovi: Versaj je izgraen za vreme tridesetogodinjeg rata, na primer nego ona katastrofa koju smo mi doivljavali. Uzmite, recimo, ovo: protokol koji tumai le
Roa Ladiri u Montajuu zapoet je prvi put 1208. godine. Ako se setimo da je Studenica
izgraena 1208. ili 1209, to znai da su stanovnici Montajua savremenici gradnje
manastira Studenice. Mi o Studenici s tekom mukom saznajemo iz rukopisa koji su ostali
ali ih ima malo, a povelja, meutim, nema; materijalni dokazi i materijalni podaci
sistematski su unitavani tokom turske okupacije - a oni su sauvali protokol iz tamo
nekog sela, pitanje je koliko je uopte imalo stanovnika, nekoliko stotina, moda svega
dve-tri stotine kua, sauvali su tane podatke o tome koliko je ko kada ta kupio, ta je
kome rekao, ko se oenio a ko je enu oterao... Sve je to zapisano u vreme kad je
graena Studenica, o kojoj mi znamo glavne stvari, a vrlo malo znamo ak i kako su nai
velikai iveli, u kakvim dvorovima. Nama nedostaju ti materijalni podaci. I sad, zamislite
koliki tu raskorak postoji: od tog poetka 13. veka podaci se na Zapadu gomilaju, Zapad
ide napred, a mi ovde pokuavamo da sauvamo, i stotinama godina kasnije, ono to je
izvanrednom brzinom stvoreno od poetka tog istog 13. veka, od trinaestog-etrnaestog
recimo, pa do polovine 15. veka - dok se to rasipa, kruni i propada.
E, vidite, te paralele su mene uvek muile. Jer, normalno je da potraite neto iz
odgovarajueg vremena da biste napravili analogiju, da biste pronali pojam, da biste
pronali re. A to je kod nas vrlo teko, jer mi imamo taj strani prekid od nekoliko stotina
godina. I kad govorimo o tome, o etnji kroz prostor i vreme, prostor je ipak, za ovaj deo
hrianstva na Istoku, bio vrlo parcelisan u to doba. Parcelisan sultanovim pohodima,
vreme zaustavljeno tim istim pohodima i tim ratovima u kojima su nai ljudi, naa crkva,

bili u najboljem sluaju posmatrai, a daleko ee rtve. I onda mi se javljala kao neka
vrsta zavisti na taj kontinuitet, kontinuitet uprkos svim njegovim prekidima, na tu istoriju
dugog trajanja (i to je opet jedan od izraza analista) koja postoji ak i u obinim
dokumentima jednog malog, zaboravljenog sela negde u Pirinejima.
Isto tako, kod le Gofa se ideja o nastanku istilita provlai od Svetog Avgustina u
etvrtom veku pa sve do 19. veka, i za sve postoje dokumenti, sve je to zapisano, sve to
to je reeno ili o emu su voene rasprave - postoji, arhive su svakako bile tu i tamo
zakaene raznim ratovima, ali nikad tako konano i tako strano kao to je bilo na ovim
naim prostorima."
Mi, prevodioci, kao ni bilo ko drugi, naravno, ne moemo da ispunimo te
uasne praznine u prolosti, ali mislim da svojim radom makar malo smanjujemo
jaz koji nas deli od tog sveta koji je imao vie sree da kontinuirano traje, i moda
je to lepota naeg posla.
"Da, svakako. S jedne strane, moda ba zato to postoje te praznine prevodilac
ima mogunost da sagleda, moda objektivnije od drugih, sve to to se deavalo i sve to
to danas ljudi piu i svu tu istoriju ideja i to vezivanje u jedan neprekidni lanac. S druge
strane, mislim da naem itaocu, ak i ako mu to nije ui krug interesovanja, sve ovo to
se objavljuje iz tih oblasti otvara neke nove vidike i, ipak, mogunosti analogija. Jer, mada
nemamo dokumenata, mi imamo tradiciju, i vrlo je lako mogue da u tome to tamo
proitamo moemo prosto da pronaemo nekakvu analogiju sa onim to se ovde kod nas
deavalo i sa nainom miljenja koji je, kao nekakva mala ia, trajao iako o sebi nije
ostavio tako evidentne dokaze kao na Zapadu.
Mislim da je za prevodioca upravo to veliko zadovoljstvo - to to e pribliiti neto
do sada ne mnogo poznato naim itaocima, a to e im moda omoguiti da sagledaju i
neke druge naine shvatanja i poimanja tih veitih tema smrti i ivota, morala na drugim
prostorima."
Govori srpski da te ceo svet razume
Jedan od krupnih kamenova o koje se spotie prevodilac naunih dela jeste
prevoenje strunih termina. Stav nekih je da e nam jezik propasti ako dopustimo da se
u njega dalje uvode "strane" rei. Obavezno iz naftalina izvaditi, ili kako god bilo skovati
prave srpske rei za sve!
Moje iskustvo, posle mnogo prevedenih knjiga iz raznih oblasti, i romana,
pripovedaka i drama, i s dva jezika, a s humanistikim obrazovanjem i interesovanjima
koja sam imala pre nego to sam poela da prevodim: prevoenje je zanat, ili umee, i
neka njegova iskustvena pravila vae za svaku vrstu teksta i presudna su za adekvatnost
i kvalitet prevoda; mislim da je sklop reenice vaniji od rei, mislim da mnogi struni
termini neopravdano nose oreol nedodirljivosti, mislim da, kao prevodioci, najee
kasnimo s uplitanjem u tue struke. To vai i kad je posredi srazmerno nova terminologija,
kao to je raunarska. Strane se rei uvree meu profesionalcima i prevodilac moe
samo da smeta i zanoveta. Onaj ko po svaku cenu nastoji da neto ispravi i istera jeziku
istotu samo dubi jaz izmeu govorne rei, ma bila ona i usko struna, i pisane norme
upuene irim krugovima italaca.
Nisam od onih prevodilaca koji su jeziki inovatori i smatram da terminoloku
istotu strunog govora treba da brane autori, ali da pri tome potuju i duh naeg jezika
uopte. emu izraz na naem jeziku (sreno naen ili rogobatan, svejedno), ako se

naao u reenici kabastoj, punoj pasiva, "viseih" participa i raznih konstrukcija preuzetih
iz drugih jezika (danas najee engleskog)? Da i ne govorimo o tome da je ponekad
mnogo truda uloeno da bi se nala ili sklepala naa re za neki strani struni termin, a
ostatak teksta vrvi od stranih rei koje se upotrebljavaju u govornom jeziku pa nam vie
ne paraju ui, a lepo se i bezbolno mogu zameniti naima.
Lino, kao prevodilac, trudim se da prevodim jasno, tano koliko sam shvatila
izvornik, da mi reenica tee onako kako treba da tee dobra srpska reenica (to se ui
od dobrih pisaca i dobrih prevodilaca), da naim reima prevedem sve to se njima dade
prevesti. U takvom e okruenju i struni termini bolje da zvue, makar i ostali
neprevedeni ili poluprevedeni.
Osim toga, nastojanje da se za uvedene strune termine poto-poto nau ili skuju
izrazi na naem jeziku daje prilino stravian rezultat: od teksta napisanog obinim
jezikom, od stranog teksta koji je, neretko, napisan odlinim stilom, dobijamo pretenciozno
i uglavnom nerazumljivo prevedeno tivo koje, osim to je u prevodu napisano loim
stilom, na dva naina izneverilo izvornik: strunjaci moraju da ga prevode natrag, na
izvornik, da bi shvatili ta je prevodilac hteo da kae, a nestrunjaci i ovako i onako ne
razumeju mnogo ako se prevodilac nije potrudio da preostali deo teksta prevede lepo i
jasno (to se deava: svu je energiju potroio da prevede "re", te se od tog drveta vie
ne vidi uma).
Rei da je za prevod teorijskog dela dovoljno znati "jezik i struku" i da je
nepotrebno udubljivati se u jezike vratolomije autorove, jer bitno je ono to je autor hteo
da kae, a ne i kako je to rekao, isto je kao kad bi se za neki roman reklo da je dovoljno
prevesti njegov "sadraj", dok tamo neke jezike finese i nisu vane.
Knjievni prevodilac ima zadatak da prevede celoviti tekst, a ne samo ono to neko
smatra da je od njega dovoljno prevesti, zapostavljajui pri tome ono to tome nekome
nije vano. Iz izvornog teksta nije uvek moguno oceniti ta je bila autorova namera, da li
da "informie" ili da izazove estetsko dejstvo. No uverena sam da je meu piscima
najrazliitijih struka poprilian broj onih koji prieljkuju da budu "pravi pisci", koji ale to
nisu postali pesnici (ili jesu, u tajnosti), i da svoje neostvarene knjievne ambicije zapravo
ostvaruju kroz strune radove, i to esto vrlo uspeno. Prevodilac koji uvek mora da slui
autoru, da stoji iza njega, ne sme da propusti tu dimenziju, i ako je ne uvia - nije dobar
prevodilac. Vreme lako moe da ispravi sud koji imamo o nekom delu, pa e ono to je
danas umetnika proza sutra moda biti publicistika ili dokument, a struni rad - poezija.

Radionica

OD BEZDUNE OLOVKE DO SAOSEAJNOG KOMPJUTERA

Kosa tanka, uspravna debela
Ako ne izmiljam, onda me je u prvom osnovne, u koji sam krenula u mestu
Kostolcu, zakaila i klasina kriljana tablica sa suneretom i kredom, ali maglovito se
seam i olovke i sveske (koje su se vrlo teko nalazile u ono doba): poetke pisanja, u
svakom sluaju, vezujem uz zrgenu aicu u kojoj se nalazi pisaljka, i uz neto opipljivo
na emu je trebalo pisati. Kosa tanka, uspravna debela, prve sveske s nejednakim
razmakom izmeu linija, da znamo kolika su mala a kolika velika slova. Posle smo za
pisanje upotrebljavali sveske na linije, za matematiku one na kocke, za crtanje - iste
listove, a kad smo hteli da piemo po njima redovi su nam ili ukrivo. Onda smo poeli da
upotrebljavamo mastilo, dralje na koje smo naticali pera - o muka, o mrlja... pera su se
"raskreivala" i postajala neupotrebljiva ba u najnezgodnijem trenutku. A kad su se
pojavila prva nalivpera (za nas decu prva, nai roditelji su ih imali od pre rata, zlatna, i
uvali ih kao oi u glavi) koja srea, i koja odgovornost da se nalivpero ne izgubi, da nam
ga ne ukradu. I prvih hemijskih olovaka se seam, ispadale su im kuglice - velika nesrea
- i nosile su se na punjenje ako bi kuglica ostala dok se olovka "ne ispie". Dobri stari
zanati... U prvo vreme potpis hemijskom olovkom nije bio vaei, moralo se potpisivati
mastilom. U nekim kolama i dan-danji mue decu da piu nalivperom umesto hemijskom
olovkom.
No ime god da se pisalo, fiziki dodir s pisaljkom i papirom neto je to je u nas
usaivano od samog poetka naeg opismenjavanja (kod novih klinaca i ranije:
flomasteri, bojice ovakve i onakve, bojanke prvo s kucama, macama i zekama, posle s
omiljenim junacima iz stripa ili crtanog filma... ali oni uporedo, makar i samo preko "igrica",
upoznaju i kompjutere). Mnogi meu nama zavoleli su taj dodir toliko da ne mogu bez
njega.
Kao to svi itamo znatno sporije nego to nam to doputaju neuronske veze u
mozgu, zato to su nas od poetka uili da itamo glasno, podvlaei rei prstiem,
umesto da, bez posredovanja glasnih ica (one su, zapravo, na delu i kad itamo u sebi),
ono to vidimo proputamo pravo do onog centra u mozgu u kojem se ono to je oko
proitalo istog trena pretvara u smisao (tako nekako, pojednostavljujem) - e tako isto ni
ono to nam iz nekog vorita u mozgu u kojem se ideje uobliuju u rei koje elimo da
registrujemo ne moemo da registrujemo neposredno (za to, zasad, verovatno i ne
postoje tehnike mogunosti), nego su takoe potrebni posrednici. Ti posrednici su prvo
naa ruka, pa onda pisaljka - olovka, nalivpero, moda ak i pisaa maina, ali papir,
papir izmeu ostalog, i papir pre svega. Bez papira smo izgubljeni, iako se sve ee i
sami gubimo u papirima.
U dranju olovke kao da postoji neto magino. "Ma kakav raunar", kae mi po
koji kolega kad povedem razgovor o tome, "ni pisaa maina ne dolazi u obzir, ni
nalivpero, ak... Dok ja ne napiem olovkom, nita od prevoda!" Moj prijatelj T.I, pisac, ali
se to vie nema tranih dralja za krnjetak zaostao od drvene grafitne olovke, tako da
se ova moe iskoristiti do poslednjeg milimetra. "Puna mi kua tih olovica koje su toliko
male da se vie ne mogu drati u ruci", veli. A drugi prijatelj, takoe pisac, M.P, dodaje:
"to manja olovka, vea inspiracija."

Otpadnica
A ja sam se otpadila. Moda je re prejaka, jer i dalje ne mogu svoj radni sto da
zamislim bez ae (vaze, duboke olje, teglice) pune hemijskih olovaka u raznim bojama
(i sve da piu!), bez grafitne olovke, i bez meke gumice. Takoe ni bez papira, za razne
pribeleke. Ali, to je sve za "ono oko posla", za sm se posao - prevoenje, pisanje (ak i
pisama, priznajem!) - papirom i pisaljkom vie ne sluim.
Kad sam poela da prevodim, vrlo sam ambiciozno odmah sela za pisau mainu.
I takorei istog asa uvidela da od prevoenja "u mainu" nema nita, da se prevod mora
prekucavati na isto, a to sam doivljavala kao ist gubitak vremena i fiziki napor.
Nabavila sam mali magnetofon (tad se jo nije zvao kasetofon iako je bio to). Tako
sam se otpadila od papira i prela na zapis na magnetnoj traci, dakle na neemu
neopipljivom, nevidljivom, pa i nepouzdanom. Prevodila sam, dakle, uz pomo
magnetofona: u glavi sam sklapala i rasklapala reenice i izgovarala ih u mikrofon,
"vraala traku" i sluala sebe kako govorim teno i tano (istovremeno proveravala u
izvorniku), ili kako truam nesuvislosti, kako su mi posvaani rodovi, brojevi i padei...
esto sam brisala snimljeni deo teksta i prevodila ponovo. No uglavnom su se
intervencije mogle izvesti prilikom "skidanja" prevoda s trake, to jest, dok bi magnetofon
mojim glasom priao tekst koji sam prevela, ja sam u glavi ispravljala i menjala prevod pre
nego to doteranu reenicu propustim iz mozga kroz ruke, ake, u prste koje e ih otipkati
na pisaoj maini, na papir. Postupak je bio ekonomian utoliko to me je spasavao
ponovnog prekucavanja (kucanje na maini je naporno: ko jo ne zna da su odmah posle
rata daktilografkinje, jedine od kancelarijskog radnog naroda, imale tzv R - radnike karte, za razliku od G - graanskih, ili kako su graani govorili "govno" karata). Ali,
mentalno je to bio vrlo naporan postupak, i posle desetak godina bilo mi ga je dosta.
Potroila sam za to vreme dva kasetofona i pet-est mikrofona, o baterijama da i ne
govorim. Poela sam da sanjarim o nainu rada u kojem bi redigovanje prevoda bilo
manje naporno i lake izvodljivo. Tad jo nisam znala za kompjutere, valjda ih nije ni bilo.
Pisanje na struju
Nabavila sam elektrinu pisau mainu. Ne znam koje bi karte poratne
daktilografkinje dobile da je tada bilo elektrinih pisaih maina, ali injenica je da se s
njima radi lake, da manje bole ramena, da ne polazi krv ispod noktiju kad se mnogo
kuca. Dakle, i prekucavanje preienog teksta manje je naporan kuluk.
Poto nita nije savreno, nisu ni elektrine pisae maine. Zuje. To zujanje me je
nerviralo samo po sebi, ali jo vie zato to sam ga doivljavala kao opomenu: ta gnjavi,
kucaj, pouri. Pourim, kucam. Maina tandre (moja je tandrkala, vie od mehanike). Ja
je onda poaljem do avola, kaem joj da zuji koliko joj se zuji, a ja u da radim svojim
tempom.
Moj tempo, to je mnogo zujanja, a malo tandrkanja.
Kad se prevodi "u mainu" potrebno je vrlo mnogo ispravljati, ak i jednostavan
tekst, a ja sam prevodila nejednostavne tekstove. Dakle, "iksirala" sam rei (precrtavala
slovom x) cele redove, ili sam ih, dok je papir jo u maini, prevlaila flomasterom. to se
flomastera tie, trebalo je nai one s kojima se nije trebalo boriti, dakle koji niti cure niti su
previe bledi (a izblede od prethodnog curenja...). Raznim bojama izvodila sam razne
intervencije, crno za izbacivanje, zeleno za promenu reda rei, crveno za nereena
mesta. Potom, sve to jo jednom, kad izvadim papir iz maine i proitam prevedenu
stranicu.
Rezultat: zabrljana stranica na kojoj se samo ja mogu snai, a esto ni ja.

Prevoenje kao peglanje, figurativno i bukvalno

Mnoge kolege smatraju da nema dobrog prevoda bez bar dva prekucavanja teksta.
Ja, koja sam ivela od prevoenja i sve sama radila, smatrala sam da je to prevelik luksuz
- ba koliko i peglanje pekira, kuhinjskih krpa, arapa i posteljine. Koliko li me je ena (a
tek njihovih mueva!) prezrelo to tako mislim... I mada se to to prevoenje (tanije:
prekucavanje prevoda "na isto") dovodim u vezu s peglanjem moe uiniti neumesno,
izmeu te dve radnje oseam neku duboku vezu zahvaljujui sopstvenom poimanju ta je
bitno a ta ne, ta ostvarujemo sami a u emu i u ime ega eksploatiemo druge, ili
bivamo eksploatisani. Za prevodioca koji ivi od prevoenja mnoge su stvari luksuz, a
prekucavanje gotovog prevoda i peglanje svega i svaega naroito.
Ona maloas pomenuta zabrljana, to jest izredigovana stranica vidljivo je, opipljivo
svedoanstvo naeg velikog truda, nae savesnosti, ali i teine naeg posla: eto, znamo
jezik i strani i maternji, i knjigu koju prevodimo smo prouili, i o svemu unapred razmislili
pre nego to smo stavili na papir, i vidi sad na ta to lii... Pogled na savesno
izredigovanu stranicu ispunjava nas samopotovanjem, ponosom i mazohistikim
uivanjem, ba kao i vrednu domaicu i valjanu suprugu pogled na besprekorno belu
koulju, ispeglanu tako da nema ni najmanjeg nabora (upeglanu prugu preko rukava koja se nikad i ne vidi - da i ne pominjemo). Kao to je oprana, utirkana i savreno
ispeglana koulja ogledalo ene koja ne tedi sebe, tako je i od silnog redigovanja neitka
stranica ogledalo skrupuloznosti savesnog i marljivog prevodioca.
A da bi taj prevodilac video ta je stvarno uradio, mora da prekuca onu brljotinu...
da bi tek tad primetio neke krupnije greke koje e, naravno, ispraviti i stranicu ponovo
prekucati. No ee e uoiti neke nijanse koje bi, ispravljene, nesumnjivo doprinele
kvalitetu prevoda (nabor na koulji, upeglan rukav...), ali, ako bi se unele u tekst, onda bi
ga ponovo trebalo prekucavati. Sa ponovo "na isto" prekucane stranice, poput upavca
iz kutije, iskau novi propusti ili moguna poboljanja, ali i nove greke napravljene
prilikom novog kucanja, i tako u nedogled. Prekucavanje, ispravljanje, predaja prevoda
postaju za prevodioca prava mora.
Duevna sprava
I, eto paradoksa. Ta pisaljka koju oseamo kao deo sebe i kojoj poveravamo da
tehniki izvede nae najtananije misli, ispie najprobranije rei, ostvari najbolji stil za koji
smo sposobni, taj papir koji volimo da dodirujemo, sve to pipkanje i oijukanje s
materijalom na koji smo navikli od detinjstva i koji nam je toliko prirastao za srce da svoj
rad poistoveujemo s njim, na svu nau priljenost i ljubav uzvraaju nam ravnodunim
trpljenjem: hartija trpi sve.
U povratnoj sprezi od njih dobijamo samo informaciju o tome koliko smo se muili
da uradimo to to smo uradili, ali ta smo uradili - to ne. A kompjuter, tehnika novotarija
koju prihvatamo s mnogo otpora (ako je uopte prihvatimo), ijem nama nedokuivom
mozgu u bakelitskoj kutiji s izvesnim nepoverenjem poveravamo svoje misli, reenja do
kojih smo, prevodei, mukotrpno doli, uzvraa mnogo duevnije, toplije, s vie
ohrabrenja: uradila si to i to, evo, vidi sama. Pogledam i odmah vidim.
Kad se jednom ovlada programom za obradu teksta i tastaturom koja funkcionie
donekle drugaije od one na pisaoj maini, kompjuter reaguje divno. On nam kao rezultat
neke faze naeg rada ne pokazuje neprohodni lavirint rei, nego ono to smo stvarno
uradili, ono najbolje to smo do tog trenutka postigli. Ono to ne valja, odmah pada u oi.
Ispravi to, kaem ja spravi, i pokaem kako (za one koji ne vole ni jednu mainu, a

naroito kompjuter: lake je nego to se misli). Kompjuter ispravi, i opet mi ponudi da

proverim to to sam uradila: isto kao da sam dobila novu "na isto" prekucanu stranicu,
kao da me sprava pita 'da li je sad dobro'. Obino nije, uvek jo poneto moe da se
dotera, i kompjuter e posluno i u deliu sekunde izvravati moje naloge.
Kompjuter sam nabavila da bih se spasla prekucavanja prevedenih knjiga "na
isto". Iz istog razloga i veina kolega prelazi na rad s kompjuterom. No kompjuter, ak i
onaj najprostiji koji svi preziru - i profesionalci, i deca (nisu dovoljno moni za nove igrice),
a naroito oni koji ga kupuju da im krasi sto i kancelariju - omoguuje prevodiocu i piscu
radnje na koje, dok je pisao rukom ili pisaom mainom, nije ni pomiljao: ja najee
koristim mogunost da posebno (znai ne u samom tekstu prevoda) zapisujem sporna
mesta ili reenja do kojih sam dola, i stranicu na kojoj se ova nalaze; zatim da jednom
operacijom jednu re zamenim drugom, da za vrlo kratko vreme, bez listanja gomile
papira, naem neko mesto koje sam prevela ranije (ak nekoliko meseci ranije) i tamo
proverim ili izmenim ta hou; koristim i mogunost da, ako mi usred jednog posla neto
drugo padne na pamet, to drugo brzo zapiem na drugom mestu u raunaru, i vratim se
osnovnom poslu. Tako mi ostaju sauvane neke ideje koje bih, da radim drugaije,
pobegle i bile zaboravljene ili zaturene na nekoj ceduljici, a ovako mogu da ih razraujem
kad dou na red.
Moram da priznam da osim "obrade teksta" (sve to sam pomenula, i jo mnogo
toga, spada u "obradu teksta") o kompjuterima i na kompjuterima ne znam nita. Skoro
nita ne znam ni o automobilskom motoru, pa ipak vozim auto. Ali, i ovoliko koliko znam
neverovatno mi je olakalo posao. Uverena sam da radim ne samo lake, nego i bolje. Ne
i vie nego ranije, pre nego to sam poela da radim uz pomo kompjutera. Samo lake i
bolje.

RENICI
Renik, alat, prijatelj
Kad sam poinjala da prevodim znala sam, razume se, ta je renik i emu slui,
ali nisam znala da se sluim njime. Nisam znala da je potrebno proveravati svaku re,
naroito onu ija glavna znaenja znamo napamet, ali nam se nikako ne uklapaju u
smisao onoga to prevodimo. Moda ta re ima i neka manje poznata znaenja, i moda
nam je potrebno ba neko od njih. Moda nismo dobro proitali stranu re, izmenimo li
mesta samo dva slova u njoj, ili jedno slovo previdimo, ili ga dodamo, ode na prevod niza
stranu... "Kad god ti se u nekom tekstu pojave trenje u januaru, a ti proveri da li su ba
trenje posredi, da li je zaista januar, i da li su se stvarno pojavile", savetovale su me
iskusnije kolege.
Nisam znala ni da je neophodno da mi renik stoji stalno otvoren: i zbog njega, i
zbog mene. Renik treba da stoji tako da bude dobro osvetljen, da ga vidimo i listamo bez
napora, i bez mnogo izvijanja glave i kime. A ja sam u poetku optimistiki odlagala
renik na njegovo mesto na polici posle svake upotrebe, pa ga ponovo uzimala i otvarala
za svaku re ije sam znaenje htela da proverim, i zatim opet vraala na mesto. Nikakvo
udo to sam posle nekoliko sati takvog rada dobijala zapaljenje miia i laskala sebi
kako je prevoenje, eto, i fiziki rad.
Od loeg postupanja renici se prerano istroe. Treba ih uvati, kao svaki alat to
se uva, ali i vie, jer oni su i vie od alata. Danas mi najvaniji renici stoje na nalonjima,

otvoreni (skupljaju prainu, ali ostaju u komadu), i imaju svoje stalno mesto u radnoj sobi.
Za prevodioca, renik je i izvor informacija, podsetnik; u renik se ne zaviruje samo
zato da bi se naao na ekvivalent za neku stranu re, nego se renik prelistava, ili se
znaenja najrazliitijih rei proitavaju ne bi li se nesvesno, procesom slinim nizanju
slobodnih asocijacija, dolo do reenja koje se trai.
Prevodioci nisu obini korisnici renika, ako takvih uopte ima. Oni su, kako kae
kanadski leksikograf Roda Roberts, s kojom sam razgovarala kad se u Beogradu
odravao Svetski kongres prevodilaca (1990), "sofisticirani" korisnici jezika. Njima ne
treba samo poneka re kad putuju u inostranstvo; oni se renicima slue stalno, njima je
potrebno mnogo nijansi kad trae znaenje neke rei, kad hoe da postignu ekvivalente u
prevodu, njima je potrebno mnogo primera. Prevodioci su vrlo skeptini ljudi, objanjavala
mi je Roda Roberts govorei o svom radu na jednom specijalizovanom reniku
namenjenom prevodiocima, oni vam ne veruju zdravo za gotovo. Njima morate dokazati
da neka re dobro stoji u njihovom prevodu. Stoga je prevodiocima neophodno dati
znatno vie informacija, informacija sreenih na odreeni nain, i do kojih je lako doi.
Ovakvih, namenskih renika, kod nas jo nema. Radimo, jasno, i bez njih. "Moj
najbolji renik je telefonski imenik", tvrdi gospoa I.P, jedan od najboljih prevodilaca koje
imamo. "Samo se treba setiti iji telefonski broj treba pozvati u datom sluaju, i svaki
terminoloki problem se oas i na najbolji nain reava." - "Valjda se ne sluite renikom
prilikom prevoenja?" zadirkivao me je gospodin S.J, autor renika koji mi je vrlo koristan.
"Pa u njima se nita ne moe nai..."
Tvrdnja je malo preterana, ali istina je da ako je knjievni tekst koji se prevodi
zahtevan, a skoro je svaki takav, i ako prevodilac mnogo zahteva od sebe samog, a skoro
svaki dobar knjievni prevodilac to ini, onda ni najobuhvatniji dvojezini renik esto ne
nudi gotovo zadovoljavajue reenje. Zato se moramo sluiti i drugaijim renicima, pre
svega onim maternjeg jezika.
Da bi nam neki renik bio od koristi, moramo ga dobro upoznati, druiti se s njim,
takorei. Verujem da nisam jedina koja sa svojim renicima uspostavlja odnos kao s
ljudskim biima. S kojim u renikom u nekom razdoblju raditi kao s glavnim biram prema
knjizi koju prevodim. Ima dana kad se s renikom koji mi je na stolu slaem i divno
saraujem - on se, recimo, sam od sebe otvara na stranici na kojoj se nalazi traena re, i
nudi mi ba ona znaenja koja mi odgovaraju. No ima i dana kad se posvaamo: ili ja od
njega traim neto to mi on ne moe pruiti, ili on zbog neeg krije dobra znaenja od
mene pa moram mnogo da zagledam ne bih li ih nala.
Neki su mi renici posebno dragi, ali ih upotrebljavam retko, kao za praznik, da ih
ne oteujem previe. Jer renici se, naalost, troe: spoljne margine postaju sve ue,
listovi poinju da ispadaju, korice se rasuuju, povez raiva... Ti stari renici umeju i
tehniki da budu prilino nepregledni, pa se zbog dueg rada s njima jo vie habaju.
Zato s njima valja postupati kao sa nekom starom, mudrom ali umornom osobom: obraati
im se samo izuzetno, s valjanim razlogom ali i velikim poverenjem, a onda biti paljiv i
strpljiv.
Nove renike, one tek izile, bacam na teke probe (da ne raunam to to, kad mi
se i desi da prospem kafu na neki, uvek prospem na novi): odmeravam ih, proveravam,
ispitujem, ispravljam, dopunjavam na marginama, i putam da vreme pokae hoemo li se
sprijateljiti ili ne.
Zla sudbina jednog poduhvata
Nemamo mnogo savremenih renika sopstvenog jezika. Jo se ponekad sluimo

renikom Broza-Ivekovia iz 1901, Ristia-Kangrge iz 1928, Bakotia iz 1936.

Moskovljeviev Renik (drugo izdanje, 1990. poto je prvo, iz 1966. iz ideolokih razloga
zabranjeno i uniteno) za profesionalnog pisca ili prevodioca na srpski suvie je mali, a
veliki, onaj to ga ve etrdeset godina izdaje Institut za srpskohrvatski jezik Srpske
akademije nauka (pun naziv: Renik srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika) pria
je za sebe.
Po objanjenju Aleksandra Belia, napisanom 1955, podsticaj za rad na ovom
reniku dao je Stojan Novakovi, 1887, povodom stogodinjice roenja Vuka Karadia.
Prva knjiga renika ugledala je svetlo dana 1959. Za dvestagodinjicu Vukovog roenja
baksuzna, trinaesta knjiga zakasnila je godinu dana (pojavila se 1988), da bi izlaenje
renika zapelo 1989, posle etrnaeste, i poslednje dosad objavljene knjige, nepotrebno
simbolizovane poslednjom protumaenom reju - "nedotruo".
U meuvremenu je i ve objavljenih etrnaest knjiga propalo u magacinu, u poaru
ili poplavi ili i jednom i drugom, u nekoj nesrei kojoj nije dat nikakav publicitet, a posredi
je istinska katastrofa. (Kasnije se nalo nekakvo reenje i za to i "Politika" je 2. novembra
1996. slavodobitno objavila, pod nadnaslovom "Fototipska izdanja", da je iziao prvi tom
srpskog renika: "Posle traginog poara od pre nekoliko godina, Srpska akademija
nauka i kompanija 'Dunav' objavile su presnimljenu prvu knjigu, od 14 unitenih...")
Renik ne izlazi, ili izlazi presporo (sad jo treba "presnimiti" i ono to se pojavilo
pa propalo) zbog nedostatka para, valjda, ali i zbog opte nebrige za jezik. Dolo je vreme
da se velia sve to nosi predznak "srpski", najavljuju se razna nova kapitalna izdanja a
zaboravlja se, ili se uopte i ne zna, da ne postoji potpun i merodavan renik srpskog
jezika. O savremenosti Akademijinog renika ne vredi ni govoriti, on je ve zastareo, ali i
zastareli a dovren bolji je od zastarelog a nedovrenog. Mogao bi da se osavremenjuje,
mogao bi da slui kao osnova za izradu prirunijih optih ili specijalizovanih renika,
mogao bi, moglo bi se, kad bi se htelo... kad bi oni koji imaju para i "sponzoriu" druge
stvari, znali koliko je jedan ovakav renik vaan...
Matica bez pela
Ostaje nam da radimo s popularnim "Matiinim" renikom.
Mnogo ga volim, a i veina mojih kolega. Ima u njemu propusta (izostavljena je re
"pela"!), neki zameraju to belei i strane rei uvreene u naem jeziku, nije vie ni
sasvim savremen ali, ne samo u nedostatku boljeg, ja ga volim. Poeo je da izlazi 1967, a
prve tri knjige izdale su, zajedno, Matica srpska i Matica hrvatska. Koja ambicija! Godine
1971. pojavila se etvrta, s reima od "ograja" do "pretnje", a Matica hrvatska se vie ne
pojavljuje kao suizdava. Moda je ba u to doba, doba razilaska i novog oranizovanja, iz
neke kutije odletela i pela... Drugu polovinu renika izdala je, dakle, samo Matica srpska
iz Novoga Sada, poslednja knjiga pojavila se 1976.
Ovaj renik nisam poela da kupujem na vreme, a kad se pojavilo svih est tomova
bio mi je preskup, iako tad ve preko potreban. Onda je dat neki popust, i ja sam bukvalno
otrala i nabavila mojih est tomova, onu runiju varijantu, u mrkim koricama i na obinom
papiru, ali meni to nita ne smeta. Toliko ga volim da na polici imam jedan odeljak
napravljen naroito za njega: da lepo stane, da bude zaklonjen sa svake strane, a da se
ipak lako vadi svaki tom, kad treba.
Dobar vodi i priaptava ideja
Lepo bi bilo kad bih pored njega imala iscrpan i pouzdan tezaurus, renik sinonima
i antonima, analognih rei. Ima vie takvih renika naeg jezika, ali nisu ni mnogo poznati,

ni mnogo korieni, valjda zato to prevodiocima nisu dovoljno korisni.

Najradije se sluim Sistematskim renikom srpskog jezika Ranka Jovanovia,
zgrapnim prirunikom u jednoj nevelikoj svesci, prvim takve vrste kod nas, koji je iz
tamparije "Beletra" iziao 1940, pred sam rat. Iako jo malo pa asna starina, nije toliko
zastareo koliko je nepotpun. U njemu, jasno, nema mnogih novih rei koje su u estoj
upotrebi. Sedamdesetih su godina u Matici srpskoj proirili i osavremenili taj renik i tako
ga obnovljenog izdali, ali on je, po mom miljenju, nedovoljno pregledan i nedovoljno
podsticajan, pa ga retko otvaram. I kad ga otvorim, iznerviram se: potraim u indeksu ta
bih mogla da veem uz, recimo, psa (kue), a on me uputi na ps, pojas, pa moram da se
vraam na indeks, odakle me uputi na pretke, ili na izraz "pas" u kartanju, ili na pas
haljine, pa na krsta, struk, pas, a svaki put sam morala iznova da zavirujem u indeks dok
nisam "nabola" ono to traim...
Ostala sam verna starome, i on kao da mi uzvraa za tu odanost: kad god mi je
neophodno neko reenje do kojeg sopstvenim mozganjem nikako ne mogu da dospem, i
kad god vrsto odluim da se prepustim njegovom vostvu dok tragam za reju za koju
u, tek kad je naem, osetiti da je ona prava, on me do takve rei i dovede. Ponekad mi
itaoci, pa i lektori, estitaju na uspelom reenju, i tad se u mislima uvek zahvalim svom
malom reniku.
Renici sa arenim sliicama
Koliko radim s renicima, a nikad se ne bih setila da renici sa arenim slikama
mogu da budu i visoko profesionalno prevodilako orue, a ne samo prigodan poklon
deci koja iz njega nikad nita ne naue.
Naravno, nisu posredi oni renici s petsto, hiljadu ili dve hiljade "najkorienijih"
rei stranog jezika. Posredi je jedna srazmerno nova vrsta renika u kojima su imenice
(ovi renici obrauju samo imenice; ako neko misli da je to malo, uveravam ga da nije. U
vrlo sloenom tekstu moe se, ako se mora, naslutiti pa i tano odrediti znaenje neke
nepoznate rei, i to "po smislu", ali u vrlo jednostavnom tekstu, ako se ne zna tano ta
neka imenica oznaava - koji tano deo odee, ili deo maine, ili konjske opreme, ili
nametaja - prevod ne moe da bude dobar. Prevodiocu ivot zagoravaju ba takvi, vrlo
konkretni detalji za koje "po smislu" moe da odredi samo kojoj oblasti pripadaju, a i to ne
uvek, ali ta tano znae i kako se to kae na njegovom jeziku - to mu klasian dvojezini
renik obino ne otkriva).
U "vizuelnim" renicima, koji mogu biti jednojezini, dvojezini i viejezini
(praktino je svejedno), rei su podeljene po oblastima, svaka oblast sadri obilje
ilustracija, i uz svaku ilustraciju stoji naziv na jednom, dva ili vie jezika. Na poetku knjige
nalazi se iscrpan sadraj obuhvaenih oblasti, a na kraju - indeks rei koje se u reniku
mogu nai. Tako korisnik, ako zna re a ne i njeno znaenje, preko indeksa stie do
odgovarajue ilustracije i odmah vidi ta je posredi, a ako trai re za odreenu stvar,
preko sadraja "ode" u odgovarajuu oblast i tamo, preko ilustracije onoga to ga zanima
a koju lako nalazi, saznaje kako se to i kae na jednom, dva ili vie jezika...
Drim u ruci jedan takav renik, francusko-engleski je. Izvorno izdanje pojavilo se u
Kanadi 1992. (Ono pre njega, monohromno, 1986, postiglo je munjevito brz uspeh i utrlo
put ovakvim renicima. Grafiki zavod Hrvatske ga je 1989. tampao kao Engleski i
francuski slikovni renik, ali bez prevoda.) Pedeset hiljada rei, 3.500 ilustracija i 600 tema
rasporeenih u 28 oblasti (astronomija, geografija, biljno carstvo, ivotinjsko carstvo,
ljudsko bie... sportovi, igre, oruje, simboli). "Da bismo identifikovali ili opisali neki
predmet, da bismo shvatili znaaj nekog dogaaja, razumeli znaenje nekog saoptenja ili

jasno preneli poruku, zamislili smo i stvorili Le Visuel, delo u boji koje povezuje mo slike
s tanou termina", veli izdava (ditions Qubec/Amrique, inc; autori su Jean-Claude
Corbeil i Ariane Archambault). Renik je objavljen na nekoliko jezika i moe se nai u vie
od stotinu zemalja. Izdali su ga, 1994, i nai doskoranji sunarodnici Slovenci: zove se
Veliki slikovni slovensko-angleko-nemko-italijanski slovar, slovenaki suizdava je DZS
dd, Ljubljana.
Princip na kojem poiva Le Visuel nije nov: postoje i veoma stari katalozi raznih
potreptina uraeni po tom principu. ak sam, pre tridesetak godina, videla kako je
primenjen i u jednom reniku: u depnom Larusovom reniku francuskog argoa i
narodnog govora delovi muke i enske anatomije (frajera i ribe, recimo) bili su obraeni
ba na ovaj nain, to jest putem crtea golih osoba i sa strane odtampanih rei koje su
strelicom uperenom na odreena mesta na slici oznaavale ta je posredi.
A kada e renik renika?
Renik lepih rei, renik runih rei, renik svetaca, renik demona, pa biljaka,
ikonografije ovakve i onakve, imena... Ima zaista mnogo vrsta renika, toliko da i sami
zasluuju da budu sabrani u sopstveni renik.
U biblioteci u kojoj je sve podreeno i prilagoeno knjievnom prevodilatvu
(biblioteci Meunarodnog kolea knjievnih prevodilaca u Arlu) razgledam, prelistavam,
pravim zabeleke bez nekog odreenog reda. Mnogo francuskih renika sinonima,
antonima i analogija, raznih veliina, raznih autora, izdatih kod raznih izdavaa.
Amerikanci i Englezi ih takoe imaju mnogo, a jedan, Roget's Thesaurus, nalazi se na
stolu valjda svakog uenika i studenta, makar u najmanjem, depnom izdanju.
Takoe mnogo renika tipa "bon usage": pravilna upotreba rei i konstrukcija.
Imam jedan i na engleskom, kod kue: Usage and Abusage: na koricama - svea
upaljena s oba kraja. A mi smo skloni da pomislimo da je samo na jezik podloan
kvarenju. Koliko ovakvi renici mogu da zaustave sunovrat lepog i istog jezika u
pojednostavljeno, skraeno i pogreno izraavanje, ne znam, ali prevodiocima, piscima i,
naroito, novinarima (njima su moda i najpotrebniji...) mogu da budu od velike koristi.
Kod nas samo vredni Ivan Klajn reava jezike nedoumice u reniku koji s vremena na
vreme obnavlja i proiruje, i hvala mu na tome. Meni mnogo pomae. Oigledno ne i
onima koji, sve ee, "odmaraju".
Renici argoa... Kolega Dragoslav Andri sastavio je, a Duan Petrii ilustrovao
jednu predivnu knjigu: Renik argona (atrovakog, narodnog, omladinskog itd... govora,
s prevodom na knjievni srpski, i prevod knjievnih rei na argon). Knjiga divna za
itanje, prelistavanje, gledanje, popravljanje raspoloenja. Za praktinu upotrebu manje je
podesna: argon je klizav, promenljiv... Teko je iz jednog renika uzeti neku re koju ne
znamo i biti siguran da je dobro upotrebljena. Ishod moe da bude komian.
Renici pogrda i psovki... E, tu bismo mnoge mogli da stignemo i prestignemo,
samo da imamo odgovarajue renike da im to i dokaemo.
Renik slikovitih izraza francuskog jezika. Jedan od renika za sladokusce. Nije
jedini:
L'insolite - dictionnaire des mots sauvages, renik "divljih", "nepripitomljenih" rei
koje su skovali domiljati i daroviti francuski pisci 19. i 20. veka da izraze ono to
postojeim reima nisu mogli. "Agorafilija", recimo. Pojavile su se svega jednom-dvaput.
Ovako, ponuene na jednome mestu, jo bi mogle i "zaiveti" (naa re koja je ula u
upotrebu i bez renika... ili moda ba zato to ga nije bilo).
La surprise - dictionnaire des sens cachs. Renik skrivenih znaenja kojima jezik

ume da iznenadi. Neto kao kad se kod nas kae "narukvica" za mito dat "na ruke".
L'obsolte - dictionnaire des mots perdus - renik zastarelih, izgubljenih rei. Za
podseanje, za sanjarenje o onome to je nekad bilo. I, razume se, prevode se i tekstovi u
kojima se pojavljuju takve rei. Dragoceno za prevodioca.
Isto tako dragoceno: Renik savremenih rei (izdava Robert, 1985). Ne samo to
nastaju nove rei nego i postojee vremenom menjaju, proiruju znaenja. Velike renike
nije moguno obnavljati brzinom kojom se menja jezik, a ovakve je, kad se ima dobra
osnova, moguno brzo pripremiti. Jednom e i oni zastareti... A dotle, gde ja stadoh, ti
produi: Belfond je izdao renik rei koje su ule u upotrebu posle 1985! Kod nas, Jovan
irilov je napravio jedan mali renik novih rei. (Kad bolje pogledamo, vidimo da mnogi
renici izlaze zahvaljujui talentu, trudu, zalaganju jednog pojedinca. Poto ih ne
podrava neki velik sistem, nisu dovoljno zapaeni.)
Nemam ni jedan na etimoloki renik, renik koji objanjava poreklo rei. Postoji
jedan, stari, Skokov, ali teko se nalazi i ja ga nemam. Kad sam htela da proverim otkud
to da se na srpskom maka kae maka, dok je na sve etiri strane sveta naziv za tu
ivotinju srodan (chat, cat, catze, gatto, kot..), nisam nigde nala. Dodue, ni za ono cat,
chat, gatto, kot itd ne zna se tano otkud potie, tako pie u Oxford English Dictionary.
Mnogi jezici imaju ne jedan, standardni etimoloki renik, nego vie, i ne samo strogo
lingvistikih nego i sladokusakih.
Dictionnaire des mots qui ont une histoire (rei koje imaju prolost, iza kojih stoji
pria). Uz svaku re zanimljiva priica o tome kako je, kada, gde ili kojim povodom re
nastala.
Godillot, silhouette & Cie (Cokula, silueta i kompanija!) - renik imenica, prideva i
glagola koje imaju slavno poreklo i bez kojih francuski jezik ne bi bio to to jeste. Rei
sreene i obraene po slavnim mestima, slavnim linostima od ijih su imena nastale.
Ah! a ira, a ira. Ces mots que nous devons la Revolution. Renik rei koje su
nastale, ili u upotrebu ule tokom Francuske revolucije, uz objanjenja i komentare. Da li
je neko kod nas pomislio da sastavi renik, recimo, samoupravne terminologije, ili je se
jo uvek toliko gadimo da nam se nee? A trebalo bi, pamenje je kratko. Razni tekstovi
e ostati, i knjievni, u koje su se "te" rei neosetno uvukle ili su u njih namerno uvedene.
Moda e neko hteti da ih prevede na strani jezik i ta e onda, jadan?
Le sex des mots. Zato neke imenice nemaju enskog roda? Otkud u enskom
rodu imenice koje oznaavaju mukarce? Zato su uvrede koje kvalifikuju mukarce u
enskom rodu? Pitanja koja bismo i mi, na srpskom, mogli da postavimo. Treba li i rei da
je autor(ka) ovog renika jedna dama - Marina Yaguello? Na psiholog (kako glasi enski
rod?) Vera Smiljani primetila je u jednom lanku da u mukom rodu nema tako uvredljivih
izraza kao to ih ima u enskom, i to da se oni, kao pride, odnose prvenstveno na ene.
Za primer je navela jedan, po njenom miljenju najuvredljiviji od svih: baba.
Le dictionnaire des bruits. emu renik umova (buke, uzvika...), pitaju autori
(Jean-Claude Trait i Yvon Dulude) u uvodu. "Najpre zato to su se svi sastavljai renika
obogatili i ive u izobilju. Zato ne bismo i mi?" Ne znam da li su se obogatili, ali posao su
obavili valjano, i iako se ovek smeje dok razgleda renik i ilustracije (Kaploutch!
Kaploutch! - zvuk proizveden prilikom vetakog osemenjavanja goveda) ovo je ozbiljan
renik. Mogao bi i te kako da koristi piscima i prevodiocima stripova, i filmova. Ne znam,
dodue, koliko bi prevod nekih usklika ili umova vredeo, jer naa deca sve ee umesto
"jao" kau "au", to jest, jAUu na enleskom.
U ovom reniku ima i sinonima: "Dinnlingling!" - zvuk stakla koje se lomi. Sinonim:
"Dzing!"

Neki su se u ali, a neki u zbilji, latili sastavljanja renika nepostojeih rei.

"Datembre" je, recimo, trinaesti mesec u godini, onaj koji poinje s Novom godinom a
zavrava se onda kad prestanemo da na ekovima ispisujemo proteklu godinu u datumu
izdavanja eka. Kako ono bee kod nas krajem '93 - poetkom '94?
A dvojica Grka, Aristote i Nicos Nicoladis, psihijatri i psiholingvisti, ovaj drugi u
enevi, u elji da pomognu francuskim autorima kad ovi na svom jeziku ne mogu da nau
pogodnu re, a da bi ih odvratili od sastavljanja kovanice koja bi pola od engleskog, kao
to se to esto deava u naunim govorima, nude celi renik novih rei starogrkog
porekla. Sastavili su, dakle, taj renik, i uz svaku re objasnili od kojih je grkih rei
nastala (ispisane su grkim slovima) i ta te prvobitne rei znae, a nove stavili u kontekst
da pokau kako lepo mogu da se upotrebe...
Postoje renici slikovitih izraza francuskog jezika, grkih korenova, latinskih
korenova, utivosti, nekadanjih poslovica i izreka, gradova i sela, prezimena, vina i
pijanstva (i Poljaci imaju jedan: Sovnik pyjacki), rei gurmanskih, egzotinih, kuvarskih (i
kuvarikih), medicinskih, onih koje se odnose na kostime, ovu ili onu religiju, smrt...
Sve to, na okupu, na jednoj velikoj polici... Kad bi se oni koji postoje na srpskom
tako sabrali, pa jo u tako lepom ambijentu, bilo bi dobro: videli bismo ta sve imamo,
videli bismo ta jo nemamo. Specijalizovani renici su izuzetno korisni. Jedan, koji mi je
potreban bezmalo za svaku knjigu koju prevodim, stalno pozajmljujem: to je petojezini
Botaniki renik, autor je Dragutin Simonovi, izdanje SANU, 1959. Savren je. Pojavio se
u ogranienom tirau, i sad se nigde ne moe kupiti. Mnogi ne znaju ni da postoji. teta.
Ko zna koliko takvih ima... Jedan renik renika zaista bi nam dobro doao.
Razna udesa od renika izdaju se i u vidu CD (kompakt-diskova). Ako se ima
dovoljno jak kompjuter i odgovarajua oprema, korienje renika i enciklopedija dobija
sasvim nove vidove. Nemam lina iskustva s tim, do sada.

RADNI STO
Vanost radnog stola otkrila sam sasvim kasno, kad sam se ve bila otisnula u
samostalne prevodioce. Kao uenica i studentkinja nisam ga imala. U stanu je postojao
veliki trpezarijski sto za kojim se ivelo: nismo se bakarili po foteljama i sofama (nije ih
bilo), sedeli smo za tim stolom i tu radili ta je ko imao: sedei za tim stolom moja majka
je, mnogo godina ranije, i kolu zavrila, za tim su se stolom itale novine i knjige,
reavale ukrtene rei (i porodini problemi), igrao ah, pravili statiki prorauni. Tu sam i
ja pisala zadatke, ako ne bih uspela da se sklonim u neki oak gde sam, "kvarei oi",
uila i itala. Kasnije, kad sam stekla vie slobode, uila sam u krevetu. Tek sam pred
diplomski stekla pravo da sredim devojaku sobicu (predratne gazde nisu bile galantne
prema sluavkama, i sobica je bila bednih dimenzija). Tu sam postavila radnu plou koja
se, kako bi se dobilo vie mesta, mogla spustiti ako se izvuku noge koje su je pridravale.
Umele su i same da se razmaknu i da mi se sadraj ploe nae u krilu... (Plou i dan-danji
imam, vukla sam je kud god sam se selila i davala joj razne funkcije. A onaj veliki
trpezarijski sto danas slui za ruavanje, a moja erka, koja ima i svoju sobu i u njoj svoj
sto, dolazi u trpezariju da za starim stolom pie zadatke.)
Kad sam poela da radim, sedela sam za udom socijalistikog kancelarijskog
dizajna: odozgo zeleni ultrapas, s leve strane fijoke od kojih se prva mogla zakljuati i
tako zablokirati i ostale, a s desne daica na izvlaenje za kojom se jeo doruak, to jest

burek. Bila je masna, trag od prethodnika, radnika za istim stolom, i gadila sam je se.
U jednom od stanova u kojima sam ivela imala sam sobu na raspolaganju. Za sto
sam odabrala toaletni stoi od tamnog drveta, ija se ploa dizala, i oslobaala ogledalo.
U utrobi stola bile su pregrade za minku... Htela sam da budem praktina i da jednim
udarcem ubijem dve muve - verovala sam da se za takvim stolom moe i raditi. Moglo je,
ali teko. To mi je postalo jasno im sam na njega prvi put stavila pisau mainu.
Sva ta iskustva pomogla su mi u jednom: danas mogu da se snaem i da radim za
bilo kakvom povrinom.
Pravi sto je, razume se, bolji. Prvi za kojim sam ozbiljno radila bio je onaj veliki,
trpezarijski. Na njega je stalo sve to mi je bilo potrebno za prevoenje, ali "u dubinu". To
je, u svakom sluaju, bilo sasvim privremeno, jer sam se ubrzo preselila u sopstveni stan,
veoma mali, i u njega ubacila ogroman konferencijski sto, tako da su mi stvari bile
rasporeene "u irinu", a sto je pridravao i nareane police za knjige. Istovremeno je
sluio i za druge stvari, pa sam svaki as morala da sklanjam svoje papire s njega. Za
njim su sedeli i gosti, i uvek sam se nelagodno oseala ako bi mi mahinalno preturali po
renicima i rukopisima.
Doekala sam i dan kad sam dobila sto u delu stana koji mi je sluio samo za rad.
Bio je to stari, rasklimani bidermajer sto, uvren mimo svih pravila konzervacije i
restauracije. Zatekao se u roditeljskoj kui, moji baka i deda su se za njim upoznali. I
danas radim za njim, u sopstvenoj radnoj sobi. Kombinovan je sa starom crvotonom
policom (stil: nepoznati posleratni terenski majstor) na kojoj su poreani renici kojima se
najee sluim i kompjuter sa tampaem, i jednom daskom iza lea, na kojoj su
najvaniji renici, uspravljeni i otvoreni. Ploa stola je slobodna: na njoj je samo knjiga
koju prevodim, osnovni renik kojim se sluim, raznorazni papirii kojima se okruujem, i
velika saksija s cveem. Tako volim.
Pre nego to sam se uselila u ovu rasko od radne sobe, tri sam godine morala da
radim u vrlo neobinom radnom prostoru: da bih sebi obezbedila kakvu-takvu izdvojenost,
prigrabila sam oe veliine 70x150 centimetara do kojeg sam stizala preko kreveta, i gde
su sve moje stvari bile rasporeene "u visinu", dok su mi za rad sluila jedna vrata od
kuhinjskog elementa unapreena u radnu plou: ak se mogla i izvlaiti...
Sve ovo priam da bih rekla jedno: videla sam predivne radne prostore svojih
kolega, ali znam i one koji svoje knjige, mainu i papire vuku po celom stanu, kao maka
maie, ne bi li ugrabili neko mirno mesto u stanu. To su oni koji imaju porodicu, i mali, u
najboljem sluaju nedovoljno velik stan. Znam za neke koji i u takvim uslovima rade
neverovatno mnogo, i dobro. No pouzdano znam da to strahovito iscrpljuje i iziskuje vie
energije nego rad u normalnijim uslovima. A o idealnim uslovima, na drugome mestu.

Prevodioci u svojim kuama

SVETA MESTA, MESTA SVETA

"udo bi se otprilike ovako moglo opisati: na inicijativu Elmara Tophovena (vrsnog
nemakog prevodioca francuske knjievnosti, prim. J.S), kua u kojoj se rodio (u ulici
Kuhstrasse, tj. ulici kojom su negda krave prolazile na pau) spojena je, vetim
arhitektonskim poduhvatom, sa jo etiri okolne (a ceo kompleks je u samom centru
varoice, pored crkve)." Ovako Branimir ivojinovi, u asopisu Mostovi broj 73, opisuje
Evropski prevodilaki kolegijum u tralenu, Nemaka. I pie, jo: "Kue su preudeene
tako da sad u dvadeset soba pruaju utoite prevodiocima iz celoga sveta, a nekadanje
dvorite izmeu kua prekriveno je velikim staklenim krovom: na dva nivoa se sad tu
nalazi biblioteka od oko 25.000 knjiga, a pre svega - na radost bednom prevodioevom
duhu - od nekoliko hiljada renika, enciklopedija i prirunika svake vrste i za sve vanije
jezike.
...
Sobe su velike. I svaka ima kupatilo. I iz svake se za nekoliko sekundi moe stii
do renika koji je oveku potreban, ili se za desetak minuta moe izii u polje ili u umu. Ili
sesti na bicikl - moe i peke - pa otii na veeru u Holandiju. Uz to, nema telefonskih
poziva (telefona ima, ali nema koga da vas zivka). I nema sednica. I nema roaka.
Dabome, tako se moe lako obaviti desetoasovni dnevni posao (triput efikasnije
nego kod kue), i etati dva sata, i jo biti kadar da se uvee uestvuje u askanju uz
italijansko vino.
...
Vlada neka neobina atmosfera u ovom domu - dosta je teko to opisati, tee
zamisliti - atmosfera predanog rada i potpune oputenosti i drugarstva. Ljudi se vrlo brzo
zblie. I ne valja jedino to sve to toliko kratko traje i to se svaki as ispraa poneko ko je
u meuvremenu postao veoma drag."
Bal na vodi
Iz sivih ranih pedesetih godina u Beogradu seam se, kao sna u boji, dva arena
dogaaja. Prvi je izlog "Jugoplastike" (valjda), tamo negde, na Terazijama, oko
"Duanovoga grada". Bile su izloene raznobojne (dobro se seam crvenih i belih) i sjajne
plastine torbe raznih veliina, vrlo obine, kao dak skupljen pri vrhu vrpcom
provuenom kroz nekoliko rupica. Drki se ne seam. Trebalo je uhvatiti red da bi se
stiglo pred izlog i divilo se prizoru. Roba! Lepa! Sjajna! Za one starije to je moda bila
bleda slika neega to su znali, ali za mene je to bilo neto sasvim novo, neto od ega
sam dobijala vrtoglavicu i golicanje u stomaku, kao i od prvih domaih lagera koji su se
nekako u to vreme mogli uti.
Drugi estok utisak iz tog vremena jeste film Bal na vodi. Taj utisak nisam ponela
samo ja, i o tome se mnogo pisalo. A pominjem ga samo zato da bih napravila prelaz do
najboljeg od svih svetova, sad, jasno, za knjievnog prevodioca. Za ono to smo gledali u
Balu na vodi inilo nam se da je najbolji od svih svetova. Nije trebalo nita da zamiljamo:
samo odemo u bioskop "20 oktobar" i gledamo. Ma kakvi gledamo, za trajanja projekcije
rastapali smo se od uivanja i potom stapali s tim svetom.
Kad god ponem da matam o neem neostvarljivom, ili teko ostvarljivom, ja to
nazovem neim to postoji u "najboljem od svih svetova", i tad se setim filma Bal na vodi.

Arl, septembra 1996.

Pred malu kapiju u ulici Molijer 14 stigla sam jednog kiovitog utorka kasno
popodne, taksijem sa estoro vrata, prehlaena, umorna od raznih presedanja i tegljenja
kofera, i pomalo zblanuta. Prevodilaki centar u Arlu (zvanino CITL - Collge
International des Traducteurs Littraires, Meunarodni kole knjievnih prevodilaca)
nisam zamiljala nikako, ali kad sam se nala tamo, uvidela sam da sam oekivala neto
vie formalnosti i obavetenja. Nije bilo nikakvih formalnosti, soba me je ekala, spremna,
i moje ime (u varijanti "Selena") bilo je ispisano na ceduljici na vratima. Trebalo je samo
znati da se mora proi kroz onu veliku prostoriju u kojoj su i televizor, i telefon, i muziki
stub, i kuhinja, i trpezarija (sve zajedno zove se "salon"), da bi se stiglo do hodnika iz kog
se ulazi u sobe. Dva sprata ispod nalazila se biblioteka, otvorena i, na prvi pogled, bez
ljudi. Nigde nikog da ga pitam kome da se javim i, uopte, kakav je kuni red, kako ovo,
kako ono. To me je stajalo nekoliko penjanja i silaenja uz i niz tri visoka sprata i dodatno
me izmorilo ("Izgledala si kao izduvana automobilska guma, i uglavnom si sedela i
utala", rekla mi je kasnije Izraelka Tmira). I ne samo mene, nego i kolegu Ireneua iz
Poljske koji je, posle 32 sata putovanja autobusom iz Krakova, stigao sa suprugom
neposredno pre mene: poljski dentlmen (i jedan od najveih ivih poljskih prevodilaca)
proetao se sa mnom nekoliko puta uz i niz stepenice i na kraju odneo moje kofere gore...
Posle je sve bilo kao bal na vodi, i tako ostalo do kraja. Soba je moda najljupkiji i
najfunkcionalniji prostor u kom sam ikad bila. Dupleks! Gore, pod krovom - krevet, noni
ormari, stolica. Plakar ispod kosine. Prastare, ogromne grede. Lampe tano gde treba i
kakve treba. Malo a razueno. Ceo taj gornji deo je galerija koja gleda na donji. A dole:
radni sto s fijokama i policama, lampa za rad, utikai i prekidai tano tamo kuda pruim
ruku da ih naem, uza zid velika polica za odlaganje svega to prevodiocu moe da
zatreba, odmah do ulaznih vrata veliki plakar s mnogo vealica, do njega tu-kupatilo,
besprekorno. Prozor gleda na unutranje dvorite, a tamo biljke i drvee, sve lepe od
lepeg, a u sredini okrugli bazeni i u njemu zlatne ribice i neke druge, porcijaice
bogme. Dvorite uokviruje zgrada nekadanje bolnice iz XVI veka (CITL zauzima samo
jedno od etiri krila), obnovili su je da izgleda kao na Van Gogovoj slici (potrajalo je, ali se
i vidi). U prizemlju radnjice, galerijice, kafanice. Espace Van Gogh, kako se ceo kompleks
zove, zakljuava se u pola osam, i tad zavlada tiina.
Kasnije sam otkrila da je biblioteka otvorena i danju i nou, da bi svako mogao da
radi po sopstvenom ritmu i impulsu. Cela je prilagoena prevodiocima, to znai da ima
ogroman izbor renika valjda veine jezika sveta (na je zastupljen Matiinim, poklon
Paskal Delpe, "nedotrulim" Akademijinim, i svim vanijim francusko-srpskim: obiaj je da
svako donese poneto). Ima mnogo specijalizovanih francuskih renika, raznih
enciklopedija... Velik izbor francuskih knjiga prevedenih na razne jezike, i velik izbor knjiga
iz raznih oblasti. Nikakvih formalnosti prilikom uzimanja i vraanja knjiga, samo se treba
upisati u jednu svesku, ako nekom drugom usfali odreeno delo da zna od koga da ga
potrai.
Drutvo aroliko i simpatino. Za mog boravka Francuskinja Katrin dovravala je
svoj prevod Konana Dojla, Ukrajinac Oleg tragao za pesnicima koje e prevoditi,
Makedonac Zoran prevodio Montenja a Rumun Teodor Monteskjea, Izraelac Moe
Deridu, Litvanka Jone neto za decu, Francuskinja Mirej je ostala samo nedelju dana ali
je radila danonono prevodei nemakog pesnika Rajnera Kuncea (inae prevodi i s
vijetnamskog), panac Migel je mnogo radio ali ne znam ta, opet jedna Francuskinja,
Korin, koja je bila svega nekoliko dana a prevodila je neki roman s japanskog, Izraelka Irit
- an-ak Rusoa, a Makedonka Nataa - Kenoove Stilske vebe. Sporazumevamo se na

francuskom, svi prevodimo s tog jezika, a govorimo kako ko... ovaj skup "rezidenata"
Kolea nije imao mnogo prilike da boravi u Francuskoj i naui da govori dobro...
Najee uopte i ne govorimo. Pozdravimo se kad se vidimo prvi put toga dana, i
poelimo "bon apetit" ako neko jede, i idemo zadubljeni svako u svoje prevodilake
dileme, takorei prolazimo jedni kroz druge kao da smo bestelesni. "Tano se vidi kad
vam i kako ide posao", veli ve pomenuta Tmira koja nije prevodilac i koja nas je sa
zanimanjem posmatrala, ako nije manijaki itala. ivei uz prevodioca u Tel Avivu, u Arlu
je ustanovila da je prevodilako ponaanje neto univerzalno prepoznatljivo...
Arl je, inae, arobno malo mesto, lepo samo po sebi, prepuno znamenitosti, i
tragova Van Gogovih. Blizu su Avinjon, i Nim, i more. Treba li hvaliti lepote Provanse i
Kamarge? Moram, ipak, da pomenem pijacu u Arlu, svake srede i subote: toliko obilje
svega i svaega, toliko boja, ukusa i mirisa, uzvika i pesme, meavine jezika, da se ovek
oamuti. ak mi ni guva nije smetala.
Za boravak i rad prevodioca u takvom mestu vredi sve ono to je Bane ivojinovi
napisao povodom prevodilakog centra u tralenu. Reju: za prevodioce divno, a i za
samo mesto korisno. Svako ko je boravio u njemu odlazi hvalei ga na sva usta, pa tako
na etiri strane sveta.
Nastanak i rad Kolea, sasvim ukratko
Kole u Arlu otvoren je 2. maja 1987; najpre je privremeno bio smeten u ulici
Kalad, 18, i imao tri sobe. Godinu dana kasnije na njegovo elo doao je sadanji
upravnik ak Tjerio. Poto je za mog boravka u Arlu bio gotovo neprestano na putu, nisam
uspela da napravim s njim intervju koji sam planirala. Umesto toga, evo njegovih rei
(izvor: asopis TransLittrature, br. 5, leto 1993), saznaemo iz njih mnogo toga to smo
hteli da znamo o Arlu a nismo smeli da pitamo:
"Pljutalo je, neprestano, tih prvih aprilskih dana 1988. kad sam se uselio u stan u
ulici Kalad 5, skoro prekoputa broja 18, gde je godinu dana ranije smeten CITL. No ta je
kia za mene bila sreni predznak, kao i za svadbu to je, predznak da u u Arlu nai
ivot i zadatak kojima me je vodilo skoro trideset godina 'kulturnog tumbanja'. Arl, gde sam
od 1983. svake godine kao revnosni hodoasnik uestvovao na Zasedanjima (ATLAS Assises Internationales de la traduction littraire dans la ville d'Arles - otprilike,
Meunarodno zasedanje knjievnih prevodilaca u gradu Arlu, redovni godinji sastanak,
odrava se u novembru, J.S), ne zamiljajui, ak ni u vreme stvaranja Kolea, da e taj
grad postati moja dobra luka - bar se tako nadam.
Za godinu dana, pod upravom Fransoaz Kampo-Timal, kojoj je pomagala Nikol
Tjer, Kole je ve prihvatio 28 prevodilaca. Zvanino i sveano otvoren je 7. novembra
1987, posle tri godine posveene razradi i ostvarenju plana ATLAS-a. Budunost se
smeila: tokom 1989. Kole je trebalo da se konano smesti u trajne prostorije, na Espace
Van Gogh.
Zadaci su bili jasni: s jedne strane, trebalo je rukovoditi prihvatom gostiju, s druge,
preduzimati sve to je neophodno da bi se obezbedilo finansiranje opreme i rada, i
nalaziti nove partnere kako bi se osigurala ravnotea budeta koji je neumitno i
nedvosmisleno rastao. to se opreme tie, Kole je dobio pomo od Ministarstva za
kulturu (informatike sprave), Opteg saveta departmana Ue Rone (pokustvo) i banke
Crdit Agricole (nametaj za biblioteku). Trokovi rada Kolea bili su obezbeeni
zahvaljujui trajnom sporazumu Direkcije za knjigu i itanje pri Ministarstvu za kulturu, a
kredite za stipendije, akcije i kupovinu knjiga davali su, zavisno od sluaja, Komisija
Evropskih zajednica, Ministarstvo inostranih poslova, Nacionalni centar za knjievnost,

Regionalni savet departmana Ue Rone. Doprinos grada Arla bio je velik: besplatno
ustupanje prostorija, snabdevanje vodom, strujom i grejanjem, odravanje zgrade i
unutranjeg vrta, po sporazumu potpisanom 25. oktobra 1989.
...
Iz svog ureda-krmarnice vidim ih kako rade u velikoj 'sali renika', tu sabrau iz
nae 'planetarne radnje' u kojoj sainjavaju mikrokosmos, a koji odavde odlaze kao moji
prijatelji. Da, priznajem da sam srean to krmanim ovim brodom i zahvalan sam svima
koji su ga sagradili, naoruali i porinuli, i svim prolaznicima. To je oplovljavanje sveta,
svakoga dana..."
Pesnik i njegova Kua
Fransiska Havijera Urisa, dobrog duha, osnivaa i upravitelja prevodilake kue u
Tarasoni (gradi blizu Saragose, na severu panije, 1981. imao 10.993 stanovnika)
upoznala sam u prolee 1992. u Parizu, gde su povodom Salon du Livre te godine bili
uprilieni Evropski prevodilaki susreti. ta je, zapravo, njegova Casa del Traductor?
"Ja je tako zovem, kua, a drugi je zovu Centar, ili Kole. Meni se naziv kole ini
malo komplikovan, jer stvara utisak da se tu ui prevoenje, to uopte nije ideja moje
Kue. Ideja je da prevodiocima stavim na raspolaganje jedno mesto gde e prevoditi.
Samo to. injenica da se vie prevodilaca nalazi na okupu, na jednome mestu,
omoguava im da se meusobno pomau, kao kolege. S kolegama se moe razgovarati,
diskutovati, njima se moe i proitati neto u ta nismo sigurni. Mislim da je to glavni cilj
Kue: pruiti prevodiocima jedno mesto gde e da prevode, ali i gde e dolaziti u dodir sa
zemljom ija knjievna dela prevode, s njenim jezikom, modernom istorijom - sve to
doprinosi da se neko delo bolje prevede.
Kua je osnovana 1988, s radom smo poeli 1989, a sad nam se ini da je Kua
mala - ima mogunosti da primi est prevodilaca. To je poetak, izgradiemo jo jednu
kuu, za deset osoba. Deset osoba, toliko ih staje u Centar u Arlu, mislim da je to taman
koliko treba. Ali, bojim se da e biti potrebno najmanje jedna ili dve godine da se to dovri.
U meuvremenu, radimo dobro, na zadovoljstvo prevodilaca - a to je najvanije."
Postoje dve najvanije stvari. Jednu je moj sagovornik upravo pomenuo, a druga je
- otkud novac za takvu kuu. Da li je posredi privatni poduhvat, ili su drava ili neko drugi
pritekli u pomo?
"Rekao bih da je poduhvat pre privatni nego dravni", objanjavao je Fransisko
Uris. "Pomo drave postoji, bez nje Kua ne bi ni bila osnovana. Postoji i pomo
Generalnog saveta regiona, postoji i pomo Optine Tarasona, postoji i pomo Evropskog
saveta, kao i Evropske zajednice. No velik deo te pomoi jeste ohrabrivanje, podizanje
morala, ali s ekonomskog stanovita - ta pustolovina zavisi od mene. Komplikovano je, ali
funkcionie.
Zato sve to radim? Celog sam se ivota bavio prevodilatvom, uo sam za
prevodilake kue u inostranstvu, imao ekonomskih mogunosti da i sm napravim jednu,
upoznao sam jednog stanovnika Tarasone koji je takoe smatrao da treba osnovati
prevodilaku kuu, uiniti neto za grad - da izbegnem velike rei, ali neto kao gajiti
evropski duh u Tarasoni, i tako dalje.
Mi, panski prevodioci, u Kui ne plaamo nita, sve je besplatno, a za prevodioce
iz onih zemalja koje smo ranije zvali istonim predvideli smo stipendiju koja im omoguuje
da se prehrane, da podmire sitne trokove u paniji, ne vie od toga. Ne mislim da je to
idealno, ali prevodioci koji su nam dolazili iz istonih zemalja, poto su pre toga bili vrlo
izolovani a godinama prevodili sa panskog, smatrali su da je u naoj Kui divno."

Verujem da u to ne treba sumnjati. Da li je Casa del Traductor i znak izvesnog

uzleta prevoenja u paniji? Fransisko Uris otkriva neto to nije dovoljno poznato.
"panija je danas jedna od zemalja u kojima se mnogo prevodi, ako ne i zemlja u
kojoj se, u poreenju s drugim zemljama, najvie prevodi. Ranije su statistike bile
iskrivljene, govorilo se da se najvie prevodi u Sovjetskom Savezu, ali tu su ulazila dela
Marksa, Lenjina, prevoenje u okviru same zemlje... No u paniji se prevodi vie nego u
Nemakoj, to me je iznenadilo, i vie nego u Italiji. Znali smo da se kod nas prevodi vie
nego u Francuskoj i Engleskoj. U paniji se i inae oduvek mnogo prevodilo, a i danas se,
statistiki je dokazano, prevodi mnogo, veoma mnogo.
Moglo bi se, uz ovu konstataciju, rei da se panija otvorila, da se nalazi na
raskru civilizacija, da prevoenje u njoj, sa kolom u Toledu gde su Arapi, Jevreji i
Hriani zajedno prevodili znaajna knjievna dela s Istoka, ima bogatu istoriju. To jesu
istorijske injenice, ali njima se ne moe objasniti zato se danas toliko prevodi. Moda
zato to danas postoji jedna italaka publika koja je godinama bila pod cenzurom
Frankove diktature, kad je lake bilo doi do prevoda stranih knjiga - tu cenzura nije bila
suvie stroga - nego do savremenih dela na panskom. Moda je to stvorilo izvesnu
sklonost prema stranim knjievnostima. A moda se mnogo prevodi zato to su panci
internacionalno nastrojeni, u ta ja lino ne verujem...
A to se prevodilakih kua tie, Toledo i Tarasona se donekle razlikuju od ostalih
kola i prevodilakih kua u drugim zemljama. Mi, kao i svi drugi, pruamo mogunosti za
rad, ali i jo neto.
Lino, celog sam ivota prevodio poeziju, i sam piem poeziju. Za mene je poezija
neto vano. Kad neki prevodilac doe kod mene uvek ga prethodno pitam da li voli neke
pesnike iz svoje zemlje i zamolim da ponese mali izbor njegovih pesama. Potom zajedno
s tim prevodiocem prevodim pesnike koje on najvie voli.
Pre godinu dana radio sam s jednom prevoditeljkom iz Slovenije, Ninom Kovi,
pesme njenog oca, Kaetana Kovia. Za mene je to bilo neto dragoceno, ak je i njen
otac, pesnik, rekao da je to to smo uradili bilo vrlo zanimljivo. Prepevavao sam te pesme
ne znajui slovenaki, ali uz osobu koja je odlino znala panski. Slino sam radio
zajedno s prevodiocima iz Bugarske, Albanije, Sovjetskog Saveza...
Ako bi se trailo neto karakteristino za moju Kuu, onda bi to bilo to. Ne tvrdim
da je to najbolje, ali linost direktora moda obeleava Kuu. Prevode uraene u mojoj
kui ja i objavljujem u knjiicama od po ezdesetak strana. A posredi su, redovno, pesnici
koji jo nisu bili objavljivani u paniji. Jer, znam da ima vrlo malo osoba koje mogu da
prevode sa srpskog na panski, a s albanskog, bugarskog ili rumunskog jo manje. Kad
mi doe prevodilac iz neke takve zemlje, prvo s njim radim neto to zovem "produbljenim
itanjem", pa dalje, redom... I - kad ishod pokaem knjievnim kritiarima, oni kau da je
prevod odlian. To me i ohrabruje da od onih koji dolaze u moju Kuu traim da ponesu
pesme koje vole da bismo ih zajedno preveli na panski."
Tad, u prolee 1992, Fransisko Uris me je zamolio da mu poaljem nekoliko adresa
srpskih prevodilaca koji prevode poeziju sa panskog. Poslala sam, ali bojim se da su
stigle kasno. Sankcije...

A PREVODILACA NIKO DA SE SETI

Malo-malo, pa se neki na grad ili gradi odlui da pokrene neku kulturnu

manifestaciju koja e postati tradicionalna. Neke su se ve i ustalile: pesnike veeri,

slikarske i vajarske kolonije (uesnici poklanjaju svoja dela gradu-domainu), pozorini i
filmski festivali na kojima svi dobiju poneku nagradu, muzike sveanosti. Prevodilaca se
do sad jo niko nije setio.
A pojavljuju se i neka nova mesta i trae "sadraji" koji e ih ispuniti. Moja su
obavetenja iz novina, dakle povrna. Elem, dola srena moda obnavljanja manastira i
konaka. Pretvaraju konake u udobne hotele. To kota, i investicija treba da se isplati.
Seam se kad je otvaran konak manastira Prohor Pinjski: te pogodno za ovo, te
pogodno za ono. Recimo, za lovni turizam. Strani lovci su ludi za naim lovitima poto su
kod svoje kue pobili sve to se mrdalo, i spremni su mnogo da plate, samo da imaju u ta
da pucaju. Da, ali lovci dre kerove, a kerovi laju, naroito izjutra kad se kree u lov, a to
ometa kaluersku tiinu i molitvu...
Turisti, bogati strani turisti. Oni u svojim zemljama nemaju tako lepu i nezagaenu
sredinu. Da, ali turisti vole da se ekaju goliavi, kad je ve tako lepo i nezagaeno:
vazduno kupanje, to je zdravo, jedino to, naroito kad je enskinje posredi, nije zgodno
u manastirskoj sredini.
Sportisti! Ne mogu sportisti, umeju da galame, a i trebaju im tereni, oprema, to vie
nije manastirski konak.
Ne znam na emu je ostalo. Obnovljeni su posle toga i drugi konaci. Trae se,
ponekad i nalaze namene (izvan one osnovne, jasno, i namene koja bi donela neto para
ne ba prebogatoj crkvi). Prevodilaca se do sada niko nije setio.
Mislim da bi neki manastirski konak u Srbiji bio idealno mesto za mali prevodilaki
centar. Takav centar ne bi naruavao ni manastirski red, niti bi odudarao od uloge koju su
nai manastiri imali kao sredita pismenosti. S druge strane, prevodioci su uglavnom ljudi
skromni i bili bi zadovoljni ako bi ponekad mogli da rade na miru, da se usredsrede na
posao i odmore duu od svakidanjih pritisaka. Za sebe znam da bih mnogo volela da
negde, ne predaleko od Beograda postoji neko takvo mesto. No znam, takoe, da to nije
lako ostvarivo: neke kolege nee da imaju nikakva posla s "popovima", a monasi i
monahinje s kojima sam u retkim prilikama razgovarala o tome nisu bili nimalo
oduevljeni: imaju oni svoj red, i nee nikog sa strane. Ljudi sluaju tranzistore, muvaju se
naokolo, ta e da jedu... Smetae, reju. Ako hoe mir, a ti se lepo zamonai... Da i ne
govorim o tome da bi s novcem i opremom za takav centar trebalo da pritekne u pomo
neko moniji i od manastirskih uprava i od prevodilaca, sve i da se ovi sloe. Dakle,
nema, ali bilo bi lepo.
Kad ponem da priam o ovome, neki moji sagovornici se razgoropade:
"Republika" ima toliko-i-toliko reprezentativnih vila, nek jednu da prevodiocima, nego ta, i
zato da ne... Ne znam i neu da znam.
Samo oseam da mogunosti postoje. Postoje predivna mesta koja se obnavljaju,
oivljuju, koja imaju bogatu kulturnu tradiciju, koja se nalaze na dobrom, sa svih strana
pristupanom mestu, kao Sremski Karlovci, recimo. Za strane prevodioce je vano da
mogu lako da stupe u vezu s naim piscima koje prevode. Moda bi im to bilo teko iz
neke manastirske zabiti.
Ureuju se nae varoi, stvaraju u njima peake zone i trni centri (moda solitera
je, ini se, i hvala Bogu, prola), postoji i dobra volja da se poradi na kulturnom
preporodu. Ali, prevodilaca se do sada niko nije setio.

Rane devedesete
"Ja jedem to to piem, to je moj 'leba"
Aleksandar Popovi, 1. oktobra 1996, za Okruglim stolom
Bitefa

Crni petak
Godine 1993. letovali smo u amcu na Makiu. U petak, 13. avgusta, Branislav,
moj mu, morao je da zameni gumu na starom biciklu kojim je odlazio u nabavke. Platio ju
je milijardu i sedamsto miliona dinara. Nemaka marka se na Kalenia pijaci otkupljivala
za 50 do 60 miliona dinara, a prodavala za 53 do 63. Mesec dana kasnije, kurs marke je
porastao na oko 700 miliona, a komunalije poskupele ravno dvadeset puta.
Od gladovanja smo bili daleko, ali nai su rukovi postali tako zanimljivi da je
Branislav (omiljeni moto: "Hleb se jede a meso se voli") rekao: "Zapisuj". Krajem meseca
kurs marke je skoio na oko 2 milijarde dinara, a mi smo (nas etvoro i maka) ruavali,
otprilike: restovani krompir u koji je bilo umeano 200 grama mlevenog mesa; goveu
supu i pilav sa 150 grama svinjetine; graak s prenicama; pasulj, kupus salatu i domae
kolaie; pasulj od jue; goveu supu i rezance s prezlom; supu od celera i prazan kupus
s pavlakom (tog je dana kurs marke bio oko 35 milijardi)...
Za godinjicu braka, poetkom novembra, ruali smo prebranac, supu od karfiola i
boraniju s kiselim mlekom, a kurs je stigao do 120 milijardi. Nedelju dana kasnije dinar e
devalvirati, pre toga e se za jednu nemaku marku dobijati (ili plaati) oko 400 milijardi
dinara - posle toga, 420 hiljada neega. To ujutru, uvee e ve biti oko 850 hiljada, toga
istog! Ruali smo orbu od blitve, pitu zeljanicu i domae kolaie. Omiljeni praznik, 29.
novembar, proveli smo uz supu od praziluka, soivo, turiju i palainke, a marka je stajala
45 tih, novih miliona, ega li. Sredinom decembra ve se popela na oko 3 milijarde - 15.
decembra nismo kuvali, jeli smo ostatke tikvica i kupusa bez mesa iz zamrzivaa. Pred
novu, 1994, za jednu marku trebalo je izdvojiti: 30. decembra 1.400 milijardi, a 31
decembra, 5.000 milijardi, ili 5 biliona dinara (ruali smo graak s lepinjama i kajganu).
Prvog januara 1994. izvrena je denominacija dinara tako da je jedna milijarda
postala jedan dinar. Bili smo na gozbi kod moje sestre od tetke. Treeg januara marka se
prodavala za oko 6, a kupovala za 8 hiljada dinara. Badnje vee nam je pokvarila
Banetova plata koju su njegove koleginice donele oko devet i koja je tog trenutka vredela
5 maraka, a dok smo se stutili do Slavije ve je spala na 3. Odustali smo od filatelije i u
jednom dragstoru kupili za nedeljnu platu programera u slavnoj bolnici celo pakovanje od
pola litra mleka i dve mandarine. Treu je prodavac poklonio Lani, a mi odluili da nikad
vie ne dozvolimo da nam bilo ta pokvari Badnje vee. Osmog januara sam zapisala
brojku od 160.000 dinara za marku, 14. januara - 600 do 800 hiljada, 15. januara - dva
miliona (jeli kiseli kupus, skoro prazan), 22. januara kurs je bio 13 - 18 miliona (za ruak
orba od graka s pavlakom i mrava pica). Dvadeset etvrtog januara 1994. startovao je
novi dinar, kurs 1 dinar - 1 marka (ruali supu od pileih lea - lea dali maki - krompir
peen u rerni, s malo slanine odozgo, salatu od praziluka i domae kolaie). U etvrtak,
27. januara, u banci na Zelenom vencu podigla sam majinu penziju u novim dinarima i
Lani kupila u kiosku pljeskavicu za dinar! Posle ko zna koliko vremena nisam grdila dete
to je ogladnelo na ulici. Prvog februara sam zapisala da se za deset maraka dobija devet
dinara ili obratno, i prestala da beleim i kurs i jelovnik.
S prevodilakog meridijana
Seamo se praznih radnji, bonova, redova. Nije bilo lako organizovati ivot. Pri
tome, valjalo je i raditi. U leto, na amcu, redigovala sam knjigu Muzika i trans, potom, kod
kue, prevodila jedan deo dela Hajdeger i nacizam, pa Martijevu knjigu o psihosomatici,

Dorfmanovu dramu Smrt i devojka, nekoliko pria Ajrin Die, poela da prevodim studiju o
Zaratustri.
Prevodilaki meridijan - redovna rubrika u emisiji "Putevima kulture" Drugog
programa Radio Beograda, petkom (kad ju je ureivala Slavica Mileti) - vie nije iao.
Vodila sam je bezmalo tri godine (na podsticaj Raleta Damjanovia, koji je i dao ime
rubrici, a posle izvetavanja sa Svetskog kongresa prevodilaca), Slavica je otila s radija,
ja sam ve bila umorna i inilo mi se da poinjem da se ponavljam. Bolje je bilo prekinuti
dok je jo neto valjalo.
Za ovu sam knjigu napravila mali izbor tekstova napisanih za Prevodilaki
meridijan 1992. i 1993, tekstova koji su bili pozadina onog maloas ispisanog jelovnika (ili
je jelovnik bio njihova pozadina...).
Na margini
Prevodiocima mnogi zavide na lepom, kreativnom, plemenitom, raznovrsnom poslu
koji obavljaju, ali im niko ne zavidi na drutvenom, a jo manje materijalnom poloaju. Na
je posao, zapravo, toliko lep da se injenica da je potcenjen i loe plaen smatra za neto
takorei normalno - zar neto to oveku priinjava toliko zadovoljstvo uopte i moe biti
dobro plaeno, zar neto to se, budui simbolino nagraeno, radi "iz entuzijazma", i
moe obezbeivati, osim blagonaklonih simpatija, jo i pristojan ivot i nekakav drutveni
ugled?
Iza ovih stereotipa s kojima se knjievni prevodioci esto sreu stoji koliko
nepoznavanje prave prirode prevodilakog posla i svih preduslova neophodnih da bi se
on obavljao, toliko i zaostalo moralistiko uverenje da pravi rad mora biti mukotrpan i
neprijatan, da iza njega mora stajati prisila. Prevodioce, naroito one u slobodnom
statusu, niko ne bije po uima da se bave prevoenjem, prema tome...
I dok su pripadnici nekih drugih privlanih zanimanja uspeli da javnosti predoe
svu muku svog posla, ime i pravdaju svoje ponekad vrlo visoke zarade, prevodioci kao
da su sve manje primetni. Da li postoji neka prirodna selekcija kojom se u knjievno
prevodilatvo uputaju ljudi skromni, vredni, spremni da "slue", da vazda budu u senci
autora kog prevode? Jer, ono "prevodimo iz ljubavi prema poslu", "na se trud ionako
niim ne da platiti", ona elja da se s drugima podeli ushienje nekim piscem, delom,
stihom, ona radost to je stvoren most izmeu stranog autora, vremena, podneblja i
naeg savremenog itaoca, i doveli su prevodioce tu gde su danas: ne samo u senci
autora kog prevode nego i svih koji sudeluju u proizvodnji i prodaji knjige.
O tome kuda ide novac koji se uzima za kulturu, o tome da li se u oblasti kulture
posluje domainski ili ne, ni oni od kojih se za kulturu uzima, ni oni koji kulturna dobra
stvaraju, a meu njima ima mnogo samostalnih umetnika, dakle i knjievnih prevodilaca,
niti odluuju, niti imaju potpunog uvida u stanje stvari. Oni su na margini.
Dingis-kan i Daewoo
Junokorejska roba u izlozima robne kue "Beograd" na Terazijama mami poglede
i uzdahe prolaznika; prodavae se, ujemo, od jeseni. Budimo optimisti, moda e se do
jeseni i nai koji dinar u naim posuvraenim depovima pa emo moi da priutimo sebi
neto iz te daleke zemlje koja nam dolazi na noge s bogatom ponudom korisnih, lepih i
kod nas vrlo poeljnih predmeta. O Junoj Koreji, dodue, ne znamo gotovo nita osim da
doivljava jedno od dalekoistonih privrednih uda.
Koreja je, meutim, zemlja razvijene stare kulture o emu ni sama ne bih znala
bogzna ta da nedavno nisam naila na zanimljiv podatak: Dingis-kanov general Mukali

je krajem 1216. osvojio jednu kinesku oblast na samom rubu korejskoga kraljevstva, i
korejski je kralj pristao da prizna vrhovnu vlast Mongola, te im je i danak platio: prilino
neoekivano, tu se nalo sto hiljada listova pirinanog papira najveeg formata! "Jedno
zasluuje da se zabelei", pie Miel Hoang iju sam knjigu o Dingis-kanu prevela;
"naputajui korejsko kraljevstvo, mongolski general ostavio je za sobom etrdeset ljudi
sa zadatkom da naue korejski jezik!" Eto jednog neobinog svedoanstva o uticaju
kulture ak i na one o kojima se misli kao o najsurovijim varvarima u istoriji, i o njihovom
uvianju potrebe da se znaju strani jezici, dakle i da se prevodi.
Prevoenje je prilino dobar lakmus koji pokazuje stanje kulture u nekoj zemlji.
Manje spektakularno od nekih drugih oblasti umetnikog stvaralatva, i po prirodi
okrenuto vrednostima izvan sopstvene sredine, prevoenje otkriva stvarna nastojanja
nekog drutva da uestvuje u kulturi sveta.
Pred prevoenje nove knjige
Nekada davno, kad se moglo odlaziti na letovanje, im bih krenula na put
pomiljala sam na ono to me eka; znala sam da u videti nove krajeve - dugo sam
svakog leta odlazila u drugo mesto zemlje u kojoj sam se rodila a koja se zvala
Jugoslavija - da u plivati u moru ili etati umama i osvajati pristupanije planinske
vrhove, da u upoznati nove ljude, da e mi se, moda, dogoditi neto divno...
Kad se nostalgino priseam svojih mladalakih putnikih sanjarija uviam da je
najdivnije to to ih je uopte bilo, i jo s pokriem. A dana kad sam polazila na put da
upoznajem raznolike kutke zemlje za koju se pevalo da se protee od Vardara pa do
Triglava, priseam se kad god ponem da prevodim novu knjigu. Svaka nova knjiga novi
je put u novi kraj, ne sasvim nepoznat, ali kraj ije divote tek treba otkriti. Zato i pomiljam
ta me eka na novom putu prevoenja: znam da u nauiti neto novo i zanimljivo, pustiti
da me nosi matica novog knjievnog govora, novih misli, da u jo malo usavriti svoje
znanje jezika - i stranog i maternjeg, a i nadam se da e mi se, moda, dogoditi neto
divno.
"Neto divno" bi za prevodioca bilo da knjiga koju je preveo bude zapaena,
itana, da je i drugi zavole kao to ju je on zavoleo prevodei je, da i drugima otkrije neki
novi svet, kao to je otkrila njemu.
A znam da e se dogaati i stvari koje nisu divne: nikad se do kraja ne moe
predvideti ta sve eka prevodioca. A ja sam naletela na problem na samom poetku.
Posredi je studija o Lilit, figuri jevrejske demonologije, koja se u Starom zavetu pominje
samo na jednom mestu, u 14. stihu 34. glave Knjige proroka Isaije, koji autor studije i
navodi u svom delu. Ali, u Daniievom prevodu umesto Lilit stoji "vjetice"...
Postoji vie naina da se ovakvi nesporazumi s velikim prethodnicima ree. Ali ve
me ova tekoa upozorava da moje putovanje u svet Lilit, te "mrane majke", negativne
strane Velike Boginje, nee biti nimalo lako. I jo: da e moj prevod, kao i svaki drugi, biti
izloen sudu i kritici italaca dokle god bude postojao. Neki e svakako znati vie od
mene o mitologiji Sredozemlja, i verovatno e u mom prevodu nai manje ili vee
nepotpunosti, netanosti i nepreciznosti.
Moda me tad nee biti da odgovorim na optube. Opravdanja, zapravo, i nema.
Ostaje mi samo nada da e moji prevodi, i takvi kakvi su, biti ugraeni u nova znanja i
optu kulturu i italaca, i buduih kolega-prevodilaca. I da e kad-tad stii i do onih
predela u koje ja vie ne mogu. S takvom se nadom, dakle, uputam u novu prevodilaku
avanturu.

Isto to, ali drukije

Studiju o Lilit uveliko sam prevela, i tek sad vidim koliki sam optimista bila jo
donedavno. Danas mi se ini da za prevodioca lepe knjievnosti divno ne moe biti nita.
Ili, tanije: ini mi se da vie niemu nisam kadra da se radujem, moda samo da se
udim: ivotu i ljudima, recimo.
S takvim, veoma smuenim oseajem, poinjem da prevodim novu knjigu. Lik Feri,
Homo Aestheticus, izumee ukusa u demokratsko doba. Zurim u naslov, zurim u reenice,
prevodim ih, zurim u svoj prevod i pitam se ta ja to radim, i kome to treba. Kad se knjiga
pojavi, ko e moi da je kupi, ko e je itati, od tolikih drugih knjiga koje se takoe slabo
kupuju i itaju. Izdava, neumorni Zoran Stojanovi, veli da je doskora dobar deo tiraa
svojih knjiga plasirao u zapadnim krajevima bive nam domovine - do tih se italaca
danas ne moe stii, a kad e, ne znamo... Ove do kojih nerazvijena knjiarska mrea
dopire trebalo bi sve lino da poznajem, ali ne poznajem nikog i ini mi se da to to
prevodim nee proitati ama ba niko.
Verovatno se varam. ivim povueno, ne sreem ljude... Neki naslovi ipak polako
nestaju iz knjiara, zamenjuju ih drugi. Ako od nekoliko stotina kupaca svaki drugi i proita
knjigu, ako je proita makar kasnije - doi e i bolja vremena, ako je nekome pozajmi,
nakupi se to... Ne radim ba sasvim uzalud... Ipak, sumnja je u meni danas jaa: kome
danas treba prevedena knjiga iz istorije estetike, kad mi se ini da se sve oko mene, sa
mnom zajedno, nezaustavljivo sulja niz levak pravo u crnu rupu koja e nas progutati?
Da li je optimistiki ili pesimistiki iznenadni sev kroz glavu: to to tako uporno
prevodim, odnosno radim svoj posao, to je zapravo dranje za ivicu levka da ne bih
skliznula u crnu rupu. Svak ko ima kakvo-takvo uporite, ko moe da se spase onog
suljanja - moguna je taka oslonca za vie drugih. Tako e i moje sadanje uporite,
Ferijev Homo Aestheticus, kad ga prevedem, moda pomoi nekome da ouva bistru
glavu u mutno doba, s bistrom glavom moe se i vie i bolje nego s onom koja nije takva.
I jo jedan sev, seanje, bolje reeno, seanje na dva stiha iz "Onjegina", koji mi se
redovno vraaju u trenucima bespomonosti: "Navika uvek s neba slee/kao zamena kad
nema sree." U prepevu Milorada Pavia, i to da pomenem.
Ko je navikao da radi, radi i ta ga navika dri. Dodala bih da nas dri jo neto:
inat. Nije ba osobina za pohvalu, ali deluje. Radim, dakle, u inat svemu to kao da se
zaverilo da moj rad obesmisli.
ta e biti s knjigom?
Na sve strane sluamo pitanje "ta e biti s nama (s privredom, s mlekom, s
knjigom...)?" Odgovori su neizvesni, u njima se ogledaju stavovi onih koji ih daju, a
nedovoljna obavetenost ini da sve prognoze vie izraavaju strahovanja i
samouverenost nego hladno promiljanje. S knjievnim prevodiocima bie, razume se,
isto to i sa svima drugima. Preskoiu to, i zapitati se ta e biti s prevoenjem knjiga.
Pretpostavljam da e biti velikih zastoja; ve ih ima, nekoliko godina unazad, zbog
oajnog poloaja izdavaa. Ipak, dobre prevedene knjige pojavljivale su se, i pojavljuju se
i dalje, ree nego ranije, podjednako slabo zapaene kao ranije. Ako se i desi da prestanu
da se pojavljuju, ko e to primetiti, i kad?
Zavisi koliko ih dugo ne bi bilo, a to opet zavisi od toga koliko e da traje to to ve
svi zovemo "ova situacija", i koje e to obrte da uzme. U prvo vreme, verujem, veini nee
biti ni do kakve knjige, nego e na brigu za goli opstanak i reavanje najprenijih
problema odlaziti gotovo sva energija i novac svakog potrebitog pojedinca. No ljudi se
privikavaju i na dobro i na loe, te e neki oko sebe potraiti i neko dostupno im

zadovoljstvo. A u takva zadovoljstva nesporno spada i knjiga.

Jedno lino seanje, da potkrepi ovu tvrdnju: pripadam onim generacijama kojima
je u osnovnoj koli obavezna lektira bila i delo Karik i Valja. To je bilo nekoliko godina po
zavretku onog tamo rata, kolske lektire u kompletima nije uopte bilo, a pojedinane
knjige, bar neke, meu njima i Karik i Valja, vrlo su se teko nalazile. Imala sam sreu da
do knjige doem u porodici: moj tea je, u nemakom logoru, trampio oskudni
zarobljeniki obrok ba za nju... i sauvao je. Neko je, dakle, knjigu poneo u rat, u
zarobljenitvo, verovatno mu je pruala utehu a na kraju pribavila i dodatni obrok. Neko je
ostao bez ona dva trula krompira za ruak, pretpostavivi im knjigu i u okolnostima ija se
grozota moe naslutiti, i knjigom ublaio tu grozotu, a na kraju je jedno dete, zahvaljujui
teinoj ljubavi prema knjizi, ispunilo nimalo laku kolsku obavezu. Ovoga se uvek setim
kad ujem ono plaevno 'kome je danas do knjige'.
Kome je stalo do knjige, stalo mu je i danas. Ono to se namee kao stvarnost
navodi itaoce da se iscrpljuju itanjem tampe i da - privremeno - izgube strpljenje za
onu drugu stvarnost koju nude knjige. Pogotovu prevedene knjige, koje esto nude
stvarnost jo udaljeniju od ove koju ivimo.
A iz te emo stvarnosti, ako se ve ona ne moe brzo promeniti nabolje, morati bar
povremeno da iskoraimo. Oni koji neto stvaraju, a meu njima su i knjievni prevodioci,
ine to svojim radom. Ako se od rada danas ne moe iveti, ne moe se iveti ni bez
njega, ni bez te druge stvarnosti koja se radom stvara.
Prevoenje knjiga danas je potrebno samim knjievnim prevodiocima, i retkim
itaocima. elim da verujem da e ve sutra italaca biti vie, i to iz najmanje dva razloga:
itanje o onome to ih neposredno snalazi u obruu koji ih stee (tj. itanje tampe) nee
moi zadugo da vee najvei deo italakih navika - povratak knjizi je neminovan; pri
tome i prevedenoj, razume se. I, razume se, ne samo iz eskapistikih razloga, moda
ponajmanje iz njih. Potrebe za informisanou, za novim saznanjima, za praenjem nekih
dragih nam stranih pisaca, za boljim upoznavanjem malo poznatih knjievnosti - sve te
potrebe, iako potisnute u drugi plan, ostaju potrebe, i na knjievnim je prevodiocima da
odgovaraju na njih koliko to od njih zavisi. Taj trud moe ostati nenagraen, za due ili
krae vreme neostvaren ali, ako je za utehu, ne moe propasti.
(Ovaj sam tekst napisala krajem aprila 1993. A tu, nedavno, ula sam jednu
pritubu knjiara i izdavaa i zapisala je kao dodatak: knjige su ostale, itaoci su otili.)
Nije gotovo ni kad je gotovo
Kad je neki knjievni prevod dovren? Ma na koji nain prevodili, prevodioci stalno
ponovo iitavaju ono to su uradili. I prilikom svakog, ali zaista svakog itanja, imaju
poneto da isprave, a i kad im je prevod ve sasvim spreman za tampu deava se da ga,
na sopstvenu tetu, jo neko vreme zadre da bi jo poneto proverili ili ispravili. Te fine
ispravke bitne su za to da dobar prevod postane jo bolji. Katkad prevodilac ak zaeli da
ceo posao pone iz poetka, u nekom drugom kljuu.
to se mene tie, redovno predajem izdavaima prevode na kojima bih elela jo
da radim. Da ne moram da se drim ugovorenog roka, poneki prevod moda nikad ne bih
ni zavrila... Namee mi se paralela s pisanjem: ako neto piem, osetim kad je gotovo.
Imam li vremena, ostavim tekst da "odlei", posle toga moda unesem i znatne izmene,
pa opet osetim da je dovren. Ako nisam rekla sve to sam htela, piem nov tekst. Ako
nisam napisala kako sam htela - bacam ga. Kod prevoda je drukije: strani autor je
napisao ta je i kako je hteo, a na nama je da to itaocima ponudimo na naem jeziku.
Onome "ta" nemamo ta da dodamo, ali ono "kako" ne da nam mira: ponekad ne

domaimo, ponekad premaimo, a najee smo negde blizu a hteli bismo da budemo jo
blie, srazmerno ljubavi i potovanju koje gajimo prema piscu i njegovom delu.
Zato pitanje 'Kad je prevod dovren?' treba drugaije postaviti: kada ga
proglaavamo dovrenim, kada ga predajemo izdavau? Ako je izdava od rei, i ako smo
i sami od rei, predajemo ga o roku, dakle - onako kako smo do tog roka preveli, tako. Ako
roka nema, s prevodom odugovlaimo, doterujemo ga, okapamo nad njim dok nam se ne
smui, ili dok se ne premorimo, a obino to dvoje ide zajedno. Kad se to desi, prevod
privodimo kraju. Moemo potom za njega dobiti i velike pohvale, ali sami smo retko kad
sasvim zadovoljni.
Prevod proglaavamo dovrenim ako ni posle vie itanja nismo primetili nita to
suvie smeta; ako smo razreili sve nedoumice; smatramo da je gotov posle ispravki koje
smo uneli prilikom poslednjeg prekucavanja... Koliko prevodilaca, toliko prevodilakih
zavrnica. Mera postignua odreuje se tek kad je prevod odtampan, pred itaocem,
dakle kad je za prevodioca kasno da bilo ta izmeni. Kao i obino u ivotu.
Nai praznici
Za zaposlene je praznik dan kad se ne radi. Obino nije posredi jedan, nego
nekoliko dana: veliki dravni praznici praznuju se dva dana, i od vikenda, prethodnog ili
narednog, esto ih dele samo ponedeljak ili petak, koji se potom odrade tamo neke
subote i radni ljudi dobiju ono emu je dat eufemistiki naziv "mini godinji odmor", a re je
zapravo o razdoblju kad se ne radi nita, o danima ispranjenog sadraja. Nikakvo udo
to se o tim praznicima mnogo jede - neim prazninu valja ispuniti.
No nisu svi radni ljudi te sudbine da se za praznike tako prazno provode. Mnogi,
zaista mnogi, i tad moraju da rade, i rade. Meu njima su i knjievni prevodioci. Ako su u
radnom odnosu, jedva doekaju dane kad ne moraju da idu na posao na kojem zarauju
platu, da bi se udarniki bacili na ono od ega ne mogu da ive, ali do ega im je stalo - a
to je prevoenje neke, njima posebno drage knjige. Ako nisu zaposleni, nego su u statusu
samostalnog umetnika, to jest ako im je knjievno prevoenje profesija, tad za njih
zvanini dravni praznici naprosto ne postoje, kao to ne postoje ni vikendi, ni plaeni
godinji odmori. Njihov se ivot odvija ritmom kojim im knjige stiu na radni sto i,
prevedene, odlaze iz kue ostavljajui prazninu u srcu.
ta je praznik za knjievnog prevodioca? Da li dan kad je zavrio s prevoenjem
neke knjige? U neku ruku, mogao bi biti, ali to je dan koji vie otkunjamo nego to ga
proslavljamo. Tog se dana rastajemo s knjigom nad ijim smo prevoenjem okapali, s
kojom smo drugovali nekoliko meseci, ponekad i godinu, dve, i ti su rastanci, kao i svi
drugi, bolni.
Mogli bismo praznikom proglasiti dan kad zapoinjemo prevoenje nove knjige. To
je kao novo prijateljstvo, nova ljubav, i zaista se oseamo nekako sveano i puni poleta.
Taj dan, ako smo raspoloeni, proslavljamo, ali radno, kako se to odskora kae.
A kada ne radimo, kada sebi dajemo slobodan dan? Ponekad, onda kada smo
preveli deo neke celine pa smo zadovoljni onim to smo postigli, ili kad smo nali reenje
za prevodilaki problem koji nas je dugo muio. Jo ako je to jedno reenje klju za
mnoge druge nedoumice koje su nas sputavale u radu, zaista zasluujemo da tog dana
praznujemo. No ima i suprotnog: ima dana kada diemo ruke od posla jer smo naili na
prepreku koju tog trenutka ne moemo da savladamo, ali takav bismo dan teko mogli
nazvati prazninim.
Praznik bi za nas mogao biti i dan kad se pred itaocima konano pojavila knjiga
koju smo prevodili. Ponekad i jeste, no taj dan obino proe nezapaeno. to se na

pojavljivanje knjige due ekalo, to je knjiga vrednija, to ju je tee bilo prevesti - tim
nezapaenije.
Nije neto uzvieno, ali je ljudski: prevodilac se obraduje i kad mu konano stigne
honorar za obavljeni posao. A i on je tim manji to se due na njega ekalo, to je knjiga
za iji je prevod isplaen vrednija i to ju je tee bilo prevesti. A kako je sve krenulo, dan
kad nam stigne novac (koji nam nije najvaniji, ali bez kojeg ne moemo) zaista treba
obeleavati crvenim slovima, jedino to ni najmanji deo tog novca neemo vie moi da
potroimo na slavljenje i praznovanje jer nam ni za goli ivot nee dostati.
Evo kratkog pregleda praznika u ivotu knjievnog prevodioca: dan kad mu je
izdava prvi put ukazao poverenje i dao mu da prevede neku knjigu; dan kad se ta knjiga
pojavila u izlozima. Potom stalno sve novi prevodi, manje-vie nezapaeni, dok jedan od
njih ne donese prevodiocu neku od malobrojnih prevodilakih nagrada. Novi praznik. I,
ponekom, nagrada za ivotno delo koju mu dodele kolege. I to je, otprilike, sve.
U meuvremenu, smenjuju se datumi po kojima ulice dobijaju imena, a prevodioci i
tih dana rade, prevode... I najzadovoljniji bi bili kad bi neko praznike prekratio itajui
knjigu koju su oni preveli.
Novogodinja estitka, 1992.
Knjievni prevodilac na kraju ove nesrene godine: prisea se knjiga koje je preveo
u poslednjih dvanaest meseci: manje ih je nego pre godinu dana, kad ih je, opet, bilo
manje nego godinu dana pre toga. Sve se usporenije dopunjavaju nae prevodilake
bibliografije, sve su dui spiskovi prevedenih, izdavaima predatih, a jo neobjavljenih
knjiga.
O honorarima jedva da se ima ta rei. Rezignirano 'Niko nita ne plaa' postalo je
pozdrav po kom se prepoznajemo u prolazu. Ne samo mi, naalost, ali utoliko gore. Jer
za finansijske muke samostalnih stvaralaca, meu kojima su i knjievni prevodioci, niti ima
organizovane, ma i neuspene brige, niti bilo kakvog mehanizma koji bi pruao bar
palijativno reenje.
Knjievni prevodioci stoje sami na vetrometini. Neki bee u bilo kakav zaklon, neki
diu ruke od svega, a one koji ostaju dri ljubav prema poslu za koji su se opredelili, dri
ih poziv. Kada kaem 'poziv', mislim na lepu stranu prevodioevog ivota. Knjievni
prevodilac se ne postaje po prinudi, niti sluajno, a ponajmanje ravnoduno. Prevodioci
su ljudi pozitivnih strasti, ljudi neoekivano bogatog ivotnog iskustva, irokih pogleda.
Nekima je prevoenje kao profesija produetak interesovanja iz mladosti, neki su se
pripremali za neto drugo a prevoenje ih je povuklo kao izazov a kadikad, bogme, i kao
jedina mogunost opstanka u nekom trenutku.
Ali, ako neko malo bolje upozna vie knjievnih prevodilaca, shvata da su gotovo
svi, kao reka Garona, mogli postati i neto drugo, da su na ivotnom raskru mogli
krenuti i nekim drugim putem, samo da su hteli. Nisu hteli. Osetili su, na neki manje-vie
nedokuiv nain, da je njihov poziv prevoenje. I oni prevode. Uprkos tome to su loe
plaeni. Uprkos tome to njihovi prevodi dugo ame u fiokama izdavaa. Uprkos tome to
ih redovno zaobilaze drutvena priznanja. Uprkos tome to su, kad god zagusti, ostavljeni
na cedilu.
Vremena jesu teka, ali prevodioci se i dalje odazivaju svom pozivu: prevode.
Krilatica o prevodiocima kao mostovima meu narodima otrcala se od upotrebe, ali je
ostala tana. Prevodioci su, po prirodi posla, otvoreni na dve strane, vezani za obe: za
kulturu i jezik s kog prevode, i za sopstvenu kulturu, jezik na koji prevode. Njihov ih poziv
primorava da grade veze meusobnog proimanja i prijateljevanja razliitih kultura.

Veoma im teko pada kad ih sa svih strana zasipaju tvrdnje da njihova zemlja, narod,
kultura, jezik, nemaju prijatelja u svetu.
Zamiljam sliku: dva amca u nabujaloj reci; knjievni prevodilac stoji jednom
nogom na jednom, drugom na drugom amcu. Talasi i struja razmiu amce. Da li e
prevodilac, i sav njegov trud, pasti u vodu - to ne zavisi samo od njega.
elim vam srenu Novu godinu. itajte lepe i dobre knjige.
Svako za sebe a Bog protiv svih
Novi vetrovi razneli su sve to je zaklanjalo istinski odnos izdavaa (odnosno
urednika u izdavakoj kui) i prevodilaca (vai za sve "autore" kao iru kategoriju) i sad
oni na brisanom prostoru stoje jedni spram drugih otkrivajui da odnosa nema: postoje
jedni, i postoje drugi, ponekad ih neki prevod dovede u vezu, ali veza je kratkotrajna i
uee u njoj neravnopravno: ako ni zbog ega drugog, a ono zato to je knjiga koja
zahteva da joj se prevodilac u jednom razdoblju do kraja posveti, za urednika samo deo
izdavakog plana u ijem ostvarenju sudeluje tim saradnika. Ovo znai da mentalno,
stvaralaki, prevodilac ulae znatno vie, dok izdava ima vea materijalna ulaganja (ali i
oekivanja). Neravnopravnost postaje jo izrazitija kad znamo da e izdava manje-vie
lako nai zamenu za prevodioca koji ne moe ili nee da obavi posao, a da e prevodilac
vrlo teko nai drugog izdavaa ako prvi ne moe ili nee da objavi njegov prevod.
Osim ove, subjektivno doivljene neravnopravnosti, postoji i ona vrlo opipljiva. Sve
odluke donosi izdava: izbor dela, izbor prevodioca, stavke ugovora (sva prava njemu,
sve obaveze i eventualne kazne autoru); rok za predaju prevoda, visina honorara, izlazak
ili neizlazak knjige iz tampe, cena knjige, ponavljanje izdanja... sve je to iskljuiva
nadlenost izdavaa. A na kraju, kad na sve pristane, i uradi posao, prevodiocu ostaje da
vrlo dugo eka honorar.
U igru sam ula u doba samoupravljanja: pravili su se nekakvi sporazumi o
uzajamnim pravima i obavezama, naroito o honorarima, koje izdavai nisu potovali, a
prevodioci su bili nemoni da to i dokau: zlatno doba za urednike. Teka su vremena,
govorili su, prevodioci moraju da dele sudbinu izdavaa... Izdavai su tad iveli dobro, i
samoupravljanje je bio odlian paravan za izvrdavanje profesionalnih i ljudskih obaveza
prema autorima.
Mnogo se toga promenilo otkako sam poela da prevodim. Izdavai su muili svoju
muku, prevodioci svoju... ini se da nam svima preti potop. Ima li, u tom sluaju, ikakva
smisla postavljati pitanje honorara, poslovnih odnosa, dobrih obiaja? Zato se oduvek
moralo cicijaiti ba na autorskim honorarima, koji su zanemarljiva stavka u poreenju s
ostalim izdavakim obavezama, emu kruti i za nas poniavajui ugovori kad i urednici i
mi spadamo u onaj tanki sloj koji sebe smatra kulturnim i kultivisanim, te bismo se, u
skladu s tim, mogli i lepo dogovoriti o meusobnim pravima i obavezama. Zato smo, ne
svi zajedno, nego svako za sebe, dozvolili da se poloaj knjige, svih nas, dakle, ovako
sroza? Zato se nismo udruili u nastojanju da taj sunovrat zaustavimo? Moda bi
vredelo.
Uverena sam da ni kultura ni knjiga ne mogu propasti. Moemo propasti samo mi,
koji se danas bavimo poslovima vezanim za knjigu. Mogu neke knjige ostati privremeno i
trajno neprevedene ili neobjavljene, i nenadoknadiva je teta za one koje e ostati
nenapisane, ali kad se klatno zanjie iz novokomponovane kulturne sfere, bie ponovo i
izdavaa, i pisaca, i prevodilaca, i drave da pomogne gde treba (ili, makar, da ne
odmae), i sponzora. Valjda e oni uspeti da bolje urede meusobne odnose.

Svi moji ugovori

Nakupilo ih se. Ako se u optoj besparici i moe nai izvesno opravdanje za to to
nam izdavai ne plaaju za na rad (velika ast malobrojnim izuzecima!), za poniavajue
odredbe ugovora koje sklapamo s njima nema opravdanja ni za njih, a bogme ni za nas
koji na njih pristajemo.
Veina naseda uveravanjima, koja nisu uneta u ugovore, da e sve biti u redu, a
znam da mnoge moje kolege i ne itaju paljivo ugovore koje potpisuju. Ja ih itam i uvek
mi pripadne muka. Ponekad i odbijem da potpiem.
Ti ugovori - tipski, sroio ih je izdava - propisuju nae obaveze, i njegova prava:
nad nama, i nad naim delom. Nae su obaveze odreene sitniavo i precizno: za vie
od pet lektorskih ispravki po stranici ova se prekucava o naem troku, za svakih
petnaest dana zakanjenja odbija nam se i do 10% celokupnog honorara; ako, udom,
primimo honorar unapred, a ne uradimo posao, honorar vraamo uz pripadajuu mu
kamatu (a ako izdava zakasni da nam ga isplati, klauzule o kamati nema). Ako pak delo
uopte ne objavi, moe da raskine ugovor i bez naknade autoru. Poneki izdavai
ugovorom predviaju da za sva vremena postaju vlasnici onoga to smo preveli, iako
imaju interno pravilo da izdanja ne obnavljaju; drugi su velikoduniji, pa se ograniavaju
na nekoliko godina. Neki, ak, stavljaju tapiju na sve to pisac napie, a prevodilac
prevede, u buduih pet-est godina, bez obzira na to hoe li to objaviti ili ne...
U tim tipskim ugovorima mesta predviena za obaveze izdavaa obino su
nepopunjena: obino nije naznaen rok u kojem delo mora biti objavljeno, nije naveden
tira u kojem e biti tampano. (A ima i zanimljivih omaki: poslat mi je na potpisivanje
ugovor koji je obeavao honorar od 10.000 dinara po tabaku za tira od 100.000
primeraka. Kad sam se pobunila, prilino glasno, zaudili su se: pa to je omaka, svakom
je jasno da je obrnuto, 100.000 po tabaku, za tira od 10.000 primeraka.) Mi ne smemo
nijedan deli svog prevoda da objavimo na drugom mestu, ali smo duni da (besplatno)
uestvujemo u svakoj akciji koju izdava smisli zarad propagiranja dela.
U nekim ugovorima postoji i odredba po kojoj izdava ima pravo da menja,
doteruje, preinauje na prevod i menja mu namenu.
Deava se da izdava narui prevod, prevodilac prevede i preda, ak i honorar
dobije, a onda se ispostavi da izdava uopte nema autorska prava na to delo. Prevodilac
je, dakle, radio za fioku. Izdavake su fioke i inae prepune plaenih prevoda koji tamo
ame godinama: dokaz vie da je honorar koji je izdava isplatio neto to se, kao manjevie zanemarljiva stavka, najlake da prealiti.
Je l' neko rekao 'Evropa'?
Dok kod nas stvari s ugovorima stoje kao to stoje, u Evropi se pomeraju. Krajem
1994. Evropski savet udruenja knjievnih prevodilaca (CEATL) usvojio je deset
preporuka sroenih na Konferenciji o knjievnom prevoenju u Amsterdamu. Ovaj dekalog
posluie kao osnova za utvrivanje evropskog tipskog ugovora i bie saopten svim
organizmima koji pomau prevoenje time to izdavaima daju materijalnu pomo iz
svojih fondova.
Evo nacrta tih "deset zapovesti":
Opta naela:
1. Prevodilac potpisuje ugovor po kojem zadrava autorsko pravo na svoje delo.
2. Pravina nadoknada za narueni prevod isplauje se prilikom predaje prevoda.
3. Kad tira prevazilazi prag utvren ugovorom i prava prevodioca proporcionalno

se uveavaju.
4. Novano e se nadoknaditi svako dodatno korienje prevoda.
5. tite se moralna prava prevodioca, naroito njegovog imena - koje mora da se
pojavi itljivo - i potuje se celovitost prevedenog teksta. Po pravilu, prevod se radi na
osnovu teksta napisanog na izvornom jeziku.
6. Izdava e prevodiocu podnositi na uvid godinji obraun.
7. Pred sudovima, prevodilac nee biti smatran odgovornim za sadraj teksta koji
je preveo.
8. Obaveza je izdavaa da se uveri u profesionalnu strunost prevodioca.
9. Isplaivanje celokupne pomoi za prevoenje zavisie od pridravanja ovih
pravila i prevodilac treba da bude obaveten o iznosu i uslovima koji se odnose na njegov
doprinos.
10. Prevodioci trae podrku evropskih vlasti u utvrivanju i usvajanju ovog tipskog
ugovora.
CEATL nastavlja istraivanje o profesionalnom poloaju knjievnih prevodilaca u
Evropi.
(Izvor: TransLittrature 9, leto 1995, polugodinji asopis, izdavai ATLF - Association des
Traducteurs Littraires de France i ATLAS - Assise de la Traduction Littraire en Arles.
Nisam pravnik i moda nisam sve dobro prevela. Ali, i s ovakvim prevodom, razlike
izmeu naih i evropskih ugovora su vrlo uoljive.)

Ponovo u arobnoj zemlji

UDESNI SUSRETI
etiri puta jedanaest
Pred kraj 1992. svodila sam svoje prevodilake raune. Bilo mi je potrebno da, kao
knjievnom prevodiocu u statusu samostalnog umetnika, dokaem da sam se u prethodne
etiri godine zaista bavila prevodilakim poslom kako bih, i u naredne etiri godine, imala
obezbeeno zdravstveno i penziono osiguranje. Uslov da mi se odgovarajui doprinosi i
dalje uplauju bio je, za mene kao i za sve prevodioce proze, da je tokom prethodnog
etvorogodinjeg razdoblja objavljeno najmanje trideset tabaka teksta u mom prevodu
(jedan tabak je, otprilike, esnaest strana kucanih s dvostrukim proredom). Trideset
tabaka, to je etiri stotine osamdeset stranica - ili, prostije reeno, jedna podebela, ili dve
"prosene" knjige.
U protekle etiri godine izilo je, u mom prevodu, jedanaest knjiga raznih debljina,
tankih ponajmanje. Bilo mi je pri ruci, pa sam pogledala koliko sam objavljenih prevedenih
knjiga imala etiri godine pre toga: takoe jedanaest. A pre toga: ponovo jedanaest, za
etiri godine. I u etvorogodinjem razdoblju koje mu je prethodilo - takoe jedanaest (uz
neto natezanja kad je ta izilo...). U etiri etvorogodinja razdoblja, dakle, pojavilo se
etiri puta po jedanaest knjiga u mom prevodu.
Puka sluajnost, najverovatnije. Ali, u ono doba neizvesnosti i, priznajem, straha,
oseajnost nam se izotravala za svaki stvarni ili prividni znak po kojem bismo se mogli
orijentisati, shvatiti gde smo, ta radimo i ta nas eka. Utrojena etvorka - u etiri
etvorogodinja razdoblja etiri jedanaestice - da li to neto znai? etiri jedanaestice
daju etrdeset etiri - to jest, jo dve etvorke vie, da li to neto znai - osim da su
izdavai, za poslednjih esnaest godina, objavili etrdeset etiri knjige koje sam ja
prevela? Primeujem, uzgred, da je esnaest - etiri puta etiri.
U neko drugo doba ovo bi moda bila prituba kako mnogo prevodim a bedno
ivim, ali u ono doba to je moglo delovati i kao hvalisanje - ne samo to sam uopte
prevodila nego sam jo i mnogo prevodila.
Na bedni ivot ve je potroeno previe rei. Neto drugo mi nije dalo mira. U
numerologiju ne verujem, pa je i ne poznajem, ili je moda obrnuto... Ali, pred znaenjem
simbola oseam zbunjenost koja se ponekad granii sa strahopotovanjem.
Posegla sam za sjajnim evaljeovim i Gerbrantovim Rjenikom simbola (prev. A.
Buljan, D. Buan, F. Vuak, M. Vekovi, N. Gruji, Zagreb, 1983). "Brojevi su od starih
vremena pruali izabranu podlogu za simbolike produkte", pie. "Oni ne izraavaju samo
koliine, nego ideje i sile. Budui da za tradicionalan nain miljenja ne postoji sluaj,
broju stvari ili injenica pridaje se velika vanost, a broj sam omoguuje katkada da se
postigne istinsko shvaanje bia i zbivanja."
Poela sam traganje od znaenja jedanaestice. Nezgodan broj. Dok je desetka
simbol potpunog ciklusa, jedanaest je znak neumerenosti, nerazumnosti, prekomernosti.
Ovaj je broj, pie u Rjeniku simbola, broj individualne inicijative koja se ispunjava
nezavisno od kosmikog sklada... Prevodim na svoj prizemni jezik: tano, premnogo je
jedanaest knjiga svake etiri godine, i sama sam kriva to toliko radim, a sklada to se
tie, kosmikog ili linog, kako ga moe biti kad nezavisno od sopstvenih elja i
interesovanja moram da se, kao prevodilac, uputam u najrazliitije oblasti, tokove misli,
reenica, oseanja. U ravnoteu se mogu dovesti, moda, ako se naknadno

zainteresujem, zavolim pisca i delo koje prevodim (a to se, velika mi je uteha, najee i
dogaa).
ta kae za etiri, za toliko uetvorostruenih etvorki? Slobodno prepriano, ovo:
broj etiri je jo od preistorijskog doba simbolizovao ono to je vrsto, opipljivo,
pristupano ulima. Jedinstveni je simbol potpunosti i sveobuhvatnosti. etiri je brojka
koja simbolizuje svet - i to najee materijalni - u njegovoj celokupnosti... etiri je
organizacijski princip i, na neki nain, snaga.
A ta mi je to govorilo, onda? Da me prevodilaki posao, makar i prekomeran, dri
za zemlju, za opipljivu realnost, da mi daje snagu i ini moj ivot potpunim.
Sveobuhvatnost, celovitost etvorke izravnava, i nadilazi travu prekomernost
jedanaestice, zakljuila sam - ne zato to sam bila sigurna u to, nego zato to sam elela
da bude tako.
Ako neko zna odgovor...
"Seam se da sam ponekad imala utisak da 'vampirizujem' svoje autore. Ipak,
nisam mislila da e to otii tako daleko." (Ovo pie Mirej Roben, prevodilac nae
knjievnosti na francuski).
"Jednog martovskog dana prole godine radila sam na prevodu Barutane Ljubice
Arsi. Krajem popodneva otila sam da se malo promuvam po biblioteci. Odavno sam
elela da bacim pogled na ono to je pisao Papini, italijanski pisac koji je pomalo pao u
zaborav. Uzela sam, dakle, njegovu Histoire du Christ (Payot, 1922!). Vrativi se kui,
poela sam da je prelistavam. Kako sam se iznenadila kad sam pronala reenice... koje
sam prevodila to jutro! Tri ili etiri, koje je Ljubica Arsi spretno ukljuila u svoju erotskooniriku prozu.
Odmah sam joj pisala da joj ispriam kako sam provalila neke tajne njene alhemije.
Ona sama nala je Histoire du Christ u biblioteci ljudi kod kojih je bila na veeri. Uinilo joj
se zanimljivim da istakne religijski aspekt svoje prie o nemoguoj ljubavi 'pozajmivi'
nekoliko redova od Papinija.
Da mi je to delo dospelo u ruke nekoliko meseci ranije ili kasnije, zacelo ne bih
nita primetila. Zato je trebalo da se to desi istoga dana. Ako neko zna odgovor..."
(Prevedeno iz TransLittrature, br. 5, leto 1993, blok "Je me souviens" u kojem je
redakcija, povodom obeleavanja 20. godinjice ATLF - Udruenja knjievnih prevodilaca
Francuske, traila od lanova da iznesu neke svoje uspomene.)
Kako je faraon Ehnaton uao u moj ivot
Razliiti su, ali ne previe, i uglavnom uhodani putevi kojima neka knjiga stie do
prevodioca, odnosno on do nje: ili on otkrije knjigu pa s njom juri izdavaa, ili izdava ima
knjigu koju eli da objavi, pa trai prevodioca. No ponekad se prevodilac i tekst nalaze
nekim nedokuivim nainom, da ne kaem udom. Jungovci bi govorili o sinhronicitetu, a i
ja u, malo kasnije.
Prevodila sam Gombrihovu The Story of Art. Godina je 1977 - razdoblje kad sam
ivela sama i mogla da se do mile volje posveujem svakom predmetu koji bi me
zainteresovao. Istorija umetnosti i civilizacija oduvek me je zanimala, a u ono doba stari
Egipat naroito.
O starom Egiptu Gombrih je govorio u poglavlju "Umetnost za venost". Okruila
sam se svim knjigama koje sam imala i koje su bile u nekoj vezi s Egiptom i sa
zadovoljstvom proirivala svoje znanje. Upravo sam prevodila sledei odlomak: "... Za sve
to vreme samo je jedan ovek uzdrmao gvozdene okove egipatskoga stila. To je bio kralj

iz Osamnaeste dinastije, iz razdoblja poznatog pod nazivom 'Novo carstvo', a ovo je

osnovano posle katastrofalnog osvajanja Egipta. Taj kralj, nazvan Amenofis IV, bio je
jeretik. Ukinuo je mnoge obiaje osvetane hiljadama godina starim predanjem. On nije
eleo da odaje potu mnogim, udnovato uoblienim bogovima njegovog naroda. Za
njega, samo je jedan bog bio vrhovni, Aton, njega je oboavao i predstavljao ga u obliku
sunca. Sebe je nazvao Ehnaton, po tome bogu, a dvor je preselio van domaaja
svetenika ostalih bogova, na mesto koje se danas zove El-Amarna.
Slike kakve je on naredio da se prave mora da su svojom novinom zaprepastile
Egipane njegovoga doba. Na tim se slikama nije moglo nai nita od sveane i krute
dostojanstvenosti ranijih faraona. Umesto toga, dao je da njega samog prikau kako die
svoju erku u krilo, eta s enom po vrtu, oslanja se o tap. Neki od njegovih portreta
prikazuju ga kao runog oveka - moda je eleo da ga umetnici portretiu u svoj njegovoj
ljudskoj prolaznosti, ili je moda bio toliko siguran u jedinstveni znaaj koji je imao kao
prorok, da je uporno nastojao na istinskoj slinosti."
Elem, prevodim ja taj odlomak, a pored mene nedavno nabavljena knjiga eseja
Karla Abrahama, na francuskom, Psychanalyse et culture, meu kojima je i jedan esej o
Ehnatonu. Neprestano mi je bila na dohvat ruke, jer me je bila zainteresovala linost
Ehnatonova. I, ba tad zazvoni telefon: urednik s Treeg programa (radija) pita da li bih
prevela Abrahamovu studiju o jednom egipatskom faraonu i njegovom monoteistikom
kultu...
Da, prevela bih, odgovaram i nastojim da ne klikem od radosti i uenja; da, to me
interesuje (tu ve manje uspevam da zvuim poslovno); da, imam i knjigu, evo je tu... I
vie: upravo iz jedne druge knjige prevodim odlomak ba o tome faraonu...
ista sluajnost? Neka via sila koja se umeala iz samo njoj znanih razloga?
Nisam od onih koji mnogo razbijaju glavu s mistikom, ali ovo sam doivela kao malo,
prijatno udo.
Sinhronicitet u sinhronicitetu
Mnogo godina kasnije kao veliko udo doivela sam nain na koji mi se ispunilo
jedno prieljkivanje (kad se prieljkivanje ispuni, to je ve udo, ali ovoga puta ima i vie) i
nain na koji je jedna knjiga koju je trebalo prevesti dola ba u moje ruke.
Godinama prevodim uglavnom za jednog izdavaa i uglavnom jednu vrstu knjiga:
humanistiku s francuskog. U tu jednu re, humanistika, stao je poprilian broj oblasti:
psihologija, antropologija, istorija, istorija religija, geografija, mitologija, sociologija,
psihoanaliza, knjievna kritika, a najee sve to pomeano u "interdisciplinarnu studiju".
Prevoditi jednu takvu studiju za drugom (a nikad ista meavina oblasti, i nikad isti pisac)
znai, izmeu ostalog, dovesti se povremeno u stanje potpune iscrpljenosti i zasienosti.
Tad posao zastaje, to je za prevodioca u statusu "samostalca" prilino nezgodno jer i u
takvim razdobljima i on i njegova porodica moraju od neeg da ive...
Jedno takvo razdoblje nastalo je dok sam s francuskog prevodila veoma opirnu, a
meni posebno zanimljivu interdisciplinarnu studiju o Zaratustri. Kad sam prevela oko dve
treine knjige (oko 350 strana), nisam mogla dalje, to jest prevodila sam uz nenormalno
velik napor. Ali, bila je '93, i moralo se napred.
Onda sam poela da matam: da se odmorim, ne mogu, ali ako bih malo promenila
aktivnost bilo bi mi znatno lake. Recimo, da dobijem neku knjigu koju treba prevesti s
engleskog, da se odmorim od francuskog, pa da bude kratka, da je u jednom dahu
zavrim, pa da bude neka oblast koju koliko-toliko poznajem (za studiju o Zaratustri
morala sam da uim istoriju, geografiju, knjievnost i religije Evrope, Bliskog, Srednjeg i

Dalekog istoka...), i jo da prevod bude plaen brzo i makar malo bolje od ovog sada...
Sasvim pusto matanje, jer s veinom izdavaa odavno sam pogubila veze, a ni vreme
nije bilo za neke izdavake poduhvate pa da mogu da se nadam da e neko da me trai.
Ipak, nekoliko dana kasnije zazvonio je telefon. Javila se koleginica koju sam znala
samo po imenu, i koja je prela u privatne izdavae, i koja eli da objavljuje dela
jungovske orijentacije, i kojoj su u Udruenju, kad se raspitivala za prevodioce s
engleskog, dali i moj telefonski broj, i kojoj treba da se prevedu dve knjige s engleskog,
hitno, platila bi toliko-i-toliko (dobro), i da li bih ja... Jedna od njih bila je knjiga o
sinhronicitetu, to jest o neuzronim dimenzijama ljudske sudbine...
Veoma uproeno reeno, sinhroni dogaaj je kad se neto izvan nas podudari s
neim u nama... Otprilike kao to se meni tog trenutka dogodilo. Knjiga koju sam dobila
da prevedem preko reda, da bih "presekla" prevoenje studije o Zaratustri koje je
"zalajfovalo" zbog mog premora, bila je tano ono to sam prieljkivala, jedino nisam
mogla ni da zamislim da bi i temom mogla da se tako savreno uklopi u moja
prieljkivanja da ih sobom otelotvori.
Pitajui se kako se to dogodilo, mogu da prepriam knjigu o sinhronicitetu koju sam
prevela, ili da laskam sebi kako sam, trudei se da, u zaratustranskome duhu, dobro
mislim, dobro govorim i dobro delam, i zasluila da mi se dogodi neto lepo, ili da, ipak,
ponovim pitanje francuske koleginice Mirej Roben: ako neko zna odgovor...

PESNICI, PREVODIOCI, PESNICI

Pesnik, njegov prevodilac i jo jedna osoba
Bliski su mi gotovo svi problemi prevodilakog rada i esto piem o njima, ali jedan
uporno zaobilazim. A ba je taj moda najzanimljiviji, da ne kaem najnedokuiviji:
prepevavanje poezije. Mogue je da ga izbegavam zato to u sebi nosim jedno vrsto
ukotvljeno impresionistiko merilo koje ne umem da primenim, niti da ga definiem, ali
mogu da opiem kako se nastanilo u meni.
Sticaj okolnosti poastvovao me je time da budem svedok jednog susreta pesnika
s njegovim prevodiocem, prvim linim susretom koji su njih dvojica imali, i koji je za
pesnika bio sasvim neoekivan, a za prevodioca i jo jednu osobu (moju malenkost)
veoma mnogo oekivan i prieljkivan, ali i s tekom mukom ostvaren.
Prevodilac je bio Milovan Danojli, a pesnik Josif Brodski, stanar minijaturne
sobice u ogromnom deljivom stanu (kv. 28) na Ligejnom prospektu 24 u Lenjingradu, koji
se tad, krajem aprila 1970, jo tako zvao. Moda stan i nije bio velik i deljiv, ali tako sam
ga zapamtila. Seanje je varljivo, a ja sam bila uzbuena.
Nekoliko meseci je Josif Brodski bio najvanija linost u naim ivotima,
Danojlievom i mom. Na je pesnik prepevavao ruskog na osnovu prevoda koji mu je
pripremila Milica Nikoli - on tada ruski nije dobro znao, ali ga je pesnik Brodski neodoljivo
privlaio... o tome e, valjda, on sam. Odredio je sebi normu, osam stihova dnevno. Bila je
zima, i esto smo odlazili u Lipoviku umu, onako, u etnju, i moglo nam se. Prevodilac
je, naglas recitujui, oslukivao domet sopstvenog uinka. Deavalo se da potpuno
izmeni poneki prepev, koji je meni zvuao sjajno, i bilo mi je ao to je odbaen. I tako se
nakupilo oko dve hiljade prepevanih stihova.
Onda je Danojli dobio neki poziv da s grupom naih umetnika ode u Moskvu na

desetak dana. Odmah je odluio da se doepa Lenjingrada i potrai Brodskog. Utrpala

sam mu se, elela sam i ja da upoznam oveka koji je u to vreme bio i deo mog ivota
(jednog od mojih prethodnih ivota; tad ni sanjala nisam da u jednom biti knjievni
prevodilac).
U Lenjingrad smo stigli ujutru, nekim luksuznim vozom u kom je svaka kabina
spavaih kola imala sopstveni izlaz pravo na peron. Tano ispred vrata nae kabine na
peronu je stajao ovek "zaduen" za nas. Obeao je da e potraiti Josifa Brodskog. Tri
dana kasnije, na sastanku koji je Danojliu upriliio s mladim lenjingradskim pesnicima u
nekom raskonom domu s tavanicama islikanim anelima, rekao je da Brodski, naalost,
nije u Lenjingradu. Brodski je u tom trenutku bio s nama, ve smo trei dan bili takorei
nerazdvojni. Da li ga je ba u tom domu, ili na nekom drugom mestu pozdravio neki od
"zvaninih" pesnika, moda ak i onaj "zadueni", ne seam se tano, ali neto slino se
svakako dogodilo.
Josifa Brodskog smo potraili im smo sa stanice stigli u hotel, jo za vreme
doruka, predoseajui ta e "zadueni" da uradi. O tome je Danojli ve pisao sreeno
i, valjda, tano. Moja su seanja maglovita: telefonski pozivi u kojima nismo smeli
otvoreno da kaemo ta hoemo, niti su se sagovornici usuivali da nam jasno odgovore;
jedno tajanstveno ime: Pavel Ivanovi Bahmanov, on je kljuni ovek. Dao nam je adresu
biveg tasta Josifa Brodskog; napeto iekivanje na stepenitu, ispred nekih velikih vrata,
nepoverljiv starac koji odbija svaki razgovor, ruka koja kroz vrata na kraju dotura ceduljicu
s adresom koju smo traili.
Posle podne smo bili tamo. Mislim da se nismo prethodno najavili. U polumraku
stepenita i prostorije iza vrata koja je otvorio neki mladi nismo se dobro videli. Dao nam
je znak da idemo za njim, i u mom seanju je to bio dugaak put kroz neke prostrane
odaje u ijim se udaljenim krajevima neto deavalo. Onda smo proli kroz nekakvu
pretrpanu fotolaboratoriju, pa preskakali visok prag da bi se nali u sobiku koji je i bez
nas troje bio zakren, i tek tad se on okrenuo - jasno smo videli rieg mladog plavookog
oveka u dinsu - i rekao neto kao "No, to ja."
Mi smo znali ko je on, on nije znao ko smo mi, osim da smo posetioci iz
Jugoslavije. Poznaje jugoslovenske pesnike, prevodi Desanku Maksimovi. Smestite se,
hoete li aj, kafu? Radni sto, knjige, reo na nekoj ploi uza zid, mala nelagodnost.
Razgovaralo se meavinom engleskog, ruskog, poljskog, srpskog...
Nikakvo udo to je ruskom pesniku promaklo da mu se na predstavio kao
prevodilac njegove poezije. Ne seam se o emu se razgovaralo dok razgovor nije stigao
do poeme "Isak i Avram". Prelom: Josif Brodski je u jednom trenutku sa zaprepaenjem
shvatio da je Milovan Danojli, uz mnoge druge njegove stihove, prepevao i tu dugaku,
velianstvenu poemu. Sasvim spontano, kao da hoe da dokae da govori istinu,
prevodilac je odrecitovao jednu strofu svog prepeva. Pesnik je nastavio, na svom jeziku;
prevodilac je odrecitovao prepev. Sobiak se pretvorio u mesto nadmetanja dva jezika:
svaka sledea strofa izgovarana je glasnije od prethodne. Stihove koje sam ve znala na
srpskom sad sam mogla da ujem i u izvorniku, iz prve ruke. U malom prostoru u kojem
smo se nalazili recitovanje dvojice pesnika stopilo se u mojim uima u jedno: valjda je to
bila poezija, ista.
Kasnije su Danojlievi prepevi, objavljeni u knjizi Stanica u pustinji, nagraeni
naom nagradom "Milo N. uri". Jo kasnije, osporavali su ih neki novi prevodioci, bolji
poznavaoci ruskog. Nisam pesnik, ne prepevavam poeziju, ne znam ruski, ni teoretiar
prevoda nisam. Uz toliku nemerodavnost, ipak sam slobodna da kao merilo uspenosti
Danojlievog prepeva uzimam ono uzbuenje koje me je obuzelo u grmljavini pesnikih

sazvuja to se razlegala sobicom na Ligejnom prospektu pre etvrt veka.

Na kraju, lini postskriptum: na primerku "Stanice u pustinji" koji mi je poklonio,
Danojli je u posveti napisao "Jeleni, od zajednikog prijatelja..." Godinu dana kasnije
palo mi je na pamet da piem Brodskom, ne seam se vie ta. Odgovorio mi je i na kraju
me pozdravio trojezino, i gotovo istim reima kao i Danojli u svojoj posveti: "Votre
mutual przyjacel"...
Milovan Danojli, kolega
S Milovanom Danojliem sam razgovarala o prevoenju 9. decembra 1990. Tog su
dana bili nekakvi izbori, onda su nam se inili strano vani. Prvi viestranaki, tako
neto. I on sam je bio kandidat za neto. Izgubio je. Kao kandidat, nipoto kao pisac.
Moda postoji nekakva obrnuta srazmera: to vei politiar - to manji pisac... Niti je moje
da o tome sudim, niti, ma i nepozvana, hou da se uputam. Razgovor (zamiljen kao
intervju za Prevodilaki meridijan) tekao je ovako:
Kao pesnika te ne treba predstavljati, a poznat si i kao prevodilac. Reci
neto o svojim prevodilakim poecima.
"Ja sam poeo da prevodim iz znatielje. U prevoenju, kao i u pisanju, postoji
jedan izazov: kako izraziti odreenu grau, odreeno oseanje. U pisanju originalnih
stvari to je i tee i lake. Tee utoliko to si sam odgovoran za ono to govori, a lake je
jer pesma, odnosno pria, doe, ponekad cela, sama i - u tvojoj su ruci i no i pogaa, ne
odgovara za vernost. Hteo si da kae ono to si napisao i napisao si ono to si hteo da
kae i mnogo te tee mogu uhvatiti u takozvanoj nevernosti.
Dakle, kad sam poeo da uim jezike, ve od prvih poetaka, u originalnoj pesmi,
odnosno tekstu, bilo je uvek nekog izazova: 'Kako bi to izgledalo kod nas, na naem
jeziku?' U tom smislu prevodilatvo je stvaralatvo, jer podstie oveka da pronae izraz
ne za neku ideju, ne za neku misao, ne za neko oseanje, za neki podstrek, kao u
originalnoj pesmi, nego za neto to je ve formulisano na stranom jeziku, a privlai i
podstie da se iskae i na tvome jeziku. Tako bih, otprilike, mogao da objasnim te
stvaralake poetke, podsticaje i razloge za iskuavanje u prevodilatvu."
I ja imam slino oseanje kad prevodim neku knjigu, jedva ekam da
prevedem da vidim ta e dalje biti. U tome ima neeg od onoga 'kako e izgledati
na naem jeziku'. Treba da ti zahvalim za to to sam sad prevodilac: poetak mog
prevodilakog rada nekako se poklopio s tvojom nekadanjom odlukom da vie ne
prevodi esejistiku, nego da samo prepevava poeziju, a za eseje koje su ti nudili
preporuivao si kao prevodioca mene. Ali onda, kada si prevodio esejistiku Siorana, recimo, taj je prevod skrenuo veliku panju na sebe - to je bilo pre 20-25
godina, kad za tobom jo nije bilo ovoliko knjiga kao danas - da li je prevoenje
esejistike bilo neki podsticaj za tvoje sopstveno pisanje, kao tema, ili kao stil?
"Ja u ti na to odgovoriti ne samo u vezi s esejistikom nego i u vezi s poezijom,
koju sam mnogo vie prevodio. Prvo da kaem jednu stvar: ovek moe da prevodi samo
odreene vrste knjievnih dela. Moe da prevodi ono za ta ima renik, ton, za ta ima
oseanje. Poto piem esejistiku i poeziju, od poetka sam bio usmeren na te dve vrste
prevodilakog posla i to, naravno, nije sluajno.

Inae, prevoenje je jedan od najsavrenijih i najozbiljnijih naina itanja. U onom

smislu u kojem sam ozbiljno itao esejistiku i poeziju, desetak pisaca koje sam preveo s
francuskog, engleskog i ruskog, u tom smislu su me ti pisci duboko obeleili i obogatili.
Svaki put sam proplivao kroz tela Siorana, Brodskog, Jejtsa, Paunda, Himenesa,
Joneska, ekspira, Aragona, Bodlera, Klodela, Pasternaka i drugih pesnika. Pri svakom
od tih prevodilakih podviga, odnosno bavljenja tim piscima, do te sam se mere
poistoveivao s njima, do te mere sam prolazio kroz njihovu stvaralaku radionicu, da je to
neizbeno ostavljalo traga na ono to sam pisao i to u kasnije, naroito kasnije, pisati."
Da li moda postoji nekakva razlika, ikakva razlika u odnosu inspiracija - rad
u prepevavanju tue i ispevavanju vlastite poezije?
"Kako da ne. Kad piem svoju pesmu, onda moram ustanoviti i sredstva i izraz i
merila, odnosno cilj. Original mi daje ta bi prevod morao biti. Ja tu mogu uzeti vrlo mnogo
slobode, mogu prii poslu s nadahnuem ili s manje nadahnua, ali uvek se vidi ta bi
trebalo dostii. Prepev je utoliko uspeniji ukoliko je blii tome to mu stoji pred okom.
U pisanju svojih stvari piscu je, kao to sam maloas govorio, lake i tee - lake
jer uvek moe rei 'to sam hteo' i kad se nije to htelo, a tee mu je upravo zbog te
beskrajnosti koja ga okruuje. Kad uzme jednu Bodlerovu pesmu, tano vidi ta je ona i,
otprilike, pokuava da to postigne u svom jeziku, da je oponaa. Kad izjutra krene na
ist list hartije, sam Bog zna ta radi i kad si pogodio a kad promaio."
Nije u najneposrednijoj vezi, ali ipak, moda ima neke male veze - jedno
isto tehniko pitanje: seam se kad si prevodio Brodskog. Odredio si sebi normu
koliko e prevesti svakoga dana - osam stihova - i tu normu si dostizao i esto
premaivao, i to u jednoj oblasti za koju se obino smatra da je krajnje nepodlona
normiranju. Da li i dalje tako radi?
"Da, da. Naime, dalje ne radim jer sad ne prevodim, prevodio sam Klodela pre dve
godine. Za sopstvene pesme to je nemogue, ali za prozu, da. Kad piem prozu ja radim
svakog dana. To je krvav posao. Ne moe prevesti jednu knjigu od pet hiljada stihova,
Jejtsa, ili Klodela, ili Brodskog, ta sam ve radio, pa da eka kad e ti to pasti na pamet,
kad e ti doi inspiracija, kad e biti raspoloen da radi. To je rad koji treba uraditi. Ja
sam, u tom smislu, vrlo praktian ovek. Pet hiljada stihova, to znai pedeset dana po sto
stihova, ili petsto dana po deset stihova. Ako ne uradi knjigu za godinu dana, nisi nita
uradio. Prema tome, u tom sam smislu to rasporeivao - da bih sebe naterao na rad.
Naravno, kad pie svoje pesme, postoje periodi kad se piu pesme, i periodi kad
se ne piu. Kad piem, piem dnevno po sto stihova, po dvesta, trista stihova, kad ne
piem, ne piem nijedan. Ali za prevoenje, za prepevavanje, mora sesti ujutru, zagrejati
stolicu i baviti se time pola sata, sat, dva sata. Isto vai i za prozu: ako ne uradi tri
stranice dnevno, za devedeset dana to je 270 stranica - ako to nisi uradio, ta si uradio?
Nee ekati kad e ti dunuti da to radi, jer onda nee uraditi nikad."
Sad neto drugo. Pie za decu, a prevodio si i slikovnice. To je simpatina i
potcenjivana vrsta knjiga, ali u tvom prevodu pomalo lii na udo. Imam u vidu
Dobro drvo. To je knjiga koju mala deca vole, vea deca i odrasli s osmehom
proitaju za nekoliko minuta, a stari je itaju stalno iznova, kao molitvu. Kako si to
postigao?

"Ne bih se ba sloio da je tako. Prevodio sam to sasvim pristojno, ini mi se da

ak nije ni najbolje prevedeno... Mi prevodioci smo ponekad stvarno ono to se zove
histrion, mi smo kao glumci koji zamiljaju da su ekpir i njegovi junaci, da su Gete i
njegovi junaci, da su Molijer i njegovi junaci. Da smo isto tako pametni, dovitljivi, dosetljivi,
inteligentni, oseajni i tako dalje... Ima stvari koje prevodilac uradi korektno i poteno, a
onda sam zamilja, ili njegov kolega zamilja da je on tu neto mnogo doprineo, tako da
ovaj kompliment Dobrom drvetu treba dati njegovom autoru koji je samo imao sree da
prevod bude pristojno uraen. Ne bih mogao da kaem nita vie o tome."
Ti nisi samo pisac koji ponekad prevodi druge pisce, nego i srpski pisac kog
prevode na strane jezike. Nedavno smo itali kako je prevod tvog Petrovia na
francuski naiao na lep prijem. Kako se osea pisac-prevodilac kad ga prevode?
"Ja sam vrlo nezgodan autor u tom smislu to sam svoju prevodilicu-Francuskinju
izgnjavio, poto poznajem oba zanata, i uvek mi se inilo slabo sve to je predlagala. S
druge strane, vrlo sam joj mnogo pomogao jer sam mogao da joj kontroliem prevod i da
joj objanjavam ta god je htela, sve to joj je bilo nejasno, ali mi se sve vreme to inio
jedan besmislen posao, nemogu, skrnavljenje svega, nerazumevanje i tako dalje. Poto
sam je tako davio jedno godinu dana, dao sam to svojim prijateljima koji su to popravljali
jo jedno godinu dana, tako da sad kau da je prevod ispao pristojan, ali ja i dalje mislim
da je samo osrednji."
Da li sad prevode neto tvoje?
"Pa, prevode neke stvari. Ne meam se. Pisac je nezgodan kao kontrolor prevoda
na jezicima koje poznaje. Preveli su mi poslednju knjigu na maarski, ja ne znam
maarski, rekli su mi da je odlino, ja sam u to poverovao tako da tog oveka, koji se
inae zove Karolj Silai, nisam gnjavio."
Razgovaramo na sam dan izbora na kojima si i ti predloen za poslanika.
Vremena su burna, o kulturi se ne stie ni govoriti, kakav je poloaj prevodilaca - to
zna. Kad se praina slegne, ta misli, kako bi se mogao popraviti status
prevodilaca? Kako bi mogli da dou do ugleda koji im pripada? U mnogim
zemljama prevodioci smatraju da njihov poloaj treba da bude zakonski regulisan,
a nema nijedne zemlje u svetu - to sam videla na kongresu prevodilaca koji je letos
odran u Beogradu - u kojoj je taj poloaj do kraja zakonski regulisan, a prevodioci
kao profesija zatieni. ta ti, kao eventualni poslanik, a i sm stvaralac i
prevodilac, misli o tome?
"Pa, ta da mislim? Ja mislim da je naa zemlja siromana. Ja ne znam na ta se
baca, to bi trebalo videti - tu vojsku i ta uda, administraciju, inovnitvo - ta je tu
suvino. Ali, za jednu siromanu zemlju kakva je naa mene nita ne udi. Ja znam da je
ovde poloaj prevodilaca lo, ali ne bih rekao da je toliko lo koliko je sve kod nas u
oajnom stanju. Mi smo mali narod i mali narodi, to e te moda zauditi, potuju
prevodilatvo. Potuju ne toliko prevodilatvo koliko tu kulturnu misiju, mogunost da
prate svetsku kulturu i svetsku knjievnost..."

Mene to uopte ne udi, ali u poslednje vreme se to sasvim srozalo: na

plakatima i u oglasima za pozorine predstave uopte ne kau ko je prevodilac.
Svakog drugog ima, i poslednji saradnik je pomenut, ali prevodioca nema. Kad se
na radiju ili televiziji recituju stihovi - sino sam sluala jedan ekspirov sonet - to
je bilo kao da ga je ekspir na srpskom napisao... to je relativno nova pojava.
"To je strana nekultura, ali da ti kaem: ivim u Francuskoj i, veruj mi, tamo nije
bolje. A ako postoji neka kulturna, civilizovana zemlja u Evropi, to je Francuska. Postoje
dva pitanja: jedno je pitanje kako nagraditi na rad, prevodilaki rad. Iako trenutno ne
prevodim ja se, posle deset knjiga koje sam preveo, oseam vaim kolegom i solidarnim
sa svim problemima prevodilatva. To je jedno pitanje. Mi spadamo u niz profesija koje su
bedno plaene, manje-vie, osim retkih izuzetaka.
Druga je stvar moralni ugled prevodioca. Sad izvini, moram da ti kaem jednu
stvar: mislim da je jedan od naina, jedan od oblika potvrivanja prevodioca u drutvu anonimnost. To bi trebalo da bude jedan odlino plaen, anoniman ovek. Anoniman u
tom smislu da to se bolje prevede Dostojevski, to se o prevodiocu manje misli. Mi smo
godinama itali Dostojevskog na srpskom kao da je na srpskom i napisan. Nije to veliki
greh. Greh je to se taj posao na nekim mestima, ne mislim u javnosti, nego tamo gde bi
trebalo da se potuje kad se daju priznanja od drutva, to se on tamo ne potuje i to se
ne plaa. To je veliki greh. A to to mi preskoimo ime Jovana Maksimovia i uivamo u
tonu kao da je Dostojevski pisao na srpskom to je, ako hoe, i uspeh prevodioca - da se
o njemu ne misli. To je jedan paradoks. Sad, kod nas, poto je tako oajno stanje na sva
tri plana - i na moralnom, i na drutvenom i na finansijskom - mi moramo da ponemo
makar od tog moralnog: da se vidi ime, da se pominje ime, da se istie ime prevodioca to je, na kraju krajeva, ipak najlake, lake je rei 'ovaj sonet je preveo ivojin Simi' nego
dati pare. Para, oigledno, nema ni za prevodioce, ni za rudare, ni za penzionere.
Prema tome, u tom smislu se ovo drutvo ogreuje - ne ini ni ono to bi moglo
uiniti."
Valjda e biti bolje, ponadala sam se na kraju razgovora. est godina kasnije, dok
"skidam" intervju s trake, mogu da dodam, za sebe: nije bolje.

PREVODITI GLASNO
Pod reflektorima, a u senci
One osobe koje se nikad ne vide na zvaninim skupnim fotografijama vanih
dravnika i privrednika raznih zemalja, osobe koje su uvek samo deliem lica, ili
ramenom, i samo na tren u kadru televizijskih izvetaja s meudravnih sastanaka, osobe
koje ostaju gladne za sveanim trpezama jer, za razliku od drugih, i tad rade - to su
prevodioci, ili interpreti. Bez njih sastanci politiara, biznismena, strunjaka iz raznih
zemalja na kojima uesnici govore razliitim jezicima ne bi bili moguni.
Usmeni, ili konsekutivni, ili konferencijski prevodioci, ili interpreti, kako ih u svetu
obino zovu, moraju uvek biti uredni, raspoloeni, koncentrisani - i neprimetni. Bivaju
primeeni samo kad se zbune ili pogree, a to ne sme da im se dogodi. Paradoks
njihovog poloaja je sledei: to bolje obavljaju svoj posao, to neupueni, a samoljubivi, ili
rasejani korisnici njihovih usluga manje primeuju koliki je njihov doprinos. Dok se

nalakuju preko prevodioca da bi za nekom poslovnom veerom bili blie sagovorniku, s

kojim se bez tog prevodioca ne bi mogli sporazumeti, uvereni su da je njegov posao samo
to da rei koje su oni izgovorili na jednom jeziku on izgovori na drugom; ako prevodilac
sluajno nije naisto s tanim znaenjem iskaza koji treba da prevede i tiho zatrai
objanjenje, odgovaraju mu, esto, "nita vi ne razmiljajte i ne prekidajte, samo
prevodite..."
Ima ko i to moe. Jedan od naih najboljih prevodilaca - konsekutivnih, simultanih i knjievnih! - Nikola-Kolja ajkanovi, prilikom otvaranja Festa u centru "Sava" u prolee
1996. dobio je, izuzetno za jednog prevodioca a vie nego zaslueno, aplauz na otvorenoj
sceni kada je od rei do rei, tano, sabrano i izraajno, i u "cugu", na srpskom ponovio
govor koji je grki reditelj Teo Agelopulos, takoe u "cugu", tada odrao. Govor je trajao
desetak minuta. Kad je ovaj prevodilac u pitanju, rei "naroit talenat" ne mogu se izbei,
ali...
Jedno prebogato iskustvo - Danica Seleskovi
Da li smo ikad pomislili ta je jo sve potrebno da bi neko postao i ostao dobar
interpret? Da li je to uopte moguno nauiti? O tome sam na Svetskom kongresu
prevodilaca, odranom avgusta 1990. u Beogradu, razgovarala s jednim od najboljih
interpreta dananjice, tada jo i profesorom i direktorom Vie kole za interprete i
prevodioce na Novoj Sorboni u Parizu.
Danica Seleskovi je bila jedna od prvih koji su prionuli na ostvarenje ideje da se
prevoenje ui na univerzitetu, i da se za takve studije dobijaju odgovarajue diplome, sve
do doktorata. A kao interpret, prevodila je i takvim linostima kao to su De Gol,
Ajzenhauer, Truman, Sartr... Danici Seleskovi je s razlogom pripala ast da kao gost
Dvanaestog svetskog kongresa prevodilaca (tog, u Beogradu), odri plenarno predavanje
"Od interpretacije do traduktologije", kojim je i otpoeo rad Kongresa.
Njen ivotni put veoma je zanimljiv. Uz oca, univerzitetskog profesora poreklom iz
Jugoslavije, odmalena je rasla u jeziki i kulturno raznovrsnoj sredini. Kakvi su bili njeni
prevodilaki poeci?
"Znate da sam roena u Parizu", poela je svoju priu Danica Seleskovi
(razgovarale smo na francuskom). "Detinjstvo sam provela u Nemakoj, a ratne godine - u
Beogradu. Interpret - usmeni prevodilac - postala sam posle Drugog svetskog rata.
Evropa je bila razorena, i ameriki Maralov plan pomogao je evropskim zemljama da se
ponovo izgrade. Stoga su bili potrebni prevodioci, za engleski i francuski, pa sam ja pola
u Sjedinjene Amerike Drave, u francusku ambasadu, da bih pomagala francuskim
misijama koje su odlazile u posetu Sjedinjenim Dravama. U svim oblastima privrede i
tehnike trebalo je da im pomaem da se razumeju, da prevodim za njih."
Po vama, uenje jezika nije dovoljan preduslov da bi neko postao
prevodilac. Vi ste takorei odrasli u stranim jezicima, i moda vas je to i
navelo da razvijete jedno posebno poimanje prevoenja.
"Da, poimanje prevoenja koje razvijamo u koli na Novoj Sorboni jeste da je jezik
preduslov, ali ne i dovoljan preduslov. Dau vam jedan vrlo jednostavan primer. Kad vam
kaem: 'Ja vam kaem' - vi odmah razumete da je ono 'ja' - Danica Seleskovi; to nije
puka zamenica, to nije puka gramatika komponenta francuskog jezika. To oznaava i
neto to je izvan jezika. Isto vredi i za svaku komunikaciju, svaki govor koji se obraa
jednoj osobi, ili odreenoj publici. Nikad se neto ne saoptava samo jezikom, nego se

kroz jezik saoptava ono to se ima rei, i to prevodilac, kao i interpret, mora da shvati da
bi mogao govoriti prirodno i rei to to ima da se kae u zavisnosti od onoga o emu je
re, a ne u zavisnosti od jezika."
Ali, svojevremeno su vae ideje ipak bile prilino nove, i kad ste
napisali jednu knjigu u kojoj ste saeli svoja iskustva, to je bila prava mala
revolucija i od vas je zatraeno da to odbranite kao doktorsku tezu.
"Nastava usmenog prevoenja od strane samih interpreta bilo je neto srazmerno
malo poznato. Usmeno prevoenje, kao i pisano, smatrano je za posebno umee, onaj ko
je umeo to da radi, radio je, a onaj ko je o tome priao najee nije umeo da obavlja
posao interpreta ili prevodioca. Nije mi cilj bio, meutim, da naprosto uzmem samu sebe
za primer, nego da uenicima, studentima, kaem: 'Reci mi ta si razumeo, ispriaj mi,
sopstvenim reima, to to si razumeo'. Na tom polaznom naelu se i izgradila
interpretativna teorija prevoenja koja je danas razvijena ve u pet knjiga koje sam
napisala ili sama, ili u saradnji s Marijanom Lederer, i u tridesetak doktorskih teza
odbranjenih na Sorboni."
Jasno, prolazi vreme samoukih prevodilaca, njihova obuka moe ii
u raznim pravcima, ali, bar kad je knjievno prevoenje posredi, a verovatno
i svaki drugi oblik prevoenja, izvesnu ulogu mora da igra i obdarenost.
"To je sasvim tano, treba, kao i za svaku drugu delatnost, uostalom, stei izvesno
znanje, i ponavljati to znanje. Ali, kad se obavlja neka uvebana delatnost, svejedno da li
je manuelna ili intelektualna, pored znanja potrebna je i izvesna obdarenost. Tu
obdarenost je teko definisati, ali ona se moe otkriti. U naoj Vioj koli za interprete i
prevodioce kandidati polau prijemni ispit koji smo zamislili tako da otkrivamo tu
obdarenost, koju mi nazivamo razumevanjem misli, sposobnou spontanog izraavanja, i
tu obdarenost nastojimo da otkrijemo, povrh poznavanja jezika koje je, ponoviu,
neophodan preduslov."
Kad je ve re o vaoj koli, ona traje tri godine, a prvu student
provodi u stranoj zemlji da bi potpuno ovladao jezikom. ta radi u preostale
dve godine?
"Treba podsetiti na to da imamo etrnaest ili petnaest jezika koji su radni jezici
kole. To znai da svaki student treba da poznaje tri jezika i, ako su posredi, recimo,
francuski, engleski i nemaki, da je sposoban da radi s francuskog na engleski, s
francuskog na nemaki, s nemakog na engleski, s nemakog na francuski... To su, dakle,
viestruke jezike kombinacije i mladi student, koji je okonao svoje studije jezika na
univerzitetu, ali koji nikad ne zna sasvim dovoljno te jezike, mora da naui kako da usavri
svoje znanje. Postoji jedan prag znanja jezika koji je veoma teko prei. Posle otprilike
est meseci, svako ko je zavrio studije stranog jezika na univerzitetu uspeva da dobro
govori, recimo francuski u Francuskoj. Znai, studije jezika na univerzitetu u inostranstvu,
to jest u sopstvenoj zemlji, est meseci u Francuskoj, i on dobro govori. Ali, uspeti
prevoditi, usmeno ili pismeno na tom jeziku, beskonano je tee. Mi stoga nae,
Francuze, kad smo im jednom pokazali ta treba da uine da poboljaju svoje poznavanje
stranog jezika, i putem kojih vebi to mogu postii, aljemo u inostranstvo da usavre

svoje vladanje stranim jezikom.

to se tie druge godine studija u pravom smislu rei, upravo sam objavila jednu
knjigu koja se zove "Obrazloena pedagogija interpretacije", i koju sam napisala u
saradnji s Marijanom Lederer koja je, kao i ja, profesor na Sorboni. U knjizi su, na tri
stotine stranica, izloene etape koje student treba da pree da bi shvatio ta je usmeno
prevoenje, i da bi se mogao baviti njime."
Kad ste vi lino poinjali, poeli ste bez svega toga. A bili ste
prevodilac najistaknutijim linostima naeg doba. Da li je sve ilo lako?
"Ispriau vam jedan promaaj, jer promaaji su najzabavniji. Tek sam bila stigla u
Sjedinjene Drave, ameriki sam razumevala vrlo loe, sve u svemu provela sam tri
sedmice u Engleskoj, a inae - diplomirala sam engleski na Sorboni... Uza sve potovanje
koje gajim prema Sorboni, to ne znai bogzna ta... Stiem u Sjedinjene Drave, vrlo loe
razumevam ameriki. Posle osam dana, bila sam s jednom misijom francuskih novinara i
svi smo bili na prijemu u Beloj kui. Tu predsednik Truman pone da pria ale. Svi su se
smejali - osim mene, jer ja nisam razumela njegovu alu. A on je naprosto rekao: 'Moja
ena se upravo vratila iz Pariza, i ja ne mogu da doem do rei!' Pojma nisam imala ta
znai izraz koji je on upotrebio, i morala sam da ga preskoim. To je bio moj prvi neuspeh
u prevoenju, a od tada ih je bilo jo mnogo..."
Sa skromnou karakteristinom za prevodioce, naroito one najbolje, Danica
Seleskovi nije govorila o svojim uspesima. Ali, dobar glas daleko se uje, i za njih, bar za
neke, znamo.
Darovitost i perspektiva, zapaanja Zorana Kusovca
O simultanom prevoenju i poslu interpreta razgovarala sam jula 1991. i s jednim
mladim ovekom koji ne samo to je ve bio stekao poprilino iskustvo nego je, kako sam
ga tad predstavila sluaocima radija, "prava osoba za ova burna vremena: novinar, vojni
komentator i simultani prevodilac za engleski i italijanski jezik, i jedan od onih koji nam
prevode BBC-jev dnevnik" (prenosio ga je u to vreme Trei kanal "velike televizije"). Zoran
Kusovac je bio i pratilac raznih stranih delegacija koje su dolazile u nau zemlju, i naih,
kad bi otile u inostranstvo. Smatrajui da je posao prevodioca u stranim novinarskim ili
diplomatskim ekipama bio osobito delikatan u onom delikatnom trenutku nae novije
istorije kad smo razgovarali, prvo sam od njega htela da doznam neto vie o tome.
"Dosta ljudi ide s novinarskim ekipama koje nam od pre nekoliko godina dolaze
prilino esto, dosta ljudi im pomae: od prevodilaca koji se bave iskljuivo prevoenjem
(mada su takvi, naalost, retki, jer prevodilakog posla ima sve manje, a sve vie
zaostajemo za svetom i sve manje kontaktiramo s njim) do novinara koji se slue nekim
od jezika na kojima te ekipe rade. U sutini, situacija nikad nije crno-bela; uglavnom,
ekipe ne vode sa sobom samo prevodioce, a naalost, kad vode samo prevodioce, onda
je to obino neko kome prevoenje nije osnovna struka."
To znai da moe da doe i do velikih nesporazuma u vrlo nezgodnim
situacijama...
"Pre doe do politikih nesporazuma nego do terminolokih, ali mogu da se dese
razni nesporazumi jer je prevoenje, posebno novinsko prevoenje, specifina vrsta
zanata. Treba ga valjano obavljati, a zahteva i veoma dobro poznavanje materije."

Kad se prate delegacije, postoje li u tome neke specifinosti? Kako izgleda

ono to mi ne vidimo i ne znamo?
"Moram da priznam da odavno nisam bio s nekim delegacijama. Izgleda da u ovoj
dravi, kako se menjaju politiari - tako se menjaju i ljudi koji ih, uslovno da kaem,
'servisiraju'. Poto sam ja bio aktivan u vreme nekih bivih ekipa, neko verovatno smatra
da i pripadam tim bivim ekipama, odnosno da sam njihov istomiljenik.
A posao prevodioca je, naravno, krajnje neutralan. Prevodilac je duan da prevodi i
ono to mu se ne svia. Moram ovde da napravim malu digresiju i da navedem jedan
zanimljiv primer: Vane Ivanovi je svojevremeno napisao jednu uvenu knjigu o ronjenju i
doiveo da u panskom izdanju te knjige nae fusnotu: 'Ovde se prevodilac ne slae s
autorom'. Moda ova digresija govori neto vie o prevoenju i ulozi prevodioca..."
A ja sam ula da u Ujedinjenim nacijama prevodilac moe da odbije posao
ako se ne slae s onim to treba da prevede.
"Taj mi podatak nije poznat, ali poto znam neto o tretmanu prevodilaca u
civilizovanom svetu i u civilizovanim institucijama, ne sumnjam da neka klauzula tog tipa
sigurno postoji. I kod nas neto slino moe da se uradi ako prevodilac unapred zna o
emu e se govoriti. Ali, druge okolnosti, mala koliina posla pre svega, obino nas teraju
da prihvatimo i ono to normalno ne bismo prihvatili.
Opet moram da navedem neto to sam nauio od jednog starog i uvaenog
kolege, gospodina Henrija Kama, novinara New York Timesa. Kad se dogodilo ovo to u
ispriati, bio sam s njim, i to ba kao prevodilac. Tokom crnogorske 'jogurt-revolucije'
januara '89, bili smo u Titogradu i razgovarali s jednim mladim politiarem koji je ba tada
iskoio u puno svetlo javnosti. On se nije najbolje snalazio odgovarajui na novinarska
pitanja, tako da je u jednom trenutku poeo da postavlja kontrapitanja: 'A ta vi mislite, da
li ste vi za nas ili za njih...?' Na to mu je Henri Kam vrlo smireno odgovorio, 'Gospodine,
kad sam pre etrdeset godina postao novinar, odrekao sam se svojih politikih uverenja'.
Mislim da to podjednako treba da vai i za novinare i za prevodioce."
Prevodite simultano dnevnik BBC-ja za Trei kanal beogradske televizije,
jedan ste od trojice koji to rade. Simultano prevoenje tog dnevnika za televiziju
nije isto to i simultano prevoenje na nekom simpozijumu.
"Da, to je posao u kom postoji niz specifinosti i poseban ritam rada. Na svu sreu,
taj dnevnik traje samo 26 minuta. Zaista, ne bi bilo mogue izdrati prevoenje takvim
ritmom due od tih 26 minuta, jer je BBC-jev dnevnik, pre svega, vrhunski profesionalan.
Nikad do sada nisam video tako dobru emisiju vesti; moda to zavisi i od linog ukusa,
meni se nain izvetavanja BBC-ja daleko vie svia od CNN-a, CBS-a ili vesti bilo koje
druge agencije ili programa. Taj profesionalizam znai da su svi BBC-jevi novinari vrlo
dobro obueni kao spikeri, dakle nema nikakvih problema tokom voenja emisije, i znai
da je ureivaki posao obavljen apsolutno savreno. U 26 minuta BBC-jevog dnevnika
spakovano je onoliko vesti koliko - s punim potovanjem prema naim televizijama - nae
televizije ne uspevaju da spakuju u 90 minuta dnevnika.
To je, dakle, strahovit ritam, strahovit napor prilikom prevoenja. Nemate vremena
da zastanete i, naravno, neophodno je, osim dobrog, korektnog vladanja tehnikom

simultanog prevoenja, jo i poznavanje materije. Jasno, bavljenje novinarskim poslom

pomae, jer ako ste prethodno proitali TANJUG-ov teleks vi ete ipak znati 90%
dogaaja (podseam da je re o ovoj agenciji kakva je bila nekad, kad je ovaj intervju
voen, J.S.), pa vam nee biti teko da prevedete i komentar."
Kad smo ve kod TANJUG-ovog teleksa, s njega se vesti skidaju vrlo brzo,
a ponekad se naie na neke nove termine te novinar mora trenutno da reaguje.
Kakvu terminologiju dobijamo na taj nain?
"Doveli ste me u situaciju da moram neto da zamerim kolegama-novinarima, iako
oni u principu nisu krivi. Prilikom skidanja vesti s TANJUG-ovog teleksa zaista je esto
potrebno stvarati novu terminologiju. A vesti esto skidaju novinari koji nisu i lingvisti, niti
imaju vremena da se konsultuju sa strunjakom. Klasian je primer Kambode, koja se
kod nas jedno vreme zvala Kampuija. Drava se zove Kamboda, a izvorno se izgovara
nekako slino. Kad joj je promenjen naziv u Demokratska Republika Kamboda, nain
pisanja na teleksu je bio neto drugaiji od uobiajenog, poto se Kamboda najee
pisala francuskom ortografijom. Onaj ko je prvi dograbio taj teleks pogreno je shvatio
sutinu promene naziva drave: ne da se ona sad zove Demokratska Republika
Kamboda, nego da ono Kamboda treba itati na nov nain, pa se kod nas jo dugo
govorilo Demokratska Kampueja ili Kampuija..."
Kako se kod nas postaje simultani prevodilac? Kroz koju ili kakvu ste kolu
vi proli?
"Kod nas se simultani prevodilac postaje svakojako. Postoji nekoliko generacija
simultanih prevodilaca. One prve su, kao i u mnogim drugim poslovima, jednostavno bile
baene u vatru, zato to su neto o nekom poslu znale i morale su da se naue. Ti
prevodioci su odlino nauili svoj posao, oigledno i vrlo brzo, jer je godinama sve dobro
funkcionisalo.
No po mom miljenju problem imaju mlae generacije, moja generacija, dananji
dvadesetogodinjaci, tridesetogodinjaci, koji nemaju naina da se obue. Kod nas ne
postoji nikakva kola simultanog prevoenja, a ne postoji ni nain da se onaj ko je, ipak,
nekako obuen, dalje usavrava. Simultano prevoenje je zanat za koji je potrebno dosta
talenta. Znanje jezika nije apsolutno primarna stvar. Ja sam pohaao jednu specijalizaciju
simultanog prevoenja u Centru Evropske zajednice za simultano prevoenje. On je jedan
od dva najpoznatija i najbolja u Evropi, drugi je Centar Ujedinjenih nacija u enevi.
Gledao sam njihov nain selekcije: u Evropskoj zajednici je vrlo jednostavno postati
simultani prevodilac: potrebna je univerzitetska diploma i da se govore dva jezika osim
maternjeg. To je prva prednost sveta u odnosu na nas, odnosno na veinu jezika
ograniene difuzije kao to je srpskohrvatski: govornici veih, rasprostranjenijih jezika
prevode samo na svoj maternji jezik. Kod njih unapred otpada jedna prilino
problematina stavka koja se pojavljuje kod nas, a to je da morate da prevodite u vie
pravaca.
Druga stvar je to se u svetu moete, ako ste talentovani, obuiti za simultano
prevoenje za tue pare, a ako niste talentovani a elite da platite, moete da se obuite
za svoje pare, a posle toga izvolite na trite pa se borite za posao. Kod nas takvih
mogunosti nema i sve se svodi na upornost onih koji ele da se bave tim poslom, i svodi
se, naravno, na neiju dobru volju da ih pusti da dou do kabine za simultano prevoenje

da jedno vreme sluaju kako se taj posao radi, potom da se oprobaju na lakim stvarima i
tako polako vebaju.
Ponavljam: osnovni ograniavajui faktor je to to sve vie postajemo Afrika
Evrope, sve zaostalija zemlja, posla ima sve manje pa time i sve manje mogunosti da se
neko za taj posao i obui."
Da li emo vas izgubiti kao simultanog prevodioca i dobiti samo novinara, ili
ete i dalje raditi na dva razboja?
"Ni sam ne znam. Naravno, tu je jedan vrlo vaan faktor i materijalna strana. Jer,
simultano prevoenje trebalo bi da bude, i svuda u svetu jeste, dobro plaen posao. To je
posao koji zahteva ogromnu koncentraciju, ogromne umne napore. Svima koji ne veruju
da je simultano prevoenje veoma naporan posao predlaem da na svom, maternjem
jeziku, pokuaju da ponove 30 minuta televizijskog dnevnika - to kao najjednostavniju
vebu.
A kod nas, kao i u svim ostalim zanimanjima, tako i u prevoenju, osnovna skala
vrednosti potpuno je pomerena tako da moje dalje bavljenje prevoenjem vie uopte ne
zavisi samo od ljubavi, nego i od mogunosti da se preivi."
Kad prevodilac postane politiar
Meu poznatim politiarima u dananjem svetu ima podosta pisaca. to se
prevodilaca tie, znamo za jednog. Maarski predsednik republike, Arpad Genc. Engleski
je poeo da ui 1956, u zatvoru, u koji je dospeo iz politikih razloga. Jezik je nauio tako
dobro da su ga kasnije zvali kao zvaninog prevodioca raznih delegacija.
Prilike su se promenile, i Arpad Genc je postao predsednik republike. Njegove su
se obaveze promenile, i drutvo, ali ni veze sa starim prijateljima nije prekinuo. Jednom
su ga ovi pozvali na pecanje. Nije mogao s njima, imao je zvaninu veeru s vanim
gostom iz inostranstva.
"Znali smo mi da e te 'oni' opet zvati da radi!" odmahnuli su rukom stari prijatelji.
(Zgodu mi je ispriao A.V.)

AROLIJA MALIH JEZIKA

Jezici, prevodi, veliki i mali
Postoji knjievnost pisana na jezicima kojima govori mnogo ljudi na kugli
zemaljskoj, i knjievnost pisana na jezicima kojima govori malo ljudi na kugli zemaljskoj.
Ovih drugih, jezika male rasprostranjenosti kako ih zovu, znatno je vie nego onih prvih,
koje jo zovu i jezicima velike rasprostranjenosti. Sa jezika velike rasprostranjenosti
knjievnost se na jezike male rasprostranjenosti prevodi znatno vie nego to se prevodi
u obrnutom smeru, tako da je podruje njenog irenja sve vee, a putevi irenja sve
utabaniji: srazmerno se lako nalaze i prevodioci, i izdavai, i itaoci. Paradoks da delo u
prevodu knjievnim kvalitetima prevazie izvornik mogu je samo prilikom prevoenja s
"velikih" jezika na "male" - da ih tako nazovem samo kratkoe radi. Jer, mnoga osrednja
dela napisana na nekom velikom svetskom jeziku nala su nadahnute, darovite i priljene
prevodioce na neki od malih jezika, prevodioce koji su, moda, vei stvaraoci od pisca koji
je napisao delo. Kad se govori o plemenitosti prevodilakog poziva misli se upravo na to -

da je neko svoje sposobnosti, svoje vreme i talenat stavio u slubu nekog drugog, svesno
pristajui na to da ostane u njegovoj senci.
Takve je stvaraoce znatno tee nai meu prevodiocima koji s jezika male prevode
na jezike velike rasprostranjenosti. Njih ima manje, jezika s kojih valja prevoditi ima vie, a
interesovanje izdavaa i italaca za pisce iz drugih, manje-vie egzotinih sredina
uglavnom pobuuju neknjievni razlozi - politiki, recimo.
Ljudi najee nisu ni svesni toga koliko mnogo jezika ima na ovome svetu. Ako je
njihov od onih velikih, "svetskih", drugi im takorei nisu ni potrebni, poto na svome mogu
da nau sve to ih zanima, i poto e i u drugim zemljama verovatno uspeti da se snau
jer e i tamo mnogi poznavati njihov jezik. Ali, ako je njihov jezik jedan od onih "malo
rasprostranjenih", svesni su ogranienosti sopstvenog jezika, neophodnosti da naue neki
veliki, i neophodnosti da ono to imaju da kau svetu kau na nekom svetski
rasprostranjenom jeziku.
Jedna od veno aktuelnih tema kulturne politike zemalja iji jezici nisu mnogo
rasprostranjeni izvan njih samih jeste - kako da njihova knjievnost bude to dostojnije
predstavljena na jezicima velike rasprostranjenosti, i na drugim jezicima, uopte. Poto
prevodim samo knjievnost s "velikih" jezika na maternji, srpski, koji je rasprostranjen
koliko je rasprostranjen, to neposrednog iskustva s takvom vrstom prevoenja nemam. Ali,
posreilo mi se da o tome uspem da popriam s nekoliko izvanrednih i merodavnih
sagovornika.
Evald Ozers - skromnost i veliina
U vreme kad smo razgovarali (1990) bio je lan poasnog saveta Meunarodnog
saveza prevodilaca, i prevodilac vie od sto knjiga na engleski jezik, od toga tridesetak
pesnikih zbirki. Do danas se taj broj sigurno uveao. Prevodi s desetak jezika, ali
skromno je tvrdio da estito zna svega etiri. Ni u naoj sredini nije nepoznat: njegov
prevod pesama Mateje Matevskog nagraen je svojevremeno "Zlatnim perom" u Tetovu.
Upoznala sam ga sluajno: kad sam kao gost Britanskog saveta boravila u
Engleskoj radnim je programom bilo predvieno da se upoznam s nekim prevodiocem koji
se u radu koristi raunarom (predlog za to potekao je od mene, a godina je bila 1989).
Reeno mi je da otputujem vozom u Reding, gde e me na eleznikoj stanici ekati
kolega koji radi uz pomo kompjutera i koji je izrazio spremnost da razgovara na tu temu.
Prepoznau ga po tome to e ispred sebe drati knjigu Moskvi.
Kakav sad Moskvi, zbunila sam se. Ali, nije se vredelo raspravljati sa slubenicom
iz Britanskog saveta. Kazalo mi se samo kad sam na stanici u Redingu ugledala irilina
slova na beloj pozadini: Mostovi! Na asopis! Drao ih je ispred sebe, u visini grudi,
gospodin s ubarom na glavi.
Tad nisam znala da je kolega, koji je (na pitanje engleskog udruenja knjievnih
prevodilaca ko hoe...) predusretljivo prihvatio da s nepoznatom koleginicom iz
Jugoslavije pria o tehnici prevoenja, jedan od najveih knjievnih prevodilaca
dananjice. Proetali smo pored neke vrlo lepe vode, i po nekom prijatnom kraju s
porodinim kuama, odveo me je u jedan pab na ruak, posle svojoj kui na kafu... pred
kraj posete poela sam da shvatam ko je moj domain.
Na svetskom kongresu prevodilaca odranom 1990. u Beogradu, Evald Ozers je
uestvovao u radu Sekcije na kojoj se pretresalo prevoenje s jezika male
rasprostranjenosti.
Prevodite s ekog, makedonskog, slovakog, bugarskog... prevodite

pesnike s vie jezika male rasprostranjenosti. Kako ste nauili toliko jezika? Da li je
posredi lina darovitost, ili naprosto volite strane jezike, ili vam je to bilo
neophodno da preivite: vi ste u London doli iz ehoslovake, za vreme rata... zasula sam pitanjima svog sagovornika u elji da se iskupim za svoju nemutost u
Engleskoj, godinu dana ranije.
"Verovatno pomalo od svega toga" - pokuao je da zadovolji moju radoznalost
Evald Ozers. "Mislim da verovatno imam neku sposobnost za uenje jezika, ali, poto sam
roen u Pragu, odrastao sam uz eki i nemaki, a kao ak sam prevodio nemalo poezije
sa slovakog na nemaki, i tako nauio slovaki bolje nego to je to u ono vreme bilo
uobiajeno za nekog iz ekih zemalja. Privatno sam uio francuski i engleski, tako da
sam 1938, kad sam, neposredno pred rat, otiao iz ehoslovake u Englesku, ve znao
malo engleski. Ali, jasno, jo mnogo, mnogo godina ni izdaleka toliko da bih se usudio da
prevodim na engleski."
Da li to to potiete iz jedne srazmerno male zemlje ima neke veze s vaom
priljenou da prevodite pesnike iz malih zemalja i s jezika nevelike
rasprostranjenosti?
"Da, mislim da ima, jer jo kao ak sam poeo da prevodim savremene eke
pesnike, u ono vreme na nemaki, i do danas sam ostao ubeen da bi eke pesnike
izmeu dva rata, one iz dvadesetih i tridesetih godina - Vieslava Nezvala, Vladimira
Holana, Jaroslava Sajferta, Josefa Horu, Franieka Halasa - da su pisali na nekom
svetskom jeziku, smatrali vrhunskim pesnicima meunarodne pesnike scene. Stoga
gajim posebnu ljubav prema ekoj poeziji i verujem da mi se, kako sam ovladavao
drugim "malim" jezicima, tako sve vie inilo da je moralna dunost onih koji mogu da
prevode knjievnost s jezika male rasprostranjenosti da daju sve od sebe da bi je zaista i
prevodili, i tako pribliili kulturu i knjievnost malih naroda zemljama u kojima se govore
veliki svetski jezici."
Upravo je to bila i poenta vaeg nadahnutog govora o prevoenju s jezika
male rasprostranjenosti i na takve jezike koji ste odrali na Kongresu, zar ne?
"Da, tako je, a izrazio sam i izvesnu zabrinutost zbog sve manjeg broja
prevodilaca, u zemljama u kojima se govori engleski, bar, koji su kadri da prevode poeziju
s jezika male rasprostranjenosti neposredno na engleski. Jer, veina su ili predratne
izbeglice iz zemalja srednje ili istone Evorpe, ili deca takvih roditelja. A kako su promene
u svetskoj situaciji, sreom, okonale plimu izbeglica, ini mi se da e ubudue
prevoenje s jezika male rasprostranjenosti morati biti dvostepeni proces: najpre e
specijalisti za izvorni jezik praviti sirov prevod, a potom e daroviti pisci ili pesnici, u
saradnji s njima, taj sirovi prevod pretvarati u poetski na jeziku na koji se prevodi. Po
mome miljenju, ovo nije idealan postupak, i mnogo bih vie voleo da se celo prevoenje
izvede odjednom, ali i ovaj dvostepeni metod svakako je bolji nego da nema nikakvog
prevoda."
(Kako je to normalno zvualo jo 1990... Ako se dobro seam, tad je
Kongres otvorio ili pozdravio Vasil Tupurkovski, koji je za tu priliku bio ne u
demperu, nego u crnom odelu. I da li on, da li neko drugi, pozvao je prisutne da

uskoro ponovo dou u "olimpijski Beograd"... A na torbama u kojima su uesnici

dobili "kongresne materijale" utampan je bio grb Beograda, ispod njega olimpijski
krugovi, a iznad natpis "Beograd '96"!
Da li se smemo teiti, cinizam na stranu, da e sad, kad je nadola nova
plima izbeglica iz onoga to je doskora bila "naa zemlja", bar biti prevodilaca koji
e prevoditi neposredno sa srpskog-hrvatskog-bosanskog na engleski, francuski,
nemaki, holandski, panski? Ali, 1990. nisam ni sanjala da bi se pitanje moglo
tako postaviti. Naprotiv, tad sam jo bila puna naivnog i, sad vidim, niim osim
mojom apolitinou opravdanog optimizma: sagovorniku sam iznela pretpostavku
da e se, moda, poto Evropa postaje jedinstvena, pojaviti prevodioci koji e
prevoditi neposredno s bilo kog jezika...)
"Voleo bih da bude tako, ali ne verujem da ima velikih izgleda za to", bio je
sumnjiav Evald Ozers. "Jer, svakom prevodiocu koji bi jezike male rasprostranjenosti
nauio, kome oni ne bi bili maternji, teko bi bilo da od takvog prevoenja pristojno ivi.
Jedno je ako neko odraste znajui neki od tih jezika, pa, kao ja, naui neki veliki svetski
jezik, ali engleski ili ameriki lingvist koji eli da postane prevodilac, i da ivi od
prevoenja, danas, u ovom naem svetu, verovatno bi radije nauio japanski, kineski,
persijski ili arapski - jer tu je prevodilako trite prostrano i bogato - nego da provede
mnogo vremena uei teke slovenske jezike kao to su eki, slovaki, srpskohrvatski,
bugarski ili makedonski, ili maarski, od neslovenskih jezika."
Ali, postoji jo neto: trebalo bi da poznajemo jedni druge, te bi pesnici koji
piu na jezicima male rasprostranjenosti mogli biti prevoeni na neke druge jezike
male rasprostranjenosti, i to bi donelo zadovoljstvo obema stranama.
"Slaem se, mislim da bi to bilo vrlo poeljno. Jedino to nisam preveliki optimista
da e se to raditi u veim razmerama. Jasno, uvek e biti ljudi - na primer, diplomatske
dece koja odrastaju u stranim zemljama, koja u tim zemljama pohaaju i kolu te, tako da
kaem, bezbolno ovladavaju drugim jezikom, jezikom male rasprostranjenosti. Oni e, pod
uslovom da ih zanima poezija, pod uslovom da imaju "nerv" za prevoenje poezije, biti
sposobni da prevode poeziju izmeu "malih" jezika. Ali, zaista se bojim da e svaka mlada
osoba koja je na taj nain nauila drugi jezik mnogo radije biti nauni ili tehniki
prevodilac, ili prevodilac specijalizovan za medicinu, ili trgovinu, ili marketing, gde je
finansijska nagrada za njihov rad mnogo vea nego kad se prevodi knjievnost, a
pogotovu kad se prevodi poezija."
To jeste tano, ali nadajmo se najboljem - moj uporni optimizam! - nadajmo
se da e se uvek nai neko ija e ljubav biti vea od njegove... da ne kaem
pohlepe, nego potrebitosti.
"I ja se tome nadam, od srca se nadam", odgovorio je Evald Ozers, a zvuao je
tuno.
Mirej Roben, prijatelj
Na Beogradske prevodilake susrete 1992. stigla je normalno, avionom do
Surina. U povratku je morala preko Budimpete: uvedene su sankcije. Godinu dana
kasnije pripala joj je nagrada iz fonda "uro Danii" za najbolji prevod nae knjige na

strani jezik: tad nije mogla da doe jer je ba u to vreme trebalo da postane baka. Poslala
je pismo. "Nisam oekivala ovu nagradu, jer jo uvek smatram da sam na poetku svog
posla", pisala je. I jo: "U ovim mranim vremenima, rad prevodioca - most, spona izmeu
raznih kultura - vie je no ikad potreban da bi pobedile duhovne sile ivota, da bi se
stvarao jedan svet gde e se ljudi meusobno razumeti."
Mirej Roben je od onih prevodilaca s jednog jezika male rasprostranjenosti - ovaj
put naeg - koji kao da opravdavaju onaj moj optimizam izraen u razgovoru s Evaldom
Ozersom. Kad god pomislim na nju setim se jednog davnog naslova koji je Duko Radovi
dao nekom svom lanku: "Kako zadrati enu kad nee da ode". Podnaslov bi mogao biti
jednostavniji: "Ljubavna pria", na primer. Od prvog dolaska u nau sredinu, kad se
zaljubila, udala i ostala ovde osam godina, pa do "mnogo godina kasnije", to jest do
danas, Mirej Roben je zadrala ljubav prema naem jeziku, knjievnosti, zadrala je elju
da tu knjievnost priblii svojim zemljacima. Pa, ako je i izuzetak koji potvruje pravilo da
takvih kao to je ona nema mnogo na ovome svetu, ostaje injenica da takvi malobrojni
pregaoci postiu ogromno mnogo.
Februara 1991. razgovarale smo u hotelu "Toplice". Zabeleila sam tad priu o
prevodiocu koji, uprkos svim nepovoljnostima, uporno radi.
Prevoenjem se poela baviti dvadesetak godina ranije, dok je ivela u Jugoslaviji i
s muem, naim pesnikom, prevodila francuske pesnike za razne asopise. Po povratku u
Francusku napravila je veliku pauzu u prevodilakom radu (podigla etvoro dece!), a
onda se, i pored toga to je radila kao profesor u srednjoj koli, ponovo bacila na
prevoenje. Kad smo razgovarale, za njom je bilo pet godina prevoenja nae savremene
knjievnosti na francuski jezik.
"Krenula sam s knjigom koja moda nije bila najlaka (smeh), ni najtanja, poto je
to bilo Pekievo Besnilo. Od tada sam prevela, takoe od Pekia, Uspon i pad Ikara
Gubelkijana, Selenieve Prijatelje, Mramornu kou Slavenke Drakuli, Princa vatre Filipa
Davida, Forsiranje romana reke Dubravke Ugrei; trenutno radim na prevoenju njenih
kraih stvari. Od tih knjiga, do sada su izile samo tri: Princ vatre, Prijatelji i Mramorna
koa."
Od tih knjiga, samo one Dubravke Ugrei i Slavenke Drakuli nisu bile va
izbor. Kako je Forsiranje romana reke stiglo do vas?
"Ja sam imala kod sebe Dubravkinu knjigu i ba sam razmiljala o tome da je
ponudim nekom izdavau. No Dubravka je bila uzela za Veliku Britaniju i Ameriku jednu
'agenticu' koja je knjigu nudila i francuskim izdavaima na francuskom sajmu knjiga. Ta
'agentica' je tako dobro radila svoj posao da su nakon toga svi najznaajniji francuski
izdavai hteli njenu knjigu. I - tako su zatraili od mene da je prevedem.
Ostale knjige izabrala sam po svom ukusu. to se Pekia tie, seam se da su,
kad sam poela da itam na srpskohrvatskom, dve knjige za mene imale znaajnu ulogu,
bila sam zadivljena njima, to su bile Seobe Crnjanskog i Pekievo Vreme uda. Nisam tad
krenula s Vremenom uda zato to sam mislila da je moda bolje predstaviti Pekia
knjigom koja moe privui iru publiku. Meutim, poto ta knjiga ve tri godine eka kod
izdavaa, nije sigurno da e se prevodi pojavljivati tim redom."
Kaete da je Dubravka Ugrei imala "agenticu" - a vi ste i sami malo, ak i
malo vie, knjievni agent svih ovih pisaca koje ste preveli i koje prevodite...

"Prevodilac s malog jezika u Francuskoj mora biti knjievni agent. Ne moete

ekati kod kue da vas izdava pozove i ponudi vam da prevodite neku knjigu. Morate da
uloite veliki trud, zato to morate napisati recenziju, i prevesti odlomak knjige, onda ga
slati raznim izdavaima, pa kad stignu odgovori, ako su negativni, ponovo slati nekim
drugim izdavaima, ali to je jedini nain na koji moe da se plasira jugoslovenska
knjievnost."
Jedno glupo pitanje: zato sve to radite?
"Pa... (Smeh) Ne znam. Ne znam. Stalo mi je. Smatram da Jugoslavija ima bogatu
knjievnost, da je ona nepravedno nepoznata u Francuskoj i ja pokuavam, skromno,
koliko mogu, da popravim to stanje."
Kako je uopte dolo do toga da se opredelite da uite ba na jezik?
"Prvi put sam u Jugoslaviju dola na letovanje i zemlja mi se mnogo dopala.
Saznala sam da je mogue dobiti stipendiju, i tako sam dobila jednu stipendiju, studirala
sam u Novom Sadu. Meutim, desilo se da sam ostala malo due (smeh). Udala sam se i
ukupno ivela tu oko sedam godina..."
Koliko znam, ovo je prvi put da ste ovamo pozvani da se sretnete s piscima
koje prevodite. Da li to znai da nemate mnogo pomoi s jugoslovenske strane?
"To je moda zato to ak ni u Francuskoj nemam mnogo veze s drugim
prevodiocima poto stanujem malo dalje od Pariza. Ne mogu biti tamo svaki as kad se
neto dogaa. Inae, ja se ne bavim samo prevoenjem, moram uz prevoenje da radim i
svoj profesorski posao, tako da sam sve to radila dosta povueno (smeh)".
Uz drugi posao prevesti ovoliko za pet godina - kako to fiziki postiete?
"Fiziki? Pa, ve pet godina ustajem u pola pet ujutru i radim do pola osam, a onda
prevodim i tokom vikenda; kako radim u prosveti, imam dosta raspusta i svi su raspusti
takoe uglavnom rezervisani za prevoenje, ali ba sad razmiljam kako da naem
naina da se bavim samo prevoenjem. Mislim da u uspeti. Kod nas se, bar za poetak,
moe dobiti pomo u vidu stipendija za prevodioce. Traiu jednu takvu stipendiju, jer
mislim da takva pomo znai neto za poetak. Ne mogu se aliti i rei da su u
Francuskoj prevodioci malo plaeni; prilino su dobro plaeni, ali je problem u tome to
nikad ne znate kad ete dobiti posao, niti kad e vam izdava platiti - vi raunate za maj,
a novac stigne tek u julu, pa ako ekate da od toga jedete... (smeh).
O baskijskome, Jou Sabaleta
Svest o potrebi prevoenja s "malih" jezika, i na njih, sve je izotrenija. U
Meunarodnom savezu prevodilaca (FIT) osnovan je Odbor za prevoenje jezika male i
srednje rasprostranjenosti. Predsednik tog Odbora, u vreme kad sam razgovarala s njim
(na Beogradskim prevodilakim susretima, juna 1991) bio je Jou Sabaleta, Baskijac.
Imenovan je godinu dana ranije, na Svetskom kongresu FIT u Beogradu.
"Na tom Kongresu sam uvideo da je, matematiki gledano, nemogue da jezici
velike rasprostranjenosti budu najbrojniji jezici" objanjavao je moj sagovornik. "Najbrojniji

jezici su upravo jezici male rasprostranjenosti, manjinski jezici koji se, normalno, govore u
nekom prilino omeenom drutvu. A upravo takva drutva imaju i najveu potrebu za
prevoenjem: u dananjem svetu ima mnogo informacija koje se ire odasvud, izlaze
odasvud i rasprostiru se svuda. Ja mislim da, ako o informacijama govorimo, postoje dve
vrste prevoenja.
Postoji prevoenje za osobe koje su u neposrednom kontaktu, kako bi mogle
meusobno da komuniciraju - takvo je, unekoliko, simultano prevoenje za pojedince koji
se nalaze jedni spram drugih. I postoji jo jedna vrsta prevoenja - kad jedno drutvo
prevodi da bi saznalo ono to zna neko drugo drutvo. Kad se u nekom drutvu govori
nekim manjinskim jezikom, jedini nain da to drutvo bude autonomno u svom jeziku jeste
da mnogo prevodi s drugih jezika, a da bi i njegova kultura bila autonomna - neophodno
je prevoditi iz mnogo razliitih izvora. Jer, ako se prevodi samo iz jednog izvora, doi e
do kolonizacije male kulture. Neko malo drutvo imae autonomnu kulturu samo ako u
njoj budu zastupljene sve kulture sveta."
Ali, isto je tako potrebno biti prevoen na mnogo jezika, od kojih su neki
jezici velike rasprostranjenosti, veliki svetski jezici, a drugi su, ponovo, jezici male
ili srednje rasprostranjenosti, primetila sam i zatraila od Jou Sabalete njegovo
miljenje o tome da li je knjievnost jezika male rasprostranjenosti bolje prevoditi
na druge, isto tako malo rasprostranjene jezike neposredno, ili posredstvom velikih
jezika.
"Ne mislim da postoji takva dilema", bio je odluan Jou Sabaleta. "Smatram da je
potrebno biti prevoen na druge jezike, da je neophodno podsticati takvo prevoenje, a tu
spada i prevoenje na manjinske jezike sveta. Izvesna solidarnost jezika, i solidarnost
naroda, navodi nas na to da elimo da prevodimo s drugih takvih jezika, i da budemo
prevoeni na druge takve jezike.
Na koji nain? Na svaki nain kojim raspolaemo. Ako imamo mogunost da
budemo prevedeni na neki jezik velike rasprostranjenosti, s kog emo lake biti prevedeni
na ostale, pa i manjinske jezike, onda treba da iskoristimo tu mogunost. A ako je
moguno da budemo prevedeni neposredno na neki jezik male rasprostranjenosti, onda i
to, takoe, treba da iskoristimo. Kao i uvek, bolje bi bilo prevoditi neposredno s jezika na
jezik, ali najvanije je da prevod bude dobar. Kao to je gospodin Sibinovi na ovim
Prevodilakim susretima lepo pokazao, moguno je napraviti odlian prevod polazei od
prevoda-posrednika.
Mi koji govorimo malim jezicima uvek smo primorani da prevodimo s velikih jezika,
ali to ne znai da prevodio samo kulturu tih jezika, nego s nekog velikog jezika moemo
mnogo da nauimo i o nekoj kulturi koja ne pripada tom jeziku: preko engleskog moemo
da upoznamo kulturu Kavkaza, ili Afrike, recimo."
U emu je specifinost poloaja u kom se nalazi baskijski jezik danas, elela
sam da znam.
"Objasniu taj poloaj zato to smatram da i nije naroito specifian. Mislim da se
manjinski, malo rasprostranjeni jezici nalaze na razliitim stupnjevima razvoja. U tom
pogledu sluaj naeg, baskijskog jezika prilino je tipian za one jezike koji se nalaze na
putu standardizacije, kao to se i sama zemlja nalazi na putu razvoja.
Svi se jezici na neki nain nalaze na putu standardizacije, ali mali jezici najvie,

pogotovu jezici koji su dugo bili gueni, kao to je to bio na. Izlazimo iz okolnosti u kojima
je na jezik bio guen toliko da danas svega trideset odsto naeg stanovnitva govori
baskijski. Ali, celokupno stanovnitvo elelo bi da govori sopstvenim jezikom, ono se
poistoveuje s njim.
U situaciji kao to je naa prevodioci imaju prvorazrednu ulogu. Oni su prvi nosioci
standardizacije; standardizacija poinje od terminologije, od graenja govornog jezika, a
prevodioci od tog govora prave tekst. Kod nas prevodioci, uza sve, prevode i sami sebe:
jer, mi upravo izlazimo iz situacije disglosije. Disglosija - to znai da mi u naoj zemlji na
baskijskom moemo rei neke stvari, o nekim stvarima smo navikli da govorimo na
baskijskom, ali o drugima nismo. A na panskom ili francuskom moemo da izrazimo ta
god hoemo. To su jezici na kojima se moe izraziti svaka tema, dok na baskijskom tek
treba da stvorimo govorni jezik. Dakle, ako o sebi samima govorimo na panskom, onda
to tek treba da prevedemo kako bismo o tome moli govoriti i na baskijskome. A taj put utiru
upravo prevodioci. Oni kre put baskijskome govoru o sopstvenom seanju, postojanju,
postojanju u svetu, takoe. Sve to se dogaa oko nas mi moramo znati, ali tek treba da
to saznamo i na baskijskom. A za to je neophodna pomo prevodilaca."
Neoekivani uglovi Antonjina Lima
Antonjin Lim, Praanin, kao i Evald Ozers, i Parianin, odavno, glavni je urednik
asopisa Lettre Internationale koji izlazi u devet zemalja na deset jezika. O tome da su
veliki pisci "malih jezika" esto traljavo predstavljeni na "velikim jezicima", dok prevodi s
"velikih na male" umeju i da dostignu izvornik, govorio je na Evropskim prevodilakim
susretima u Parizu (marta 1992), na kojima se okupilo stotinak knjievnih prevodilaca iz
trideset evropskih zemalja. (Uzgred: kao prevodilac Sartrovih dela na eki, zacelo dobro
zna ta je prevoenje.)
Njegovo izlaganje izazvalo je burne reakcije: prevodioci s "velikih" jezika, pre
svega domaini-Francuzi, otro su negodovali branei svoju profesionalnu ast;
prevodioci s "malih" jezika dobronamerno su upozoravali na to da je Antonjin Lim donekle
u pravu kad tvrdi da su i najvei pesnici, kao Pukin na primer, predstavljeni na jezicima
velikih zapadnih zemalja u krajnje neadekvatnim prevodima. Aplauz su dobijali i jedni i
drugi, ali ne od istih slualaca: dokaz da su pariski domaini i organizatori pravino uputili
pozivnice irom Evrope.
S Antonjinom Limom razgovarala sam neposredno posle pomenute debate, i to u
duhu novog multilingvizma - gospodin Lim me je podsticao da pitanja postavljam na svom
jeziku, koji on razume, a on je odgovarao na francuskom, koji ja razumem.
Kako vi vidite prevoenje na "male" i "velike" jezike?
"Sasvim jednostavno: ako imate jezik kojim govori milijarda ljudi, kao to je to
engleski, ili pola milijarde ljudi, kao francuski, onda e u Beogradu, Pragu, Helsinkiju,
prirodno, biti mnogo ljudi koji e biti dobri prevodioci s tih jezika, zato to ih ue sasvim
normalno. Isto tako, vei su izgledi da e u Francuskoj biti genijalnih prevodilaca s
engleskog, nemakog ili ak i panskog - nego to e biti s, recimo, srpskog, ekog,
slovakog ili finskog, koji se mnogo ree ue.
I tako, izgledi da e se nai genijalan prevodilac Crnjanskog - a Crnjanski, u stvari,
i nije toliko teak kao Davio ili srpska nadrealistika poezija - minimalni su. Prevodioci na
'velike' jezike mnogo su slobodniji, bezobzirniji prema formi i pojedinostima izvornika na
nekom 'malom' jeziku nego to je to sluaj u obrnutom pravcu: jer, prevodilac na srpski

razmislie pedeset puta pre nego to uoblii jedan Malarmeov stih. A Francuski prevodilac
koji prevodi Vesnu Parun ili Vaska Popu nee razmiljati toliko, nego e uzeti prvo to mu
padne na pamet. Jer, ko e ga kontrolisati? Ko e mu prebaciti da je loe uradio posao? A
u Srbiji, loem prevodiocu Malarmea moe da prebaci velik broj ljudi."
Imate originalnu ideju o tome kako da se obrazuju prevodioci s jezika male
rasprostranjenosti.
"Ideja nije originalna, ona postoji odavno, samo se nije dovoljno primenjivala. U
Francuskoj i Engleskoj i drugim zemljama imate programe kooperacije: mlade ljude, koji bi
teko mogli da ive u svojim zemljama, poaljete u stranu zemlju da tamo rade, neki ak
tamo alju mladie koji ne ele da idu u vojsku, da bi tamo bili nastavnici francuskog i
slino.
A ja tvrdim da takva saradnja sad treba da se uspostavi i za mlade francuske pisce.
Poaljemo ih u Beograd, u Helsinki, Kopenhagen. I, ta tamo da rade? Nita. Nek piu
svoje knjige, svoju poeziju, romane na francuskom. Njih, jasno, treba da plati vlada zemlje
u koju su otili. Oni e nauiti dobro jezik, i meu njima e se na kraju nai i dobri
prevodioci, a dobri prevodioci s malih jezika uvek se nalaze na taj nain. Uvek. Znam ih
mnogo, i oni su uvek imali ovaj ili onaj razlog da se nau u stranoj zemlji, ponekad su se
tamo enili ili udavali, i onda postali najbolji zastupnici, najbolji ambasadori tih zemalja.
Mislim samo da to treba initi sistematski. ujte, razgovarao sam s prijateljima
Slovacima. Postoji jedan veliki slovaki pisac, a niko za njega ne zna. On nije Dojs, on je
sasvim prevodiv, jedino to nema prevodilaca sa slovakog. Kako ih stvoriti? U Slovakoj i
Francuskoj mi kau kako pokuavaju da navedu ljude da ue slovaki. To uopte i nije
problem, nauiti slovaki nije nikakva arolija. Ali biti pesnik i nauiti slovaki - to jeste
arolija."

Od istog prevodioca

Karte na sto
Kako se postaje prevodilac? Kako se afirmisati, kako doi do "prve knjige"? Koliko
je vremena potrebno da se prevede knjiga? ta prevoditi? Kome predloiti prevod nekog
zanimljivog dela? To su pitanja koja se povremeno upuuju svakom knjievnom
prevodiocu. Ja na njih ne umem da odgovorim, ak mi ni sopstveno iskustvo ne daje
odgovor koji bi mogao da poslui kao uputstvo nekom drugom. Umesto toga, evo spiska
knjiga i drama koje sam prevela, poreanih kako su se pojavljivale i, uz neke, primedaba
u kojima objanjavam neko praktino pitanje ili zanimljivu okolnost. Moram da istaknem da
sam pre ovoga to je navedeno, otpoinjui prevodilaku karijeru, prevodila "privatno", to
jest za razne potrebe prijatelja i poznanika, za asopise (Delo mi je pruilo prvu ansu,
iskoristila sam je, za Trei program Radio Beograda, za asopis Kultura... taj deo svoje
prevodilake bibliografije nemam sreen, i ne znam kad u skupiti hrabrost da ga sredim,
ako ikad). Dakle, nekako u vreme kad sam se konano "otpoljavala" i prelazila u
"slobodne umetnike", i kad pojma nisam imala kuda e me ta promena odvesti, prevodila
sam i pisala sve to mi je ponueno, i odlazila u svaku redakciju kojoj bi me preporuio
neko pouzdan i dobronameran. Nekih linih inicijativa nisam imala, a i dan-danji ih slabo
imam.
U ono vreme nisam ni pomiljala na knjievno prevoenje: verovala sam da se
moe iveti, skromno (a na to sam, budui tri godine na neredovnom "minimalcu", ve bila
navikla), od prevoenja strune literature iz oblasti koje mi nisu bile sasvim nepoznate
(psihologija, sociologija, komunikologija, marketing). Ali, da ne duim, evo poetka
obeanog spiska:
1. or Kurtelin (Francuska): Pustopae, drama, emitovano na TREEM
PROGRAMU RADIO BEOGRADA 1973.
Jednog dana zazvonio je telefon i s Radija su mi ponudili da
prevedem ovu dramu: poto sam onu prethodnu odlino prevela, da li bih
sad i ovu? Nikad nisam prevela za njih nikakvu dramu, ali brzo sam se
setila: nekoliko godina ranije trebalo je da za dobrog prijatelja koji je uveliko
prevodio preuzmem honorar na blagajni Radija, jer je on kvotu koja se moe
primiti van iro-rauna ve ispunio. oveku su pare bile preko potrebne,
dakle novac njemu, a slava za dramu koju je preveo meni, jer njegov
honorar nisam mogla da podignem drukije nego da se sama potpiem kao
prevodilac. To je bilo u vreme kad mi profesionalno prevoenje uopte nije
padalo na pamet, i ubrzo sam zaboravila taj sitan finansijski prekraj. Ali eto,
naruilac posla nije zaboravio nekadanji dobro obavljeni posao, i ponudio
je saradnju. Muke moje! Nisam smela da odam prijatelja (ne smem ni
danas), a izazov me je privlaio, iako sam se grdno uplaila. Posao sam
obavila, uz veliku paniku i traenje saveta levo-desno. Saradnja s Radiom
se nastavila, traje i dan-danji, bez lai i prevare.
2. Brus Stoderman (SAD): Kako da se unitite preko televizije, PRIVREDNA
PROPAGANDA, Beograd, 1974, 79 str.
Ovo je knjiga koju sam sama stvorila kao takvu. Brus Stoderman je
bio cenjeni i vrlo skup strunjak za marketing koji je doao u Beograd

na jedan struan sastanak i odrao dva predavanja, ivahna,

duhovita, pouna. Prvo sam skinula s trake snimak tih predavanja,
prevela ih, priredila i tako je nastala moja prva prevedena knjiga.
3. Helge Hagerup (Skandinavija): Dan koji nee zaboraviti (s engleskog), drama,
emitovano na TREEM PROGRAMU RADIO BEOGRADA 1973.
4. Robert Hajnlajn (SAD): Pit, Riki i ja, roman, POLITIKA, Beograd, 1975, oko 200
str.
5. arl Eksbraja (Francuska): Gnev, roman, POLITIKA, Beograd, 1975, oko 190
str.
6. Don Dejks (SAD): Na tokovima, roman, POLITIKA, 1976, oko 200 str.
Jedan prijatelj bio je u mogunosti da me angauje kao prevodioca
romana za "Politiku" (tad je objavljivala romane u nastavcima, a ne feljtone).
P.T. me je posavetovao ta da prevedem i dao mi knjige. Romani Hajnlajna i
Dejksa su nauna fantastika, i mislim da su dobri. Volela bih da ih vidim
kao knjige, ali dosad nije ilo. Onaj Eksbraja je glupost koju sam sama
odabrala: ranije sam itala neto bolje od tog pisca, ostavila knjigu u nekoj
hotelskoj sobi, a onda uzela da prevodim ovu. Jedno mi je postalo jasno:
iveti od prevoenja nije lako, i podrazumeva da se radi svata.
7. Andre Malro (Francuska): Gosti u prolazu, emitovano na TREEM PROGRAMU
RADIO BEOGRADA 1976. i 1977, oko 200 str.
Ova se knjiga sastoji iz tri dela. Prvi je objavljen u asopisu "Trei
program" (pod lepim naslovom Mali Sengorov sat s klatnom), preostala dva
su samo emitovana. Autorska prava za Malroova dela drao je jedan
zagrebaki izdava...
8. R. D. Laing (Vel. Britanija): Podeljeno ja, Politika doivljaja (knjiga Politika
doivljaja, str. 201-304), NOLIT, Beograd, 1977.
Prva prava knjiga! Iako su dva Lengova dela, koja su prevela dva
prevodioca, objavljene u jedinstvenom izdanju, bila je to moja prva prava
objavljena prevedena knjiga! Bila sam preporuena Milou Stamboliu kao
psiholog i prevodilac s engleskog; rekao mi je da prevedem desetak strana i
da mu donesem: probni rad. Prevela sam, donela i dobila posao. Saradnja s
"Nolitom" nastavila se jo dugo. Prekinule su je, iako ne sasvim, oajne
prilike u izdavatvu, i zemlji.
to se same knjige tie, skviala sam od muke prevodei je. Leng je
u ono vreme slovio za antipsihijatrijsku veliinu, bila sam poastvovana to
prevodim jedno njegovo delo, ali, ruku na srce, ono je bilo napisano vrlo
tekim jezikom, bar za mene, tada. A ni danas ne znam tano ta je pisac
hteo da kae, poev od naslova...
9. Een Jonesko (Francuska): Ludilo udvoje, drama, emitovano na TREEM
PROGRAMU RADIO BEOGRADA 1977. Izvedeno u Narodnom pozoritu Bosanske
Krajine, Banjaluka. Preraeni prevod objavljen u asopisu MOSTOVI, Beograd, br. 91,

1992, str. 263-279).

10. Margaret Mid (SAD): Sazrevanje na Samoi, PROSVETA, Beograd, 1978, 266
str.
Ako dobro pamtim, svratila sam u "Prosvetu" da uzmem neku knjigu
da bih je prikazala. Sluajno sam srela jednog od urednika, Miju Pavlovia,
kog sam malo poznavala ali sam verovala da se on mene ne sea. Seao
me se, porazgovarao sa mnom. Saznavi da prevodim, ponudio mi je
knjigu. Bila sam ushiena, na studijama psihologije mnogo se govorilo ba o
toj knjizi. I saradnja s "Prosvetom" se nastavila.
11. Miel Fuko (Francuska): Istorija seksualnosti, PROSVETA, Beograd, 1978.
Drugo izdanje 1982, 146 str.
Strahovito teko. Sreom, knjiga je obimom mala, iskobeljala sam se.
12. Isak Baevis Singer (SAD): Neprijatelji, ljubavna pria, RAD, Beograd, 1978,
267 str. Ponovljena izdanja: SVJETLOST, Sarajevo (ijekavizirana verzija, 1986, 1988),
DEJE NOVINE, Gornji Milanovac, 1991.
Prvi roman! Godinu-dve ranije bila sam u Parizu, i prijatelji su mi
preporuili da nabavim Singerove knjige. Singer je tad bio potpuno
nepoznat pisac (ni ja nisam imala pojma da uopte postoji), neprevoen, pa
bih ja mogla da ga prevodim... Knjige sam kupila u engleskoj knjiari u ulici
Rivoli i nestrpljivo ih prelistavala u parku Tiljerije, preko puta. U Beogradu je
neko i pisca i mene preporuio "Radu", preporuka je urodila plodom i meni
je povereno da prevedem ovaj roman.
Nije mi se uinio preterano teak za prevoenje. Prevod sam predala
o roku, trebalo je da se knjiga pojavi u biblioteci "Re i misao". ivela sam
siromaki, i dalje. Naivno sam verovala da se stvari ipak mogu promeniti, ali
teko: "Obogatiu se kad neki moj pisac dobije Nobelovu nagradu", umela
sam da se alim na sopstveni raun (ovo treba sasvim slobodno shvatiti:
obogatiti se, za mene, znailo je iveti manje-vie pristojno. U ono su vreme
ljudi koji su imali platu iveli manje vie pristojno, to nije bilo sluaj i sa
mnom, koja nisam imala platu).
Kad ono, moj Singer dobija Nobelovu nagradu! A moj prevod ve
odtampan, samo da se ukorii i iznese u knjiare - ljudi su bili radoznali da
saznaju ko je sad taj novi Nobelovac. Nita od toga: izdava je reio da
knjigu prebaci u drugu, "prestiniju" biblioteku, ekalo se nekoliko meseci
na "likovno reenje omota", u meuvremenu je drugi izdava, s drugim
prevodiocem, napravio "bum" s drugim Singerovim romanom i zadovoljio
prvu radoznalost. Kad se prevod ovog romana pojavio, proao je sasvim
nezapaeno.
Kasnije sam postieno otkrila ta sam sve zabrljala u prevodu. Ne
previe strano, ali ipak... Ako ga itate, uzmite izdanje "Dejih novina" tamo je sve sreeno.
13. Umetnost tumaenja poezije (Zbornik, est ogleda: o ekspiru, str. 83-103,
Kolridu, str. 151-195, Vordsvortu, str. 212-243, eliju, str. 252-266, Kitsu, str. 283-306, i
Jejtsu, str. 490-505), NOLIT, Beograd, 1979.

Ovo mi je jedan od prvih knjievnih prevoda, samo je dugo vremena

proteklo dok se knjiga konano pojavila. Ogledi nisu o pesnicima, kao to
sam napisala gore, kratkoe radi, nego o pojedinim njihovim pesmama.
Trebalo je da prevedem i pesme. Mislila sam da je to lako, posredi su
uvene pesme, prevodi postoje... Tad sam se lino uverila koliko je
prepevavanje klizav teren: postojee prepeve uopte nisam mogla da
iskoristim, jer u njima nije bilo ba onoga o emu su autori koji su ih tumaili
pisali u svojim ogledima. Morala sam sama da se snalazim, to je bilo
olakano time to sam prevodila analize pesama i trudila se da ponudim
prevod koji e odgovarati tim analizama. U knjizi su uz prevode pesama dati
i originali.
14. Riard Dokins (Vel. Britanija): Sebini gen, VUK KARADI, Beograd, 1979,
str. 255.
Dobra i zanimljiva knjiga iz oblasti genetike, napisana izuzetno ivo i
pristupano, premda jeziki, to jest knjievno, sloeno. Za strune stvari
imala sam i strunog redaktora, dr Nikolu Tucia. Urednik je izbacio autorov
predgovor u kom je bilo objanjeno dosta stvari koje bi mogle zanimati
itaoca: uinilo mu se da to sniava "nivo knjige". Prola sasvim
nezapaeno. teta.
Poetnica izlazi na dobar glas
Tako je, otprilike - otprilike zato to sam mnogo prevodila i za asopise i za Trei
program, a u emisiji "Hronika" jednom nedeljno govorila o knjigama, zbivanjima,
asopisima iz "mojih" oblasti, ve pomenutih, i uza sve pisala razne prikaze i osvrte - tako
je, otprilike, izgledalo prvih nekoliko godina mog prevodilakog rada i ivota u statusu
samostalnog umetnika. Rad na drugom razboju doneo mi je 1979. nagradu "ivorad-ia
Vasi" koju moje kolege-psiholozi, to jest Drutvo psihologa Srbije, dodeljuje za
popularizaciju moderne psihologije. A to se prvog razboja, prevoenja tie:
15. Miel Fuko (Francuska): Istorija ludila u doba klasicizma, NOLIT, Beograd,
1980, 263 str.
Knjiga iji me je prevod izneo na dobar glas. Ve sam imala iskustva
s prevoenjem Fukoa i znala da u se muiti. Ali, u ono doba, bojala sam se
da e se samo nebo sruiti na mene ako odbijem ponueni posao.
Prihvatila sam, dakle, iz iste nevolje, ali i zbog jo neeg: Fuko je veoma
dobar pisac, pie jasno i stilski izvanredno, i za prvo poglavlje mi se uinilo
da je tako divno da prosto moram da se okuam na njemu kao prevodilac.
Htela sam da opravdam poverenje koje mi je poklonio urednik (knjiga je
izila u "Sazveima") i zapela sam iz petnih ila.
Lektor prevoda bio je Ilija Moljkovi (koliko se seam, nikad se nismo
upoznali). Rukopis mi je vraen sav iaran. Poto su me prethodni lektori
hvalili i mazili, bila sam preneraena. Onda sam se smirila i poela ozbiljno
da razmiljam o primedbama i intervencijama. Velika kola: moj lektor,
redaktor bolje rei, tano je osetio sva moja kolebanja, uoio nejasnoe,
otkrio greke. Imala sam jo mesec dana posla (a mislila sam da sam
gotova), ali konac delo krasi: ni za jednu knjigu nisam, kao prevodilac,

dobila vie komplimenata nego za ovu. Prevod Fukoove Istorije ludila utro
mi je puteve za koje e se pokazati da su meu najvanijima u mom
prevodilakom radu.
16. Katrin B.-Kleman, Pjer Brino, Lisjen Sev (Francuska): Marksistika kritika
psihoanalize, s Lj. Cvijeti-Karadi (str. 5-178), PROSVETA, Beograd, 1980, str. 240.
17. E. H. Gombrih (Vel. Britanija): Umetnost i njena istorija, NOLIT, Beograd, 1980,
str. 585.
Roditeljima, koji su zabrinuto pratili moju novanu oskudicu i
povremeno mi priticali u pomo, obeavala sam da e sve biti bolje kad
dobijem da prevodim neku "veliku knjigu". Ovo je bila obimom velika knjiga.
I vrlo lepa, s mnogo ilustracija, na finom papiru. Moda bi i popravila moju
materijalnu situaciju da se ispunilo predvianje jednog kritiara, koji je
napisao da e ova knjiga postati "novi Apolo". Nije postala: suvie je velika i
skupa da bi bila ponovo tampana, iako je prvo izdanje brzo rasprodato.
Ostalo mi je moda najlepe seanje koje imam kao prevodilac: sajam
knjiga, moj prevod, tek iziao iz tamparije, stoji visoko, na centralnom
mestu tanda, a Milo Stamboli ga skida i obema rukama mi prua da ga
vidim, dodirnem i omiriim... tog sam se trenutka oseala kao da je svet moj.
Ve i zbog tog trenutka, i seanja na njega, ne alim to sam se posvetila
ovom poslu.
18. Robert Kormije (SAD), Ja sam taj sir, NOLIT, Beograd, 1980, str. 147.
Knjiga koja je izila u biblioteci "Raspust" (znai za decu i omladinu),
biblioteci u kojoj nema loih i osrednjih knjiga. Data mi je na prevod
zahvaljujui jednoj tehnikoj pojedinosti, a ne zato to mi je urednica dobra
drugarica: u ono vreme radila sam uz pomo magnetofona, a poto u knjizi
ima mnogo iskaza isprianih u magnetofon, Mirjana Stefanovi je pomislila
da u ja to uspeno prevesti. to se magnetofona tie, nije se prevarila, jer
pomenuta tehnika mnogo mi je pomogla da stvorim utisak autentinosti u
prevodu, kao to ga i izvornik ostavlja. I tako sam probila led kao saradnik u
toj meni veoma dragoj biblioteci.
19. Dulijan H. Stjuard (SAD), Teorija kulturne promene, BIGZ, Beograd, 1981, str.
392.
Jedno od klasinih dela iz oblasti antropologije. Urednik, Ivan
olovi, reio je bio da popuni one grdne praznine koje su kod nas
postojale u toj oblasti. Osim Frejzera, gotovo nita nije bilo prevedeno.
Zahvaljujui njemu, sad jeste. Ne znam samo za koga: bar to se Stjuardove
knjige tie, nisam srela nikog ko ju je proitao.
Inae, s izdavaem sam se posvaala i honorar uterala preko
autorske agencije: mimo potpisanog ugovora, interno i samoupravno reili
su da me isplate tek kad knjiga izie iz tampe... Deset godina kasnije
nala sam je u jednoj knjiari za devedeset para. Dve Teorije kulturne
promene za kutiju ibica (veno merilo poreenja bezvredno-vrednih stvari),
i jo kusur da se dobije, ako imaju sitno. Jedan od sitnih znakova da je
sazrelo vreme za kulturnu promenu.

20. Isak Baavis Singer (SAD): Kruna od perja, RAD, Beograd, 1981.
Ovaj izbor pria iz istoimene Singerove zbirke (napravio ga je David
Albahari) prevodila sam posle romana Sotona u Goraju i taj mi je rad
priinio veliko zadovoljstvo. ao mi je to knjige odavno nema, prie su
prelepe. Nova Singerova dela koja se stalno pojavljuju nisu tako dobra...
21. Goropadni Eros, zbornik (s francuskog, ogledi R. Nelija, str. 140-154, i M.
Fukoa, str.167-178), PROSVETA, Beograd, 1981.
22. Isak Baevis Singer (SAD): Sotona u Goraju, NARODNA KNJIGA, Beograd,
1982, str. 191. Ponovljena izdanja: SVJETLOST, Sarajevo, ijekavizirana verzija, 1986,
1988.
Ovo je prvi Singerov roman, napisan jo 1937, u Poljskoj, na jidiu. Mislim
da je u njemu sadrano sve to je Singer kasnije napisao o Jevrejima u
malim zajednicama u srednjoj Evropi, tetlovima, koji su odavno iezli.
Prevodei ovu knjigu shvatila sam u emu je Singerova veliina: uz
zanimljivu fabulu i blistavo pripovedanje opisuje, znai i ovekoveuje kulturu
koja vie ne postoji, ljude koji vie ne postoje (i na jeziku koji vie ne postoji,
kako je sam govorio), tako da svaki gest, svaka radnja ima i antropoloko ili
religijsko znaenje. Potrudila sam se da otkrijem to vie takvih znaenja.
Uloila sam mnogo truda, i mnogo nauila. Sama knjiga je brzo rasprodata,
ali se nije proula, i ini mi se da je prola nezapaeno.
23. Robert Kormije (SAD): okoladni rat, NOLIT, Beograd, 1983, str. 181.
24. Fric Perls (SAD): Getaltistiki pristup psihoterapiji, VUK KARADI, Beograd,
1983, str. 152. Pretampao PLATO, 1998.
Jedna od onih knjiga koje danas zovu "kultne". Ovaj "pristup" pustio
je kod nas solidne korene i znam da mnogim ljudima pomae da prebrode
krize i postanu bolji. Meni je prevoenje tog dela pomoglo u tekom
razdoblju oko oeve smrti. Moj otac je, do pred sam kraj ivota, bio vrlo
strog i pronicljiv kritiar mojih prevoda, ak i ako ga to to sam prevodila nije
mnogo zanimalo. Njegove ocene i saveti i danas mi nedostaju.
25. Frederik Lionel (Francuska): Sakralna astrologija, PROSVETA, Beograd, 1984,
str. 213.
ula sam od raznih ljudi da im se knjiga dopala. Bilo mi je zanimljivo
da je prevodim - tumarala sam kroz znaenja brojeva, simbola, imena - ali
sve to mi je zvualo malo neutemeljeno, proizvoljno, a i zavrilo se
moralisanjem.
Nekoliko vanih prekretnica
Ve uveliko afirmisani prevodilac, inilo mi se da sam se konano doepala
utabanih staza i da e odsad moj ivot tei glatkije. Prevarila sam se, dvojako: prvo,
pogreila sam u oceni svog budueg prevodilakog rada, drugo, zakomplikovala sam lini
ivot.

26. E. H. Gombrih (Vel Britanija): Umetnost i iluzija, NOLIT, Beograd, 1984, str. 368.
Ula sam u posao ozbiljno i odgovorno, ali i lakomisleno, ako je
mogue i jedno i drugo. Verovala sam da je ova knjiga slina Umetnosti i
njenoj istoriji. Nije bila ni nalik. Mnogo tea. Jedina knjiga iji sam vei deo
prevodila dva puta. Niko me nije primorao na to: jo pre nego to sam
predala prevod, shvatila sam da ne valja i prionula na posao da ga
popravim. A poto sam, istovremeno, htela da dogovoreni rok ne prekoraim
previe, napor me umalo nije stajao glave. Od tada sam opreznija u proceni
sloenosti dela koje treba da prevedem, ali uvek se prevarim (to jest, delo je
uvek tee nego to sam mislila), premda ne vie toliko. Valjda sam posle tog
popravnog na koji sam oborila samu sebe neto nauila.
27. Lu Hsin (Kina): Kratka istorija kineske proze (s engleskog), RAD, Beograd,
1985.
Prelepa knjiga koja e jednog dana, nadam se, biti prevedena s
izvornog jezika, kineskog. Ne mislim da je moj prevod lo, ali, poto u knjizi
ima mnogo odlomaka iz dela raznih kineskih pisaca iz raznih epoha, on
moe biti adekvatan samo engleskom predloku, ali ne i kineskim
izvornicima. Moda jednom prevodiocu nije ni moguno da prevede sve to;
nisam sinolog - sinolog je bio redaktor mog prevoda - ali kao prevodilac
oseam da u prevodu mora biti vie nijansi, moda i sasvim drugaijih
nijansi od onih koje sam ja pokuala da doaram.
28. Volfgang Keler (SAD), Getalt psihologija, NOLIT, Beograd, 1985, str. 265.
Jedna od klasinih knjiga iz oblasti psihologije. Objavljena kod nas s
tolikim zakanjenjem da samo formalno popunjava prazninu - prepriavanja,
kasnije nastala dela o getaltu, napisana na srpskom ili prevedena,
uglavnom su tu prazninu ve popunila. Dok sam je prevodila, u moj je ivot
ula Lana, moja erka. Ovo je jedina knjiga koju sam dala daktilografu da je
prekuca - uz sasvim malu bebu nisam mogla sama da obavim ceo posao,
kao to inae radim.
29. Kristina Erenstrole (vedska): Peti ugao (s engleskog), RAD, DEJE
NOVINE, 1985, str. 114.
Knjiga za decu, pria je dvanaestogodinja devojica. U mislima,
prevod sam namenjivala Lani. Kad je porasla, posle prvog itanja, knjiga joj
se nije mnogo dopala.
30. Dr Dejmz Bevan (Vel. Britanija): Porodini lekar (deo o Prvoj pomoi, str. 503603), NOLIT, Beograd, 1986. Drugo izdanje: 1994.
Autor smatra da bi svaki ovek trebalo da zna osnove pruanja prve
pomoi. Teko je ne sloiti se s njim, i u njegovu knjigu esto zavirujem, ali o
prvoj pomoi i dalje ne znam sve napamet kao to bi trebalo da znam. Bar
imam knjigu...
31. E. L. Doktorov (SAD), ivoti pesnika, RAD, Beograd, 1986.
Najvie volim da prevodim pripovetke. Ovo je delo sastavljeno od
est pripovedaka i jedne novele. Svaka je pisana u drugom "kljuu" (kasnije

u uvideti da je to obiaj mnogih savremenih proznih pisaca engleskog

govornog podruja). Ima dosta slenga. Namuila sam se prevodei, i
uivala pri tom (ist prevodilaki mazohizam). Knjiga nije imala uspeha kod
italaca, koliko ja znam. I posle deset godina ima je u prodaji.
32. an-Pjer ane (Francuska): Neuronski ovek, NOLIT, Beograd, 1986, str. 352.
ta mi je ovo trebalo...
33. Psihologija ja, zbornik (s engleskog, tekstovi A. Frojd, str. 69-91, H. Hartmana,
str. 100-137, H. Hartmana, E, Krisa i R. Leventajna, 141-173, E. Krisa, 180-207, E.
Berna, 213-235, H. Kohuta, 243-273, O. Kernberga, 281-305; preostala tri teksta preveli
T. Popovi i B. Zec), NOLIT, Beograd, 1987. Izdanje, bez navoenja imena prevodilaca,
obnovljeno u Beogradu, 1996, u jednoj firmi iji naziv, zauzvrat, ja neu da navedem.
Nekakvu satisfakciju za to pribavila sam zahvaljujui Autorskoj agenciji.
34. Edvard Iger (SAD): Poluarolija, RAD, Beograd, 1987, str. 124.
Opet knjiga za decu. Ova nailazi na dopadanje. Prevoenje
Poluarolije bilo je isto zadovoljstvo, igra, takorei. Ne znam da li bih volela
da prevodim samo takve knjige: moda bi mi panja popustila, moda bi mi
se sve inilo previe lako, i moda bih poela da prevodim loe, ofrlje. Ali,
izmeu nekoliko tekih, recimo "teorijskih" knjiga, prevoenje ovakvih je
pravi odmor.
35. Harper Li (SAD): Kao da ubije drozda, NOLIT, Beograd, 1987, str. 310.
Prevoenje nije bilo odmor, ali jeste ogromno zadovoljstvo. Knjiga je
svetski bestseler, kod nas je kritika nije ni registrovala. Zapazili su je itaoci,
brzo je rasprodata, teko se dobija u bibliotekama, nema je u
antikvarnicama. Donela mi je 1988. prvu prevodilaku nagradu, "Sergej
Slastikov", koju moje kolege iz Udruenja knjievnih prevodilaca Srbije
svake druge godine dodeljuju za prevod najbolje prevedene knjige za decu i
omladinu. Sergej Slastikov je bio mu Desanke Maksimovi, prevodilac s
ruskog i pisac za decu, a Desanka je ustanovila nagradu u spomen na
njega.
36. Donatan el (SAD): Sudbina zemlje, VUK KARADI, Beograd, 1987, str.
221.
Objavljena u asopisu New Yorker, potom kao posebno izdanje,
knjiga je podigla veliku prainu i na Zapadu i na Istoku: govori o opasnosti
od nuklearne kataklizme, donosi apokaliptine slike eventualnog
nuklearnog rata (koji bi, neminovno, zahvatio ceo svet, tvrdi autor), i zalae
se za to da se naa planeta oisti od nuklearnog oruja. Kod nas nije
zatalasala javnost ni koliko kameni baen u bunar...
37. Isak Baevis Singer (SAD): Prie (s Davidom Albaharijem, prev. str. 27-99, 123219, 287-321), DEJE NOVINE, Gornji Milanovac, 1988.
Prie je odabrao David, iz nekoliko Singerovih zbirki. "to ga vie
saimate, to je bolji", rekao je, otprilike. Tano. Singer u najboljem izdanju.
Knjiga je planula.

Nova faza - dogovorena trajna saradnja s jednim izdavaem

Zoran Stojanovi, kog bih danas mogla da nazovem "svojim izdavaem" (a on
mene jednim od "svojih prevodilaca") zapazio je moj prevod Fukoove Istorije ludila i
potraio me, i naao (udom!) preko majinog telefona da mi ponudi nov posao. Nije
odmah krenulo, a kad je krenulo nije odmah ilo glatko. Ali, uhodavi se, naa se saradnja
nastavila estokim tempom, i traje i dalje. Od kako se ta saradnja ustalila, ini mi se da
sam na manjoj vetrometini nego to sam bila ranije.
38. Valter Kaufman (SAD): Tragedija i filosofija, KNJIEVNA ZAJEDNICA, Novi
Sad. 1989, str. 287.
Ovo je prva knjiga koju sam prevodila za njega. Mene tema nije
mnogo privlaila, ali sam bar estito iitala grke klasike. Posle itanja
Ilijade i Odiseje dugo sam sanjala u heksametrima. Neobino iskustvo.
39. Paskal Brikner i Alen Finkilkraut (Francuska): Novi ljubavni nered,
ISTRAIVAKO IZDAVAKI CENTAR SSO SRBIJE, Beograd, 1990, str. 229.
Mladalako delo dvojice francuskih filozofa koji su se, mnogo godina
kasnije, okrenuli protiv Srba u "medijskom ratu". Seam se Finkelkrota (tako
mu se, valjda, ita prezime) posle predavanja o naciji odranog na Kolarcu,
na prijemu u Francuskom kulturnom centru: verovatno jo u pariskoj "emi"
(na Kolarac je doao pravo s aerodroma), zagluen vikom oko sebe
(objanjavali smo mu sutinu balkanskih sukoba), sedeo je u uglu, ruke
zamoene u posudu s nekakvim cupajzom od krastavaca... Valjda je u
svojim politikim angamanima prisutniji duhom... Sama knjiga je dobra i
zabavna, sona, smela, moda preopirna. Pisci su mi olakali posao: sve
to su imali da kau, rekli su nekoliko puta, pa ako i nisam od prve razumela
ta su hteli da kau, razumela sam od druge ili tree. Poslastica za
prevodioca. Na svom primerku prevedene knjige imam autograme oba
autora.
40. Moris Penge (Francuska): Dragovoljna smrt u Japanu, IZDAVAKA
KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA, Sremski Karlovci, 1990, str. 331.
Potresna, zanimljiva, neobina knjiga, jedna od najboljih koje sam
prevela, izvrsno napisana. A to je prva knjiga koju je napisao ovaj pisac,
nama sasvim nepoznat. Izvrstan primer i za pisce, takoe: kako se s jedne
veoma uske take gledita - tradicije dragovoljne, hotimine smrti - moe
ispriati istorija jednog naroda, njegove knjievnosti, njegove civilizacije, i u
vrlo kratkim, gotovo neprimetnim primedbama, izraziti i sopstveni stav.
Briljantna knjiga, srena sam to sam je ba ja prevela.
41. Anais Nin (SAD): Tajne sveske, NARODNA KNJIGA, Beograd, 1990, str. 175.
42. D. M. Kuci (Juna Afrika): Iekujui varvare, BIGZ, Beograd, 1990, str. 250.
Ime pisca se, zapravo, ita "Kucije", ali nisam imala snage, a ni
prilike, da izdavaa ubedim u to (meni je "tajnu" poverio engleski izdava).
Prevod je imao burnu sudbinu: uraen za jednog izdavaa (prvi je prevod
koji sam uradila uz pomo kompjutera), amio je u fioci godinu-dve, dok taj

izdava nije izgubio autorska prava. Dobio ih je drugi izdava, koji nije znao
za moj prevod, te je angaovao drugog prevodioca. I on je zbog neeg
izgubio autorska prava, koja je na kraju dobio BIGZ. U BIGZ-u su uli za
moj prevod (koji sam ve bila prealila), prihvatili ga i tako je ugledao
svetlost dana.
Kucije je u svetu prilino cenjen pisac, a ovo delo je izvanredno, iako
mestimice muno. Otkrila sam da kratke, jasne reenice nije nimalo lako
prevoditi ("Kristalna jasnoa runog sna", naslov je koji je Branko Ani dao
predgovoru za ovaj roman). Nikakvog odziva kod italaca. itaete vi meni
Kucijea kad dobije Nobelovu nagradu...
43. Miel Hoang (Francuska): Dingis-kan, IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA
STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1991, str. 293.
Ne znam kako da anrovski odredim ovu knjigu: nije ba nauka, ali je
znatno vie od publicistike. Interdisciplinarni pristup: istorija, geografija,
antropologija, istorija religija, politika, knjievnost... dobro napisana, mnogo
se iz nje da nauiti, a vrlo je zanimljiva za itanje. Dragocena je bila struna
redaktura vlastitih imena koju je uradio Darko Tanaskovi.
44. Pol Dil (Francuska): Simbolika u Bibliji, DOBRA VEST, Novi Sad, IZDAVAKA
KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1991, str. 270.
Priznajem, tek sam tada poela ozbiljnije da itam i Novi zavet (Stari
sam iitala vie puta prevodei Singera).
45. Emanuela Arsan (Francuska): Emanuela, BIGZ, Beograd, 1991, str. 267.
I urednik i ja smo se nadali da e nam knjiga doneti velike pare.
Badava sam se prostituisala: knjiga je loa i dosadna, pare nikakve, od
novih izdanja ni korova, ni prvo jo nije rasprodato. Zanimljivo je samo to to
je knjiga bila sjajna "praktina" dopuna teorijskom Novom ljubavnom
neredu, jedino to je ova erotika bila suvoparna, a ona teorijska knjiga o
erotici sona i ivahna.
46. Smrt, nasilje i seksualnost, zbornik (s francuskog, str. 161-169), XX VEK,
PLATO, Beograd, 1992.
47. Enid Blajton (Vel. Britanija): Zamak avanture, DEJE NOVINE, Gornji
Milanovac, 1992, str. 229.
Jedno vreme, moja se Lana nije odvajala od knjiga Enid Blajton.
Svaku je, pa i ovu, proitala bar petnaestak puta. Ovo su, valjda, knjige za
onaj uzrast kad devojice jo vole da po sto puta uju istu priu, samo to je
sad same itaju. Prevoenje knjiga Enid Blajton ne zadaje nikakve tekoe,
ali prevodialc ima veliku odgovornost: deca upijaju svaku re iz ovakvih
knjiga, dakle svaka re mora biti ona prava, i na pravome mestu. Ponuditi
deci u ovom uzrastu lo, nenegovan jezik, pravi je zloin.
48. il Lipovecki (Francuska): Carstvo prolaznog, IZDAVAKA KNJIARNICA
ZORANA STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1992, str. 280.
Prevod ove knjige (uz prevod dela Lilit) doneo mi je 1993. najveu

nagradu mog Udruenja, nagradu "Milo N. uri". Dodeljuje je iri

sastavljen od mojih kolega-prevodilaca.
49. Filip Rot (SAD): Obmana, BIGZ, Beograd, 1993, str. 179.
50. ak Bril (Francuska): Lilit, ili Mrana majka, IZDAVAKA KNJIARNICA
ZORANA STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1993, str. 271.
Jedna od retkih knjiga koje sam sama odabrala i predloila izdavau.
Kao pomo prilikom prevoenja bilo mi je potrebno petnaestak knjiga iz
raznih oblasti. Sve sam ih imala kod kue...
51. Ariel Dorfman (Vel. Britanija) Smrt i Devojka, drama, Mostovi br. 96, 1993, str.
313-336. Izvoeno u Srpskom narodnom pozoritu u Novom Sadu. Ove sezone (1998/99)
igra se u pozoritu Dadov.
52. Viktor Farijas (Francuska): Hajdeger i nacizam, sa Zoranom Stojanoviem (str.
109-280), IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi
Sad, 1994, str. 280.
53. Lik Feri (Francuska): Homo Aestheticus, IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA
STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994, str. 262.
Moj prevod, da ne kaem i prevodilaku ast, spasao je redaktor
prevoda, Jovan Popov. I meni i izdavau postalo je jasno da mi prevoenje
filozofije ne lei.
54. Pjer Marti (Francuska): Psihosomatika odrasle osobe, IZDAVAKA
KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994, str. 138.
Autora sam imala priliku lino da upoznam pre mnogo godina, i tad
mi je dao opiran intervju. Tematika ovog njegovog dela je zanimljiva, i
volela bih da lekari budu bolje upoznati s psihosomatskim aspektima
bolesti. Danas bih knjizi dala naslov "Psihosomatika odraslih".
55. ilber Rue (Francuska): Muzika i trans, IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA
STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994, str. 381.
Jedan deo knjige prevela sam petnaestak godina ranije za Trei
program. Zainteresovala sam se. Ova interdisciplinarna studija otkriva vie
nego to njen naslov govori. Dragocena struna etnomuzikoloka redaktura
Ane Kotevske.
56. Bari Kalahan (Kanada): Crna kraljica i druge prie, RAD, Beograd, 1994. str.
144.
I ovu sam knjigu sama predloila izdavau. Primerak izvornika dobila
sam sluajno - autor je boravio u Beogradu i iz "Politike" su hitno eleli
prevod neke njegove prie. Prevela sam jednu od jednostavnijih i kraih, i
zagrejala se za ostale. Prevodila sam s mene pa na utap, sporo i teko:
autor je i pesnik, prie su izuzetno sloene. Mnogo su mi pomogli sm Bari,
i Milka Luki sa slavistike katedre u Otavi. Sedam je godina proteklo dok
nisam konano ponudila prevod izdavau. Kad je ustanovljena nagrada za

najbolji prevod proze s engleskog, imenom "Gordana B. Todorovi", imala

sam ast da je, 1996. dobijem. I ovoga su puta u iriju bile moje kolegeprevodioci.
57. Ajra Progof (SAD): Jung, sinhronicitet i ljudska sudbina, Neuzrone dimenzije
ljudskog iskustva, SAPR "ATOS" i IP "ESOTHERIA", Beograd, 1994, 152 str.
58. Mari-Louiz fon Franc (Nemaka): O snovima i smrti, jungovsko tumaenje (s
engleskog), s Mirjanom Joanovi, SAPR "ATOS" i IP ESOTHERIA", Beograd, 1994, 237
str. (prev. 1-135).
Dve knjige u koje sam "uletela" i relativno ih brzo prevela zahvaljujui
svom zanimanju za Junga i svom psiholokom obrazovanju. S tim sam
knjigama prela na novi kompjuter i nauila novi tekst procesor, Word
Perfect 5.1. Prethodnih dvadesetak knjiga uradila sam na dobrom starom
Armstradu, u programu za obradu teksta koji se zvao Locoscript. I dalje
mislim da je bio odlian, savren, takorei. Ali, potpuno je prevazien, i za
izdavae neupotrebljiv.
59. Pol di Brej (Francuska): Zaratustra i preobraenje sveta IZDAVAKA
KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1995, 503 str.
Jo jedna vredna multidisciplinarna studija iz koje sam mnogo
nauila. Osnova zoroastrejske religije je trojstvo "dobre misli, dobre rei,
dobra dela".
60. Dominik naper (Francuska): Zajednica graana, o
modernoj ideji nacije, IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA, Sremski
Karlovci, Novi Sad, 1996, 284 str.
61. Fransoa Fire, Mona Ozuf (Francuska): Kritiki renik Francuske revolucije Uesnici (str. 217-243) IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA, Sremski
Karlovci, Novi Sad, 1996.
Sva etiri toma izvornog izdanja (Dogaaji, Uesnici, Ustanove i
ostvarenja, Ideje) objavljena su u jednom. Tako sam se nala u izvrsnom
prevodilakom drutvu - s ivojinom ivojnoviem i Aljoom Mimicom.
62, Ajrin Die (SAD, Nemaka): Jevrejka, Prie iz Berlina i Njujorka, PROSVETA,
Beograd, 1997, 240 str.
Jedna od onih knjiga koje sam prevela po sopstvenom izboru, poto
mi je u ruke dola kao i ona Barija Kalahana - trebalo je vrlo brzo, za
odreenu priliku, prevesti jednu priu. Kad sam posle bezmalo trogodinjeg
uvanja u ovoj ili onoj fazi doraenosti prevod konano dovrila, preko
posrednika sam ga ponudila izdavau u leto '96. Prihvaen je, ali to sam
doznala tek poto sam se vratila iz Arla, u oktobru: rukopis je ve bio
spreman za tampu. Preostalo je jo da pregledam lektorske intervencije. I
tako sam se sprijateljila sa Sanom Pribievi, lektorkom, divnom osobom i
izvanrednim poznavaocem jezika od koje sam mnogo nauila, a mogla bi
mi biti erka... Sana je proitala u rukopisu i ovu moju autorsku knjigu,
ispravila ta je bilo za ispravljanje, i unela vie umesnih poboljanja. Veinu

sam prihvatila, sa zahvalnou.

63. Anri Bear, Miel Karasu (Francuska): Dadaizam, istorija jedne subverzije.
IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1997,
214 str.
64. an Delimo (Francuska): Nastanak i uvrenje reformacije (Naissance et
affirmation de la Rforme), IZDAVAKA KNJIARNICA ZORANA STOJANOVIA,
Sremski Karlovci, Novi Sad, 1998, 428 str.
Uh! Ovo mi je bilo naporno. Iako sam ovu knjigu prevodila pre one o
dadaizmu, iz tampe je izila posle nje. Ali, nekako u vreme prevoenja te
knjige poelo je da mi dolazi do svesti da vie ne mogu tako: da prevodim
ozbiljne studije, razliitih autora, dakle i stilova, iz razliitih oblasti. Poto je
"moj" izdava u svom programu imao samo takva dela, jasno mi je bilo da
u uskoro ponovo morati da iziem na brisani prostor...
Ima i vie...
Ovo nisu sve knjige koje sam prevela. Osim lanaka i veih tematskih celina
prevoenih za asopise i Trei program, a koje nisu u ovom spisku, prevela sam i ove
knjige koje jo nisu izile iz tampe (a za neke ne znam da li e uopte i ui u nju):
- Mod Manoni (Francuska): Dete, njegova "bolest" i drugi.
Naruilac ovog
prevoda je MATICA SRPSKA, Novi Sad. Trebalo je da knjiga izie u jednoj novoj biblioteci,
namenjenoj roditeljima. Biblioteka jo nije pokrenuta, a knjiga eka. Predato juna '88, 306
strana u rukopisu.
- Oskar Vajld (Vel. Brit): Zvezdan-dete i druge bajke.
Iz SKZ su poeleli novi prevod ove i inae nekoliko puta prevedene
knjiga (obino se zove Sreni princ). Poverenje da je ba ja prevedem
ukazala mi je moja pokojna koleginica Gordana B. Todorovi, tad urednik u
pomenutoj kui. Kad je moj prevod bio gotov, ispostavilo se da je i NOLIT
takoe doao na ideju da se Vajldove bajke ponovo prevedu, samo neto
ranije nego SKZ. Poto je NOLITOVO izdanje ve bilo u prodaji, SKZ nije
odmah izdala moj prevod (to je bilo 1989) ... u meuvremenu su se zamrsile
i neke druge stvari, i ja sam se pomirila s tim da moj prevod nikad nee
ugledati svetlo dana. Ali, ko zna...
- Dr Esther Harding (SAD): ena i njene tajne, drevne i moderne, Psiholoko
tumaenje enske due na osnovu mitova, legendi i snova.
Prevod sam radila za kuu PLAVI JAHA, Beograd. Predala sam ga
avgusta '95, 300 strana u rukopisu. Ve je nekoliko puta najavljivan izlazak
ove knjige iz tampe. Valjda e, vremena su teka...
Fiction
Ubacila sam novi meunaslov ovako, pred sam kraj, da postignem, ako mi se
posrei, dve stvari: da pokaem ta sam radila od zavretka ovog rukopisa do danas, i
da, kao urobor, zagrizem svoj rep. "Moj kraj je moj poetak", objanjenje je ovog simbola u

Kuperovoj Enciklopediji simbola. Knjigu sam otpoela meunaslovom Non-fiction. Htela

sam da istaknem da ne priam izmiljotine, i da ne piem umetniku prozu. Zavravam
pregled "od istog prevodioca" oznakom fiction: ako bude po mome, vie neu prevoditi
non-fiction, to jest esejistiku. Prevodiu umetniku prozu, fiction. Zasad jeste po mome, a
da li e moja konana odluka ipak biti samo izmiljotina, to jest da li e me ivot naterati
da manje biram ta u prevoditi, videemo.
U kasnu jesen 1996. poela je moja saradnja s kuom PAIDEA.
Urednik, Petar ivadinovi, traio je prevodioca koji bi preveo Sartrove Puteve slobode.
Prihvatila sam, uz veliku tremu. I, evo:
- an-Pol Sartr: Zrelo doba, roman, oko 420 strana.
- an-Pol Sartr: Odlaganje, roman, oko 442 strane.
- an-Pol Sartr: emer u dui, roman oko 427 strana.
- an-Pol Sartr: udno prijateljstvo, nedovreni roman, i tri dodatka koji idu uz
celinu Puteva slobode ("U tuini", ratni dnevnik "emer u dui" i "Poslednja prilika"), oko
250 strana.
- Miel Konta: Obiman pogovor uz celinu Puteva slobode, oko 40 strana.
Uz sve ovo idu razne beleke, napomene, pogovori, prepiska, fusnote, varijante...
Sve zajedno, trebalo je prevesti, i ja sam prevela, vie od hiljadu i po stranica. Ogroman
posao, ogromno i zadovoljstvo. Novo iskustvo, takoe. Da li je tee prevoditi lepu
knjievnost ili esejistiku? Ne znam. Znam, samo, da za esejistiku vie nemam ni volje ni
energije, ma koliko zanimljiva oblast bila posredi, a za lepu knjievnost jo mogu da
iscedim iz sebe strpljenje da okapam nad problemom dok ne budem zadovoljna reenjem.
Ne znam koliko u jo moi da se bavim ovim poslom, ali sigurno je da vie prevoda lei
iza mene nego ispred mene. Ne bih da se brukam sad, pred kraj. Ali, jo nije kraj. Odmah
posle Sartra (na njemu e, dodue, jo imati da se radi kad ue u tampu), nastavila sam
da udaram recke:
- or Sand: avolska bara.
Oko 100 strana, takoe za PAIDEU, zavreno novembra 1998. or
Sand laka za prevoenje? Ne znam otkud mi ta ideja. Valjda otud to sam
itala odlomke dok sam kao mala uila francuski. Ali, ne bih odbila ovu
knjigu ni da sam znala koliko je teka. Dolazilo mi je na um da je
beznadeno zastarela: ljubav lepog i dobrostojeeg ratara, udovca s troje
dece, i vrlo mlade i jo siromanije pastirice - koga to zanima? A onda sam
primetila da pred sobom imam prototip "herc-romana", romana kakav izlazi
kao podlistak enskih asopisa, ili se u vidu sveice kupuje na novinskom
kiosku. anr je danas prilino dobro ustanovljen, sa sve podvrstama: doktor
i bolniarka, glumica i producent, sekretarica i direktor, bogati otac nesrean
u braku i bebi-siterka i tako dalje. Pomiljala sam da sie romana ispriam u
nekoliko takvih, savremenijih kljueva, ili da neko poglavlje prevedem ne
knjievnim jezikom, nego nekim argonom, seljaki, mangupski... Ali, kad je
dolo na red da se latim toga, nije mi bilo do ale, te to ostaje kao
mogunost, ili prieljkivanje raspoloenja.
Jo jedno vrlo znaajno iskustvo u ove poslednje dve-tri godine: skoro sve to sam
prevodila, ve je prevoeno na na jezik. Pomislilo bi se da to olakava posao, ali ne:
mogunost da "vuenjem kolege za rukav" naemo reenje za problem koji nas mui

najee se izjalovljuje: ako prevodimo u razliitim registrima (a novi prevod istog dela
nema nikakva smisla ako nije i u novom registru), zavirivanje u postojei prevod pretvara
se u obino zadravanje. I sasvim bih odustala od njega da nisam otkrila jednu znaajnu
korist: desi se da deo reenice izostavim, a poneto prevedem i sasvim drukije od
prethodnika; poreenje s postojeim prevodom i sravnjivanje s izvornikom odmah ukazuje
na propust, a i na to ko je pogreno preveo neko mesto - prethodnik ili ja. Iako se takve
stvari i bez tueg prevoda obino (ali ne uvek, priznajem!) otkriju prilikom nekog kasnijeg
itanja ili poslednjeg doterivanja sopstvenog prevoda, lepo je biti i ranije siguran da je sve
u redu. U tom uverenju uvruje me i prevoenje knjige koja mi je na stolu poslednjih
meseci, a koja je takoe ve prevedena na na jezik, i to dva puta. A to je:
- Don Fauls (Vel. Britanija): enska francuskog porunika. (Bie oko 450 strana.
Za ZEPTER BOOK WORLD).
Prevodei sve one studije, potpuno sam zanemarila itanje lepe
knjievnosti. Sad vidim koliko sam propustila. Za pisca nisam ni ula pre
nego to mi je ova knjiga dola u ruke. Nadam se da e budui itaoci
(itateljke, pre) uivati u itanju mog prevoda kao to ja uivam dok ga
radim. Nisam dobro rekla: nadam se da e uivati u itanju te divne knjige, i
da nee ni primetiti da itaju prevod.
Nastavlja se...

Arl-Beograd,
5. septembar - 12. novembar 1996.
Deo "Od istog prevodioca" dopunjen, i odeljak Fiction dodat
20. marta 1999. u Beogradu.

SADRAJ
Non-fiction
Da bi knjievno prevodilatvo...
PREVODILAKI SAMOOPIS U NEKOLIKO CRTICA
Prevoenje kraj Jaruge
Dugaka, zahuktala reenica o svemu i svaemu, samo ne o prevoenju
Bela lala i krava na nozi
Konkretan upad u prevoenje
Linija veeg otpora
I tako sam se odmetnula u prevodioce
U arobnoj zemlji
ZNANJE, NEZNANJE
Zar i to spada u prevodilaki posao?
Prevodilac i fusnota
Prevedi mi neto lako i kratko na brzaka
Runa greka u lepom okruenju
Kupatilo moje milo
PALIMPSESTI
Otrcani naslov za stalno nove teme
Pokvareni telefon
Citati, ili itanje na sveca
Prilika da kolegu povuemo za rukav
Skraenice koje produuju muke
KAKVO IME DATI NASLOVU
Podvodni grebenovi
Ima sireva i sireva
Ornitologija u infinitivu
A ni pria nije uvek samo pria
PASTORAD PREVODILAKIH PREGNUA
Jedan stari tekst, i danas aktuelan
Samotni prevodilac esejistike
Vera u re
Lepe etnje Ivanke Pavlovi
Govori srpski da te ceo svet razume
Radionica
OD BEZDUNE OLOVKE DO SAOSEAJNOG KOMPJUTERA
Kosa tanka, uspravna debela
Otpadnica

Pisanje na struju
Prevoenje kao peglanje, figurativno i bukvalno
Duevna sprava
RENICI
Renik, alat, prijatelj
Zla sudbina jednog poduhvata
Matica bez pela
Dobar vodi i priaptava ideja
Renici sa arenim sliicama
A kad e renik renika?
RADNI STO
Prevodioci u svojim kuama
SVETA MESTA, MESTA SVETA
Bal na vodi
Arl, septembra 1996.
Nastanak i rad Kolea, sasvim ukratko
Pesnik i njegova Kua
A PREVODILACA NIKO DA SE SETI
Rane devedesete
Crni petak
S prevodilakog meridijana
Na margini
Dingis-kan i Daewoo
Pred prevoenje nove knjige
Isto to, ali drukije
ta e biti s knjigom?
Nije gotovo ni kad je gotovo
Nai praznici
Novogodinja estitka, 1992.
Svako za sebe a Bog protiv svih
Svi moji ugovori
Je l' neko rekao 'Evropa'?
Ponovo u arobnoj zemlji
UDESNI SUSRETI
etiri puta jedanaest
Ako neko zna odgovor...
Kako je faraon Ehnaton uao u moj ivot
Sinhronicitet u sinhronicitetu
PESNICI, PREVODIOCI, PESNICI
Pesnik, njegov prevodilac i jo jedna osoba

Milovan Danojli, kolega

PREVODITI GLASNO
Pod reflektorima, a u senci
Jedno prebogato iskustvo - Danica Seleskovi
Darovitost i perspektiva, zapaanja Zorana Kusovca
Kad prevodilac postane politiar
AROLIJA MALIH JEZIKA
Jezici, prevodi, veliki i mali
Evald Ozers - skromnost i veliina
Mirej Roben, prijatelj
O baskijskome, Jou Sabaleta
Neoekivani uglovi Antonjina Lima
Od istog prevodioca
Karte na sto
Poetnica izlazi na dobar glas
Nekoliko vanih prekretnica
Nova faza - dogovorena trajna saradnja s jednim izdavaem
Ima i vie...
Fiction