TEHNIČKI FAKULTET

’’ MIHAJLO PUPIN ’’
ZRENJANIN

SEMINARSKI RAD
PREDMET : MEKO RAČUNARSTVO

TEMA : FAZI ALGORITAM

PROFESOR: STUDENT:
DR.Petar Hotomski Aleksandar Hrnjaz 36/06-03
 1. POJAM FAZI

Reč fazi ( fuzzy - engleski ) je engleskog porekla i u našem jeziku može imati različita značenja
: nejasan , maglovit , nedefinisan , neprecizan , višesmislen .
Pojam fazi se najbolje može razumeti na osnovu jednog primera iz svakodnevnog života.
Ujutru , kada krećete na posao interesuje nas kakvo je vreme napolju da bi se odgovarajuće obukli.
Pitanje koje postavljamo nekome ko je već bio napolju može glasiti : ‘Kakvo je vreme napolju ?’
Pitanje je postavljeno sa namerom da odaberemo odeću prilagođenu
vremenu u tom trenutku.Posmatrajući problem izbora odeće malo
apstaraktnije , može se primeniti sledeći način zaključivanja : ako je hladno
treba uzeti toplu zimsku jaknu , a ako je toplo majicu kratkih rukava.
Da li smo zadovoljni ovim savetom ? A šta ako je napolju prijatno
vreme koje zahteva umerenu odeću , npr. prolećnu jaknu ? Očigledno da
opis vremenskih prilika oznakama toplo i hladno nije dovoljan. Potrebna je
nekakva finija logika da bi savet bio stvarno koristan. Uvođenje oznaka jako hladno , srednje hladno ,
malo hladnije , umereno hladno , malo toplije , srednje toplo , vruće i jako vruće može da pomogne u
situaciji jer ćemo na osnovu preciznijeg opisa lakše odabrati odeću.Ovakav pristup postepenosti i
laganih prelaza (prepoznavanja situacije) odgovara načinu kako fazi logika pristupa problemima i
kako ga rešava.

Reč fazi se prvi put spominje u radu ‘Fazi skupovi’ profesora Lotfija
Zadeha sa Univerziteta u Berkliju , SAD , 1965.god. Profesor Zadeh , stručnjak u
oblasti upravljanja , dao je novi pristup u rešavanju složenih problema. Njegova
ideja je bila da se složeni problemi reše polazeći od pretpostavke da su neprecizni ,
suprotno dotadašnjem egazktnom prilazu rešavanja problema.
Njegov često citirani princip nekompatibilnosti glasi :

Što se bliže posmatra realan problem , njegovo rešenje postaje sve više fazi.

Ovaj princip je od izuzetne važnosti u israživanju i praktičnoj primeni fazi skupova i fazi
tehnologije.Fazi pogled na svet nalazi široku primenu u raznim oblastima života : ekonomija ,
medicina , psihologija , informatika , lingvistika , politika itd.

2
 2. FAZI ALGORITAM

Fazi algoritam se definiše kao uređen skup fazi instrukcija koje po izvršenju daju približno
rešenje određenog problema.
S’obzirom da većina ljudskih delatnosti nije u potpunosti precizna i egzaktna , fazi
algoritam razmišljanja bliži je čovekovom načinu razmišljanja od klasičnog računarskog algoritma.
Svi mi se , svesno ili nesvesno , ponašamo po fazi algoritmima kada spavamo , trčimo ,
razmišljamo , oblačimo se …
Profesor Zadeh prvi je izveo koncept fazi algoritma u svom radu ’’Skica novog pristupa
analizi složenih sistema i procesa odlučivanja’’, 1973.god. Koncept je od važnosti jer
podrazumeva primenu fazi koncepata u rešavanju brojnih složenih problema do tada nerešivih
konvencionalnim metodama.
Da bi smo mogli koristiti fazi algoritme moramo znati da je njihova osnova - fazi skup i
fazi uslovni iskazi.
Klasičan skup definiše se kao skup elemenata sa istim svojstvima , npr. skup žena – skup
osoba koje su sve istog ženskog pola. U ovakvom skupu svi elementi pripadaju 100 % i na skali od
0 do 1 , elementi skupa imaju pripadnost sa stepenom 1.
Fazi skup je skup elemenata sa sličnim svojstvima.Na primer, fazi skup plavih žena – u
njemu su žene koje imaju plavu kosu ali neke manje neke više pa im je pripadnost skupu u
rasponu od 0 do 1 tj najsvetlije plave žene imaju veći stepen pripadnosti skupu .

stepen plave boje

kose žene

100%

50 %

50 100
količina plavetnila

Slika 1. Fazi funkcija koja opisuje fazi skup pripadnosti plavih žena

3
U fazi algoritmu instrukcije možemo podeliti po sledećim klasama :

1. Instrukcije dodele vrednosti :

npr.:
x ≈ 80 ( x je oko 80 ),
x = veliko,
x je malo,
x nije ni veliko ni malo.

2. Fazi uslovni iskazi :

Ako je x malo onda je y veliko inače y nije veliko.

Ako je x pozitivno onda malo smanjiti y.
Ako je x mnogo veće od 5 onda stop.
Ako je x veoma malo onda go to 7.

U napred pomenutim iskazima fazi skupovima možemo nazvati delove uslova ( x malo) ,
delove akcije ( malo smanjiti y) ili oba dela iskaza.

3. Bezuslovni iskazi :

podeli x sa x,
kvadriraj x,
smanji malo x,
zaokruži broj na tri decimale ,
go to 10,
print x,
stop.

U ovom skupu instrukcija neke jesu fazi ( smanji malo x) , a neke nisu ( go to 10).
Kombinovanje instrukcija dodele vrednosti i fazi uslovnih iskaza mora biti u saglasnosti sa pravilom
kompozicije koje definiše fazi relaciju R koja je definisana na skupu UxV gde skup U predstavlja x
osu , a skup V y osu.
Definicija ( fazi zaključivanja):Ako su dati fazi skup A definisan nad nadskupom X i fazi relacija R
definisana nad U x V , na osnovu toga izračunajmo novi fazi skup B nad nadskupom V.Ovo se može
shvatiti na sledeći način : A je činjenica , R je pravilo , a B je zaključak pravila:

činjenica : A – fazi skup definisan nad U

pravilo : R- fazi relacija definisana nad UxV
ZAKLJUČAK :B-fazi skup definisan nad V

(1) zaključivanje zasnovano na projekciji : B= ((Ax V)റ R)v;

(2) zaključivanje zasnovano na kompoziciji fazi relacija : B = A o R ; Ovde operator kompozicije

predstavlja maksimum-minimum kompoziciju.

4
primer:
Neka je dat skup učenika U = {Goran, Ivan, Uroš} , i skup predmeta V={matematika ,
informatika , fizika } i relacija R voli da uči pomoću :

matemat. informat. fizika

0.6 0.8 0
Goran
R= Ivan 0.9 0.3 0.9
Uroš
0.4 0.2 1

Iz prethodne relacije primećujemo da Goran voli da uči matematiku sa stepenom 0.6 ,a Uroš voli
da uči fiziku sa stepenom 1.
Fazi skup A sa značenjem ’’ dobar đak ’’ definisaćemo nad skupom učenika U na sledeći način :

0.1 0.6 0.9

A = ————— + ———— + ————— = [ 0.1 0.6 0.9 ]
Goran Ivan Uroš

Fazi skup B sa značenjem predmeti koje vole da uče dobri đaci definisan nad nadskupom V
izračunaćemo metodom kompozicije fazi relacija.
Izračunava se max-min kompozicija fazi skupa A i fazi relacije R :

0.1 0.1 0
B = A o R = [ 0.1 0.6 0.9 ] o 0.6 0.3 0.6 = [ 0.6 0.3 0.9 ] =

0.4 0.2 0.9

0.6 0.3 0.9

= ————— + ———— + —————
matematika informatika fizika

Zaključak : Fizika je predmet koji dobri djaci najviše vole da uče sa stepenom 0.9 dok
matematiku vole malo manje 0.6 ,a informatiku sa stepenom 0.3. Dakle rešenje jeste FAZI SKUP .

5
 FAZI ALGORITMI dele se u nekoliko osnovnih kategorija gde je svaka odgovarajuća određenom
tipu primene:
definicioni i indentifikacioni algoritmi,
generacioni algoritmi,
realacioni i algoritmi ponašanja i
algoritmi odlučivanja.
Algoritmi jednog tipa mogu biti deo algoritma drugog tipa – podalgoritmi.Npr., definicioni algoritam
može da sadrži relacione i algoritme odlučivanja.

2.1. DEFINICIONI ALGORITAM

Definicioni algoritam se koristi za definiciju složenog , nepotpuno definisanog fazi koncepta

korišćenjem jednostavnijih fazi koncepata i smanjenjem broja fezi koncepata.Primeri za definicioni
algoritam su : popunjenost matrice, definicija nekih bolesti : artritis ili arterioskleroza.
Jednostavniji primer fazi definicionog algoritma je algoritam koji definiše fazi koncept OVAL , a
koji je Zadeh definisao u pomenutom radu:

ALGORITAM OVAL

(1) AKO T nije zatvoreno ONDA T nije oval , stop.

(2) AKO T preseca samu sebe ONDA T nije oval , stop.
(3) AKO T nije call KONVEKSAN ONDA T nije oval , stop.
(4) AKO T nema dve ose simetrije koje se seku pod više-manje pravim uglom ONDA T nije
oval , stop.
(5) AKO duža osa T nije mnogo duža od kraće ose ONDA T nije oval , stop.
(6) T je oval , stop.
OVAL

NIJE OVAL
slika 2.

6
Na slici 2. vidi se nekoliko ovalnih objekata koji su u skladu sa navedenim algoritmom OVAL i
nekoliko koji nisu ovalni tj. ne zadovoljavaju jednu ili više instrukcija algoritma.
Ako figurama sa slike dodelimo stepen pripadnosti skupu ovalnih objekata elipsa na vrhu imaće
stepen pripadnosti jednak 1 i taj stepen biće sve manji ako posmatramo slike odgore na dole. Slika
ribice imaće stepen pripadnosti 0

Analogno prethodnom primeru može se izvesti definicioni algoritam koji definiše fazi koncept
KRUGA.

ALGORITAM KRUG

(1) AKO T nije zatvoreno ONDA T nije krug , stop.

(2) AKO T preseca samu sebe ONDA T nije krug , stop.
(3) AKO T nije call KONVEKSAN ONDA T nije krug , stop.
(4) AKO T nema dve ose simetrije koje se seku pod više-manje pravim uglom ONDA T nije
krug , stop.
(5) AKO svaka tačka krive T nije podjednako udaljena od centra kružnice ONDA T nije krug ,
stop.
(6) T je krug , stop.

KRUG

NIJE KRUG
slika 3.

7
 2.2. FAZI GENERACIONI ALGORITAM

Fazi generacioni algoritam koristi se za generisanje fazi skupova. Primenjuje se kod generisanja
pisanih znaka i različitih uzoraka , recepata za kuvanje , muzike , rečenica u prirodnom jeziku ,
govora itd.

2.3. FAZI RELACIONI ALGORITMI

Fazi relacioni algoritmi koriste se za opisivanje odnosa ( relacija ) između fazi promenljivih.
Algoritmi ponašanja su relacioni algoritmi koji približno opisuju ponašanje sistema. Primer fazi
relacionog algoritma R sa tri promenljive a ,b , c dat je:

ALGORITAM R ( a,b,c)

(1) ako je a malo i b veliko onda je c veoma malo inače c nije malo,
(2) ako je a veliko onda ( ako je b malo onda je c veoma veliko inače c je malo ) inače c i b su
veoma mali.
Ovi izrazi slični su fazi pravilima pa se može primeniti kompoziciono pravilo.
Sledeći primer odnosi se na algoritam ponašanja :
pretpostavka je da imamo sistem Q sa dva stanja označena q1 i q2 ; neka su dve fazi ulazne vrednosti
označene sa nisko i visoko, i dve fazi izlazne vrednosti označene sa malo i veliko.Nadskup ulaznih i
izlaznih vrednosti je osa sa realnim vrednostima. Ponašanje ovakvog sistema može se opisati
algoritmom ponašanja dat tabelom :

ALGORITAM PONAŠANJA:

xt→ xt+1 yt
ut ↓ q1 q2 q1 q2
nisko q2 q1 veliko malo
visoko q1 q1 malo veliko

gde su : ut ulaz u trenutku t , yt izlaz u trenutku t i xt stanje u trenutku t.

Prethodni algoritam daje odgovor na pitanje : ’’ Kakav će biti izlaz iz Q ako se nalazi u stanju q1 u
slučaju kada je ulaz veoma nizak ?’’ .Kompoziciono pravilo i u ovom slučaju daje odgovor.

2.4. FAZI ALGORITAM ODLUČIVANJA

Ovaj algoritam oslikava startegiju i pravila odlučivanja. Neke od akcija čoveka koje svakodnevno
obavlja odvijaju se po ovom algoritmu : prolazak kroz raskrsnicu , kupovina kola , parkiranje kola itd.

8
primer - Zadehov algoritam prolaska automobila kroz raskrsnicu:

ALGORITAM RASKRSNICA

1. AKO su upaljena signalna svetla ONDA call SIGNAL,

INAČE call ZNAK ,
INAČE AKO je upaljeno trepćuće svetlo ONDA call TREPĆUĆE ,
INAČE call NEKONTROLISANO.

PODALGORITAM ZNAK

1. AKO nema znaka stop na vašoj strani ONDA

AKO nema vozila na raskrsnici ONDA proći normalnom brzinom
INAČE čekati da vozila napuste raskrsnicu pa onda proći.
2. AKO niste blizu raskrsnice ONDA nastavite da vozite normalnom brzinom i nekoliko
sekundi; Idite na 2.
3. Usporite.
4. AKO ste u velikoj žurbi i nema policijskog vozila na vidiku , i nema vozila na raskrsnici ili u
blizini raskrsnice ONDA prođite raskrsnicu malom brzinom
5. AKO ste veoma blizu raskrsnice ONDA stanite ;Idite na 7.
6. Nastavite da se približavate veoma malom brzinom;Idite na 5.
7. AKO nema vozila da se približavaju ili na raskrsnici ONDA prođite.
8. Sačekajte nekoliko sekundi;Idite na 7.

Navedeni algoritam pokazuje da fazi algoritam može da posluži kao adekvatno sredstvo za
opisivanje znanja stečenog iskustvom.

9
SADRŽAJ :

1. POJAM FAZI ... ........................

2. FAZI ALGORITAM...............................................................................................................2
2.1.DEFINICIONI ALGORITAM. ........................
2.2.FAZI GENERACIONI ALGORITAM...................................... ........................
2.3.FAZI RELACIONI ALGORITAM... ........................
2.4.FAZI ALGORITAM ODLUČIVANJA... ........................

10
LITERATURA:

1. P.Subašić , ’’Fazi logika i neuronske mreže ’’, Tehnička knjiga, 1997.,Beograd

2. www.mikroelektronik.co.yu/domestic/magazine_magazine/2broj/2broj1.htm

11