Argumentacija

Proces argumentacije je osnova svakog debatnog govora. Tokom jednog govora je

poeljno imati 2 do 3 argumenta (ne manje od dva, jer je velika verovatnoa da
niste dovoljno odgovorili na problem spram svoje pozicije; ne vie od tri, jer imate
samo 7 minuta za govor i mala je varovatnoa da svaki od 4+ argumenata moete
da dovoljno razradite da budu ubedljivi). Ono to kaete u debati ostaje, stoga se
trudite da zavravate svoje argumente, jer sudija nee to raditi umesto vas, ako je
argument nedovren. to vie objanjenja to bolje, ak i ako je banalno. Deava se
da debateri mnogo bolje objasne svoje argumente nakon debate, kada im sudija
postavlja potpitanja, stoga se savetuje da to vie teza zapisujete na papir, kako bi
vas podseale, jer u suprotnom moete zvuati haotino. Takoe, u 15 minuta
pripreme za debatu postavljajte potpitanja svom partneru i obrnuto (ovo nisu
pravila po kojima radite prep, niti saveti koji svima odgovaraju, ali mogu da
pomognu dok ne pronaete nain koji vama najvie odgovara).
Argumenti moraju biti u vezi sa vaim problemom, vrednostima i planom,
a sve to zajedno mora biti u kontekstu zadate teme.

Struktura argumenta
1. Ime Kratko, jasno, retoriki zanimljivo
2. Teza Ceo argument u jednoj reenici
3. Analiza/Rezon/Koraci Objanjenje zbog ega se dolazi do zakljuka koji va tim
eli da postigne
4. Dokaz Primeri, analogije, vizuelizacije kao potvrda objanjenja
5. Uticaj/Znaaj/Impakt Deo argumenta kojim pokazujete njegovu vanost u
kontekstu teme

1. Ime

Poetak argumenta, treba da bude kratko i jasno, retoriki zanimljivo, ne due

od jedne reenice. Uglavnom fraza koju kasnije u toku debate moete da
iskoristite kako biste podsetili sudiju na va argument. Poto samo po sebi
nema dokaznu vrednost kao drugi delovi argumenta, ime smiljajte na kraju.

2. Teza

Teza je predstavljanje sutine argumenta u jednoj do dve reenice. Teza ima

dvostruki znaaj. Vama pomae da znate u svakom trenutku ta dokazujete,
tako da pomae kao podsetnik. Sudijama pomae da prate vau
argumentaciju, jer na poetku zapie ta je vaa poenta, tako da ne morate
da ubrzavate analizu niti da brinete da li e zapisati i shvatiti sutinu iz vae
analize.

3. Analiza/Rezon/Koraci

Bitno je da ovaj deo argumenta ima strukturu. Poeljno je da nas vodite kroz
korake, tj. da nam objanjavate dokle smo stigli i koji je sledei korak, a i da
naglasite delove koji objanjavaju skokove u zakljuivanju. Trudite se da nam
to preglednije predstavite tok vae analize. Naravno, sve ovo prilagoavate
kako vama odgovara.
3,1. Uzrono-posledini lanac:
Ako zavisnicima od heroina dajemo doze u centrima za to, oni nee krizirati.
Ako ne kriziraju nee biti oajni i spremni na bilo ta da bi dobili dozu. To
znai da nee krasti i napadati ljude, pa tako titimo svoje graane koji ni za
ta nisu krivi. To takoe znai da se nee baviti nelegalnim poslovima kao to
je prostitucija i dilovanje, pa tako titimo i njih i njihove potencijalne klijente.
3,2. Stejkholder pristup:
Autsorsing je lo, jer smanjuje ve usvojena i garantovana prava rada i
sindikata. U zemljama treeg sveta se jedino i sele kompanije, jer ne moraju
da potuju plaanje osiguranja zdravstvenog, sigurnosnih obaveza prema
radnicima, sati radnog vremena. To je loe, jer oni koriste njihov oaj da bi
krili njihova prava. To je takoe loe za radnike iz stabilnijih zemalja, jer
konkurencija sa prvima utie na smanjivanje zahteve da bi dobili ikakav
posao. Pa tako pristaju da rade bez beneficija, plae se da se bune preko
sindikata, jer tako mogu da izgube posao. Sve ovo dokazuje da je autsorsing
doveo do srozavanja prava radnika i sindikata na globalnom nivou.
3,3. Pet zato?:
Graenje argumenta na ovaj nain vam moe pomoi u pripremi za debatu.
Poto svaki argument mora da odgovori na pitanja: Zato je tano? i:
Zato je bitno?, ponite od tvrdnje, na koju ete postaviti pitanje: Zato?.
Kada odgovorite na to pitanje, to je prvi korak analize. Nakon toga uradite to
jo nekoliko puta da biste dobili vie koraka analize (iako se ovakva struktura
zove Pet zato? , spram kompleksnosti teme i/ili argumenta moete
postaviti vie ili manje. Trudite se da odgovorom ne odete predaleko, jer to
stvara preveliki logiki skok (npr. treba legalizovati sve narkotike, zato to e
tada nestati crno trite).
Npr. Treba legalizovati eutanaziju. (1) Zato? Zato to pojedinac treba das am
odluuje o svom ivotu. (2) Zato? Pojedina je taj koji snosi posledice
eutanazije i sam bira uslove pod kojim dolazi do toga. (3) Zato je to bitno?
Zato to drava ne treba da uskrati pojedincu pravo na izbor onoga to
smatra da je dobro za njega i njegovu porodicu. (4) Zato? Zato to bez ove
opcije kada se doe do stanja u kojem se eutanazija vri, nastaju prevelike
promene u ivotu pojedinca, koje stvaraju pritisak na njega i njegovu
porodicu. (5) Zato je dobro legalizovati? Zato to ljudi mogu u svesnom
stanju da donesu racionalnu odluku kako bi umanjili svoju i patnju svoje
porodice.
3,4. ta god da vam odgovara:
Ne treba na silu praviti odreenu strukturu analize, jer je esto potrebna
kombinacija ili neto sasvim drugo da bi se najbolje objasnila vaa poenta.
Ovo su samo predlozi koji bi mogli da vam olakaju, ne pravila koja morate da

potujete, tako da nain analiziranja prilagoavajte sebi i svojim

argumentima.

4. Dokaz

4,1. Aktuelni primeri:

Koristite primere koji se trenutno deavaju u svetu i koje moete da dovedete
u vezu sa vaom analizom. Npr.: ako dokazujete da e zabranom alkohola ili
poveanjem cena doi do crnog trita uzmete primer Poljske i trovanja i
smrti ljudi koji su pili alkohol sa crnog trita zbog skoka cena.
4,2. Primeri iz istorije:
Ovde treba da budete oprezni. Svakako treba koristiti primere iz istorije koji
su slini situaciji o kojoj debatujete, ali primeri iz istorije se lako pobijaju, ako
se pokae da su se promenile drtvene i politike prilike u odnosu na primer
koji dajete i da zbog toga ishod nee biti isti. Sigurnije je ve da koristite
iroke koncepte koji se istorijski ponavljaju. Priroda ponaanja nacija za vreme
rata ili pod pretnjom rata. Ponaanje ekonomski monih drava. Ponaanje
biraa za vreme ekonomskih kriza i sl.
4,3. Miljenje eksperata:
Ovde je miljenje sudija podeljeno, ono to je sigurno jeste da nikako ne
smete da koristite kao dokaz sam po sebi izjavu nekog strunjaka. Bolje je da
koristite njegovo miljenje da biste dokazali verovatnou neega da se desi i
da dodate analizu zbog koje mislite da je taj strunjak u pravu. Kada
dokazujete da je regulisano trite bolje od potpuno slobodnog dokaz nije
dovoljan ako samo kaete da je poznati ika Kejnz tako mislio ve morate da
objasnite ta je to dobro proizalo iz ponaanja drava po Kejnzovom modelu.
Na primer: izbavljene su bitne kompanije u Americi posle kraha i tako mnogo
ljudi nije izgubilo posao i sl.
4,4. Citati:
Ovo je retoriki zanimljivo, ali se skoro nikad ne koristi kao dokaz, niti se
savetuje da se koristi, ali moe da poslui kao deo nekog zanimljivog uvoda ili
dodatka na dokaz.
4,5. Statistike:
ak i kada znate tanu brojku koja izgleda ovako: 14,37%, nemojte je tako
koristiti, jer e ljudi po inerciji pomisliti da izmiljate to e vama smanjiti
ubedljivost. Trudite se da zaokruite broj, a ako znate da mnogo ljudi umire od
raka i koliko je to ljudi otprilike (zdravorazumski) moete rei milioni ili stotine
hiljada ljudi ak i da vas neko ispravi tipa nije 15 % nego 20%, to ne menja
mnogo sutinu vae prie i nemojte se mnogo plaiti toga, jer injenice rade
samo u kontekstu argumentacije, ako je ona dobra vaa mala greka nije
toliko vana, samo dok je mala naravno . Trudite se, takoe, da pribliite
sudiji ljude, ne toliko brojke. Npr: kada kaete da 30% ljudi od ukupnih rtava
u ratu su civili objasnite koliki je to broj, jer ubedljivije zvui kada kaete da je
hiljadu nevinih ivota nestalo nego kada kaete da je 30% ljudi poginulo.
4,6. Empirijske studije ili istraivanja:

Ovo moe da vam bude veoma korisno, zavisno od naina na koji te

informacije koristite. Neke studije su pokazale da su ene emotivnije od
mukaraca, nije najbolji nain da dokaete poentu. Morate ipak da procenite
ta moe da proe u debati. Koristite poznatije primere kao: prebijena ena
na ulici kojoj niko nije pritekao u pomo i time dokazujete da ljudi nisu
altruisti osim ako nemaju neku korist ili ta ve; ili, Milgramova studija o
ponaanju ljudi pod pritiskom autoriteta.
Poenta je da primerima studija moete da ukaete da postoje ljudi, naunici
koji se slau sa neim to dokazujete I tako pokaete da postoji velika
verovatnoa da dodje do tog ishoda o kome priate. Studiju kao dokaz ne
koristite bez objanjavanja ta studija predstavlja i zbog ega ide vama u
prilog (dovoenje u vezu sa vaom analizom). Bez toga, ako izgovorite ime
studije samo za sebe kao dokaz bz objanjenja, niste postigli mnogo, jer
sudija sudi kao proseno obaveten graanin, te postoji ansa da nije uo, a
ak i da jeste, ne sme da zavrava argumente debatera.
4,7. Analogije:
Ovo je situacija kada nemate primer, ali umete zdravorazumski da objasnite
da zbog odreenih optih zakonitosti ono o emu priate u velikom broju
sluajeva moe da se desi. Kada priate o ponaanju ljudi, npr: da su ljudi
mahom sebini, primer da dete dok ga roditelji ne naue drugaije, ne eli da
deli igrake sa drugima; ili sindrom zabranjenog voa.
4,8. Narativi:
Debateri esto gree, pa misle da je dobro navoditi line primere kao dokaz,
neto to se njima desilo ili njihovoj tetki. To je greka, jer zadatak sudije i
drugih debatera nije da vam veruju na re ve da veruju analizi i injenicama
koje nisu subjektivne. Tako gubite na ubedljivosti. Bolje je da ako ve znate
neke takve primere to iskoristite da bi vam pomoglo da smislite bolje
argument i da budete slikovitiji u analizi, ili moete da iskoristite znanje tog
primera tako to ga uoptite ako je to mogue, tipa ako se desilo vaoj tetki,
a mogue je da se deavalo i mnogim drugim ljudima kaete kako se to
deava ljudima.
4,9. Vizualizacija:
Ovde se trudite da stavite sudiju u tu sitaciju. Ovo ne bi trebalo da koristite
kao samostalan dokaz, ve vie kao alatku koju ete koristiti da biste bili
ubedljiviji. Nikada eksplicitno: E sluaj sudija, zamisli da ti..., ve u svom
govoru kaete: Zamislite da vi ne dobijete posao, jer poslodavac mora da
ispuni kvotu za ene, da li biste vie prihvatali i potovali ene i njihove
sposobnosti?
4,10. Opte prihvaene ideje:
ta je ono to motivie ljude na akciju? Odgovor moe biti novac i za to imate
dosta primera, ali isto tako i ljubav, porodica, prijatelji, politika uverenja,
moral, religija...
Isti odgovor se dobija na pitanje ta ljude ini srenim. Tako je bitno objasnite
kako se bilo koja opte prihvaena ideja koju koristite dovodi u vezu sa vaom

analizom, te spram toga da je koristite kao dokaz da postoji vea verovatnoa

da se ono to priate desi ili ne desi.

5. Uticaj

Uticajem pokazujete da je va argument mnogo bitan za temu, zato je

vrednost koju zastupate mnogo vana ili zato je bitno za temu vae
objanjenje kako odreene stvari funkcioniu. Kada pokazujete uticaj
smernice koja vam mogu olakati (ne pitanja na koja morate da odgovorite,
niti pravilo koje treba da pratite) su:
5,1. Koliko je ljudi pogoeno ili koliko se ljudi tie ono o emu priate?
5,2. Taj gubitak neega je vrlo straan, vaan I sl.
5,3. Stvari koje se ne mogu preokrenuti ili zaustaviti su vanije od drugih
(ekoloka katasrofa)
5,4. Odreeni scenario u budunosti je vrlo verovatan. Poveava se opasnost
od rizika. Seks bez kondoma ne garantuje trudnou, ali poveava opasnost od
iste, stoga ne treba podrati takvo ponaanje.
5,5. Mnogo je bitnije ono to hitno mora da se reava. Nekada su potrebna
kratkorona reenja samo da bismo izbegli da se akumuliraju mnogo vee
posledice.
5,6. Dobrovoljni rizik nije straan koliko nedobrovoljni rizik (third party harm
objanjen kroz trpljenje posledica bez pristanka, da nije stvar prava na izbor)
5,7. Moralna superiornost nekih ideja

Svi saveti u vezi sa argumentacijom su samo smernice koje vam mogu olakati
graenje argumenata, ne pravila kojihmorate da se pridravate. Striktno
pridravanje jednog odreenog naina moe smanjiti vau ubedljivost, zato je bitno
kombinovati i prilagoavati sebi i svojim argumentima razliite savete.
Uvek je poeljno drati se osnovne strukture argumenta, ali praviti varijacije naina
ostvarivanja osnovne strukture.