ARGUMENTACIJA (OSNOVNO)

Šta je argument i čemu služi

Argument je logička celina, tvrdnja potkrepljena objašnjenjem i dokazima. To je obrazloženi, analizirani

razlog da podržimo ili ne podržimo određenu tezu (rezoluciju, stav…).

Struktura i ciljevi argumenta

1. Tvrdnja/teza – Ceo argument u jednoj rečenici. Suština onoga što želite da dokažete
2. Analiza/Rezon/Koraci – Objašnjenje zbog čega se dolazi do zaključka koji vaš tim želi da postigne
3. Dokaz – Primeri, analogije, vizuelizacije kao potvrda objašnjenja
4. Uticaj/Značaj – Deo argumenta kojim pokazujete njegovu važnost u kontekstu teme

Svrha dobre strukture je da obezbedi da argument bude jasan i ubedljiv, kao i da ispuni dva glavna cilja:
da dokaže da je tvrdnja 1) tačna (istinita) i 2) relevantna za konkretnu debatu (važna).

Zadatak dobrog argumenta je da učini što verovatnijim da je tvrdnja tačna. Argumenti moraju biti u
vezi sa vašim problemom, vrednostima i planom, a sve to zajedno mora biti u kontekstu zadate
teme.

A) Tvrdnja (ideja, naslov, statement)

Osnovna ideja argumenta, tvrdnja koju želite da dokažete koja predstavlja razlog da podržimo vaš tim.
Ona treba da bude sažeta i konkretna - najviše jedna rečenica - tako da svi koji vas slušaju tačno znaju šta
hoćete tim argumentom da dokažete. To vama pomaže da struktuirate govor tako da u svakom trenutku
znate šta dokazujete, a i sudiji i ostalim timovima je lakše da razumeju suštinu argumenta.

Recimo da hoćete da dokažete da će legalizacija prostitucije dovesti do veće bezbednosti

seksualnih radnica zbog toga što će moći da se obraćaju policiji bez straha od kazne. Naslov tog
argumenta može da bude “Veća bezbednost seksualnih radnica.”

B) Obrazloženje (rezon, analiza)

Analiza predstavlja razbijanje osnovne tvrdnje na manje logičke celine odnosno međusobno logički
povezane “podtvrdnje” koje zovemo još i logički koraci. Tako pružate “obrazloženje” argumenta, odnosno
dokazujete ono što tvrdite.

Što više i detaljnije objasnite svoje tvrdnje, učinićete njihovu istinitost verovatnijom, a samim tim i
argument ubedljivijim i težim za pobijanje.
Kada analizirate, vaš cilj je da date detaljnije objašnjenje za pretpostavke na kojima se tvrdnja bazira, kao
i logičke korake, koje će suparnički timovi pokušavati da sruše.

Primer: Tvrdnja je “Autsorsing” (izmeštanje kompanija iz bogatih u siromašne zemlje) je loša

praksa, jer smanjuje već usvojena i garantovana prava radnika i sindikata.

Obrazloženje/rezon: U zemljama trećeg sveta su manje plate i prava radnika, pa kompanije ne

moraju da poštuju sigurnosne obaveze prema radnicima, plaćanje prekovremenog rada i niz
drugih standarda koji postoje u razvijenim zemljama. To je loše, jer oni koriste njihov loš
položaj da bi kršili njihova prava. To je takođe loše za radnike iz stabilnijih zemalja, jer
konkurencija sa prvima utiče na smanjivanje zahteva da bi dobili ikakav posao. Zbog toga
pristaju da rade bez beneficija, plaše se da se bune preko sindikata, jer tako mogu da izgube
posao. Sve ovo dokazuje da je autsorsing doveo do smanjenja prava radnika i sindikata na
globalnom nivou.

Kako do dobrog obrazloženja?

Tehnika koju debateri često koriste (pogotovo početnici) zove se 5 zašto. Pošto svaki argument mora da
odgovori na pitanja: “Zašto je tačno?” i “Zašto je bitno?”, počnite od tvrdnje, na koju ćete postaviti pitanje:
“Zašto?”. Kada odgovorite na to pitanje, to je prvi korak analize. Nakon toga uradite to još nekoliko puta
da biste dobili više koraka analize (iako se ovakva struktura zove “Pet ‘zašto?’ “, spram kompleksnosti
teme i/ili argumenta možete postaviti više ili manje. Trudite se da odgovorom ne odete predaleko, jer to
stvara preveliki logički skok (npr. treba legalizovati sve narkotike, zato što će tada nestati crno tržište).

Primer: Treba legalizovati eutanaziju. (1) Zašto? Zato što pojedinac treba da sam odlučuje o
svom životu. (2) Zašto? Pojedinac je taj koji snosi posledice eutanazije i sam bira uslove pod
kojim dolazi do toga. (3) Zašto je to bitno? Zato što država ne treba da uskrati pojedincu pravo
na izbor onoga što smatra da je dobro za njega i njegovu porodicu. (4) Zašto? Zato što bez ove
opcije kada se dođe do stanja u kojem se eutanazija vrši, nastaju prevelike promene u životu
pojedinca, koje stvaraju pritisak na njega i njegovu porodicu. (5) Zašto je dobro legalizovati?
Zato što ljudi mogu u svesnom stanju da donesu racionalnu odluku kako bi umanjili svoju i
patnju svoje porodice.

Primer: Nasilne video igre loše utiču na decu. Zašto? Zato što deca oponašaju junake iz video
igrica. Zašto? Zato što deca u ranijem uzrastu uče tako što imitiraju ono što vide u svojoj okolini
(roditelje, drugove, nastavnike) pa će tako imitirati i one koje vide u igricama. Zašto je to loše?
Zato što nasilno ponašanje koje su videli u igrici primenjuju u stvarnosti, u svojoj okolini i njime
pokušavaju da reše svoje probleme. Zašto? Zato što će onda steći naviku i naučiti da svoje
probleme rešavaju nasilnim putem. Zašto je to loše? Zato što deca ne smeju da stiču loše navike
već ih treba učiti toleranciji i mirnom rešavanju problema a idoli ne treba da im budu nasilnici.

Imajte u vidu da analiza služi da ubedite ljude oslanjajući se na njihov zdrav razum. Zbog toga u principu
postoji bezbroj načina da dokazujete argument, i u svakom konkretnom slučaju pokušavate da procenite
kakva analiza će učiniti argument ubedljivim (što će vam biti sve lakše sa iskustvom). Ovo gore su samo
opšte smernice.
C) Šta sve može da bude dokaz (primer)

Postoji više stvari koje možete koristiti kao primer, ovde ćemo navesti najvažnije.

 Primer uspešnog ili neuspešnog sprovođenja neke politike - tipični primeri su legalizacija
droga; ženske ekonomske zone, različite vrste zabrana… Kod ovog tipa primera važno je da
objasnite šta se tačno desilo u primeru o kome govorite kako bi se jasno videla veza između
njega i argumenta koji pravite.

Prohibicija alkohola: Možete dati primer neuspeha prohibicije u Americi kroz objašnjenje kako
se formiralo crno tržište i koliko je država bilo nemoćna da sprovede tu zabranu.

 Aktuelni primeri koji se trenutno dešavaju u svetu i koje možete da dovedete u vezu sa vašom
analizom.

Ako dokazujete da će zabranom alkohola ili povećanjem cena doći do crnog tržišta, možete da
uzmete primer Poljske gde je došlo do trovanja i smrti ljudi koji su pili alkohol sa crnog tržišta
zbog skoka cena.

 Ostali relevantni primeri nekih događaja koji pokazuju da je nešto uspešno ili nije, da postoji
određeni trend, da neki mehanizam radi i sl. – npr. protesti, kampanje, organizacije...

 Primeri iz istorije - U većini slučaja su se političke, ekonomske, socijalne i ostale okolnosti

značajno promenile, tako da situacija nije analogna sa sadašnjom, ali to ne znači da su ovi primeri
neupotrebljivi, nego da treba biti oprezan prilikom njihovog korišćenja.1

 Statistike/podaci. Debata nije ekspertska rasprava, što ne znači da nije dobro imati podatke
kojima pokazujemo da naša logika radi u realnosti ili da je neka činjenica iz obrazloženja tačna.

Ako približno petina ljudi u nekoj zemlji podržava određenu političku opciju, nije za debatu
važno da li je to 16, 19 ili 23%. Suština je da je u svakom slučaju ta podrška značajna (npr. ta
stranka u koaliciji sa nekim može doći na vlast).

 Empirijske studije / istraživanja - najčešće služe za dokazivanje ponašanja ljudi – koje stvari
su im važne, kako reaguju u određenim situacijama i slično.

Možete koristiti čuvena istraživanja poput Milgramove studije, koja pokazuje kako ljudi poštuju
autoritete, ili Stanford Prison eksperimenta koji pokazuje kako se ljudi lako uklapaju u
dodeljene društvene uloge i sl.
D) Uticaj

Uticaj služi da pokažete kako je argument relevantan u debati, odnosno, pod pretpostavkom da je ono što
tvrdite tačno, zašto bi trebalo da nam bude stalo do toga.

Postoji nekoliko najčešćih i najvažnijih načina da dokazujete impakt u debati:

 Direktne posledice na život/zdravlje/dobrobit/kvalitet života ljudi i prava i slobode koje

omogućavaju te stvari.

 Makro impakti - šire političke, ekonomske i društvene posledice. Imajte u vidu da se ovakvi
impakti opet u krajnjoj linije svode na impakte iz tačke 1). Na primer, efikasnost ekonomije se u
krajnjoj liniji odražava na živote ljudi - kroz dohodak koji pojedinci imaju, cene proizvoda.

Politički impakti - funkcionisanje institucija i političkog sistema, stabilnost, politički diskurs itd.
Ekonomski impakti - ekonomski rast, (ne)zaposlenost, inflacija, dohodak građana i sl.
Društveni impakti - poštovanje ljudskih prava, društvena kohezija, sigurnost i sl.

 Moralni i etički principi - ovo će ređe biti impakt sam za sebe - često ovi principi postoje da bi
se što bolje štitile vrednosti iz 1) - ali ponekada ćete postaviti određeni moralni princip iznad tih
konkretnih impakta. Najčešće se dokazuju analogijama (npr. često se nasilni protesti brane
pravljenjem analogije sa konceptom samoodbrane zbog određenog ugroženog prava zbog kog se
protestuje). Ove argumente koristite onda kada zaključite iz načina na koji je tema postavljena da
je to teret koji morate da branite.

Mučenje nikada nije opravdano, iako bi spasilo veliki broj ljudi, jer uništava ljudsko
dostojanstvo i integritet, i kao takvo je neprihvatljiv način postupanja.

Postoji nekoliko okolnosti koje možete koristiti da posebno naglasite važnost vašeg argumenta:

 Problemi koji se moraju hitno/efikasno rešavati

 Šteta po nedužna treća lica
 Šteta po ugrožene ili osetljive grupe
 Sprečavanje štete koja se ne može ili se teško može ispraviti (ireverzibilna) - (klimatske promene,
smrtna kazna)

Saveti u vezi sa argumentacijom su samo smernice koje vam mogu olakšati građenje argumenata, ne
pravila kojih morate da se pridržavate. Striktno pridržavanje jednog određenog načina može smanjiti
vašu ubedljivost, zato je bitno kombinovati i prilagođavati sebi i svojim argumentima različite savete.
Uvek je poželjno držati se osnovne strukture argumenta, ali praviti varijacije načina ostvarivanja osnovne
strukture.
 Argumentacija (sa primerima)

Argument predstavlja skup činjenica koje upućuju na istinitost nekog zaključka. Činjenice A, B i C nisu
argument. Kada nas činjenice A, B i C upute da zaključimo da je X istina, onda imamo argument.
Kvalitet argumenta je direktno uslovljen time koliko smo dokazali da je X istina. Ako je X verovatno istina,
onda imamo dobar argument.
Kolika je verovatnoća da je X istina (dakle koliko je dobar argument) zavisi od više pitanja:

 Koliko činjenica imamo na raspolaganju (možda su tu i činjenice D, E, itd.)?

 Koliko verujemo u istinitost činjenica (ne slažu se svi oko toga šta je istina, a nekada se i duboko
uvražena mišljenja tretiraju kao činjenice)?
 Koliko je dobro objašnjena veza A, B i C i zaključka X do koga smo došli?
Kada pravimo argumente za debatu, i kada želimo da budemo i koncizni i ubedljivi istovremeno,
preporučljivo je da upotrebimo sledeću formulu:

TVRDNJA – REZON – PRIMER/DOKAZ – ZAKLJUČAK – POSLEDICA

Ovo je ujedno i dobar način za sudije da ocenjuju kvalitet argumenta. Ako ima sve ove elemente, na
dobrom je putu da bude ubedljiv ili ako nije ubedljiv kao neki drugi argument, ali sadrži sve ove elemente,
može se u debati smatrati formalno dokazanim i pobedonosnim.
Tvrdnja
Predstavlja i polaznu i krajnju tačku argumenta. Tvrdnja je zaključak bez rezona. Poželjno je na samom
početku odrediti kuda argument ide jer na taj način olakšava rezon kao sledeći korak i pomaže i govorniku
i publici da prate.
Rezon
Rezon se sastoji od dve komponente:

1. Činjenice koje koristimo za zaključivanje

2. Kriterijum kojim određujemo istinitost činjenica, njihovu važnost, kao i objektivni pojam „dobra“
za tu debatu
Primer/dokaz
Slučaj, koji svojom sličnošću sa argumentom koji pravimo, ojačava naš zaključak. Ako možemo da
pokažemo da se ono što pričamo već dogodilo, ili se barem nešto slično dogodilo, naš zaključak postaje
verovatniji (i argument bolji). Ovde se ubrajaju i analogije.
Zaključak
Nova „činjenica“ koju smo dobili. Identična sa tvrdnjom sa kojom smo počeli, samo sada ojačana dokazom
i većom verovatnoćom da je istinita.
Posledica
Posledica nije direktno vezana za „istinitost“ argumenta, ali može dodati njegovoj ubedljivosti kroz svoju
težinu. Ukoliko zaključak koji smo dokazali ima veliku posledicu po debatu, onda ga treba i više uzeti u
obzir.

Primer argumenta 1
TVRDNJA: Plava boja je bolja od crvene.
REZON: Činjenica 1 – Plava je boja neba.
Činjenica 2 – Plava je boja mora.
Činjenica 3 – Plava boja smiruje.
Kriterijum 1 – važnost neke boje zavisi od njene prisutnosti u prirodi,
što je više ima u prirodi to je ta boja važnija i samim time bolja.
Kriterijum 2 – dobra boja je korisna boja, koliko je neka boja dobra određujemo po njenom
uticaju na ljude.
DOKAZ: Nebo je plavo. More je plavo.
ZAKLJUČAK: Plava boja je svuda oko nas, ona je boja neba, mora koje su
objektivno najveće stvari na svetu, očigledno je da je plava boja
prisutnija, pa samim time i važnija u prirodi. Plava boja smiruje
ljude, za razliku od crvene boje koja uznemiruje ljude jer ih
podseća na krv, samim time plava boja je korisnija za ljude i
bolja boja od ove dve.
POSLEDICA: Sada kada znamo koja je boja bolja, znamo u koju boju treba ofarbati našu sobu.
Postoji mnogo toga što nije u redu sa ovim argumentom. Nije ni čudo, imajući na umu da pokušava da
predstavi subjektivan osećaj kao objektivnu istinu. Međutim, kroz ovaj argument se prikazuje kako
funkcioniše naša formula (možda ne stvara uverenje u istinitost, ali uspešno prikriva svoju besmislenost
☺ ).

Primer argumenta 2
TVRDNJA: Cigarete treba da budu zabranjene.
REZON: Činjenica 1 – Cigarete izazivaju teške bolesti.
Činjenica 2 – Cigarete izazivaju zavisnost, sadrže nikotin.
Činjenica 3 – Cigarete škode i zdravlju ljidi koji ih ne koriste.
 Kriterijum 1 – Supstance se zabranjuju kada nanose štetu zdravlju.
Kriterijum 2 – Treba zabranjivati stvari koje nanose štetu trećim licima bez
njihovog pristanka
PRIMER/DOKAZ: Rekreativne droge su zabranjene
Upravljanje vozilima je zabranjeno kada su ljudi pod uticajem supstanci
Inspekcije ne dozvoljavaju prodaju hrane koja sadrži štetne materije. Naučna zajednica se jednogalsno
slaže da duvanski dim izaziva bolesti uključujući i rak i bolesti srca.
ZAKLJUČAK: Cigarete treba zabraniti, zato što sadrže supstance kao što je nikotin i
druge, koje štete korisnicima i onima oko njih, izazivaju zavisnost i kao što zabranjuemo slične supstance
kao što su rekreativne droge i otrovne aditive, treba da zabranimo i cigarete
POSLEDICA: Imaćemo zdravije i čistije društvo

Primer argumenta 3
TVRDNJA: Obrazovanje treba da bude besplatno.
REZON: Činjenica 1 – Obrazovanje ljude čini produktivnijim.
Činjenica 2 - Obrazovanje daje društvenu pokretljivost.
Činjenica 3 – Obrazovani ljudi ređe imaju predrasude.
Činjenica 4 – Obrazovani ljudi češće zarađuju više.
Kriterijum 1 – Obrazovanje je ustavno pravo svih građana.
Kriterijum 2 – Jedan od ciljeva države je ekonomsko i kulturno
unapređenje društva.

PRIMER/DOKAZ: Najbogatije zemlje su zemlje koje izvoze tehnologiju.

Nemačka ima besplatno obrazovanje do trećeg stepena i to ima direktne veze sa
nemačkim izvozom, BDP-om i kvalitetom života.
ZAKLJUČAK: Obrazovanje podiže individualnu i kolektivnu produktivnost koja vodi većem
blagostanju društva. Obrazovanje stvara i socijalno pokretljivije društvo što doprinosi osećaju
ravnopravnosti. Takva društva napreduju, a uloga države je da omogući taj napredak. Kao što se vidi iz
primera, zemlje koje obezbeđuju besplatno obrazovanje, to obrazovanje čine dostupnijim, samim time i
efekat obrazovanja rasprostranjenijim. Zbog toga verujemo da obrazovanje treba da bude besplatno.
POSLEDICA: Srećniji ljudi. Pravednije društvo.
Naravno, nije potrebno držati se ove formule doslovce. Stilski oblik argumenta zavisi od govornika. Nije uvek
neophodno ni imati sve elemente da bi argument bio ubedljiv. Nije ni zagarantovano da će svi elementi činiti
argument ubedljiv. Ove elemente je poželjno imati u argumentu jer se time maksimizje ubedljivost. Kroz ove
elemente posmatrati argument je poželjno kod suđenja ili refutacije tokom debate. Naravno, ako je
argument nelogičan, ili zasnovan na lažnim premisama, nema mu spasa.