POJAM BESEDNITVA

-Besednitvo je sposobnost reitog govora sa namerom da se ubede sluaoci.

3 elementa: govor; govornik i sluaoci
-Znaenje grke rei rhetor bilo je podnosilac zahteva. Latinska re orator
znai govornik, ali i: onaj ko moli, ko se nekome obraa, ili poslanik. Potie od
oro, orare to znai govoriti, obraati se nekom, moliti. Nai nazivi su
besednitvo.
-Aristotel smatra da je retorika pronalaenje svih moguih sredstava za ubeivanje.
-Naravno da nije svako ubeivanje niti svaki govor besednitvo. Besednitvo je
vezano zaizgovorenu re, ali se pored rei koriste i drugi elementi. Sam govornik,
njegov izgled, glas, nain govora takoe predstavljaju element retorike.
-Govor nije nikad monolog, beseda samom sebi on je uvek obraanje manjem ili
veem broju slualaca. Govornik, sluaoci i govor su tri osnovna elementa
besednitva. Besednitvo je vetina reitog, elokventnog izraivanja u nameri da se
sluaoci ubede u neto. Za Cicerona govornik ima tri zadatka: da dokae svoje
teze, da piredi sluaocima uivanje i da deluje na njihovu volju.
-Lepota izgovorene rei nije sama sebi cilj. Njome se eli neto postii, njena je
svrha da izmeni miljenje ljudi, da pokrene emocije. Neke su besede vie
namenjene razumu, druge emocijama, a ima ih koje deluju i na oseanja i razum.
-Dobar govor podlee osnovnim pravilima o tome kako se govornik slui reima i
reenicom. Govor koji se ne potuje osnovna pravila gramatike i sintakse pre e
kod slualaca izazvati podsmeh nego to e ih nagovoriti, ubediti ili odueviti.
VRSTE BESEDNITVA
I Aristotelova podela (podela stare retorike)
-Delio je sve besede prema predmetu govora: 1. sudske; 2. politike i 3. prigodne
II Moderna retorika potuje Aristotelovu i dodaje sl:
a) prema nainu pripreme besede: 1. unapred pripremane i 2. improvizovani
govor
b) prema cilju koji besednik eli da postigne: 1. govor ubeivanja, 2. govor
nagovaranja, 3. zabavni govor i 4. informativni govor
ODNOS RETORIKE I BESEDNITVA
-Pojam retorike sa jedne strane i besednitva sa druge strane esto se svakodnevno
koriste kao sinonimi. Radi se o dva razliita pojma. Besednitvo kao sposobnost
lepog govora sa namerom da se sluaoci ubede u neto jeste praktina disciplina.
-Retorika je pak teorijska disciplina i predstavlja skup pravila o lepom govoru,
Retorika je teorija koja nas ui kako da odrimo dobar govor i postignemo cilj
zbog kog govorimo. Besednitvo je praksa u kojoj se pravila retorike primenjuju.
-Odnos retorike i besednitva zato jeste odnos izmeu teorije i prakse (slino kao
odnos izmeu npr. teorije muzike i samog ina sviranja odreenog istrumenta).
-Istorijski posmatano besednitvo prethodi retorici. Retorika hrani besednitvo.

-Elokventan znai moan sa reima, lepo se izraava.

-Elokvencija nije roena iz retorike, ve je retorika nastala iz elokvencije.
ANTIKA GRKA
Ugovor kada dobije I spor platie mi 1000 drahmi.
-Koraks je tvrdio da e svakako naplatiti 1000 drahmi od Tisije. Ako Koraks dobije
spor dobie 1000 drahmi na osnovu sudske presude. Ako izgubi spor Koraks e
naplatiti 1000 drahmi na osnovu ugovora. Tisije je rekao da nikada nee platiti
Koraksu. Ako dobije nee platiti na osnovu sudske presude i ako izgubi nee da
plati na osnovu ugovora.
Od pokvarenog gavrana, pokvareno jaje