PRIVREDNA AKADEMIJA

Pravni fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika

za privredu i pravosuđe

RETORIKA
- Političko i sudsko besedništvo -

Profesor: Prof. dr Zdravko Jež Student: Konstansa Gušić

Br. indeksa: MS 08/2007
 Političko i sudsko besedništvo
- nastanak, značaj, sličnosti i razlike -

Ako izražavanje nije pravilno

Onda se govori ono što se ne misli
Onda se ne radi ono što treba uraditi
Ako se ne radi ono što treba uraditi
Onda moral i znanje opadaju
Ako moral i znanje opadaju
Pravda će omanuti
Ako pravda omane
Ljudi će biti zbunjeni i bespomoćni.
Stoga ne sme biti proizvoljnosti u onome što se kaže.

Konfučije

Političko i sudsko besedništvo, u svojim osnovnim sadržinskim

postavkama, predstavljaju dve izvorne kategorije besedništva čije korene
nalazimo u samom nastanku pojma besedništva (retorike).1 U značenju grčke
reči retor (rhetor) nalazimo onog koji podnosi zahtev, obično sudu – čime se
uočava povezanost prvih oblika besedništva sa sudskim besedništvom. 2
Razlog za uočavanje sadržine odnosa ove dve vrste besedništva leži u
njihovom istorijskom, etičkom, političkom, pravnom i društvenom značaju i
uticajima. Obe kategorije značajne su, svaka na svoj način, za ostvarivanje
principa demokratskog uređenja društva, koji je aktuelna tema i jedna od
najčešće upotrebljavanih (ili zloupotrebljavanih) fraza gotovo svih epoha,
sve do današnjih dana. Iz te perspektive, političko besedništvo bi sadržinski
pokrivalo onaj sveopšti, društveni okvir od kojeg zavisi ostvarivanje najširih
društvenih interesa i zahteva kao što su sloboda govora, razvijanje kritičkog
mišljenja, mogućnost javnog izražavanja različitih suprotstavljenih stavova,
kultura političkog dijaloga... Sudsko besedništvo, pak, predstavlja područje
konkretnog ispoljavanja zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda kroz
bazične principe savremenih pravosudnih sistema i postupaka i sadržinski
doprinosi ostvarivanju istih. Značaj ove podele uočio je još Aristotel kada je
sve govore podelio na sudske, političke i prigodne. Za njih su vezana i tri

1
Ostavićemo po strani teorijske nesuglasice različitih autora u pogledu razdvajanja pojmova besedništvo i
retorika. U ovom radu, prihvaćen je stav prof. dr Obrada Stanojevića i prof. dr Sime Avramovića o tome da
je besedništvo prevod reči retorika.
Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština besedništva“, Službeni list SCG, Beograd,
2003, str. 21
2
Isto, str.16

2
kvalifikativa kao svrha i cilj: istina, dobro i lepo.3 Za sudsko i političko
besedništvo naročito vezujemo zahteve etičnosti jer i jedno i drugo
predstavljaju moćna oruđa zloupotrebe, za čega možemo naći niz primera i u
novijoj istoriji.

***

No, za jasno uočavanje značaja koje sudske i političke besede imaju u

savremenom svetu, potrebno je, najpre, se osvrnuti na nastanak i evoluciju i
jednih i drugih. Neosporno je da su razni oblici besedništva bili prisutni na
samim začecima civilizacije, zapravo, od samog nastanka čoveka. Međutim,
kao kolevku besedništva, u smislu sistematskog izučavanja i prihvatanja kao
nezaobilaznog instrumenta društvenog funkcionisanja, uzimamo staru
Grčku. Javni život u grčim polisima se nije mogao zamisliti bez ove veštine.
Štaviše, usmeno izražavanje uslovljavalo je funkcionisanje političkih
institucija, pravosuđa i čitave države. Oni koji su kršili obavezu
učestvovanja u „opštim poslovima“ države, koji su se brinuli samo za
sopstveni interes, nazivani su idiotes. Izražavati javno svoje mišljenje, bilo
da se radi o vršenju vlasti i javnih funkcija ili o zastupanju svojih interesa
pred sudovima, bio je princip naročito izražen u Atini. Isegoria – sloboda
govora, po Platonu, smatra se glavnom osobinom demokratije. Iz tih razloga
i u ovakvom društvenom funkcionisanju, proizišla je potreba sistematskog
bavljenja retorikom, kao teorijskom disciplinom. Međutim, i pored toga što
je retorika u vreme antičke Grčke doživela svoj vrhunac u atinskom
demokratskom uređenju, sam nastanak vezuje se za Siciliju (Magna
Graecia) i besednika Koraksa. Na ovom mestu nastale su i dve osnovne
vrste, najpre, sudsko, a zatim i političko besedništvo, koje su se odatle
proširile na Atinu i druge polise u toku V i IV veka pre n.e.4 Razvijanju
najpre sudskog besedništva a zatim i političkog, pogodovale su i istorijske
okolnosti koje vezujemo za uspostavljanje demokratije, nakod pada
Trasibulove monarhije, kada su mnogi građani, da bi povratili imovinu ili
pravo građanstva oduzeto za vreme tiranije, bili prinuđeni da vode parnice. 5
Sudski postupak zahtevao je lično iznošenje svog stava pred sudom, a ishod
parnice je u mnogome zavisio upravo od veštine kojom je besednik uspevao
da dokaže svoje pravo. Ovo je naročito bilo od značaja kada je u pitanju
3
Navedeno prema, Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština besedništva“, Službeni list
SCG, Beograd, 2003, str. 45
4
Branimir Čović, „Retorika“, Panevropski univerzitet „Apeiron“ za multidisciplinarne i virtuelne studije,
Banja Luka, 2007, str. 173
5
Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština besedništva“, Službeni list SCG, Beograd,
2003, str. 52

3
atinski sudski postupak, koji se gotovo u celosti oslanjao na usmeno
izvođenje procesnih radnji. Iznošenje argumenata i protiv argumenata je bilo
osnov celog postupka. Pošto su same sudije bili laici, a ne pravnici, čak je i
citiranje relevantnog teksta zakona bilo jedno od sredstava koje su stranke
koristile kao dokaz. Međutim, atinjani su više polagali na veštinu baratanja
argumentima, nego na slovo zakona. Štaviše, postojao je rizik da se
suvišnim pozivanjem na zakone želi sakriti pravo činjenično stanje.6 Zahtev
da stranka mora lično govoriti pred sudom uslovio je razvitak sudskog
besedništva u Atini, pa čak i posebne profesije logografa – profesionalnih
pisaca govora koji su zaslužni za nastajanje prvih principa retorike. Najveći
grčki govornici su upravo na ovaj način započinjali svoje besedničke
karijere.7
Osnovni princip atinske demokratije – sloboda govora, uslovio je
nastanak i političkog besedništva. Zapravo, sam pojam demokratije, uz sve
relativnosti antičkog i savremenog poimanja, nezamisliv je bez slobode
javnog izražavanja i sukobljavanja mišljenja. U grčkim polisima, osnovna
forma političkog izraza bio je dijalog. Putem razgovora (dijaloga) uređuju se
zajednički poslovi i utvrđuje ono što je dobro, pravedno i korisno za celu
zajednicu, bez upotrebe sile i drugih nepolitičkih sredstava. 8 Po Aristotelu,
cilj političkog govora je opšte dobro. Međutim, više nego drugde, u
političkom (deliberativnom) besedništvu postavlja se pitanje etike. Pa i sam
Aristotel ukazuje na to da se dešava da govor političkog besednika podstiče
na zlo.9
Kada se govori o političkim govorima u Atini, nezaobilazno je ime
Demostena, svakako najpoznatijeg i najpopularnijeg govornika koji
predstavlja dokaz shvatanju da se govornik ne rađa, nego stvara. Kao
govornik u atinskoj skupštini, svojim vatrenim govorima protiv makedonske
prevlasti, izgradio je uzor moralnog i dostojanstvenog borca za demokratski
tip uređenja. Još kao dete slabašan i bolešljiv, sa govornom manom i tikom
podizanja jednog ramena u toku govora, upornim i dugogodišnjim vežbama
stvorio je od sebe vrsnog govornika koji je uticao na tokove istorije.10
Sledeći značajan centar razvoja sudskog i političkog besedništva bio
je Rim. Razvoj besedništva u ovom delu antičke civilizacije svakako je trpeo
6
Sima Avramović, Vojislav Stanimirović „Uporedna pravna tradicija“, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, JP Službeni glasnik, Beograd, 2007, str. 126
7
Isto, str. 127-128
8
Jovica Trkulja, „Umeće političkog besedništva“, Pravni fakultet, Beograd,
http://www.hereticus.org/arhiva/2005-3-4/umece-politickog-besednistva.html/5
9
Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština besedništva“, Službeni list SCG, Beograd,
2003, str. 269
10
Isto, str. 70-72

4
helenski uticaj. Donekle slično kao u Atini, osnovna izvorišta razvoja
besedništva bili su senat i forum. U senatu, svojim govorima, vodeći ljudi
države donosili su najvažnije političke odluke, dok je forum predstavljao
mesto na kojem se obraćalo okupljenom narodu ili se vodile parnice, jer su
sudovi zasedali na forumu. Dakle, Forum romanum bio je mesto daljeg
razvoja kako političkog, tako i sudskog govorništva.
Kratak osvrt na začetke ove plemenite discipline, imao je za cilj da
ukaže na usku vezu i uslovljenost nastanka dve najznačajnije vrste
besedništva. U antičko vreme, pored različite sadržine i cilja, zajednički
imenitelj sudskog i političkog besedništva, bio je izražen stav o visoko
etičkom poimanju retorike.

***
U savremenim uslovima, značaj sudskog i političkog besedništva nije
ništa manji nego što je bio u antičkim civilizacijama. Doduše, trebalo bi
imati u vidu da je kroz istoriju retorika doživljavala svoje uspone i krize, ali
i da je svaki nepovoljni period bio dragocen izvor saznanja o tome koje su to
vrednosti koje jedna ovakva veština, s etičkog stanovišta, treba i mora da
podržava da bismo govorili o društvu koje uvažava demokratske principe. S
tim u vezi, odnos retorike i demokratije predstavlja nezaobilaznu sponu koja
omogućava da sudsko i političko besedništvo, kao elementi društvenog
života, budu indikatori i pokretači društvenog razvoja i napretka u
civilizacijskom smislu. Stoga, društveno, pravno i političko uređenje koje
ustanovljava i podržava jednoumlje, diktaturu, monopol nad sredstvima
informisanja, podaništvo i sl. nikako ne može biti plodno tlo za razvijanje
besedništva, ni političkog, ni sudskog. „Kao i svako stvaralaštvo... i
besedništvo zahteva određenu društvenu klimu. Potrebna je sloboda
izražavanja i mogućnost da srazmerno široki krug ljudi svojom rečju utiče na
neke procese u društvu. Ne vredi nikakva rečitost ni u sudnici ukoliko je
optuženi unapred osuđen, a sud mora da sprovede volju moćnika“.11

***
U traženju primera koliko je za jedno napredno i savremeno društvo
neophodna sloboda izražavanja a koliko je pogubno nepostojanje iste, ne
moramo ići daleko, ni u vremenskom ni u prostornom smislu. Politička i
pravna istorija savremene Srbije u poslednjih šezdesetak godina predstavlja
školski primer društva koje se suočava sa sveobuhvatnom krizom koja je
jedno od svojih brojnih ružnih lica pokazala i u vidu pojave koju nazivamo
11
Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština besedništva“, Službeni list SCG, Beograd,
2003, str. 30

5
„zloupotreba besedništva“12. Ova pojava ima dva vida ispoljavanja: corrupta
eloquentia (iskvareno besedništvo) i abusus eloquentiae (zloupotreba
govorništva).13 U domaćoj praksi, u velikoj meri, bilo je zastupljeno i još
uvek jeste, i jedno i drugo.
Vrlo ilustrativan i nazadan period u razvoju besedništva u našoj zemlji
bio je period koji vezujemo za nastanak specifične vrste političkog govora
tzv. „socijalističkog samoupravnog novogovora“. Ovaj period još jedan je u
nizu primera koji potvrđuje pravilo da političko okruženje koje podržava
jednoumlje i podaništvo guši i sputava slobodnu reč i argumentaciju bilo
kog političkog neistomišljenika, što svakako sprečava i sam razvoj
retorike.14
Režim Josipa Broza proizveo je klapu političkih besednika koji su se
utrkivali u tome da, podržavajući vladajuću ideologiju, proizvode nebrojene
udvoričke govore, koji su sadržinski retko kad, gotovo nikad, imali bilo
kakvu vrednost. Sam Broz bio je uzor demagoškog i ideološkog besedništva,
iako je zapravo, bio izuzetno loš govornik. Međutim, kao neosporni vođa i
harizmatičan kao ličnost, svoje govorničke mane je zamenio dugim i
ispraznim govorima koji su veličali zasluge režima i partije, služeći se
obilato snažnim i zvučnim frazama kao što su: “socijalistička revolucija”,
“narodnooslobodilački rat”, “bratstvo i jedinstvo”, “okupatori i domaći
izdajnici”, “socijalističko samoupravljanje”, “udruženi rad” itd.15 Sledeći
vođu, čitava plejada političkih funkcionera preuzela je ovakav stil
besedničkog iznurivanja auditorijuma govorima koji nikada nisu imali drugi
cilj osim pokušaja da potvrde svoju političku vernost, da zvuče ozbiljno i
posvećeno a da zapravo, ne kažu ništa, naročito ne nešto što bi bilo politički
nekorektno. Stvaranje ovakvih, strogo cenzurisanih govora, dovelo je do
toga da je svaki govornik koji bi se upustio u ovakvu rabotu bio potpuno
nezainteresovan za sam auditorijum što je stvorilo pojavu tzv. „’gluvog
govornika’ (koga ne interesuje reč suprotne strane, koji se gnuša
argumentacije političkog neistomišljenika i koga, sve u svemu, ne zanima ni
sopstvena izgovorena reč)“16. Zanimljiv podatak je i dosetljivo opažanje
nekog političkog protivnika Brozovog režima koji je osamdesetih godina
sastavio listu od deset redova i četiri kolone fraza koje su se sastojale od sve
samih visokoparnih samoupravno-socijalističkih pojmova čijom

12
Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština besedništva“, Službeni list SCG, Beograd,
2003, str. 38
13
Isto
14
Dejan A. Milić „Politički govor Brozove epohe“, http://www.hereticus.org/arhiva/2005-3-4/politicki-
govor-brozove-epohe.html#more-240
15
Isto
16
Isto

6
kombinacijom bi jedan režimski govornik mogao da govori duže od
četrdeset časova a da ne kaže apsolutno ništa.17
Ovakvi politički antigovori nisu imali samo negativne posledice po
razvoj retorike kao discipline, već su ostvarili dubog uticaj na kolektivnu
psihu čitave nacije koja je postala duboko apatična, nezainteresovana i
podanička. Štaviše, takvo stanje kolektivne svesti dalje se produbljivalo i
čak i danas predstavlja jednu od glavnih odlika savremenih političkih govora
koji su nemoćni da se oslobode nazadnog i ispraznog nasleđa Brozove
epohe. Ovakav zaključak vraća nas na prvobitnu konstataciju o tome koliko
značajne društvene implikacije ima političko besedništvo i koliko ono
predstavlja indikator i okvir povoljne ili nepovoljne klime za ostvarivanje
društvenih interesa. Ne bi trebalo zanemariti značaj političkog besedništva
kao instrumenta koji može biti zloupotrebljen do te mere da zanemaruje sve
principe etike i da, čak, u „pogrešnim rukama“, menja tokove istorije.

***

Kada je u pitanju sudsko besedništvo i njegov značaj, moramo imati u

vidu činjenicu da je sudstvo, uopšteno govoreći, „pozornica“ na kojoj se
možda ne menjaju tokovi istorije, ali na kojoj se zasigurno potvrđuje, u
praksi, koliko jedno društvo prihvata i sprovodi vrednosti koje su odlučujuće
da bismo ga mogli nazvati demokratskim. Po Aristotelu, svrha sudskog
besedništva je da pokaže šta je pravično a šta nije. „I kada presudu donosi
pojedinac, a pogotovu ako odlučuje porota, dobro sročena optužnica ili
odbrana mogu značiti razliku između života ili smrti.“18 U zemljama
kontinentalnog prava, značaj sudskog besedništva je znatno manji u odnosu
na zemlje precedentnog prava, odnosno anglosaksonskog pravnog sistema.
Naravno, to ne znači da pravnicima kontinentalnog prava nisu neophodne
retorske veštine. Štaviše, pravnička profesija se u najvećem delu oslanja
upravo na govorničke sposobnosti pravnika, bilo da je on advokat, sudija,
tužilac i sl. Međutim, za razliku od kontinetalnog prava, precedentno pravo
je zadržalo sistem porotnog suđenja u kojem za najteža krivična dela odluku
donosi, ne profesionalni sudija, već skup laika-porota, što ostavlja veliki
prostor za advokate i tužioce da u verbalnoj borbi za istinu i pravdu, iznoseći
svoje interpretacije utvrđenih činjenica, koriste u najvećoj meri sva oruđa
retorike kako bi ubedili porotu u nevinost ili krivicu optuženog.

17
Dejan A. Milić „Politički govor Brozove epohe“, http://www.hereticus.org/arhiva/2005-3-4/politicki-
govor-brozove-epohe.html#more-240
18
Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština besedništva“, Službeni list SCG, Beograd,
2003, str. 22

7
 Sudske besede svoj ugled nose od samih začetaka retorike i uvek su
smatrane za veštinu za koju je potrebno najviše truda i talenta. Međutim,
advokatska profesija je oduvek sa sobom nosila izvesnu kontradiktornost-
istovremeno, to je jedno od najcenjenijih zanimanja ali i ono koje neprestano
izaziva niz predrasuda. Ono što je nesumnjivo je, svakako, da je za uspešno
bavljenje ovom profesijom, naročito u zemljama precedentnog prava,
potrebno posedovati čitav niz sposobnosti i kvaliteta. O osobinama dobrog
advokata, francuski advokat i pisac Paje (Paillet) je rekao: „Dajte jednoj
osobi sve duhovne kvalitete, dajte mu sve karakterne kvalitete, uzmite da je
sve video, sve naučio i zapamtio, da je radio trideset godina bez odmora, da
ima svojstva pisca, kritičara, moraliste, da poseduje iskustva starca, energiju
mladića, nepogrešivo pamćenje deteta, dodajte još da su se sve vile sakupile
oko njegove kolevke da mu poklone sve ove darove, možda ćete onda imati
uslove za savršenog advokata.“19
Sudsko besedništvo i advokatska profesija je naročit ugled uživala u
starom Rimu. Po Ciceronu, rimski advokati su se smatrali boljima i od
pesnika, smatrajući da su skloni poeziji „jer nisu kadri da vode parnice“. 20
Kasnija istorija, takođe, obiluje primerima čuvenih beseda koje su
izgovorene pred sudijom ili porotom.

***

Savremena retorika je doživela veliki preobražaj u odnosu na svoje

antičke i srednjovekovne uzore. U današnjim uslovima, u dobu informacija i
intenzivne globalizacije u komunikacijama, retorika se suočava sa novim
zahtevima i novim pojmovima. Bilo da je u pitanju političko ili sudsko
besedništvo, a naročito kad je u pitanju političko, besednik se suočava sa
nizom novih faktora na koje mora da računa kada se obraća auditorijumu.
Najpre, današnji govornik mora imati u vidu da je način života savremenog
čoveka veoma dinamičan, prepun informacija; savremeni čovek je veoma
dobro obavešten, na raspolaganju mu stoje najraznovrsniji oblici zabave;
štampani i elektronski mediji praktično upravljaju ponašanjem svog
auditorijuma, njihovim stavovima, ukusom, raspoloženjem...Savremeni
čovek nema vremena niti strpljenja da sluša duge i suvoparne govore, a s
druge strane, često se susreće sa potrebom da i sam bude u ulozi govornika.
Retorika danas nije, kao što je to bio slučaj sa klasičnom retorikom,
privilegija aristokratske, dokoličarske klase i u raznim prilikama (poslovni
19
Navedeno prema: Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština besedništva“, Službeni list
SCG, Beograd, 2003, str. 310, 311
20
Isto, str. 310

8
sastanci, profesionalni skupovi, naučni skupovi, razna udruženja...)
savremeni čovek se nalazi u ulozi govornika. 21 U savremenom svetu, govori
moraju biti kraći, jezgrovitiji, koncizniji, sa jasnom porukom za većinu
populacije, prilagođen njihovom kulturnom, obrazovnom i socijalnom
statusu. Korišćenje tehnologije omogućava da se lako prevaziđu nečiji
govornički nedostaci, kao što su, recimo, moćan i snažan glas-za
uvežbavanje i popravljanje takvog nedostatka antičkom govorniku bi bile
potrebne godine discipline i vežbe (setimo se samo Demostena). U dobu
medija, masovnog tržišta, milionskih glasačkih tela govornik se nalazi pred
potpuno drugačijim zahtevima u odnosu na svoje antičke uzore.
Međutim, možda više nego ikad, postavlja se pitanje etičnosti
govornika modernog doba. Od samih začetaka retorike govornik je,
najčešće, koristio dva metoda: da nagovori auditorijum ili da ga ubedi
dokazima. Međutim, nakon iskustava u istoriji političkog besedništva,
imajući u vidu naročito totalitarne i diktatorske režime, „sve je glasniji
zahtev namenjen govorniku da ne zloupotrebljava ovo, inače, moćno
sredstvo manipulacije masama.22
„Hajnc Lemerman (Heinz Lemmermann) ovim povodom kaže:
‘Govorništvo se može naći u službi dobra kao i zla, istine kao i laži.
Govornički dar je opasno oružje, koje se često zloupotrebljava. U osnovi
postoje samo tri metoda da se kod drugih ljudi nešto postigne: mogu se
primorati, mogu se nadgovoriti (nem. ueberreden, fr. persuader) i mogu se
ubediti (nem. ueberzeugen, fr. convaincre). Po pravilu samo je poslednji
metod legitiman’. Nemački autor smatra da svaki istinski govor, pored
tehničke spretnosti, mora da poseduje i ‘etičku pretpostavku’, dakle, ‘svest o
odgovornosti. Suština istinskog govora leži u njenoj funkciji da služi
ljudima. Onaj ko ne priznaje takvu funkciju, postaće demagog, ali nikada
govornik u pravom smislu’ “.23
Imajući prethodno u vidu, možemo zaključiti da savremena retorika,
iako vođena novim principima i pravilima, ne sme zanemariti svoju etičku
dimenziju i nasleđe koje je čini korisnom i plemenitom veštinom.

21
Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština besedništva“, Službeni list SCG, Beograd,
2003, str. 128-130
22
Sreten Petrović „Retorika i demokratija danas“, Filološki fakultet, Beograd,
http://147.91.230.48/ifdt/izdanja/casopisi/ifdt/V/d04/document
23
Navedeno prema: Sreten Petrović „Retorika i demokratija danas“, Filološki fakultet, Beograd,
http://147.91.230.48/ifdt/izdanja/casopisi/ifdt/V/d04/document

9
Literatura:

1. Obrad Stanojević, Sima Avramović „Ars Rhetorica, Veština

besedništva“, Službeni list SCG, Beograd, 2003
2. Branimir Čović, „Retorika“, Panevropski univerzitet „Apeiron“ za
multidisciplinarne i virtuelne studije, Banja Luka, 2007
3. Sima Avramović, Vojislav Stanimirović „Uporedna pravna
tradicija“, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, JP Službeni
glasnik, Beograd, 2007
4. Jovica Trkulja, „Umeće političkog besedništva“, Pravni fakultet,
Beograd, http://www.hereticus.org/arhiva/2005-3-4/umece-
politickog-besednistva.html/5
5. Dejan A. Milić „Politički govor Brozove epohe“,
http://www.hereticus.org/arhiva/2005-3-4/politicki-govor-brozove-
epohe.html#more-240
6. Sreten Petrović „Retorika i demokratija danas“, Filološki fakultet,
Beograd,
http://147.91.230.48/ifdt/izdanja/casopisi/ifdt/V/d04/document

10