Seminarski rad

Uvod
Tema ovog seminarskog rada jeste „Zakon dvanaest tablica“ koji sam
dobila na preporuku preporuku profesora kojem dugujem veliku zahvalnost jer
sam pri samoj izradi ovog seminarskog rad uvidela koliko je sama tema
interesantna.

Rimsko pravo je uticalo na razvoj zakonodavstva u većem delu zapadne

civilizacije. Ono sačinjava osnovu zakonodavstva većine zemalja kontinentalne
Evrope. Rimska država postojala je od 751. godine pre naše ere do 565. godine
naše ere, tj. od osnivanja Rima do Justinijanove smrti. U tom razdoblju od 13
vekova ona je od grada-države postala ogromna imperija.

Pravo koje je ona stvorila, naročito imovinsko, nadživelo je svoga tvorca i

putem recepcije, počev od 12. veka, postalo osnov prakse i teorije prava
buržoaskih država. Rimsko pravo je nastalo tek kada je izvršen pokušaj
kodifikacije zakona dvanaest (12) tablica, najstarijeg rimskog zakona donetog
451-450 pre naše ere na zahtev plebejaca da bi se ograničila samovolja patricija.
Naziv je dobio po tome što je bio ispisan na dvanaest (12) bronzanih tablica i
istaknut na Forumu. Tekst nije sačuvan, ali je rekonstruisan, verovatno ne u
celini, na osnovu citata u delima rimskih pravnika. Zakon predstavlja
kodifikaciju običajnog prava plemena koji su osnovali rimsku državu, ali je
odabrano i dopunjeno prema potrebama vladajuće klase.

Zakon 12 tablica ima mali broj odredaba koje regulišu razmenu dobara,
predviña teške sankcije prema dužnicima, strogi formalizamu postupcima,
vezanost za religiju itd. Glavni deo zakona posvećen je sudskom postupku i
sankcijama za delikte. Sadrži nekoliko odredaba o porodičnom i naslednom
pravu, o obligacionom pravu i nešto više odredaba o svojini. Po jedna tablica
posvećena je javnom pravu i religiji.

Širenjem države pravo zakona dvanaest (12) tablica postalo je suviše

tesno, ali je ono ostalo osnov celokupnog Rimskog prava.

Zastarela pravila 12 tablica nisu bila opozvana sve do Justinijanove

prekodifikacije svih rimskih zakona u VI veku nove ere.
Seminarski rad

Rimsko pravo bavilo se pitanjima sukcesije, obligacijama, vlasništvom i

posedima, pravima ličnosti i skoro apsolutnom vlašću (patria potestasa) oca
porodice.

Zakoni su imali različite načine sprovoñenja. Dok je "ius civile" bio

rezultat zakonodavstva, "ius gentium" se razvijao na osnovu odluka ("edicta")
raznih sudija (obično "praetor-a").

Prvi imperatori su koristili druga sredstva za sprovoñenje zakona - odluku

senata, dok su kasniji imperatori direktno izdavali sopstvene imperatorske
dekrete ("constitutiones prudentium"),mimoilazeći druge vidove zakonodavstva.
Tekst Rimskog prava je postao tada tako složen da su bili pozivani učeni
pravnici radi interpretacije zakona sa "odgovo-rima mudrih ljudi" ("responsa
prudentium"), koji su, budući da su i sami imali snagu zakona, doprinosili još
konfuznijoj sveukupnoj situaciji.

Mada je do petog veka nove ere učinjeno više pokušaja da se sakupe i

pojednostave svi postojeći zakoni, uspešno sprovoñenje plana prepušteno je
vizantijskom imperatoru Justinijanu koji je vladao u Konstantinopolisu i koji je
529. godine objavio svoj "Codex Constitutionum" kao glavni izvor Rimskog
prava. Ova knjiga kao i kasniji "Digest", "institucije", "novele" ili "novi ustav",
predstavljali su zaveštanje rimske imperije istoriji prava.
Seminarski rad

Zaključak

Na kraju ukratko možemo dati pregled sadržaja pojedinih tablica kako

bismo i sami uvideli značaj ovog zakona. U Rimskoj kodifikaciji I, II i III tablica
govore o sudskom postupku, dok Gortinski zakonik u Prvoj kolumni ograničava
samopomoć u sudskom postupku, a druga normativno ureñuje krivičnopravnu
materiju. 5

Iako u Rimskoj kodifikaciji postoji jedna tablica više nego u Gortinskoj,

kada je reč o sudskoj i krivično pravnoj sadržini, to je u potpunosti razumljivo
ukoliko shvatimo da je bilo potrebnije precizirati prava plebejaca na sudu (zbog
kojih je u stvari i započeta cela kodifikacija) tj. da je glavna materija u obrañena
u prve tri tablice. Nasuprot tome, u Gortini je bilo potrebnija porodičnopravna i
naslednopravna materija, jer je više problema moglo nastati sa ustanovom
patroiokos tj. sa ustanovom ćerke – naslednice. Stoga su porodičnom, naslednom
i imovinskom pravu posvećeni bustrofedonski redovi od 3. do 9. kolumne, dok
se u Rimskoj kodifikaciji pitanjem porodičnog i naslednog bave IV i V a
imovinskim pravom VI i VII tablica.

Dakle, iako ima dosta sličnosti sa drugim raniujim zakonicima, zakon

dvanaest tablica je utoliko značajan što je postao suštinska osnova za dalje
usavršavanje ostalih zakona.

5
Gaj, Institucije, Beograd, 1982.str.117.
Seminarski rad

Literatura

1. Ivo Puhan, Rimsko pravo, Naučna knjiga, Beograd, 1969.

2. Obrad Stanojević, Rimsko pravo, Beograd, 2002.

3. Dragomir S., Rimsko pravo, Naučna knjiga, Beograd, 1960.

4. Gaj, Institucije, Beograd, 1982.

5. Vulić B., Iz rimske književnosti, Beograd. 1954.

Seminarski rad

Sadržaj:

Uvod ....................................................................................................................... 1

Zakon dvanaest tablica ........................................................................................... 3

Istorijske prilike .................................................................................................. 3
Nastanak .............................................................................................................. 3

Sadržina zakona...................................................................................................... 5

Uslovi nastanka zakona dvanaest tablica ............................................................... 6

Zakon dvanaest tablica i Gortinski zakonik ........................................................... 7

Zaključak .............................................................................................................. 11

Literatura .............................................................................................................. 12