-Deduktivni zakljucak-

- iz dve ili vise premise

- iz opsteg suda u posebni
- 2 premise silogizam ; >2 premise polisilogizam
1) kategoricki silogizam krajnji pojmovi
Svi ljudi su ziva bica subjekt konkluzije-manji pojam (Grci) terminus minor termini extremi
Svi Grci su ljudi predikat konkluzije-veci pojam (ziva bica) terminus maior
Svi Grci su ziva bica pojam u obe premise ali ne u konkkluziji-srednji pojam (ljudi)
terminus medias
Srednji pojam ima ulogu da posreduje izmedju manjeg i veceg, pa je potreban samo u
premisama ali ne i u konkluziji. Svi M su P
Premisa u kojoj su srednji i veci pojam je veca premisa propositio maior Svi S su M
Premisa u kojoj su srednji i manji pojam je manja premisa propositio minor Svi S su P
Manji pojam se oznacava sa S
Veci pojam se oznacava sa P
Srednji pojam se oznacava slovom M
Prema polozaju srednjeg pojma u premisama razlikujemo 4 figure:
I II III IV
M P P M M P P M
S M S M M S M S
a a i a e a o a
S P S P S P S P
a i e i
Po kvalitetu i kvantitetu sudova u premisama i konkluziji razlikujemo moduse a e
- mogu biti a,e,i,o a o
- moglo bi biti 64 modusa po figuri tj 256 ukupno, ali konkluzija se mora
slagati s premisama tako da ih ima 16 po figuri i to ako bi premise bili ovi
parovi, ukupno ih nema 64 jer ih neke iskljucuje pravila silogizma
Pravila silogizma
a) za raspodeljenost
- srednji pojam mora da bude raspodeljen bar u jednoj premisi
- ako krajnji pojam nije raspodeljen u premisi ne moze biti ni u konkluziji
b) za kvantitet i kvalitet premisa
- bar jedna premisa mora biti afirmativna Raspodeljenost - *
- bar jedna premisa mora biti univerzalna sud a S* i P
- ako je prva partikularna druga ne sme biti negativna sud i S i P
c) za kvalitet i kvantitet konkluzije sud e S* i P*
- iz dve afirmativne premise sledi afirmativna konkluzija sud o S i P*
- ako je jedna premisa negativna i konkluzija je negativna S subjekat
- ako je jedna premisa partikularna i konkluzija je partikularna P - predikat
*konkluzija se povodi za losijom premisom
d) pravila za figure
- I Manja premisa mora biti afirmativna a veca univerzalna
- II Jedna premisa mora biti negativna, a veca univerzalna
- III Manja premisa mora biti afirmativna
- IV Ako je veca afimativna, manja je univerzalna, a ako je jedna
negativna veca mora biti univerzalna
Pravilni modusi po figurama:
I) 4 modusa
- Barbara

Svi ljudi su smrtni Svi M su P MaP

Svi Grci su ljudi Svi S su M SaM
Svi Grci su smrtni Svi S su P SaP

- Celarent

Nijedan covek nije nepogresiv Nijedan M nije P MeP

Svi mudraci su ljudi Svi S su M SaM
Nijedan mudrac nije nepogresiv Nijedan S nije P SeP
- Darii

Svi slikari su umetnici Svi M su P MaP

Neki seljaci su slikari Neki S su M SiM
Neki seljaci su umetnici Neki S su P SiP
- Ferio

Nijedan karijerista nije posten Nijedan M nije P MeP

Neki talentovani su karijeristi Neki S su M SiM
Neki talentovani nisu posteni Neki S nisu P SoP

II) 4 modusa

PeM PaM PeM PaM

SaM SeM SiM SoM
-------- ------- ------- -------
SeP SeP SoP SoP

III) 6 modusa

MaP MaP MiP MeP MeP MoP

MaS MiS MaS MaS MiS MaS
------- ------- ------- ------- ------- -------
SiP SiP SiP SoP SoP SoP

IV) 5 modusa

PaM PaM PiM PeM PeM

MaS MeS MaS MaS MiS
------- ------- ------- ------- -------
SiP SeP SiP SoP SoP
 2) hipoteticki i hipoteticko-kategoricki silogizam

Ako produktivnost rada raste, vrednost proizvoda se smanjuje Ako je A B onda je C D

Ako se vrednost proizvoda smanjuje, cene padaju Ako je C D onda je E F
Ako produktivnost rada raste, cene padaju Ako je A B onda je E F

U hipotetickom silogizmu i konkluzija je hipoteticka, a u hipoteticko-kategorickom je

kategoricka;
ako je jedna premisa hipoteticka a druga kategoricka silogizam je hipoteticko-kategoricki
Javljaju se dva glavna oblika:
a) TOLLENDO TOLLENS
Ako privreda cveta, zivotni standard raste. Ako je A B, onda je C D
Zivotni standard ne raste C nije D
Privreda ne cveta A nije B

b) PONENDO PONENS

Ako privreda cveta, zivotni standard raste Ako je A B, onda je C D

Privreda cveta A je B
Zivotni standard raste C je D

3) disjunktivni i disjunktivno-kategoricki silogizam

Trouglovi su jednakostranicni ili nejednakostranicni A je ili B ili M

Nejednakostranicni su ili jednakokraki ili raznostranicni M je ili C Ili D
Trouglovi su ili jednakostranicni ili jednakokraki ili raznostranicni A je ili N ili C ili D

Postoje dva modusa:

a) PONENDO TOLLENS

Ovaj sud je ili istinit ili neistinit A je ili B ili C

Ovaj sud je istinit A je B
Ovaj sud nije neistinit A nije C

b) TOLLENDO PONENS

Ovaj sud je ili istinit ili neistinit A je ili B ili C

Ovaj sud nije istinit A nije B
Ovaj sud je neistinit A je C
4) hipoteticko-disjunktivni silogizam
- 4 modusa:
a) jednostavni modus PONENS
Ako je A B, onda je C D; ako je E F onda je C D
A je B ili E je F
----------------------------------------------------------
C je D
b) slozeni modus PONENS
Ako je A B, onda je C D; ako je E F, onda je G H
A je B, ili E je F
-----------------------------------------------------------
C je B, ili G je H
c) jednostavni modus TOLLENS
Ako je A B, onda je C D; ako je A B, onda je E F
Niti je C D, niti je E F
-----------------------------------------------------------
A nije B
d) slozeni modus TOLLENS
Ako je A B, onda je C D; ako je E F, onda je G H
Niti je C D, niti je G H
-----------------------------------------------------------
Niti je A B, niti je E F

5) polisilogizam
Deli se na:
a) progresivni
- od vise do manje opsteg suda
Svi S1 su P Svi S2 su P Svi S3 su P
Svi S2 su S1 Svi S3 su S2 Svi S4 su S3
--------------- --------------- ---------------
Svi S2 su P Svi S3 su P Svi S4 su P

b) regresivni
- od manje do vise opsteg suda

Svi P1 su P2 Svi P2 su P3 Svi P3 su P4

Svi S su P1 Svi S su P2 Svi S su P3
-------------- --------------- ---------------
Svi S su P2 Svi S su P3 Svi S su P4
-Induktivni zakljucak-
- opsti sud iz posebnog i pojedinacnog

S1 je P S1 nije P
S2 je P S2 nije P
S3 je P S3 nije P
... .
S1,S2,S3Sn su P S1,S2,S3Sn nisu P
----------------------- -------------------------
Svi S su P Nijedan S nije P

- konkluzija nuzno sledi iz premisa

Indukcija moze biti i nepotpuna i ona se deli na naucnu i popularnu.
S1 je P S1 nije P
S2 je P S2 nije P
S3 je P S3 nije P
... .
S1,S2,S3Sn su neki S S1,S2,S3Sn su neki S
----------------------- -------------------------
Svi S su P Nijedan S nije P

-Analoski zakljucak-
- poseban sud iz posebnog
- slicnosti dva ili vise predmeta
- glavna vrednost plodnost, nedostatak - nepouzdanost

Zemljana je nastanjena zivim bicima M je P M je a,b,c,n

Mars je slican Zemlji S je slican M S je a,b,c
Mars je nastanjen zivim bicima S je P S je n

-Logicke greske u zakljucivanju-

- za svaki nevaljan zakljucak mozemo da kazemo da je logicka greska
Moze se izvrsiti podela ( prema Aristotelu ):
1) Paralogizmi
- nenamerne, nehoticne, nesvesne greske
2) Sofizmi
- namerne, svesne greske
Takodje se mogu podeliti na ( isto po Aristotelu) :
1) Opste
a) fallaciae dictionis ( greske u govoru)
- fallacia aequivocationis greska dvoznacnosti reci homonimi
 - fallacia ambiguitatis greska dvosmislenosti recenice (pr. Novac mu
je odneo lep zivot)
- fallacia compositionis greska kompozicije osobina delaosobina
celine
- fallacia divisionis greska divizije osobina celine osobina dela
- fallacia accentus greska naglaska naglasavanje reci u recenici
- fallacia figurae dictionis greska govornog oblika koreni reci
b) fallaciae extra dictionem ( greske van govora )
- fallacia accidentis greska akcidencije opste praviloposebno pravilo
- falalcia accidentis conversa posebno pravilo opste pravilo
2) Posebne
a) greske u neposrednom zakljucivanju
- cista konverzija afirmativnog suda
b) greske u deduktivnom zakljucivanju
- quaternio terminorum ucetvorostrucavanje pojma u silogizmu
nema srednjeg pojma, ima dva razlicita homonima se greskom broje kao 1
- non distributus medius neraspodeljen srednji pojam mora biti
raspodeljen bar u jednoj premisi
- illicitus processus (krajnji pojam neraspodeljen u premisi a raspodeljen
u konkluziji)
- negacija antecedensa ( Kisa ne pada. Dakle, ulice nisu mokre )
- afirmacija konsekvensa ( Ulice su mokre. Dakle, kisa pada )
- fallacia disjunctionis nepotpuna disjunkcija nedovoljna divizija
c) greske u indukttvnom zakljucivanju
- inductio per enumerationem simplicem prebrza generalizacija
- fallacia fictae universalitis
- post hoc, ergo propter hoc posle toga, dakle zbog toga
-Dokaz(probatio)-
- za utvrdjivanje istinitosne vrednosti neke tvrdnje
- sud cija se istinitosne vresnost dokazuje je teza (thesis probandi)
- sudovi na koje se pozivamo za dokazivanje istine su argumenti (argumenta probandi)
- kljucni argument je nerv dokaza (nervum probandi)
- nacin dokazivanja (modus probandi)
- argumenti odgovaraju premisama a teza konkluziji, ali dokaz i zakljucak nisu isti jer se
konkluzija izlaci iz premisa, a argumenti iz teze
- dokaz pomocu istinitih argumenata iz kojih sledi teza je direktan
- dokaz kojim se istinitost nekog suda utvrdjuje tako sto se utvrdjuje neistinitost njemu
kontradiktornog suda je indirektan(apagogicki)
- utvrdjivanje neistinitosti neke tvrdnje naziva se opovrgavanje ili pobijanje (refutatio)
- probatio i refutatio mogu se razumeti kao dve vrste dokaza u sirem smislu
- dokaz ciji su argumenti empirijski ( iskustveni ) naziva se empirijski ili aposterioran
- dokaz ciji su argumenti neempirijski naziva se neempirijski ili apriorni
- ako teza deduktivno sledi iz argumenata dokaz je deduktivan
- ako teza induktivno sledi iz istinitih argumenata dokaz je induktivan
- ako podjemo od argumenata pa izvucemo tezu dokaz je progresivan
- ako podjemo od teze pa izvucemo argumente dokaz je regresivan
- ako su argumenti nesumnjivo istiniti a teza deduktivno izvucena, dokaz je potpun
- ako argumenti nisu sigurno istinita a teza je induktivno izvucena, dokaz je nepotpun
-Logicke greske u dokazivanju-
1) greske irelevantnosti ne dokazuje se (tj pobija) sporna teza, vec druga, naizgled ista
- ignoratio elenchi nesvesno nepoznavanje pobijanja
- qui nimium probat, nihil probat ( ko previse dokazuje, nista ne dokazuje )
kada se dokazuje teza opstija od sporne onda se dokazuje previse, ako je suprotno
dokazuje se premalo
- mutatio elenchi promena pobijanja
- prelaz u drugi rod dokazivanje teze sasvim druge vrste
a) Argumentum ad hominem argument protiv coveka pokusavamo
da osporimo tezu diskreditovanjem onog ko je donosi
b) Argumentum ad populum argument protiv ljudi pridobijanje
slusaoca delujuci na njihova osecanja, misljenja, uverenja
c) Argumentum ad misericordiam argument sazaljenja budjenje
samilosti kod sagovornika ( Zar nije divna ova skulptura? Tri meseca sam radio na njoj)
d) Argumentum e consensu gentium argument od sveopsteg slaganja
(Svi se slazu da je to najbolje...)
e) Argumentum ad verecundiam argument strahopostovanja prema
autoritetima pozivanje na misljenje autoriteta
f) Argumentum ad ignorantiam argument neznanja ( pr. Smatramo
da je neka bolest neizleciva jer jos nije nadjen lek za nju)
g) Argumentum ad baculum argument batine zbog nemogucnosti za
dokazivanjem nase teze, pretimo silom i direktno upotrebljavamo silu
2) greske neosnovanog razloga (argumenta)
- Error fundamentalis osnovna zabluda argument potpuno neistinit i
neosnovan
- Idem per idem dokazivanjem istog istim dokaz ekvivalentan tezi
- Petitio principii anticipacija principa ako se nesto nikada pre nije desilo do
sad nece se ni desiti niti je moguce
- Circulus in demonstrando krug u dokazu ( Ako mi ne verujete da sam
posten pitajte mog prijatelja. On nikad ne laze. Ja vam garantujem. )
3) greske tipa non sequitur - ne sledi
- teza nije zasnovana na tim argumentima koje koristimo