Slovo ljubve

, , , .
,
.
.
, , , ,
. , , .
. , .

Pohvala knezu Lazaru

Ovo delo nije samo vrhunsko [veziljsko] umetnichko delo, vec je i vrlo lepa i poetski nadahnuta pesma u prozi. Pesnikinja
govori mrtvom knezu kao dragom prijatelju, koga je smrt udaljila, ali nije odvojila od najblizih. Nju inspirishe potreba da se
nekome izjada za tezak polozaj srpskog naroda. Ona pricha upokojenom knezu o trenutnim mukama koje muche njegov
narod i drzavu za koje je dao zivot u Kosovskoj bici. Nalaze mu da na kolenima moli Svevishnjega Gospoda za spas i
oproshtenje grehova srpskom narodu koji u tom dobu vrlo teshko zivi, zavisan od Osmanlijskog carstva ("ismailcani") i
neslobodan.
Takodje, kroz celo ovo delo provlaci se i nit njene lichne patnje. Jer, Jefimijin zivot je takodje pun bola. Slomljena gubitkom
prvo muza, (koji je poginuo u bici protiv Turaka) a potom i sina ona provodi svoje skromne monashke da ne u tami i tishini
manastira. I upravo ta njena beskrajna patnja i bol navode je da napishe jedno ovakvo delo, u kome poruchuje knezu Lazaru
o mukama "cheda njegovih" i njenim, pozivajuci ga da joj pomogne molitvom.
--
Osnovni motiv za nastanak pohvale je Jefimijino duboko postovanje zahvalnost koje oseca prema knezu Lazaru.Medjutim
kada je odlucila da Lazaru izveze pohvalu