Ceslav Milos

, ,
. 1980.
,
, , .
, ,
1953. . ,
, . Zarobljeni um je
knjiga eseja. To je primer veoma originalne esejistike, za koju se pre moe rei da je
neka vrsta studije sa elementima autobiografije, introspekcije, duboke refleksije...
Jedno od glavnih pitanja u ovom veoma sloenom delu je pitanje konverzije, naime,
kako je mogue da ve formirani, zreli ljudi postanu pristalice staljinizma, da se
prilagode uslovima koji su im sasvim strani.

Poeziji je mogao vie da se posveti od 1960. godine, kada se preselio u SAD, gde je
na Univerzitetu u Berkliju predavao slovenske knjievnosti. Tamo su nastale knjige
pesama: Kralj Popjel i druge pesme, Zaarani Guo, Gde sunce izlazi i gde zalazi,
Himna o perli, Neobuhvatna zemlja, Hronike, Dalje okoline, Na obali reke... U
Miloevom stvaralatvu znaajno mesto imaju autobiografski elementi. Na sebe,
svoju zemlju i narod, njegovu religiju i tradiciju kao da gleda oima nekoga sa
strane. U njegovom delu vidljivo je jasno i konsekventno naelo, zasnovano na
primeni rigidnih sudova. Poljska prolost i tradicija su stalno na ispitu. Retko kada
su pisci tako otvoreno govorili o nekim loim odlikama svoga (ali i drugih) naroda,
kao to je to inio Milo, posebno o nacionalizmu. Milo veliki deo svojih pesama
posveuje Bogu. Iako je on ono to bi mogli nazvati praktikujuim katolikom, njegov
odnos nije dogmatski i viestruko je interesantan. Religija je pesniku mentalni
koncept koji mu pomae da proguta grozotu sveta. U njegovim pesmama neete
nai propovedi - ve samo pokuaje da sebi objasni zato je postojao u svetu svih
tih ideja od kojih su neke bile dobre, a neke loe, ali su, po pravilu, sve imale
monstruozne realizacije. Milo luta zavrnim stazama svog ivota; u pesmama
razgovara sa Bogom koliko i sa Smru; ispisuje minijaturu Pesnikova smrt u kojoj u
samo dva stiha govori maestralno o sudbini svakog pesnika Zalupila su se za njim
vrata gramatike./Sad ga traite u gajevima i praumama renika. Veliina ove
poezije nije u tome to daje odgovore, ve to postavlja vana pitanja (i itaocima i
Bogu koga shodno, sopstvenim sklonostima, moete doivljavati i kao tekstualnu
odrednicu i kao nekakvu viu energetsku silu). Danju i nou postavljao sam Bogu
pitanje: Zato?/Do kraja nesiguran da li razumem/Njegov nejasan odgovor.

U pesmi Drugi prostor govori o tome da se treba suprostaviti,da se ne treba miriti sa

okolnostima u kojima smo se nasli. Da se predao djavoljoj vlasti onaj koji smatra da
je normalno da jaki trijumuju,a slabi propadaju. Onaj koji je prihvatio da se zivot
zavrsava smrcu. Prolaznost nije jedina odlika vremena, uvek imamo sansu da se
suprostavimo I pobedimo. Onda uvodi motiv bezdana, kao necega sto neminovno
ceka. Pesnik kaze:I na samoj ivici bezdana postavimo sto,na njemu casa,bokal I dve
jabuke. Da bismo proslavili nedostizno sada.

U pesmi Granica govori o emigrantima,izgnanstu. Pesnik je sanjao granicu,ali ovaj

put je nije tako lako presao kao pre. Drugacije je bilo dok ih je prelazio kad je
putovao svojom voljom. Kada je neko primoran da ode iz svoje zemlje,to je sasvim
neka druga perspektiva. Tamo gde je dom,sve je poznato,drago,a na drugoj strani
se ne zna sta ceka( na drugoj strani ni jedna stvar koju bismo mogli da
vidimo,dotaknemo,cujemo,okusimo). Svaki emigrant se sprema za put oklevajuci I u
neznjaju sta ih ceka u nekoj drugoj,dalekoj zemlji.