Основни појмови

1. Култура
Под културом се често подразумева целокупно друштвено наслеђе неке групе
људи. Шта све спада у домен културе:
• научени обрасци мишљења, осећања и деловања (понашање)
• обичаји, митологија, веровања (релија), схватања
• све манифестације интелектуалног постигнућа:
o уметност (сликарство, вајарство, музика, књижевност итд.)
o језик (неке употребе језика)
o наука и технологија
o кулинарство, одевање итд.
Чија је култура?
• група, заједница, друштво, народ
Колико култура има?
• Схватање „културе“ које се развило у Европи у 18. и почетком 19. века,
према којем су „култура“ и „цивилизација“ синоними, супротстављени
појму „природа“. Према том мишљењу, неке културе (цивилизације) су
напредније од других. У пракси се и данас под њом подразумевају
елитна добра и активности (култивација): висока мода, музејска
уметност, класична музика, класична књижевност.
• Појам субкултура: елитна култура, популарна или масовна култура, панк
култура, турбо-фолк култура итд.

2. Говорна култура и култура говора

Шта се подразумева под културом говора?
Способност говорника да се примерено датој ситуацији* (говорна ситуација,
говорник, слушалац/саговорник) ефикасно служи језичким средствима.

Говорна култура је научна дисциплина која се бави таквом способношћу.

Под културом говора се подразумева следеће:

o добро познавање матерњег језика (није нужно)
o истанчано језичко осећање (стечена или урођена способност)
o ефикасно служење језиком (стилистика)
o добар избор језичких средстава
o познавање комуникацијских норми

3. Реторика (в. И. Шкарића (9–12))

Реторика је способност теоријског изналажења уверљивог у сваком датом
случају. (Аристотел)
Реторика представља теорију, скуп правила о лепом говору, а беседништво
(говорништво) праксу у којој се та правила примењују.
Већ су софисти најпре настојали да говором убеђују слушаоце, а потом да на
друге преносе своја искуства како се успешно говори. Скоро сваки од њих је
откривао извесна правила о томе како се слушаоци најефектније придобијају
изговореном речју Софисти су први почели да изграђују реторику као систем
правила која олакшавају да се беседа успешно састави и одржи, док је производ
тих примењених правила био сам говор, односно беседништво. Историјски

1
посматрано, беседништво претходи реторици. Најпре се развијала говорничка
пракса, да би се тек касније, на основу ње, оформила и изградила говорничка
правила и упутства, реторика.

Манипулисање и уверавање
Манипулисање ће бити онемогућено ако се испуне следећи услови:
Говорник мора:
1. да пристане на равноправан однос са слушаоцем
2. да говори из личног уверења
3. да не примени никакву казну против слушаоца ако га не успе уверити
Слушалац мора:
1. бити способан за равноправан однос
2. бити спреман променити мишљење (став) ако га говорник увери
3. бити спреман поступати по новом уверењу.