Основна подручја глобалног

дртуштвеног система
Нормална и патолошка личност
 Идентитет и нормална личност
•
ИДЕНТИТЕТ (појам о себи / self concept; унутрашња страна човека;
самосвест):
- свест о себи (личним особинама и свом статусу)
- свест о другим људима
- свест о томе како нас други виде
•
ЛИЧНОСТ – спољашња страна човека; манифестација у самосвест
преко конкретних особина и понашања човека; скуп особина које
се развијају у интеракцији са друштвом и изражавају наш однос
према себи и друштву
•
Нормална личност – друштвено здрав и интегрисан члан
заједнице
-Човек је биће са биолошко-физиолошком конституцијом и део је органског света,
због особине да је свесно и стваралачко биће, човекова генеричка суштина је много сложенија

-Најважнија последица човекове свесности = јесте формирање идентитета тј. личности

-Идентитет представља унутрашњу, а личност спољашњу страну човека.

ИДЕНТИТЕТ ОБУХВАТА:

1.Свест о себи, личним особинама и статусу

2. Свест о другим људима

3. Свест о томе како нас други виде

*Онај човек код кога постоји баланс између поменутих је социјално зрео појединац
Формирање личности Однос појединца и друштва

-социјализација -номиналистичко

-персонализација -реалистичко схватање друштва

Нормална
личност
Однос наслеђеног и стеченог у Комуникација
људском понашању

-пример =родитељске улоге

Патолошка личност
-Девијантна понашања су поступци којима се крше општепризнате норме
друштва
-Она могу бити:
А)позитивна (давање крви, волонтирање...)
Б) негативна (девијације које су штетне по друштво)

-Девијације се могу сврстати у три групе:

1. Системске=кршење норми од стране носилаца власти и моћи у друштву

2. Адаптивне=обухватају облике класичног криминала
3. Неконформистичке= само условно спадају у социјалну патологију,
њихова суштина је у кршењу норми у циљу успостављања новог
друштвеног поретка
Узроци девијантних понашања:
1.Биолошке теорије 2.Психолошке теорије 3.Социолошке теорије

-криминални типови, -тврде да постоје морално -узроке девијација траже у

Чезаре Ломбозо, изопачене особе, склоне друштву, а не у појединцу
анатомске карактеристике криминалу
(облик лобање и чела,
величина вилице, дужина
руку...)
- Девијације настају као
+физичка конституција +низак степен интелигенције последица несклада између
друштвених циљева и
неједнаких могућности за
њихово остварење
Цесаре Ломброзо – учење о рођеним
криминалцима
 Који исказ је тачан?
•
адаптивне девијације су увек нелегалне
•
све девијације су увек нелегалне
•
носиоци нових идеја у политици спадају у системске девијације
•
адаптивне девијације настају као последица неједнакости
•
алкохолизам је системска девијација
•
највише присталица има биолошко објашњење девијација
•
Чезаре Ломбозо је заступао идеју о психолошком објашњењу
девијација
•
реакција на девијације не мора увек да буде од стране државе
 Појам културе
•
У најужем смислу – разни облици духовног стваралаштва (музика,
књижевност, сликарство, уметност) - свакодневно и уобичајено
схватање културе
•
Шире схватање – и све друге духовне, нематеријалне творевине
(језик, веровања, идеје, вредности и норме)
•
Најшире схватање – духовне и материјална творевине

•
КУЛТУРА је начин живота човека који се огледа у стварању језика,
веровања, знања, вредности и норми, као и преношењу путем учења на
будуће генерације.
• Садржај – духовне творевине пре свега
• Функција – успостављање односа према природи, другима и себи
 Култура

Садржај Значај
Функција
културе

Успостављање односа према Опстанак човека као

Духовне творевине
природи, другим људима и бића посебне врсте
себи самима
Функције културе

Нормативна Интегра
циона
Овладавање функција функциј
природом а

Духовна функција

Социјализаторска ом уникација
К
функција
 Функције културе
1. Овладавање природом и преображај света (човек је
деинстинктивно биће и свој однос према природи успоставља
знањем и искуством)
2. Успостављање комуникације ( удруживање је услов опстанка
човека и он то чини кроз организацију заједнице и језика као
средства комуникације)
3. Нормативна функција ( стварање норми и вредности којима се
регулишу и усмеравају људска понашања)
4. Социјализаторска функција (изграђен културни оквир је извор
социјализације и услов успешног преношења културе на
потомство)
5. Интеграциона функција (култура је фактор друштвене кохезије)
Типови културе: полазећи од садржаја
1. Језичка култура
- обухвата симболе као носиоце значења и
језик који омогућава комуникацију и учење
2. Сазнајна култура
-обухвата делатности које имају задатак
стицања знања, здраворазумско сазнање и
наука
3. Нормативна култура
-обухвата разне врсте правила који регулишу
људско понашање
4. Вредносна култура
-чију садржину чине вредности као
друштвено признати циљеви (идеали, жеље)
полазећи од субјекта стварања
1. Доминантна култура
–систем вредности прихваћен од већине
друштва
2. Свакодневна култура
- настаје у најширим друштвеним
слојевима, изражава искуство, жеље, идеје
обичног народа
3. Супкултура
-систем вредности, стваралаштво
мањинских група
4. Масовна култура
- површна, потрошачка култура, чије
формирање обликују владајући слојеви
 Типови културе
•
Према САДРЖАЈУ:
1. Језичка (симболи (знакови) + језик (усмени и писани))
2. Сазнајна (облици друшт. свести - делатности којима се стичу
знања)
3. Нормативна (правила (право, обичај, морал) регулишу
понашања)
4. Вредносна (друштвено признати циљеви (идеали, жеље))

•.
Према СУБЈЕКТИМА :
1. Доминантна (прихваћени од већине становништва; печат
класних односа јер највише одговара владајућим слојевима)