SOCIOLOGIJA

Radomir Stojanovi

Sociologija
Sociologija je nauka o drustvenom zivotu coveka.
Nauka je sistematizovano znanje iz neke oblasti.
Znanje je spoznaja nekog predmeta ili licnosti.
Prosvetiteljstvo je citav jedan naucni pokret I teorija cija je
sustina samooslobadjanje putem znanja.
Zivot je sve ono sto se desava coveku od rodjenja pa do smrti.
Najvaznija odrednica ljudskog zivota jeste ljubav. Ljubav je sve
ono sto se desava izmedju dvoje koji se vole. Ljubav je
uzajamni egoizam zasnovanna zajednickom interesu.
Egoizam je sumnja u sebe,nesigurnost.
Sujete je praznina u ljudskoj psihi.
Ironija je podcenjivanje drugih.
Sigmund Frojd kao psihoanaliticar je podelio ljudsku psihu na
tri dela:
-id (podsvest);
-ego(svest);
-superego (moral).
Posvest je nagonski deo ljudske licnosti
zivotinjskom. Dva osnovna ljudska nagona su:
1.
2.
3.
4.

Nagon za zivotom ili samoodrzanjem;

Seksualni nagon;
Nagon za reprodukcijom;
Nagon za zadovoljstvom.

koji

je

slican

Najvaznije teorije ne govore samo o ljudskim nagonima kao

pokretacima ljudske vrste, vec govori I o teritorijama koje imaju
iste takve karakteristike. U tom slislu se Balkan tretira kao
podsvest Evrope. I zato su ovde ljudska osecanja mnogo
intenzivnija u odnosu na Zapadnu Evropu.
Nepravda je izvor prava.
Podsvest (id) je izvor za umetnost, jer ona ima beskrajne
mogucnosti koje se ispoljavaju ljudskoj masti. Da ne bi nesvesni
ili nagonski deo ljudske maste preovladao u ljudskom
ponasanju postoji I ego ili svesni deo ljudske licnosti gde se ti
nagoni filtriraju I prolaz dobijaju oni koji nisu izrazito animalnog
karaktera.
U tom smislu je Frojd dao najbolju definiciju kulture u istoriji, a
ona glasi:
Kultura je uzdrzavanje kod apsolutnog ispoljavanja
nagona.
Milos Crnjanski je rekao: Mozda ce sve jednog dana
zavrsiti u umetnosti koja nece reci ni sta hoce, ni sta
znaci ono sto kaze.
Superego, tu je smestena covekova samosvest I moral,
subjektivnost I sve ono sto karakterise coveka kao kulturno bice
razlicito od zivotinja. Moral je nasa predstava o dobru I zlu.
Dobro se ispoljava u ljudskim vrlinama, a zlo u ljudskim
manama.
Stvarnost I svet u kome zivimo sastoji se od:
Materijalnog sveta ( skole, bolnice, planine ,jezera);
Sveta ljudskih dozivljaja;
Sveta ljuskog duha.

Materijalni svet moze biti onaj koji je rezultat delovanja prirode

ali moze biti I svet koji je nastaondelovanjem ljudske kulture.

Svet ljudskih dozivljaja se vezuje za ljudsku sposobnost

pronicanja u metafizicku stranu prirode I otkrivanja dubinskih
psihickih dozivljaja. Tu spadaju I ljudska masta I ljudski snovi
koji mogu predstavljati osnovu za stvaranje novih ideja.
Snovi su kraljevski put u nesvesno I imaju tzv. Prekognitivnu
funkciju koja znaci mogucnost predvidjanja buducih dogadjaja,
odnosno prekognitivnih snova. Sustina nauke je da se otkrije
nevidljivo u vidljivo.
Covek je to lepo mogao da uradi samo onda kada je postavio
neki problem I kada je taj problem mogao da se resi.
Da bi se objasnilo to nevidljivo u vidljivo, covek je smislio:
Nauku;
Filozofiju;
Religiju.
Ono sto je bitno za nauku je to da mora postojati iskustvo I
dokaz da bi se la onda utvrdila istina, a istina je kongruentnost
(saglasnost) izmedju naseg misljenja I naseg istrazivanja.
Kazu da je civilizacija nastala onda kad su ljudski problem
poceli da se resavaju verbalno, a ne fizicki. Da bi nastala
civilizacija morao je da se javi jezik kao proizvod ljudskog duga
putem kojeg se uspostavljala komunikacija medju ljudima. A
jezik izrazava odredjenu vrstu simbola I on je sam symbol jer je
on nesto sto izdrazava nesto drugo.

Filozofija je misljenje coveka o svetu stvari I svetu duha u kojoj

se stvaraju ideje koje su osnovica za stvaranje materijalnog
sveta. Sociologija je u stvari prakticna filozofija koja izucava
kako fil. Ideje uticu na ljudsko ponasanje I praksu.

Religija je jedan vrednosni sistem u kome su svetovne stvari

objedinjavaju natprirodnim bicima I pojavama I silama. Postoji
hriscanska religija, islamska, jevrejska I judisticka religija.
Hriscanska religija ima dva pravca:
Rimokatolicka religija ;
Istocno pravoslavlje.
Vrhovni autoritet u hriscanskoj religiji predstavlja Isus Hrist, koji
je bio stolar iz Nazareta I kome se prividelo da treba da bude
Boziji izaslanik na zemlji. Osnovna karakteristika hriscanstva je
autoritet Isusa Hrista koji se uzima bez pogovora.
Nepostojanje samo svesnog duhapojedinca rezultira da umesto
te samosvesti dolazi religija koja propisuje moralne zakone
kojih se covek mora pridrzzavati. U istoriji ljjudskog drustva se
postavljalo pitanje ko treba da vlada? Oni najpametniji ili tzv.
Elita , ili treba da upravljaju narodni slojevi. Ukoliko upravlja
elita onda su to najmudriji I najpametniji ljudi I oni sluze kao
uzor u ponasanju I delovanju drugima. U jednom drustvu treba
da vlada onaj koji ce napraviti najmanju stetu u tom drustvu.
Demokratija- kao politicki sistem bi trebalo da omoguci da
vecina odlucuje o drustvenim stvarima ilinjeni reprezetenti.
Zan-Zak Ruso je smatrao da nije moguca neposredna
demokratija odnosno vladavina svih ali je moguca takva
demokratija gde bi svi gradjani odlucivali po drustvenim
poslovima, kao sto je to bio slucaj u Angori (Grcka), to je
Atinska skupstina.

U svojoj osnovi covek je nezadovoljno bice zbog tzv.

metafizicke vlage I zedji. Onaj ko je bogat zeli da bude jos
bogatiji, a onaj ko je siromasni zeli da bar malo bude bogatiji
nego sto jeste. Ljudske potrebe su bezgranicne.
Ljubav je poezija emocija.

LICNOST
-Licnost je skup trajnih karakteristika osobe po kojima se ona
razlikuje od drugih. Trajne karakteristike su:
Identitet- je svojstvo licnosti koje karakterisu njegovo
sobstvo,
samosvesna
subjektivnost,
socijalna
prilagodljivost. Identitet moze biti pojedinacni I kolektivni;
Kolektivni identitet se ispoljava u radu, naciji, porodici,
drustvu, itd. Celokupna istorija ljudskog drustva je prosla
kroz tri faze po Ogistu Kontu: -teologije;
-metafizike;
-pozitivizma.
Karakter- je osobina licnosti koja daje mogucnost
drugome da predvide necije ponasanje. Karakter cini skup
crta covekove licnosti koje imaju trajnost I stabilnost.
Inteligencija- ona moze biti: -emocionalna;
-socijalna;
- tehnicka.
Inteligencija je sposobnost resavanja problema , a moze se
definisati kao sposobnost snalazenja u odredjenoj situaciji. Ne zna
se da li je inteligencija genetskog ili stecenog porekla, sve vise
ima misljenja da talenat nije dovoljan za uspeh u zivotu vec mora
radom da se postigne taj uspeh.

Emociolonalna inteligencija je sposobnost coveka da predvidi

osecanja drugih I prilagodi svoja osecanja nihovim.
Socijalna (drustvena) inteligencija je sposobnost prilagodjavanja
drustvenim odnosima u jednoj sredini. Asocijalne osobe su one
osobe koje nemaju tu sposobnost. Sposobnost resavanja
matematickih problema predstavlja tehnicku inteligenciju.

Temperament- je reakcija ponasanja drugog I on je u

osnovi nasledan.
Licnost je sinteza identiteta I neidentiteta,ili spor jedinstva I
razlike. Da bi covek imao identitet mora da poseduje neko
prethodno steceno iskustvo koje mu omogucava drustvenu
adaptabilnost (prilagodljivost).
Uticaj drustva na formiranje pojedinacnog identiteta izrazava se
kroz kolektivno nesvesno. A to je sve ono sto se u nasoj svesti
skupilo od nasih prethodnih generacija.
Hegel Georg Vilhelm Fridrih je smatrao da se najveci stepen
ljudske slobode stvara u drzavi jer se tada stapaju opsta I
pojedinacna svest.
Putem socijalizacije covek postaje drustveno bice I na taj nacin se
uklapa u sredinu u kojoj zivi. Socijalizacija pocinje u majcinoj
utrobi, u porodici, u vrticu, obdanistu, skoli, fakultetu I na kraju
poslu. Odnosi vlasti su jako bitni u covekovom postojanju I vlast
predstavlja ozakonjenu moc. A moc je sposobnost pojedinca da
nametne svoju volju drugome uprkos njegovom protivljenju.
Postoje tzv. velike I male moci. Male moci se ispoljavaju u
porodicnim ili komsijskim odnosima, dok se velike moci ispoljavaj
na nivou drzave.
Postoji:

 Autoritarna;
Autoritativna;
Permisivna.
Moc roditelja ispoljava se u procesu vaspitanja svoje dece.
Autoritarni roditelj je onaj koji ne prihvata nikakvo protivljenje od
strane dece.
Autoritativni roditelji su oni roditelji koji svojim primerom
pokazuju deci kako da se ponasaju.
Permisivni su oni koji svoju decu dozivljavaju kao drugare u
svojoj porodici.

SAVREMENE SOCIOLOSKE TEORIJE

Savremene socioloske teorije su:
Funkcionalizam- je teorija koja sve elemente jednog
drustva povezuje u celinu. To znaci das u svi elementi zavisni
jedni od drugih, I da promena u jednom delu drustva
automatski dovodi do promene u drugom njegovom delu.
Strukturalizam- je naucna teorija koja drustvo shvata kao
mrezu institucija u kojem postoje odnosi hijerarhije I
subordinacije,a to znaci da se tacno zna ko svoju funkciju I
zadatak koristi u obavljanju drustvenih poslova. Strukture u
drustvu podsecaju na armirani beton, te celicne zice vezu
beton u jedinstvenu celinu. Drugi primer, pcelinje sace koje
isto tako podseca na drustvene structure. Iz drustvenih
struktura nastaju institucije koje cine osnovu sistema svakog
drustva. Te institucije su: skolstvo, zdravstvo, obrazovanje,
nauka, ministarstva I drugo.
Simbolicki interakcionizam- u prevodu znaci uzajamni
odnosi putem simbola. Simbol je nesto sto izrazava nesto

drugo. Osnovni simboli jedne drzave su grb, zastava I

himna. Na semaforu crveno, zuto I zeleno predstavljaju
simbole putem kojih covek uskladjuje svoje ponasanje sa
njihovim znacima.
Osnovni symbol je jezik I njime se
izrazavaju misli I ostvaruje se komunikacija medju ljudima.
Nastao je pre 50.000 godina kada je odredjena telesna
radnja poprimila govorni oblik ili neki oblik zvuka. Poreklo
jezika je materijalne prirode. Nastankom jezika desila se
revolucionarna promena u ljudskoj istoriji jer je covek mogao
da definise problem koji bi unapredio drustvene odnose , a
sve u cilju boljeg zivota. Ovaj pravac postoji zato da se ulaze
da drustvo treba da se ustroji po principu formiranja jezickih
struktura, a to podrazumeva sledece: slovo, rec, recenica I
roman.

Kako se kombinuju recenice tako isto treba da se kombinuju

drustvene institucije u okviru jedne drzave. Zato sto jezik ima
svoju logiku,a logika je zakon misljenja.Postoje tri vrste logike:
1. Logika bica;
2. Logika sustine;
3. Logika pojma.
Pojam je sublimacija,sjedinjenje ili amangan. Ljudsko bice ima dve
karakteristike:
-Telo;
-Duh.
Aktivne komponente ova dva dela staju u njihovoj akciji I
interakciji, u tzv.telesnosti I duhovnosti. Telesnost je ispoljavanje
ljudske prirodne nagonske structure. Dok duhovnost znaci odnos
svesti dignut na opsti nivo. I te dve kategorije ljudskog postojanja
odredjuju covekovo postojanje.

Govor tela je takodje nacin izrazavanja ljudske misli putem

telesnih pokreta. Politicari cesto koriste govor tela da bi
gestikulacijom pojacali svoju sposobnost ubedjivanja naroda.
Govor tela I lingvisticki govor su u uzajamnoj zavisnosti.
Mertonova verzija funkcionalizna- govori da ljudski
odnosi I radnje imaju dve osnovne funkcije:
-latentna (skrivena);
-manifestna (vidljiva).
Moral- kada neko ne trazi protiv uslugu za ucinjeno delo.

Marksizam- je naucna teorija koja objasnjava drustvene

odnose putem sukoba, izmedju bogatih I siromasnih.
Po toj teoriji cela ljudska istorija je istorija klasne borbe. Klase su
velike grupe ljudi kojima je na razlicit nacin dostupan polozaj u
odnosu na sredstva za proizvodnju politickog sistema.
Marks je rekao:
U drustvenoj proizvodnji svoga zivota ljudi stupaju u
nuzne I od njihove volje nezavisne odnose, odnose
proizvodnje. Na izvesnom stupnju drustvenog razvoja
proizvoljni odnosi dolaze u sukob sa proizvodnim snagama
I tada nastaje epoha socijalne evolucije. Svojina je pravni
izraz proivoljnih odnosa, a pravo je nastalo iz svojine.

DRUSTVENOST
Do kapitalistickog nacina proizvodnje uzajamni odnosi clanova
zajednice su reguisani po principu krvi, jezika I tla.
Raspodeli proizvedenih dobara prethodilo je prisustvo plemenu
koje je bilo organski deo medjusobnih odnosa. Da bi se uopste
moglo pristupiti raspodeli dobara morao je da bude svako odan
zajednici u kojoj zivi. Tu je vladao princip jednakosti I soidarnosti.
Veze medju clanovima zajednice bile su bliske I tesko su se mogle
narusiti.
Nastankom kapitalizma nakon industrijske revolucije dosli su do
izrazaja egoisticki interesi vlasnika kapitala pred kojima su
seodnosi razmene obavljali na osnovu ekonomske moci vlasnika.
Medjutim, I tada je drustvenost odnosno delina odnosa u kojoj su
se obavljali odnosi I razmene igrala znacajnu ulogu jer su vlasnici

precutno priznavali
celina.

pravila igre koja je nametalo drustv kao

Drustvenost je tada bila izraz egoisticnih interesa vlasnika ali ipak

su vlasnici odsustvo iskrene drustvene iskrenosti nadomescivali
zadovoljavanjem potreba najsirih slojeva. Tu su u protivrecnosti
bila dva principa:
1. Princip zadovoljenja potreba stanovnistva;
2. Princip sto veceg profita vlasnika.
Drustvenost znaci druzenje, zajednovanje, uzajamno delovanje,
zajednicka komunikacija. Kod formalistickog pristupa drustvenosti
oblik se pojavljuje kao izraz komunikacije u kome je bitno
formalno izrazavanje svoje licnosti kroz nacine ponasanja u vidu
dostojansva, takticnosti, lepog izgleda I u njima nije bila vazna
PREDMETNA SVOJSTVENOST COVEKA (bogatstvo, uticaj) vec su se
odnosi uspostavljali na bazi kulturnog ponasanja I uzajamne
forme izrazene u takticnosti I uzajamnosti postovanja.

Kao sto koketerija odigrava forme erotike, tako I

odigrava forme drustva. Boemske zajednice su
umnozavanje pojedinaca, odnosno nema pravila
ponasanju vec su one izraz spontanog, slobodnog
ponasanja izmedju pojedinaca.

Sta je ovo svekoliko,

nego opsteg oca poezija !!!
P.P.Njegos

drustvenost
neuredjeno
u njihovom
I trenutnog

PRAVNOST
Pravnost izvire iz ljudske nagonske potrebe za komunikacijom sa
drugim ljudima. Prva pravna norma koja se pojavila u istoriji jeste
zabrana incesta.
Ljudi su u davna vremena primetili da se radjaju potomci sa
urodjenim nedostacima I manama. Uskrok tome bio je seksualni
odnos sa srodnicima. Onda su clanovi lemena zabranili seksualno
opstenje srodnika I tako je nastala prva pravna norma u ljudskoj
istoriji.
Razlika izmedju pravnosti I drustvenosti je u tome sto sve pravne
pojave su drustvene , ali sve drustvene pojave nisu pravne.

Postoje I pojave vezane za religiju,

konvencije, standard, novine I drugo.

obicaj,

moral,

modu,

Ljudsko ponasanje je proslo kroz vise faza u svom razvoju:

1. Religijsko ponasanje-vezano za neke verske ritual,pa je
kasnije preslo u obicajno ponasanje (karakteristicno za
odredjenu grupu ljudi ) tj. kada se covek u istoj situaciji
ponasa na isti nacin.;
2. Obicajno ponasanje;
3. Juridizovano ili pravno ponasanje koje je podlozno
kaznjavanju ukoliko se ne postuje.
Postoje tri merila pravnosti:
Tipovi ponasanja- ne ubij! je podjednako I religijska ,
moralna I pravna norma;
Jemstvo izvrsenja-je sankcija koja sledi ukoliko se ne uzvrsi
dispozicija norme. Svaka norma
sadrzi pretpostavku,
dispoziciju I sankciju. Sankcija ne znaci samo kazna za
neizvrsenu sadrzinu norme, ona moze da bude I nagrada za
uspesno izvrsavanje norme;
Dovodjenje norme u pitanje-Svi oni koji bezuslovno
postuju norme obicno se u sociologiji tretiraju kao
komformisti.

Komformista je covek koji svoje ponasanje prilagodjava

normama I celini u ojoj zivi, I oni su obicno lojalni gradjani jedne
drzave. Medjutim, postoje I ljudi koji dovode u pitanje vrednost I
sadrzinu jedne norme.
To dovodjenje u pitanje moze da proistekne iz toga sto se
pravnom normom neko prosto navodi na izvrsenje krivicnog dela.
Izvor takvih normi moze dovesti do pojave (delinkvencije) ili
prestupnickog ponasanja.

Trenutno ponasanje je svako krsenje drustvenih pravila ukljucujuci

I pravna, to znaci da se ne mora krsiti zakon da bi neko bio
prestupnik, vec to znaci da postoje odredjene situacije u kojima
se covek nuzno ponasa na odredjeni nacin.
Sankcija za povredu drustvenih normi izrazava se u grizi savesti.
Covek je bice podlozno pravu I pravnim normama. Njegova
mogucnost jested a odgovara po pravu jedne zemlje. Mogucnost
da odgovara po pravu jedne drzave naziva se eventus judiciji
( eventus judici ).
Da bi jedna drustvena pojava postala pravna, ona mora biti
predmet spora. Recimo, ako se jedno drustvo vozi automobilom I
dodje do saobracajnog udesa, drustvena pojava drugarstva
pretvara se u pravnu pojavu jer mora da se umesa neko treci koji
bi resio spornu situaciju nastalu poovodom udesa. Taj neko treci
je sud.
Dve osnovne pravne kategorije su process I presuda. U toku
procesa utvrdjuju se pravne cinjenice u cijoj osnovi leze dokazi
radi utvrdjivanja istine u vezi pomenutog spora.
Sud preduzima u toku sudskog postupka sve one aktivnosti koje
dovode do utvrdjivanja istine. Presudom se zavrsava procesni deo
utvrdjivanja dokazanih cinjenica.

KRIMINALNOST
Kriminalnost je pojam kojim se pokusava oznaciti devijantno
ponasanje pojedinaca ili grupa.

Devijantno je ono ponasanje koje odstupa od uobicajenih

drustvenih I pravih pravila. Uzroci ovakvom ponasanju su
raznoliki, oni mogu biti objektivne I subjektivne prirode. Objektivni
cinioci pojave kriminaliteta vezuje se za drustvenu sredinu I
ekonomske faktore drustvenog raslojavanja.
Psiholoski faktori vezuju se za osobine pojedinaca vezane za
njihovu svest I stepen uracunljivosti prilikom izvrsenja krivicnih
dela.
U pocetku je prilikom utvrdjivanja krivicne odgovornosti postojala
teorija bipatricije gde se za utvrdjivanje necije odgovornosti
polazilo od dva elementa:
1. Vinost (krivica );
2. Sankcija (kazna );
Toma Zivanovic, najveci filozof prava u Srba, konstruisao je teoriju
tripatricije u kojoj postoji:
1. Krivica;
2. Kazna;
3. Subject.
Subjekt moze da preduzima voljne radnje iz kojih proistice
njegova odgovornost. U krivicnom delu moze da bude izvrsilac,
odsvekad I pomagac. Da bi neko krivicno odgovarao on mora da
svesno preuzme radnju kojom krsi pravnu normu predvidjenu
zakonu. Ta radnja mora biti HOTENA I rezultirati u volji da se ona
izvrsi. Ukoliko subjekt krivicne odgovornosti nema svesnu
predispoziciju svoje radnje on se moze smatrati neuracunljivim I
nece odgovarati za svoje izvrseno delo. Nije svaka protivpravna
radnja krivicno delo. Jer nisu sve protivpravne radnje
sankcionisane zakonom, vec mogu biti izrazene kroz redakciju
pojedinaca.

TEORIJE O PRESTUPNICKOM PONASANJU

Postoje bioloske I psiholoske teorije o prestupnickom ponasanju.
Bioloske teorije polaze od urodjenih telesnih nedostataka koje
se vizuelnim putem mogu uociti da bi se zauzeo takav stav o
tome ko ima urodjene telesne pretpostavke da se bavi
kriminalom. Ovu teoriju je zastupao italijan Cezare Lombrazo, koji
je rekao da na bazi karakteristicnih crta licnosti mozemo
pretpostaviti da se radi o kriminalu. Tu su u pitanju licnosti kod
kojih je doslo do zastoja u evoluciji I oni su obicno bezosecajni I
nemaju moralnih strukova. Te crte su narocito karakteristicne za
covekovo lice, izboceno celo, dugacka brada, izbocene ceone
kosti I drugo.
Ova teorija je uglavnom napustena I danasnja istrazivanja
pokazuju da su u mnogim slucajevima najveci kriminalci najlepsi
momci I devojke. Oni su neka vrsta modernih Robin Hudova, oni
time vise zadovoljavaju svoja duhovna I dusevna svojstva I prkose
bogatom Establismentu.
Psiholoske teorije polaze od toga das u izvori delinkventnog
ponasanja. Psiholoski elementi covekove licnosti najcesce se
ispoljavaju u agresivnosti, a koja je u vecini slucajeva nasledna I
ona je povezana sa karakteristikom licnosti sto se naziva
temperament.
Psiholoske pretpostavke da se bave nedozvoljenim radnjama
imaju licnosti koje su izrazito muskularno gradjene. Ta njihova
telesna pretpostavka izrazava se u htenju da se njihova psiha
zadovolji putem nasilnog ponasanja. Da bi u jednom drustvu
kriminalno ponasanje moglo da se objasni polazi se od drustvenih
uslova I mogucnosti da ljudi zadovolje svoje potrebe.

Robert Merton je nastavljac teorija Emila Dirkema I Gabrijela Tarda

I Enrika Ferdija. Enriko Feri je definisao zakon krivicne zasicenosti
koji glasi :
Kad su svi drugi uslovi jednaki drustvo moze da
proizvede onoliko kriminala koliko jedna sredina moze da
podnese.
Gabrijel Tard je bio teoreticar I formulisao je jedan zakon imitacije:
Ljudi su skloni da podrzavaju necija ponasanja putem
koga
to
ponasanje
postaje
pravilo
za
jednu
sredinu.Pozrazavanje ima veze sa modom I ona se obavlja
u vidu koncentricnih krugova, kao kad basite kamen u
jezero.
Emil Dirkem je bio tvorac mehanicke I organske solidarnosti medju
ljudima. Njegov izraz ANOMIJA, siroko je prihvacen I do danas I
on u sustini znaci licnu frustraciju dignutu na nivo opsteg
ponasanja.
Frustracija- nezadovoljstvo zbog nemogucnosti ispunjnja vlastitih
zelja.
Robert Merton je podelio u nekoliko grupa ponasanje ljudi na
osnovu toga kako prilagodjavaju svoje ponasanje drustvenim
okolnostima:
KOMFORMISTI- bezuslovno prihvataju ova drustvena
pravila I izvrsavaju ih u apsolutnoj merI, oni su adaptabilne
licnosti;
INOVATORI- su ljudi koji prihvataju pravila drustvene igre ali
se sluze kriminalnim radnjama za otvaranje svog cilja;

 RITUALISTI-oni se obicno bave dosadnim poslovima I

nemaju nikakve kreacije. Njihova filozofija je samo da im
prodje dan;
ONI KOJI SU SE PREDALI- ta vrsta ljudi obicno zivi u
posebnim grupama, modelima ponasanja I van uobicajenog
ponasanja u jednoj sredini;
BUNTOVNICI- njima pripadaju obicno radikalne politicke
grupe koje su nezadovoljne postojecim stanjem drustvenih
odnosa I zele da ih temeljno promene. Buntovnici su
predvodili drustvene promene. Ne mire se sa postojecim
stanjem.

KRIMINAL BELIH KRAGNI

Krsenje zakona od strane srednje I vise klase, naziva se
kriminalom belih kragni. On moze poticati od administracije,
ekoloske delatnosti, finansija, proizvodnje, rada I monopolske
pozicije.
Sveti Pavle je govorio da je jevrejima dat zakon da bi se
potencirala nemogucnost spasenja putem zakona, jer je on
neispunjim I dat je od Boga da bi se umnozio greh. Hrist je bio
uverenje da je samovolja covekove subjektivnosti uzdignuta iznad
zapovesti, koja proistice iz najvviseg autoriteta. Ukidanje zakona u
ljubav kao potpuno sjedinjenje sadrzaja zapovesti sa moralnom
subjektivnoscu.
Hegel je govorio da se pojam zakona uopste ne moze odvojiti od
pojma moci, od potcinjavanja pojedinacnosti ono opste. U zakonu
su suprotnosti nasilno sjedinjene.
Zakon je nesavrseno sjedinjenje suprotnosti u jednom pojmu I
jedinstvo koje zakon dopusta je samo subsumcija ili podvodjenje

pod pojam. Forma pojma kao takva nesposobna je da izrazi pravo

sjedinjenje izmedju opsteg I pojedinacnog, jer se izrazava
samomisljeno, ali ne I aktuelno sjedinjenje. Sjedinjenje putem
pojma postaje nesto strano.
Zlocin predstavlja formalnu I sadrzinsku negaciju zakona. Ova
negacija izaziva zakon, na to da se sa svoje strane okrene protiv
zlocinca, u vidu KAZNE, koja ima isto tako negativan
predznak.Pomirenje sa zakonom nije moguce posto je zlocinac
izdrzao kaznu, jer se zakon samo povlaci u svoju nepomirljivu
velicanstvenost iz koje se moze ponovo da istupi u neprijateljskom
liku, ako na to bude izazvan. Zakon kao forma ne moze doprineti
pomirenju u pocepanoj subjektivnosti zlocinca, tj. u njegovoj losoj
savesti.
Kazna ne moze da izmeni proslost I ucini radnju
nepostojecom. Pomirenje sa kaznom shvacenom kao sudbina je
moguce.
Fridrih Nice, nemacki filozof je govorio da kazna nikad nije
zlocinca ucinila boljim, vec samo opreznijim u cinjenju krivicnih
dela.

MARKSIZAM
Da bi se izvrsila jedna revolucija, odnosno da bi doslo do radikalne
promene drustvenog poretka, moraju da budu ispunjeni sledeci
uslovi:
1.
2.
3.
4.
5.

Mora da postoji organizacija koja ce izvesti revoluciju;

Mora postojati program te organizacije;
Ideologija te organizacije;
Materijalna I novcana sredstva;
Vodja te organizacije;

6. Eliminisanje mogucnosti slucajnog dogadjaja u vezi sa

vodjom.

ZLOCIN, KAZNA I SUDIJA

Vlast je ozakonjena moc. U sustini vlast je nedeljiva, ali ona se
ipak deli na:
Zakonodavnu;
Izvrsnu;
Sudsku.
To se cini zbog toga da bi se uspostavila uzajamna kontrola
izmedju svih sfera vlasti da bi se izbegla apsolutna vlast.

Boginja pravde Justicija ima u jednoj ruci vladu, a u drugoj ruci

mac, koji simbolizuje cinjenicu da kazna mora biti srazmerna
stepenu krivice.
Zakonodavac usmerava ponasanje sudija putem vrste I mere
kazne. Ne sudi se krivicnom delu vec se sudi uciniocu krivicnog
dela tako da sudija mora voditi racuna o okolnostima koje su
doveke do ucinjenja krivicnog dela. Krivicna dela mogu se suditi
po odredbama krivicnog zakona u kojima je propisan raspon
kazne prilikom ozricanja sudija, od minimum do maksimuma.
Sudija mora uzeti u obzir razlicite okolnosti kad se opredeljuje za
izricanje kazne. Tu spadaju:

Stepen krivice;
Pobude iz kojih je ucinjeno krivicno delo;
Jacina ugrozavanja ili pobede pravo zasticenog dobra;
Okolnosti pod kojima je delo ucinjeno;
Raniji zivot ucinioca;
Njegove licne prilike;
Njegovo drzanje posle ucinjenog krivicnog dela;
Odnos prema zrtvi krivicnog dela.

Kao I sve druge okolnosti koje se odnose na ucinjeno krivicno

delo. Sudija mora delovati preventivno, tzv. specijalna prevencija
se odnosi na to da izrecenom presudom se ostvaruje zelje da
pocinilac vise ne izvrsi to krivicno delo. A generalna prevencija je
da drugi ne pocinje isto tako krivicno delo.
Ukoliko bi sudija samo matematicki vagao ove okolnosti, a ne bi
ulazio u sustinu svake pojedinacno onda bi to bilo svedeno na
racunsku operaciju sabiranja I oduzimanja. Obicno profesori

krivicnog prava navode primer za ovakvo ponasanje sudija svede

na to da se kao bitne olaksavajuce okolnosti ucinioca krivicnog
dela nekoga ko je ubio oca I majku uzme kao siroce.
Uticaj na presude mogu da imaju I van pravni elementi, a to su:
Javno mnenje;
Spinovanje medija;
Uticaj faktickih struktura na donosenje sudskih odluka.
Sudija mora da sudi po zakonu, po savesti I po vlastitom
dozivljaju pravicnosti.

MISAO LAVIRINT

Nikada I ne pomisljaj
da nisi drukcija no sto

drugi misle da si
ti mislila da si mogla biti
ili ces moci biti
ako bi mislila da ne mislis
da budes drukcija
no sto bi ko pomislio.

UMETNOST
Lepota je culnost
koja ima oblik
i predstavlja sintezu
beskonacnosti I samostalnosti.

UMETNOST
Umetnost potice od grcke reci tehne I od latinske reci ars I znaci
vestinu pravljenja nekog predmeta, a isto tako I umesnost u
podrazavanju prirode.
U pocetku je ona znacila slobodu u imitaciji prirodnih dostignuca I
definisala se kao slobodna I prosta kao I slobodna I mehanicka.
Obuhvatala je u sebi vajarstvo irazne druge zanate kojima se

prilagodjavala priroda ljudskih potreba. Kasnije se umetnost

vezivala za atribut lepote tako da su postojale tzv. lepe umetnosti
u koje spadaju: slikarstvo, muzika, knjizevnost, poezija,
arhiktetura.
Najveci stepen razvoja umetnost je dozivela u doba renesanse, u
kojoj je do izrazaja dosla lepota zenskog tela, iskazana kroz oblik.
Moderna umetnost tezi beskonacnosti I samostalnosti I ona
ukljucuj sada pored navedenih I film, mediji, modu, perfomanse,
sve u zelji da pokaze autonomnost I autenticnost vlastitog izraza.
Isto tako umetnost sa socioloskog stanovnistva iskazuje svoju
drustvnu dimenziju uticajem na pravne odnose u drustvu.
Umetnici to ne rade da direktan nacin, vec pitem apstrakticnih
formula u tekstu kojima nagovestavaju bolju viziju drustvenih
odnosa. To je tzv. angazovane umetnosti koje u sebi sadrze kritiku
postojece stvarnosti I njeno prevazilazenje kroz sadrzaj umetnosti.
Milos Crnjanski:
Mozda ce sve jednom zavrsiti u umetnosti,koja nece reci ni sta
hoce, ni sta znaci ono sto kaze.
Na Hegelovom pragu koji govori o kraju umetnosti sav realni
zivot poprima karakteristicne umetnosti u smislu neuobicajenosti I
desavanja u stvarnosti.

Moderna umetnost da sve se shvata zahteva od coveka da

razume, da protumaci odnos, stvaralac, delo, recepcija. A to znaci
koji je poriv bio u umetniku da napravi takvo delo koje nas razum
u cula prihvataju na odredjeni.

U osnovi svake umetnosti kao I u zivotu imace je ljudski poriv za

komunikacijom, to trazenje sebe kroz drugog je smisao I sustina
zivota. A ona se ostvaruje putem interakcije koja je osnova
komunikacije.
Trazim sebe kroz drugog u ljubavi, u empatiji, I solodarnosti.
Postoji hermenautika koja znaci otkrivanje smisla tekstova putem
njihovog tumacenja, tako da npr. Putem hermenautike otkrivamo
smisao I znacenje Biblije cija je osnovna poruka Volite se I
plodite se.

NAJVAZNIJA DELA U ISTORIJI SU:

Platon Drzava;

Kant Kritika cistog uma ;

Carls Darvin Poreklo vrsta ;
Karl Marks Manifest komunisticke partije ;
Sekspir Sabrana dela .

CIVILIZACIJA

Civilizacija potice od latinske reci civitas. Ima vise aspekata

ciivilizacije, I njen smisao se smesta izmedju drustva, civilizacije I
kulture.
Civilizacija predstavlja najvisi stepen usavrsavanja drustva I neki
autori smatraju da se pojavila pojavom gradova I pisama. Isto
tako se misli da civilizacija nije postojala u tzv.predlogickom
razvoju drustva, medjutim to nije tacno jer je I na tom sistemu
razvoja postojalo sistematizovano znanje o biljnom svetu.
Civilizacija se vezuje za tehnicki napredak covecanstva I ona je
univerzalna za razliku od kulture. Vezuje se za nuznost ljudskog
opstanka I proizvodnju materijalnih dobara neophodnih za ljudski
zivot. Tako se govori o tzv. tehnickoj civilizaciji, a u novije vreme
to je informaticka civilizacija.
Civilizacija koja je primila najvece razmere u novije vreme je
zapadna civilizacija koju odlikuje demokratsko I slobodno trziste. I
najvisi stepen u istoriji covecanstva.
Civilizaciju odlikuje njen materijalni aspect, a kulturu odlikuje
duhovni prodor u materijalni svet. Civilizacija je karakteristicna za
vise strustava, dok se kultura vezuje za drustva koja se razlikuju
medju sobom.
Razlika izmedju kulture I civilizacije je ta sto
sukoba civilizacija. Danas smo svedoci
hriscanstva I islamske civilizacije. Sustina
poimanju smisla zivota I verovanja da sama
civilizacija moze vladati svetom.

se moze doci do
sukoba izmedju
je u duhovnom
I iskljucivo jedna

Ukoliko civilizacija otima elemente tzv. etnocentrizma koji znaci

posmatranje svih etnickih grupa u odnosu na sopstvenu grupu sa
potcenjivackim elementima. Druge nacije I etnicke grupe nisu
istoj ravnopravnosti kao dominirajuca etnicka grupa.

Zapadna civilizacija poprima sve veci uticaj Amerike I njene

kulture koju odlikuje s jedne strane izvanredan razvoj tehnologije
I vojne moci, a s druge strane ostvarivanje njenih ciljeva putem
primene sile tako sto se ostvarivanje ljudskih prava vezuje za
protivrecan odnos izmedju njihovog postojanja I nacina na koji se
ono ostvaruje.

URBANA SOCIJALIZACIJA
Prvi gradovi su nastali u Vavilonu. Gradovi nastaju iz dva razloga,
prvi je ekoloske prirode ( borba za opstanak ), drugi je formiranje
posebnog stila zivota.

Postoje megalopolisi - gradovi gradova;

Centralni grad- u kome je smesten posao jedne drzave;
Moduli- gde se vrsi sklapanje delova proizvoda;
Inovacioni centri- gradovi penzionera;
Gradovi skladista;

U gradovima se smatra da postoji visok stepen otudjenosti ljudi.

RELIGIJA
Potice od grcke reci religere.Savremeni svet se sastojao iz tri
elementa :

Razum;
Logika;
Nauka.
U reigijskom svetu to se posmatra kao Bog, vera I Biblija.
Covecanstvo nije cekalo da se nauka objasni kako svet postoji, I
da je on bio rezultat iskustva koje su sticale generacije svaj zivot
prenosile ga putem prica I predanja I imale su u pocetku formu
mita (Kosovska bitka ).
Religija je VEROVANJE U APSOLUTNU I MISTICKU MOC, putem
koje se kontrolise vlastito ponasanje ali kroz to ponasanje se
pokusava upoznati n ate sile pridajuci znacaj koji te sile imaju u
drustvenim odnosima.
Strukturalno posmatrano religiju cine njeni sastavni elementi o
funkcionalnom uticaju religije na njene clanove. Iz religije je
nastala filozofija koja je kroz misljenje pokusala da prizemlji
mitske sadrzaje religije. Tako su filozofije objasnjavale svet putem
uzrocno-posledicnog odnosa.
Religija medjutim kaze da na svaki uzrok I posledicu moze da
deluje Bog kao apsolutna moc koja odredjuje uzroke I posledice.
Logikom se pokusava objasniti misljenje. Religija kaze da je
dovoljna ljubav I vera u nesto sto bi ono bilo logicno. Zato se slave
Sveci koji su dostigli najvisi stepen duhovnog u svet stvari.
Greh je jedan od osnonih elemenatastraha coveka od svojih
postupaka I dva najvisa greha su gordost I zavist.

Identitet predstavlja nesto po cemu se mogu predvideti postupci

drugih licnosti u pojedinim situacijama.

Identitet I promena se iskljucuju , jer identitet ne dozvoljava

kamelonski tip ponasanja (kameloni).
Bog se u religiji smatra kao bezlicni kosmos I to je moc u kojoj je
koncentrisan identitet u razlike. Apsolutna moc kao bezlicni
kosmos ukljucuje u sebi svet o sopstvenom identitetu I razliku
koju taj tip proizvodi.
Ova filozofija I religija bazira se na odnosu Boga-coveka I covekaBoga. Postoje vesebozanske religije. Tipican primer religije
bogocoveka je pridavanje bozanskih osobina ljudima koji zive na
zemlji, iskljucuje se Bog kao natprirodno bice koji ce isterati na
nirvana, tj. harmoniji.
Mitovi I legende bili su religiozni duhovni nacin objasnjenja
svetovnih stvari. Za religiju se vezuju obredi, rituali, mesta na
kojima se oni izvode I njihovo znacenje I znacaj u drustvenom
okruzenju u kome se izvode.
Jedinstvo duha je osnovna karakteristika jedne zajednice I ona se
postize u sferi religije putem ideologije. Unutar religije postoji I
animizam,misticizam, praznoverje. U svetu postoji samo 15
astrologa koji mogu da proricu ljudske sudbine na osnovu polozaja
zvezda.
Ljudska potreba za objasnjenje sveta u kome zivimo, zato se on
sluzi razlicitim postupcima kojima zeli da opravda svoju slabost.
Sta je to covek no sitno zivince.
Kultura, civilizacija I religija su se razvili pojavom gradova.