Individuum-Teodor Adorno, Max Horkhajmer

(rezime studenata psihologije)

Sociologija kao nauka o drushtvu neodvojiva je od drugih naucnih disciplina kao shto su psihologija i istorija
ako zelimo da izlozimo celovitost drustvenih odnosa i snaga. Specificnost sociologije nije u njenim
predmetima vec u naglasku koji stavlja na predmet, na povezanost svih premeta i zakona socijalizacije. Taj
odnos uspostavlja se na pojmu individuuma. Taj pojam je relativvno neuobicajen kao tema u oblasti
sociologije koja tezi posmatranju pojedinca kao nesvodljive delatnosti, a posvecuje se proucavanju grupa,
klasa, drustvenih istitucija. Filozofija je dugo bila sklona apsolutizaciji individuuma u smislu izvandusevne
kategorije. Tako je kod Dekarta ja mislece, kod Kanta je to moralna autonomija i transcedentalna apercepcija,
i cista svest kod Huserla. Jos pri prvoj pojavi pojma pojedinca trebao je oznacavati nesto chinjenichno,
zatvoreno i zasebno, pojedinacno, obelezeno samo njemu pripadnim svojstvima.
Individuum je ono shto se vise ne moze podeliti poput jedinke ili duha, individuum je ono sto se zbog vlastite
cvrstine ne moze rastaviti.-Boecije.Lajbnic odredjuje pojedinca bez pomocnih oontoloskih pojmova, pukim
postojanjem. U ucenju o monadama sadrzan je model individualistickog shvatanja konkretnog coveka u
gradjanskom drustvu. Sve ono sto se dogadja jednoj supstanciji predstavlja posledicu njene ideje ili potpunog
pojma, jer ta ideja u sebi vec sadrzi sve predikate ili dogadjaje i izrazava celokupni univerzum. Drustvo ce
biti suma pojedinaca. Monada se smatra necim apsolutnim,bicem za sebe. Spekulativna filozofija odbacuje to
uverenje dokazujuci da je sam individuum drustveno posredovan. Socijologija se izgradila kao nauka o
drustvu u razdoblji individualizma, pa su odnosi pojedinca i drustva centralna tema.
Ljudski je zivot bitno a ne sluchajno zivot u zajedniciAko je u samom temelju svog postojanja chovek preko
drugih sebi slichnih i samo preko njih, onda krajnja definicija choveka nije definicija prvobitne nedeljivosti i
jedinstvenosti nego definicija nuzne participacije i komunikacije s drugim ljudima. Covek je najpre u odnosu
prema drugima nego u eksplicitnom odnosu prema sebi samom. Covek predstavlja moment odnosa u kojima
zivi pre nego sto dospe da odredi sam sebe. To se izrazava u pojmu licnosti. Persona- u antici ne poseduje
smisao bitne individualnosti. Personalisticki pojam licnosti vuce poreklo iz hriscanskih dogmi( besmrtna
dusa pojedinca). Ucenje o personi je moment podsvesnog razvoja individualizma, ciji se drustveni izraz
ocitavao u vreme reformacije. Drustveno teorijska rasprava o individuumu kretala se sve do
Hegela.Definisanje coveka kao persone ukljucuje da se on u okvirima drustvenih pravila po kojima zivi i pre
nego sto postane svestan sebe, nalazi u odredjenim ljudskim ulogama, kroz koje dolazi u odnose sa drugim
ljudima. Ako bi se hteo zanemariti taj individualni karakter kako bi se u svakom naslo apsolutno i
jedinstveno znacenje, ne bi se ni tada dospelo do individuuma u njegovoj neizrecivoj jedinstvenosti, nego na
asptraktnu referentnu tacku koju treba podrazumevati u vezi sa drustvom kao oastraktnim nacelom jedinstva.
Biografski je persona drushtvena kategorija. Odredjuje se u okviru zivotne korelacije spram drugih
osoba(drustveni karakter), tek u toj korelaciji nalazi se smisao zivota, tek u njoj je socijalna karakterna maska
po mogucnosti i pod odredjenim pravilima-individuum.Odnos pojedinca i drustva ne moze se odvojiti od
odnosa prama prirodi. Ne postoji formula koja bi definisala odnos izmedju individuuma, drustva i
prirode.Samo u zajednickom zivotu s drugim ljudima covek postaje covek. Prirodno je postojanje u zajednici
jer se tek u njoj ljudska priroda moze potpuno realizovati. Nedrustven covek moze biti ili zivotinja ili bogAristotel. Kant, aludirajuci na aristotelovsku formulu, coveka naziva bicem predodredjenim za drustvo
pripisujuci mu tendenciju da se socijalizuje, jer tek u drustvu razvija svoje prirodne sposobnosti. Hegel
kritikkuje Kantovu moralnu filozofiju jer zanemaruje drustveno posredovanje u korist apstraktne
subjektivnosti moralnog pojedinca. Prava nezavisnost sastoji se jedino u jedinstvu i prozimanju
individualnosti i opstosti, jer opstost dobija konkretni realitet tek na osnovu pojedinacnog, kao sto poseban i
pojedinacan subjekt tek u opstem nalazi nepokolebljivu bazu i pravu sadrzinu svoje stvarnosti.
Hegelova filozofija usmerena je protiv individualizma. Pojedinacni covek je nuzni momenat drustvenog
procesa, ali kao momenat koji je prolazan i treba ga principijelno prevladati.
Niche predstavlja suverenog pojedinca koji se oslobodio moralnosti obicaja, autonomnog i supermoralnog
individuuma, coveka cvrste volje koji moze obecavati. Individuum je nseto sasvim novo, aposlu cija je svaka
delatnost samo njegova. Vrednost svih delovanja pojedinac uzima od sebe samog jer i reci koje su mu
prenesene mora sebi sasvim individualno ojasniti.Komt(e) zahteva ad egoisticni interesi budu podlozni
1

drustvenom interesu, zajednickoj koristi, Individuum je drustveni proizvod. Ideja zdravog razuma je da u
individuumu vidi nesto sto je prirodno dato. Svaki covek dolazi na svet kao individuum, a njegova drustvena
priroda je sekundarna. Pojam bioloshke individualizacije je tako apstraktan i neodredjen da nije dovolljan da
izrazi ono sto individuum jeste. Puko postojanje prirodnih individuuma posredovano je rodom, dakle i
drustvom. Individuum u specificnom smislu znaci nesto vishe, ne samo bioloshku jedinku. Javlja se tako shto
postavlja sebe i uzdize bice-za-sebe, svoju jedinstvenost na visinu pravog odredjenja(samosvest). Onaj koji
se po svojim interesima i teznjama razlikuje od drugih postaje supstancija, uvodi kao normu vlastito
samoocuvanje i vlastiti razvoj- postaje individuum. Rec individuum postaje oznaka pojedinachnog choveka
tek u 18. veku. Samosvest pojedinca, ono sto ga cini individuomom je drustvena samosvest. Filozofks
koncepcija samosvesti prevladava apstraktni individuum po sebi i vodi u drustvenu posredovanost.
Samosvest je po Hegelu istina izvesnosti sebe sam, ali postize zadovoljenje samo u drugoj samosvesti. U
odonosu vlastite samosvesti s obzirom na neku drugu nastaje individuum, nova samosvest. Rad individuuma
za vlastite potrebe je isto toliko zadovoljenje potreba drugih kao i njegovih vlastitih.
Verovanje u radikalnu nezavisnost individuuma od svega ostalog je puki privid. Sam oblik individuuma
predstavlja oblik drustva koji se odrzava u zivotu zahvaljujuci posredovanju slobodnog trzishta na kojem se
susrecu slobodni i nezavisni ekonomski subjekti. Shto pojedinac jacham to raste snaga drushtva uslovljena
odnosima razmene u kojima se formira pojedinac. Pojmovi individuuma i drustva su reciprocni. Individuum
je suprostnost prirodnog bica, on je bice koje se emancipira i odvaja od pukih prirodnih odnosa upucen na
drushtvo.Sadrzaj i forma svake individualne lichnosti uslovljeni su drushtvom kao strukturom koja poseduje
vlastite zakonitosti.
Socioloshko razmatranje nastoji da svede choveka na obicno bice koje pripada vrsti, iako visheg reda, kako
bi ga uchiniko bespomocnim predstavnikom drushtva. Isto kao cist pojam individuuma i cist pojam drushtva
je apstraktan. Njihov pravi sadrzaj nemogu se jednoznachno odrediti, vec samo putem analize konkretnih
drustvenih odnosa i konkretnog oblicija koje individuum poprima u tim odnosima. Covek kao pojedinac
dospeva do svoje vlastite egzistencije u ljudskom drushtvu. To je sadrzano vec u Platonovom motivu da je
drustveni funkcionalni sklop uslov za ostvarenje ideje koja egzistira u svakom coveku. Pravedna drzava
omogucuje coveku da ostvari svoju ideju. Spinoza smatra da je neophodno drzavno uredjenje u skladu sa
razumom kako bi se mogle potpuno razviti individualne snage.
Hegel kaze da je individuum dolazi do svojih prava tek ako je gradjanin jedne dobre drzave. \Gradjanski
individuum tiranizuju protivrecja kao onaj izmedju gradjansko-partikularne i politicko-opste egzistencije.
Gradjansko drustvo je razvilo drustvenu dinamiku koja prisiljava pojedini ekonomski subjekt da bezobzirno
sledi njegove interese zarade ne brinuci za dobrobit zajednice.
Antifeudalni ideal autonomije individuuma podrazujmeva autonomiju politickog odlucivanja individuuma a
u ekonomskom kontekstu je ideologija koja zahteva odrzanjepostojecwg poretka i konstantni rast ucinka
rada.
Drushtvo koje je dovlelo do otkrivanja individuuma sada otkriva sebe otudjujuci ndividuum