Antropološki period

Atina, glavne figure: Sofisti i Sokrat.

Centralni predmet je antropos – čovek, ljudsko saznanje, moral, politika i država. Zbog povećanog interesovanja
za politiku ljudi razvijaju određena znanja i govorničke veštine.
Sofisti – putujući učitelji koji su podučavali ljude. Primarni cilj – obrazovanje i vaspitanje ljudi kako bi učestvovali u
društvenom životu. Kasnije rade za lične interese, naplaćuju svoj rad. Glavna veština za sofiste – retorika
(besedništvo).
Glavni predstavnici: Protagora i Gorgija
Protagora
Protagorino učenje: Relativizam
Glavni stav: Čovek je mera svih stvari, onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisu. – ovim sve stvari upoređuje
sa čovekom.
2 dimenzije relativizma: saznajni i etički. Saznajni – ne postoji apsolutna istina, već samo subjektivna i relativna.
Etički – relativnost morala; Da li postoje opštevažeće moralne vrednosti, norme (za sve ljude u svim vremenima).
Pravda je relativna i promenljiva – čovek treba da prihvati sistem vrednosti u kome se nalazi.
Retorika – veština pobeđivanja u diskusiji, ne dolazak do istine.
Gorgija
Agonostik – veruje da se stvarna istina ne može saznati, sumnja i u širenje istine drugima.
Ne možemo saznati šta je vrlina, a ni podučavati vrline – vrlina je božiji dar. Odriče se filozof i posvećuje se
retorici.
Vrlina je moć upravljanja drugim ljudima (ako postoji)
Sokrat
Živeo u vreme kad i sofisti. Nije napisao ni jedno delo. Glavni predmet Sokratovog učenja je čovek, moralan i
pravičan život. Sokrat je bio kritičar sofista, traži opšti pojam pravde, dobra i objektivne vrednosti.
Metod: Dijalektika – veština raspravljanja, metod postupnog dolaska do istine oko koje će se svi složiti.
3 faze: 1) ironija 2)majeutika 3) definicija pojma
Ironija – Znam da ništa ne znam. Iskazuje svest o sopstvenom neznanju – samo ovakav čovek može da napreduje.
Majeutika – babička veština – put do istine je kao porađanje majke. Pomaganje sagovorniku da sam uvidi istinu
koja je sakrivena u njemu. Na kraju se dolazi do def pojma.
Opšti pojam izražava nepromenljivu suštinu stvari i ima univerzalno važenje za sve ljude u svim vremenima.
Sokratova etika
Ljudksa duša je besmrtna – najvredniji čovekov posed. Znanje je potrebno za pravilno usmeravanje ljudske duše.
Vrlina je znanje – ko zna šta je dobro, dobro i čini. Ljudi čine zlo iz neznanja. Vrlina se može naučiti. Sokrat smatra
da su moralne norme usađene u ljudsku dušu u obl unutrašnjeg glasa (demon), savest. Sokrat veruje u čovekovu
moć izbora.
Osuđen na smrtnu kaznu, optužili su ga njegovi učenici – kvari omladinu i ateista je.
Platon
Sistemski period 4.v pne, Atina, najpoznatiji Sokratov učenik, pored Aristotela najznačajniji antički filozof.
Napisao veliki broj dela u obliku dijaloga: Država, Zakon, Odbrana Sokratova, Timaj (o Atlantidi, napredni
izgubljen svet u moru), Glavna ličnost je Sokrat.
Osnivač Akademije – prva i najznačajnija filozof škola u ant Grčkoj. Cilj Akademije je da uči ljude mudrosti i
politici. Osnovana u vežbalištu posvećenom heroju Akademu.
Najznačajnije teorije: Teorija ideja i teorija idealne države.
Teorija ideja – Platonova ontologija. Podelio je stvarnost na 2 sveta. Čulni svet, materijalnih, propadljuvih i
vidljivih stvari. U čulnom svetu postoji nastajanje, promena i propadanje.
Umni svet, carstvo ideja, nadčulni svet, večan, nenastao, nepromenljiv i nepropadljiv. Eidos- forma, suština,
uzrok. Ideje su duhovna večna bića. Teza o opštoj podeljenosti stvarnosti.
Nimezis – podražavanje/oponašanje; materijalne stvari su samo bleda kopija carstva ideja, ideje su njihovi idealni
uzori
Nedoksis – učestvovanje, mat stvari učestvuju u idejama, jedna stvar je bolja ukoliko u većoj meri učestvuje u
ideji.
Među idejama postoji hijerarhija, nisu sve istog značaja. 4 najznačajnije ideje su ideja dobra, istine, pravičnosti i
lepote
Ideja dobra je izvor svega postojećeg i svrha kojoj sve teže. (optimista)
Platonova teorija saznanja (gnoseologija)
Razlikuje 3 saznajne moći: čulnost, razum i um. Čula – saznajemo materijalne stvari, ne može se doći do pravog
sazn.
Razum – viša moć saznanja, njime se saznaju matematički/kvantitativno odnosi (matematika i astronomija).
Matematičke istine su večne i nepromenljive.
Um- filozofija (najviša nauka), on je naziva dijalektikom, jedino filozof saznaje suštinu stvari – prodire u carstvo
ideja
Put saznanja, Platon objašnjava pomoću pojma anamezis (prisećanje) – učenje je samo prisećanje, znanje je
urođeno.
Platonovo učenje o duši (psihologija)
Duša je vrednija od tela (pokretač i daje život). Sastavljena je iz 3 dela: razumni (umni), srčani (voljni) i požudni.
Svaki deo duše ima svoju vrlinu: umni – mudrost, voljni - razboritost, požudni – umetnost. Sinteza ove 3 vrline je
pravičnost. Platon predstavlja dušu poput sistema kola – 2 konja vuku kočijaša. Duša je besmrtna, nakon smrti se
seli u carstvo ideja.
Platonovo učenje o idealnoj državi (politika)
Kako urediti državu a da ona bude pravična. – Umno uređena država
U svakoj državi postoje 3 glavne grupe poslova (staleža) : vladari - filozofi, čuvari - vojnici i proizvođači - hrane
državu.
Cilj države je sreća celine, ne pojedinca niti staleža.
Platon kasnije stavlja vladavinu zakona (nepromenljiv i isti prema svima) iznad vladavine ljudi.
4 najznačajnija oblika države: aristokratija, oligarhija, demokratija i tiranija.

Aristotel
Najpoznatiji Platonov učenik, učitelj Aleksandra Makedonskog, najsistematičniji i najuniverzalniji antički filozof
Nakon Platonove smrti napušta njegovu Akademiju.
Osniva Likej – usmeren na empirijske nauke, kasnije menja naziv u Peripatetička škola (učenici – Peripatetičari)
-dela: Organon, Metafizika, Fizika, Nikonova etika, Eudemova Etika, Politika, Retorika...
Sva znanja podelio u 3 grupe:
1. Teorijska filozofija – proučava uzroke svega postojećeg, teži znanju radi samog znanja.
-Metafizika – proučava večno nepokretno biće
-Fizika – proučava bića koja su podložna promeni i kretanju
-Matematika – proučava kvantitete i brojeve, geometrijske oblike – ono što je nepromenljivo na promenljiv način
*Teorijska filozof teži mudrosti – Aristotelu najbitnija.
2. Praktična filozofija – kako se upravlja sobom, domaćinstvom i državom.
-Etika – nauka o moralu i vrlinama, proučava kako se upravlja sobom
-Ekonomija – kako se upravlja domaćinstvom
-Politika – državom
*Praktična filozof teži praktičnoj mudrosti – kako pronaći najbolje sredstvo za postizanje razumnog cilja
3. Poetička filozofija – proučava umetničko i zanatso stvaralaštvo.
-Poetika – umetničko stvaralaštvo
-Gramatika – jezička pravila
-Retorika – govorničke veštine (besedništvo)
*Poetička filozof teži čulnom uživanju – najnižem nivou života.
Aristotelova kritika Platona
1. Platon bez potrebe udvostručava stvarnost tako što svakoj stvari pripisuje odgovarajuću ideju.
 2. Platon nepotrebno razdvaja suštinu stvari od stvari čija je to suština.
3. Platon ne može da objasni kretanje – stvari su kopije nepokretnih ideja.
4. Platon smatra da je znanje urođeno, a učenje sećanje. Aristotel smatra da nema urođenih saznanja, već
smo iskustva. Metoda apstrakcije – izdvajanje zajedničkih osobina, dolaženje do apstraktnih pojmova.
Aristotelova teorija uzroka
Najznačajnija Aristotelova metafizička teorija – ko zna uzroke svega postojećeg on može da objasni sve postojeće
4 uzroka svega postojećeg:
1. Formalni – ono po čemu stvar jeste to što jeste – pojam, ideja, suština stvari
2. Materijalni – materija koja se oblikuje, trpi promene i stiče svojstva
3. Delatni – aktivna sila koja materiji daje oblik – sila koja ideju prevodi u stvarnost
4. Finalni – svrha (cilj) stvari, ono zbog čega ta stvar postoji.
*Svaka stvar ima jednu svrhu – da dostigne svoj pojam.
Aristotelova etika
Cilj života je postizanje sreće – sreća je posedovanje vrlina (centralni pojam Aristotelove etike)
Podela vrlina:
1. Dianoetičke (intelektualne) – vrline racionalnog dela duše – razum
Mudrost (znanje o suštini stvari, najviša vrlina – proizvodi najveću sreću) i praktična mudrst (znanje za društveni
život i razboritost – sposobnost da se prepozna dobro u svakom spletu okolnosti)
2. Etičke – vrline voljnog dela duše – volja = moć htenja
Ljudksa volja je slobodna – da se prikloni razumu ili požudi.
Moralno ispravna volja je samo ona koja se prikloni razumu.
*Vrlina je sredina između 2 krajnosti – onoga previše i premalo.
-Etičke vrline se stiču praktikovanjem (znanje o vrlini nije dovoljno)
Aristotelova politika
Politika je najznačajnija praktična nauka
Čovek je zoon politikon – čovek je političko biće i svoju sreću može ostvariti samo u državi
*Država je važnija od pojedinca
Realni postojeći državni oblici:
1. Vlast jednog: +) monarhija -) tiranija
2. Vlast mnogih: +) aristokratija -) oligarhija
3. Vlast svih: +) republika (politeja) –) demokratijađ
Dobri državni oblici su oni kojima vlast radi za opšte interese.
Razlika između republike i demokratije: u republ se zadovoljavaju opšti interesi a u demokrat pojedinačni.
 Da bi se republika ostvarila, većina ljudi mora biti:
1. Dovoljno obrazovana
2. Dovoljno bogata
3. Sss
-Clij države je da stvori uslove u kojima pojedinci mogu da postignu sreću.