Plantonovo učenje o državi

Smatrao je da svaka država treba da ima idealnu pravdu. Država treba da bude zadovoljenje svih
potreba ljudskih dusa i deli se na:
 3. stalež: proizvođače – dominantan je nagonski deo duše, to su ljudi koji imaju najmanje želje u
napredovanju obrazovanja, tj. brinu samo o sebi i imaju najmanje osećaja za opšte dobro
 2. stalež: vojnici – dominantan je srčani deo duše, oni malo više napreduju u znanju i vrlinama,
ali ne tolko koliko upravljači, ali imaju osećaj za opšte dobro
 1.stalež: upravljači – dominantan je umni deo duše, to su oni koji imaju višedecenijsko
obrazovanje i imaju najviše osećanja za opšte dobro. To bi trebalo da budu filozofi jer oni
najbolje znaju šta bi trebalo da budu ciljevi zajenice. Takođe filozofi treba da imaju manje od 50
jer tada nas nagoni okreću ka ličnoj koristi.
Cilj države je da građani budu srećni i zadovoljni, jer ako nisu onda će ići protiv države.
Aristotel i etika
Aristotel je primenio opšte učenje teleologiju. Ona se bavi svrhama. Zadatak etike je da odredi svrhu i
krajnji cilj ljudskog života.
Aristotel se pitao postoji li neki cilj koji nije cilj za druge stvari nego sam posebi cilj? To je sreća.
Sreća je jedini cilj koji nije sredstvo za nešto drugo već je ona traženi cilj ljudskog života. Jer ima
smisla pitati zašto želiš da budš bogat ili zdrav, a nema smisla pitato zašto želiš da budeš srećan?
Aristotel etika i politika
Razum možemo pravilno primenjivati uvek kada poštujemo princip mere. Mera je sredina između dve
mane od kojih je jedna manjak nečega, a druga višak.
Aristotel smatra da se čoveku može prepisati vrlina tek kada stekne naviku. Navika je kada radimo
nešto duži vremenski period i postane nam tradicija ili se naviknemo na to, bilo ono čudno ili ne.
Država pre svega ima etičku svrhu tj. moralno vaspitanje građana. Država donosi zakone, a bez
zakona je čovek najgora životinja i nemoguće ga je vaspitati.
Aristotel je izgradio tipologiju državnih oblika i njen cilj je da odvoji dobru od loše. Državni obliki čiji je
cilj opšte dobru su: kraljevina (vladavina jednog čoveka koji je najbolji, vlada u korist većeg dobra),
aristokratija (vladavina onih koji se najviše odlikuju svojim vrlinama) i republika (vladavina naroda).
Loši državni oblici su: tiranida (samovoljna vlastjednog čoveka), oliharhija (vlast najbogatijih) i
demokratija (vladavina siromašne većine slobodnih građana).
Platon – ontologij i epistemiologija
Ideje su predstavljene kao nešto konstantno. Ideje su uzroci i uzori svega što postoji.
Platon je reko da su ideje: 1) Opšti i univerzalni pojmovi, 2) Principi pronačela svih stvari, 3) Ideje
izražavaju savršenstva u etičkom i estetskom smislu reči
Ideja dobra predstavlja vrhovnu ideju idealnom svetu i ona je kao takva cilj saznanja. Materijalni svet
(sekundarni, vremenski) je samo kopija idealnog sveta (primarni, vanvremenski, uzrok i uzor svega).
Vidljivi i nevidljivi svet čine jedinstvenu celinu, to su dva pola iste realnosti:
1) Svet ideja – večni svet u kojem duša istražuje na osnovu pretpostavki i hipoteza,
2) Materijalni svet – svet živih bića, biljaka i životinja o kojima možemo imati samo nagađenje
Dijalektika predstavlja način dolaska do suštine stvari samo na osnovu razuma. Idealni svet se može
saznati samo umom. Filozofiji pripada posmatranje sveta ideja, dok nauci pripada priprema.
Sokrat život i filozofija
Sokret je rođen 470 g. p.n.e., otac mu je bio vajar, i znanje je dobio od Arhileja. Ima tri sina i dva puta
se ženio. Nosio je istu odeću i zimi i leti a držao se običaja da hoda bosonog i neprestano je provodio
vreme pričajući sa strancima Atine.
Sokrat se suprotstavljao sofistima i tražio je znanje o etničkim pitanjima i onome što važi za sve. On je
prvo tražio opšte i nužno, pa tek onda pojedinačno.
Stepeni sokretove dijalektike su:
1) Ironija – zanima se pitanjem, pretvarajući se da onaj koji pita nema pravo znanje, a do njega
može doći samo razgovaranjem sa drugim koji ima znanje. Ironijom se ne dolazi do saznanja
već se njome oslobođavamo od zabluda. Sokrat – “znam da ništa ne znam”
2) Majevtika – porađanje istine. Sokrat kaže da porađa muškarce i asistira pri porađanju mudrosti
3) Definisanje pojma – ostvarivanje krajnog cilja, dolazak do istinskog saznanja
Sokratova etika
Vrlina je znanje. U etici velikoj Sokrat kaže da nema nikakve koristi vršiti ono što je hrabro i pravedno
ako to čovek čini bez znanja i svesne namere.
Sve vrline ukoliko su znanje čine jedinstvo. Nemaju svi ljudi dara za razvijanje sklonosti vrline, ali je
svima potreban trud, vežba, učenje, vaspitanje itd. Vrlina je postižna jer se može naučiti.
Niko ne greši namerno, i kada neko čini zlo, on misli da je to dobro, on to čini iz nepoznavanja puta
koji vodi prema dobru. Ko sa znanjem čini zlo on je moralno bolji nego onaj koji to čini bez znanja.