MEDICINSKA ETIKA

ETIKA KAO FILOZOFSKA DISCIPLINA

Re etika potie od grkih rei ethos obiaj i ethikos moralan Etika je nauka o moralu ili moralnom fenomenu

Pod pojmom moral najee se podrazumeva sistem normi ili pravila ljudskog ponaanja
Moral ili moralni fenomen je skup obiaja, navika, normi ili pravila ponaanja kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima Norme, naela ili pravila ponaanja uvek podrazumevaju regulisanje medjuljudskih odnosa i to kako odnosa izmedju ljudi tako i odnosa pojedinca prema drutvu, to je vana specifinost moralne norme za razliku od npr. administrativno-tehnikih normi (kao to je recimo zabrana parkiranja) Cilj moralne norme regulisanje medjuljudskih odnosa ali i definisanje sutine i svrhe ovekovog postojanja Cilj moralne norme odredjuje se pojmom moralno dobro (moralna vrednost, vrednosni sistem) ili dobro (ispravno, vrlinsko), odnosno zlo (neispravno, loe) Sa spekta medjuljudskih odnosa i odnosa jedinke prema drutvu, pojam moral u praksi definie ta je dobro a ta zlo, ta je ispravno a ta neispravno Moralna ocena odnosi se na odredjeni postupak, ponaanje ili karakter oveka i predmet moralne ocene uvek je samo ovek. Stoga moral predstavlja aktivno ocenjivanje sebe i drugih kao dobrih ili loih. Poreklo moralne norme prvobitna zajednica procesi socijalizacije Razvoj moralne norme menjanje moralnih propisa tokom istorije

TEORIJSKA ETIKA istrauje i prouava moral pojedinca, grupa ljudi, klasa, drutva i cele epohe vri poredjenje nekadanjih i sadanjih pravila ponaanja prouava slinosti i razlike Kao dokaz odredjenih slinosti navodi se Sokratov citat (pre 2.500 godina) Naa mlade voli luksuz, ponaa se razuzdano, prezire autoritete, nema nimalo potovanja za starije, protivrei roditeljima i zna sve bolje od uitelja Psihologija morala ovek kao moralno bie razvoj moralne svesti i uvaavanje pravila zajednikog ivota razvoj svesti od heteronomnog do autonomnog ponaanja Heteronomija morala ponaanje nametnuto spolja i dirigovano nedovoljno razvijena, nezrela moralnost Autonomija morala uvaavanje drutvenih normi koje se ini iz znanja da nam je to ljudska dunost ivot u zajednici je mogu jedino uz potovanje pravila ponaanja razvijena, zrela moralnost

Moralna norma je dvostruko obavezna

drutveno, spolja (drutvo namee svojim lanovima odredjena pravila ponaanja i za njihovo krenje primenjuje odredjene sankcije) individualno, unutranje (ovek sam osea moralnu obavezu, bez nametanja spolja)

ETIKA U PRAKSI
definie i objanjava norme pravilnog ponaanja u svakodnevnom ivotu definie pravilno postupanje u odredjenim profesijama (zdravstveni radnici, novinari, advokati i dr.) kriterijumi na osnovu kojih se meri (naini ponaanja kojih se treba drati) formulie profesionalne obaveze i dunosti (kodeksi) promene tokom vremena (revizije)

SOCIO-PSIHOLOKI PRISTUP MORALU

MORALNOST PSIHIKA FUNKCIJA OVEKA univerzalna karakteristika ljudske vrste sposobnost oveka da sam sebi izrie norme kojih se pridrava i sam sebe kanjava za nepridravanje tih normi superego (savest) nadlean za realizaciju moralnosti oseaj krivice (oruje savesti) Moralnost moralno rasudjivanje moralno ponaanje Moralno rasudjivanje misaoni proces kroz koji se donose odredjene moralne odluke ili zakljuci nain na koji se donose te odluke predstavlja formu moralnog rasudjivanja

F O R M A M O R A L N O G R A S U I V A NJ A 1. Rasudjivanje vodjeno emocijama

(osoba ima razvijenu skalu emocija i posedovanje sposobnosti za unutranje sankcije gria savesti)

2. Kognitivna orjentacija vodjena internalizovanim principima

(lini oseaj dunosti i prihvatanje moralnih principa koji imaju direktniji uticaj nego emocije intelektualno sazrevanje, uvaavanje potreba drugih, tolerancija)

M O R A L N O P O N A A NJ E
svaka akcija pojedinca koja je regulisana moralnim normama nalazi se u pozitivnoj korelaciji sa moralnim rasudjivanjem na bazi odredjenih moralnih ubedjenja realizuje se i moralno ponaanje

POREMEAJI MORALNOSTI
POREMEAJI MORALNOG RASUDJIVANJA POREMEAJI MORALNOG PONAANJA

A) POREMEAJI MORALNOG RASUDJIVANJA

I Poremeaji forme moralnog rasudjivanja II Poremeaji sadraja moralnog rasudjivanja

I POREMEAJI FORME MORALNOG RASUIVANJA 1) Nezrelo moralno rasudjivanje egoistino-hedonistika orjentacija (orjentacija prema sopstvenim potrebama i prema samom sebi; deca, histerine osobe, asocijalne i narcisoidne linosti) intuitivno-iracionalno donoenje odluke (odluke na bazi intuicije-trenutno; poremeaji linosti, epilepsija, shizofrenija) socijalno-adaptirana orjentacija (privrenost drutvenom poretku i redu, moralna norma nametnuta spolja, strah od autoriteta prelazni oblik ka zrelom moralnom rasudjivanju) 2. Bezoseajno moralno rasudjivanje nije dolo do razvoja skale emocija (pratanje, saoseajnost, empatija) niti do razvoja grie savesti (brana agresivnog ponaanja) poremeaji ponaanja u detinjstvu i adolescenciji,poremeaji linosti II POREMEAJI SADRAJA MORALNOG RASUIVANJA poremeaj sistema vrednosti zapostavljanje pozitivnih moralnih principa (pravda, tolerancija, razumevanje) negativna vrednosna opredeljenja ( egoizam, koristoljublje, la)

B) P O R E M E A J I M O R A L N O G P O N A A NJ A
snienje ili odsustvo grie savesti negativne emocije (zavist, mrnja) nerazvijenost socijalnih nagona dominacija koristoljublja i egoizma (kradje, prevare, falsifikovanje, napadi, ubistva, silovanja, prostitucija i dr,)

PREDUSLOVI ZA MORALNO RASUDJIVANJE I PONAANJE SVEST INTELIGENCIJA ILI RAZUM NAGONI EMOCIJE VOLJA OSEANJE DUNOSTI SVEST
sposobnost oveka da spozna samog sebe, svoje Ja u svetu koji ga okruuje sposobnost da misli i osea i da zna da misli i osea saznanje o svesnosti sopstvenog ponaanja jedino je prisutno kod oveka i preduslov za moralno ponaanje

INTELIGENCIJA
da apstraktno misli donosi zakljuke predvidja mogunosti uspostavlja odnose sa drugim ljudima analizira uzroke i posledice svog ponaanja U odredjenoj moralnoj situaciji zadatak oveka je da snagom razuma analizira situaciju, da odmeri razloge za i protiv, da spornu dilemu propusti kroz svoj unutranji kompjuter i da se tek onda, pomou razuma, opredeli za konkretnu akciju NAGONI nasledjeni obrasci ponaanja specifini za celu vrstu urodjeni, sloeni mehanizmi ponaanja (nagon ishrane, ivljenja, odravanja vrste, seksualni nagon i dr.) nagoni u vezi sa moralom (socijalni nagoni i nagoni za odravanjem vrste modelatori moralnog ponaanja)

EMOCIJE
Emotivistike teorije o osnovu morala moral nastaje pod dejstvom dubokih ljudskih emocija emocije su moni pokretai ljudske delatnosti i misli odredjene situacije izazivaju odredjene emocije a one pak odredjene misli i postupke ponavljanje situacija izaziva iste emocije te se one ustaljuju iz ustaljenosti se razvijaju norme ELEMENTI EMOCIJA S i m p a t i j a (postojanje pozitivnih emocija prema nekoj osobi) A n t i p a t i j a (postojanje negativnih emocija prema nekoj osobi) E m p a t i j a (razumevanje druge osobe putem emocija) S a o s e a nj e (doivljavanje oseanja drugih ljudi iako se ne nalazimo neposredno u njihovoj situaciji) Lj u b a v (odredjeni emocionalno-voljni stavovi prema razliitim objektima - ljubav mukarca i ene, ljubav roditelja prema deci, ljubav prema domovini) M r nj a (snana emocija koja vodi oveka ka odredjenom ponaanju i u osnovi ima elju za unitenjem objekta koji se mrzi; mrnja vue ka objektu mrnje u elji za unitenjem dok prezir koji je slian mrnji podrazumeva elju za izbegavanjem i nipodatavanjem objekta prezira) V o lj a (svrsishodna delatnost ka ispunjenju nekog cilja, realizacija namere akcija, ostvarenje, psihika energija koja je neophodna za realizaciju naih ciljeva; da bi se odluka ostvarila neophodni su napori, upornost u sprovodjenju odluke nasuprot smetnjama) linost jake volje se odlikuje samostalnou i odlunou,spremnost da preuzme odgovornost za odluke ovek slabe volje (neodluan, kolebljiv) borba motiva (voljna delatnost, svesna, namerna pokazuje da je volja znaajan preduslov moralnog ponaanja) O S E A NJ E D U N O S T I (proistie iz nagona drutvenosti, ivota u organizovanoj drutvenoj zajednici u kojoj svako ima svoje dunosti, pravila ponaanja svake profesije)

PSIHOLOGIJA MORALA
Moral je sloena psiholoka pojava u kojoj poseban znaaj kao preduslovi morala imaju psihike funkcije: inteligencija, nagoni, svest i volja Identifikacija sa roditeljima - otac utie na sina i u njegovom moralu razvija elemenat shvatanja dunosti, savesti, strogosti, objektivnosti i razuma - majka razvija ljubav, opratanje, samilost, nenost Proces usvajanja morala tee u dve etape

PRVA FAZA
(u najranijem detinjstvu, uglavnom je nesvesna ili podsvesna;dete usvaja moralne norme ponaanja ali nije svesno njihovih osobenih crta ono ih usvaja kao spoljanje, tehnike obrasce ponaanja

Pojam autoriteta
(dobro moralno ponaanje prvenstveno roditelja, vaspitaa, profesora, politiara, rukovodilaca i drugih lica sa autoritetom; ako kod ovih osoba postoji sklad izmedju njihove teorije i prakse, onda e i kod mladjih generacija postojati pozitivne i ispravne moralne tendencije)

DRUGA FAZA
Dete se sve vie odvaja od drutva, individualizuje se i postaje posebna linost, odrastao ovek. Dete postaje svesno svoga Ja , svesno usvaja drutvene norme pa i moral, pri emu ne usvaja sve to mu se nudi nego pravi izbor. U ovoj fazi inspiratori usvajanja moralnih vrednosti i dalje su osobe sa autoritetom ali sada su to:
vrnjaci junaci romana i javne linosti (idoli) sredstva masovne komunikacije

 Kada je proces usvajanja morala zavren on postaje autonoman i ovek ima jaku tendenciju da svoju moralnu linost sauva manje-vie nepromenjenu (tenja za trajnou)
Jedna od psiholokih specifinosti morala je i k a z n a za krenje moralnih naela. Superego predstavlja instancu koja zabranjuje pa ak i kanjava ali i nagradjuje. Superego je unutranji nadzornik ili samonadzor. Prilikom krenja moralnih normi javlja se specifian oblik unutranje kazne u formi oseaja krivice ili grie savesti . G r i a s a v e s t i je sloena psiholoka pojava koja se sastoji od izvesnog broja emocija kao to su oseanje stida zbog uinjenog prekraja, oseanje neodredjenog straha zbog neodredjenih posledica koje e nastupiti,strepnja, oseanje gadjenja zbog uinjenog prekraja, oseanje prezira i samoosude, bola, potitenosti, nemira, ljutnje Kao vrsta unutranje kazne ima ulogu u procesu usvajanja vrednosnog sistema Cilj i naini moralnog vaspitanja Cilj moralnog vaspitanja u modernom drutvu nije da se moralna pravila naue i u svesti odravaju pamenjem, nego da se obrazuje moralno pozitivan ljudski karakter odnosno spontan nain postupanja koji odgovara zreloj moralnosti U praksi vaspitanja znaajno je da roditelji i vaspitai usvoje naela humane etike. Sopstvenim ponaanjem i primerom najbolje se utie na svaki proces vaspitanja, posebno moralnog vaspitanja . U procesu moralnog vaspitanja vano je stvoriti atmosferu slobode i humanih odnosa. Time se postie da mlada osoba postepeno i bez straha od autoriteta usvoji norme koje slue njegovim dugotrajnim potrebama a ne samo trenutnim

Pozitivan moralni karakter

Kada se jednom obrazuje pozitivan moralni karakter, onda je sigurno da e se ovek ponaati po moralu bez potrebe da ga pamti on e biti sposoban da u datoj situaciji sam odredjuje ta je moralno a ta nije i ta e biti u skladu sa drutvenim shvatanjem o tome

S U P E R E G O (NAD-JA, SAVEST)
Nije dovoljno imati savest, potrebno je da Vas ona i pee Osnovna funkcija Superega je inhibicija nagonske aktivnosti. On kontrolie, meri, procenjuje, dozvoljava, odredjuje ali obavlja i funkcije odobravanja, pohvala, ljubavi. Njegova skala aktivnosti je od kazne i mrnje do pohvale i ljubavi. Pod kapom Superega je i stvaranje oseaja krivice Odnos Ega (svesno Ja) i Superega (Nad-Ja, savest) U novijoj psihoanalitikoj literaturi sve se vie panje posveuje svesnom Egu a ne samo Superegu kao iniocu moralnosti i posredniku prilikom prenoenja kulturnih uticaja i zakonitosti. Sloenost moralnog ponaanja ne moe se svesti samo na dejstvo Superega, jer u izgradnji moralnih naela uestvuju i neke funkcije Ega. Uloga Ega ogleda se u tome to je za razvoj moralnosti znaajno da svesno Ja ima dobre odnose sa unutranjim objektima koji su inioci savesti. Na tim osnovama nastalo je naelo Ne ini drugima ono to ne bi eleo da tebi bude uinjeno SOCIOLOKA GENEZA MORALNOSTI

Iako nije velika konkurencija, teko je biti dobar ovek

Moralnost je drutvena pojava i u odredjenom smislu proizvod ljudskog drutva ovek je bie koje ima instinkt drutvenosti, voli drutvo i ne moe bez drutva. Cela linost prosenog pojedinca formira se nainom medjuljudskih odnosa a to je dalje odredjeno socio -ekonomskim i politikim prilikama, kulturnim i drutveno-ekonomskim odnosima. Drutvo gradi oveka prema sebi, prema drutvenim potrebama, pa je savest glas drutva u nama. Drutvo stvara oveka ali i ovek stvara drutvo. Stoga je odnos pojedinac-drutvo odnos povratne sprege.

 Moral je nesumnjivo drutvena pojava ali moralnost je isto tako lina, pojedinana pojava, jer moralno bie nije samo drutvo ve i ovek, pojedinac. ovek kao moralno bie stvara moral, odnosno vrednosni sistem, ali ga stvara u drutvu. Samo u drutvu, u neprekidnom dodiru sa drugim ljudima, ovek moe da izgradi sebe, da stekne svest o samom sebi, da izgradi svoje ideale, vrednosti i norme, da razvije neophodnu toleranciju uvaavanja potreba drugih. Drutvene zajednice takodje su znaajan inilac morala - narodi, nacije, drave, crkve ali i zajednice kao to su porodica, kola, profesije, drutvene klase, udruenja i sl. Sve one na svoj nain utiu na moral, njegovo formiranje i usvajanje. Postepenim sazrevanjem linost prima znaajne uticaje iz najmanje 4 izvora vrednosnog sistema -osobe sa autoritetom (roditelji, vaspitai, nastavnici) -vrnjaci -poznate linosti (idoli) -drutvo kao celina Sociologija morala prouava i dejstvo masovnih medija (radio, tampa, TV) na razvoj i formiranje sadraja moralnosti odnosno vrednosnog sistema. Taj uticaj je danas enorman. Neki mediji su maestralno razradili tehniku ispiranja mozga tako da menjaju ne samo svesne delove linosti nego i nesvesno u oveku. Sociologija morala istrauje i uticaj drugih inilaca na moral ali i obrnuto, uticaj morala na drutvo. Moralni ideali mogu da utiu na drutvo u smislu formiranja ideala oveka i drutva a isto tako i na jaanje i odravanje pojedinih drutvenih podgrupa koje su vezane identinim moralom.

Izmedju morala i drutva postoji reciproan odnos kao to postoji i povratna sprega izmedju drutva i pojedinca.

ODNOS MORALNIH NORMI I DRUGIH REGULATIVNIH NORMI

Moralna norma predstavlja specifian individualni vrednosni sistem jedne linosti koji ima svoje zakonitosti nastanka, razvoja i usvajanja Druge regulativne norme koje su u bliskoj vezi sa moralnim normama su: norme prvobitne zajednice obiajne norme religija pravne norme PRANORME Karakteristike prvobitne zajednice bile su nizak tehniki nivo i mala radna produktivnost, to je nametalo potrebu za zajednikim delovanjem u borbi sa prirodom ili neprijateljima, kao i zajedniko vlasnitvo nad sredstvima za rad i proizvodnju Drutvene norme nisu bile jasno izdiferencirane na obiaj, moral i pravo, ve su postojale jedinstvene pranorme ponaanja obaveza uzajamnog pomaganja, osveta za ubijenog lana plemena, zajednika alost za umrlima, kult predaka i dr. Pranorme su odravale koheziju plemena kao uslov opstanka u borbi sa prirodom Jedna od obiajnih normi prvobitne zajednice jeste i zabrana rodoskrnavljenja iako se na prvi pogled ini da bi to ojaalo koheziju plemena (zabrana incesta najuniverzalnija je zabrana na Zemlji - ak i plemena koja dozvoljavaju ljudoderstvo strogo zabranjuju incest) Kult predaka, kao pranorma (verovanje u prapretka, zatitnika plemena totem) Postojanje tabua je vrlo znaajno jer pokazuje da su u prvobitnoj zajednici postojala pravila kao i zabrane, kao regulatori ljudskog ponaanja, te je za krenje zabrane sledila odgovarajua kazna

OBIAJI I MORAL
Najstarija forma regulisanja odnosa medju ljudima. Javljaju se u najstarijoj fazi razvoja ljudskog drutva, preteno stihijski uz odsustvo svesti o svrsi. Obiaji predstavljaju naviku i praksu u ispoljavanju odredjenih oblika ponaanja Prvobitni obiaji - ovladavanje prirodom (prizivanje kie) - regulisanje drutvenih odnosa (svadbeni obiaji, obiaji sahrane) Prvobitni obiaji vezivani su za animizam, kult i magiju ANIMIZAM verovanje da je sve u prirodi oduhovljeno MAGIJA tehnika kojom ljudi nastoje da zadobiju naklonost bogova KULT rtve, molitve, zavetovanja Obiaji tabua javljaju se iz potrebe drutvene tednje i regulisanja drutvenih dobara zabrana ubijanja ivotinja koja se skidala u odredjeno doba godine uz sveani obred - ovaj obiaj prenet je iz paganskih plemena u hrianstvo i sauvan u obliku priea i posta

Totemizam, oboavanje prapretka, najee ivotinje. Predstavlja prvu, najprimitivniju svest o potrebi ouvanja drutvenog integriteta kao uslova opstanka.

 Obiajne drutvene kazne bile su vrlo stroge pre svega zbog verovanja da e krenje zabrane od strane pojedinca izazvati promene u prirodi (poplave, nevreme) Tokom razvoja drutva obiaji se menjaju, gube karakter prirodno -tehnike norme i dobijaju karakter regulatora drutvenih odnosa (Badnjak je magijski kult prinoenja rtve duhovima i bogovima da bi dali bogat rod a danas je drutvena norma sa eljom da jaa rodbinske veze medju ljudima) Moralnom potrebom nazivamo skup drutvenih uslova koji su dovoljni da odvedu do stvaranja moralne norme. Ako postoji obiajna norma ili neka slina norma, ona e se postupno pretvoriti u moralnu normu SLINOSTI I RAZLIKE OBIAJNE I MORALNE NORME Obiaj ne priznaje individualnost, dovodi do gubljenja linosti a bez svestranog razvoja linosti nema ni drutvenog napretka Obiajni moral je tradicionalan i kao takav ne moe da prati promene u samim drutvenim odnosima Proizvoljnost u kanjavanju za prekrioce obiajnih normi je tipina uz stroge obiajne kazne (bievanje, kamenovanje, odsecanje ruke, ubijanje) U obiajnim normama ne uzima se u obzir moralni profil poinioca. Dovoljno je da osoba izvri zabranjenu radnju, bez obzira na motive i okolnosti, pa da bude kanjena Vaenje obiajnih normi je usko ogranieno na jedan rod ili pleme a odnos prema ljudima izvan plemena ne podrazumeva ponaanje prema vaeim obiajnim normama Obiajne norme imaju veliku snagu inercije i sporo odumiru u svesti ljudi Da li su obiaji danas bez vanosti za moralni ivot? Jedan deo obiaja ima profilaktiku funkciju u predohrani teih postupaka, koji bi za sobom vukli moralnu i pravnu sankciju, to se moe videti kod obiaja pristojnog ponaanja oslovljavanje sa gospodine ili gospodjo, izvinjavanje za sitna ometanja, eufemistiko suprostavljanje tudjem miljenu itd. Sve to dobija svoju moralnu vrednost poto se tim putem obezbedjuje pozitivna atmosfera u medjuljudskim odnosima u kojoj tee dolazi do vredjanja ili nemoralnih postupaka.

RELIGIJA I MORAL
Religijsko verovanje staro je koliko i ljudska vrsta. Religijske norme usko su povezane sa moralnim normama ali se ipak medjusobno i razlikuju. SLINOSTI I RAZLIKE VERSKE I MORALNE NORME Verske norme obeleavaju se pojmom svetosti za razliku od moralne norme koja se obeleava pojmom dobro. Sveto je osobina natprirodnog tj. boanstva. Verske norme su u daleko veem stepenu bezuslovne i obavezne nego moralne norme. Vera zahteva pasivno prihvatanje i apsolutnu pokornost dok je moralna norma aktivnija u odnosu na pojedinca i njegovu misao. Kada prekri moralnu normu ovek osea da je pogreio protiv svog dostojanstva ali ne i protiv Boga, verski prekraj je medjutim greh, povreda svetog. Verska unutranja sankcija nije u grii savesti kao u moralu, nego je jedna vrsta uasa pred oekivanjem kazne natprirodne vrste. Verske norme su po pravilu vezane za Crkvu kao organizaciju, dok moralne norme nisu vezane za bilo kakvu organizaciju Verske norme se po sadrini mogu poklapati sa moralnim normama ali se mogu i razlikovati. Svaka religija ima svoje sopstvene norme koje se otro razlikuju od drugih religija. Vera znaajno utie na formiranje moralnih normi jer prua jedan zaokruen pogled na svet, koju kad ovek prihvati, ona utie i na njegov opti moral HRIANSKA ETIKA Hrianska osnova religijskog pogleda na svet je vera u Boga a etika osnova hrianstva - vera u zapovesti koje su propisane Isus Hrist je posrednik izmedju Boga i ljudi ija je re zapisana u Svetom pismu Osnovni postulati hrianske etike su: Slava Bogu na visini i na zemlji mir; medju ljudima dobra volja. Propoveda se socijalna ljubav prema blinjem svom ak i prema neprijatelju. Hrianska etika propagira obaveznosti u odnosu prema Bogu, prema samom sebi, prema drugim ljudima, prema prirodi

Deset Bojih zapovesti 1. Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene 2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im sluiti 3. Ne uzimaj imena Gospoda Boga svog 4. Seaj se dana odmora da ga svetkuje; est dana radi i svri sve poslove a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome 5. Potuj oca svoga i mater svoju, da ti bude dobro i da dugo poivi na zemlji 6. Ne ubij 7. Ne ini preljube 8. Ne ukradi 9. Ne svedoi lano na blinjega svoga 10. Ne poeli neto to je tudje

PRAVO I MORAL
One drutvene norme koje propisuje drava nazivaju se pravnim normama Pravna norma je norma koja je sankcionisana dravom i ije krenje povlai za sobom kaznu koju izrie dravni aparat Dravna prinuda se upotrebljava za regulisanje drutvenih odnosa koji su bitni za opstanak drutva Za ispunjenje pravnih normi ne dolazi pohvala ve postoji samo negativna sankcija za neizvrenje

SLINOSTI I RAZLIKE MORALNE I PRAVNE NORME

Iza pravnih normi stoji autoritet drave a iza moralnih normi neorganizovana masa javno mnjenje Pravo je uslovna, hipotetina norma dok je moral bezuslovna; pravo je heteronomno, dolazi spolja dok je moral autonomna norma, izvire iz nas samih Pravo ima efikasnu sankciju za krenje pravnih normi kaznu izriu organi drave, sudovi. Etika pak trai moralitet, unutranju saglasnost sa primljenim obavezama. Nijedno pravo ne moe da postoji bez morala i nezavisno od morala. Za svaku pravnu normu mora da postoji subjektivna moralna podloga.

U izvesnim prilikama, pravo, u etikom smislu moe biti iznad morala - zakon o zabrani noenja zara i ferede, donet posle rata, bio je progresivniji u odnosu na postojei moralni obiaj Uticaj prava na uvrivanje morala, zato to je moralna sankcija i pored svoje efikasnosti, ipak relativno neefikasna sa gledita drave. Povremeno, drutvo eli da pojedine moralne norme podupre pravom. Pravo je preteno negativan sistem normi koje uglavnom zabranjuju i neto ne dozvoljavaju. Ono se sastoji iz sistema negativnih normi zabrana. Moral daje pozitivne norme daje uputstva za drutveni ivot. Pravo je zatvoren sistem normi i ne moe da na vreme odraava sve promene u drutvenim odnosima, dok je moralna norma autonomna

I S T O R I J A T E T I K I H U E NJ A

E T I K A U E NJ A A N T I K O G D O B A
SOKRAT
(469-399 god.p.n.e.) Spoznaj samog sebe Sokrat OSNOVNE POSTAVKE SOKRATOVOG UENJA
Sokrat se smatra ocem Evropske etike. Njegov pristup je racionalistiki. Traei odgovor na pitanje: kako da ivim, govorio je da se ivotni cilj, najvie dobro, srea i harmonija, postie razumnim saznanjem. Za moralan ivot vano je ovekovo saznanje i razmiljanje o vlastitom delovanju i posledicama moguih izbora. Saznanje dobra ne moe se preneti kao gotovo znanje iz svesti jednog oveka u svest drugog oveka, nego se stie kao rezultat sopstvenog razmiljanja i analize. Vrlina je znanje ili mudrost i moe se nauiti, ali nije neto to se dobija spolja, ve odlika koja se trai i sti e iskustvom i samosaznavanjem. ovek treba razmiljanjem da vri samoposmatranje i samoanaliziranje i da upozna samog sebe. Spoznajui sebe, ovek dovodi do jasne svesti one principe koji su u njemu ve prisutni, samo u mutnom obliku. Tako se na osnovu uvida u vlastitu moralnu svest, posmatrajui odnose i poredak u zajednici, dolazi do sigurnih moralnih pojmova . Za spoznaju moralnih naela nije potrebna via sila dovoljan je sam ovek. Sokrat uvodi pojam glas sopstvene savesti kao instance u samom oveku koja razlikuje dobro od zla pri emu ovek samo treba da se pridrava svojih principa u moralnom ponaanju. Niko ne grei svojevoljno, nego grei zato to ne zna ta je dobro a ne zato to nee dobro. Niko ne radi protiv onog to je dobro sa znanjem, ve iz neznanja. Ljudskim delima ne upravlja volja ve svemoni um. im ovek spozna ta je dobro on e to i da ini.Poude ne mogu savladati um, jer je on najjai.

 ovek treba biti umeren jer umeren ovek ivi prijatnije nego neumeren ovek treba da je skroman, jer hvalisavost donosi tetu i sramotu Izdrljivost je jedna od osnovnih vrlina kojom se savladjuju poude Treba se starati da u ivotu steknemo to vie prijatelja, jer od sveg blaga, najbolji je pouzdan i veran prijatelj Na zlo ne treba odgovarati zlom, jedna nepravda se ne moe otkloniti injenjem druge iveo je u skladu sa svojim uverenjima. Sa malo imovine imao je mnogo, nalazei zadovoljstvo u umnim aktivnostima. uveno je njegovo ponaanje na sudu i rei izreene sudijama. Sokrat je optuen kao tetan ovek i udna linost koja istrauje stvari ispod zemlje i gore na nebu i svemu tome ui i kvari omladinu. Svojim dranjem na sudu, naroito posle izricanja smrtne presude, kada mu je ponudjeno da pobegne ili da odustane od svojih uenja, to je on o dbio, obezbedio je sebi trajno mesto u istoriji oveanstva. Borio se protiv relativizma i proizvoljnosti jer su zakoni ti koji odredjuju ta je obavezno. Zato je pristao da bude pogubljen, iako je duboko verovao da je nevino osudjen, ali za to nisu krivi zakoni, nije kriva drava koja ima takve zakone, ve su krive sudije koje ih loe primenjuju.

To je bio kraj oveka koji je pobedio vreme, jer mu je pogled uperen u veno!

LINOST I INFORMATIVNA ETIKA

TE O R I J E LI NO STI
Vrhunac u psihologiji predstavlja prouavanje linosti. Celokupno psiholoko znanje u svom krajnjem ishodu daje prilog razumevanju linosti onog to je uobliava, zbog ega je drugaija kod nekog oveka, kako se razvija i menja u toku ivota. Tako su nastale teorije linosti kao sinteza svih psiholokih prouavanja i saznanja. ovek uvek funkcionie u svom totalitetu pokuavajui da integrie: a) svoju nasleenu prirodu i dispoziciju b) individualni razvoj linosti (od detinjstva pa nadalje, specifian samo za tog oveka) c) dogaaje svakodnevnog ivljenja (aktuelne informacije, konflikte, interakcije sa okolinom) Jedinstveno trojstvo bioloko, psiholoko i socijalno Brojne teorije linosti (mnotvo ovih teorija ne znai da su sve pogrene, odnosno da jo nemamo univerzalnu teoriju linosti - ona se ne moe ni postaviti, jer je mogunost raznovrsnosti oblikovanja ovekovog psihikog ivota i crta linosti neograniena Svaki ovek je neponovljivi eksperiment prirode Poznavanje razliitih teorija linosti nam pomae da tog konkretnog oveka bolje razumemo tako to emo konstatovati da su u njegovom formiranju vanu ulogu igrale ove ili one zakonitosti razvoja

Frojd - uenje da je oralna faza razvoja igrala znaajnu ulogu u formiranju strukture linosti Salivenova kola - vanost interpersonalnih odnosa u strukturi linosti Bihejvioralne teorije - teorije odgovarajueg uslovljavanja tokom ivota

Linost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem organizma i socijalne sredine i koja odreuje opti, za pojedinca karakteristian nain ponaanja
Kada pokuavamo da damo opis neke linosti esto kaemo da je on miran, bojaljiv, spreman na saradnju, da je optimista, taan i inteligentan (reajui ove atribute mi smo zapravo pokuali da blie odredimo njegove crte linosti) One su veoma raznovrsne i mogu da se klasiraju u: a) crte temperamenta (nain emocionalnog reagovanja) b) crte karaktera (vrednosni sistem jedinke, moralnost) c) nain adaptacije d) karakteristine navike e) posedovanje posebnih sposobnosti i interesovanja f) tipine motive i potrebe kao bitne pokretake snage jedinke g) naina zadovoljavanja tih potreba h) stavove (tendencije da se pozitivno ili negativno reaguje na neku osobu, predmet, situaciju ili instituciju) I) predrasude (intenzivni neosnovani stavovi koji se teko menjaju), itd. Posebna panja u teorijama linosti je posveivana temperamentu, karakteru i motivima (potrebama). Temperament - nain emocionalnog reagovanja ljudi Hipokrat je uoio da se ljudi razlikuju po brzini, jaini i trajanju reakcija pa je sve ljude podelio na 4 grupe: kolerini temperament este, jake i nagle reakcije sangviniki temperament brze, slabe i kratke reakcije flegmatik slabe, spore i retke reakcije melanholik retke, spore i jake reakcije

Gilfordova faktorska analiza temperamenta sistematizuje faktore u 3 grupe sa po 5 faktora Prva grupa - faktori temperamenta koji se odnose na ponaanje i aktivnosti uopte i ine ih parovi: samopouzdanje nesigurnost ivost tromost impulsivnost promiljenost uzdrljivost neobuzdanost objektivnost preosetljivost Druga grupa - emocionalno ponaanje sa sledeim faktorima: vedrina potitenost emocionalna zrelost emocionalna nezrelost hladnokrvnost nervoznost trajanje raspoloenja naglo menjanje raspoloenja uravnoteenost egocentrinost Trea grupa - ponaanje prema drugim ljudima i to su sledei faktori: sigurnost plaljivost samostalnost oslanjanje na druge socijalna inicijativa pasivnost prijateljski odnos prema drugima neprijateljski odnos tolerantnost kritizerstvo Karakter - sposobnosti upravljanja voljom (doslednost, upornost, energinost) odnosno etikim principima (vrednosni sistem potenje, savesnost, ovekoljublje)

POZITIVNE I NEGATIVNE MORALNO PSIHOLOKE OSOBINE LINOSTI

Samo dobar ovek moe biti dobar lekar Hipokrat U teorijskom pristupu etici, korisno je izneti neke pozitivne i negativne moralno-psiholoke crte i karakteristike linosti s aspekta dananjeg istorijsko-drutvenog trenutka Tokom ivota nuno se vre korekcije sopstvenih nesavrenosti, svaki ovek i u privatnom ivotu i u svom radu treba da se odene to veim brojem pozitivnih moralno- psiholokih osobina, naravno, suzbijajui one negativne Za zdravstvenog radnika, iji poziv je na moralnoj hijerarhijskoj lestvici uvek zauzimao najvie mesto, to je od posebnog znaaja!

POZITIVNE MORALNO-PSIHOLOKE OSOBINE

1. Tolerancija - sposobnost da uvaavamo miljenje i stavove drugog makar ih nijednog trenutka ne odobravali (svako ima pravo na svoje miljenje i ponaanje ma kako ono neobino bilo) 2. Potovanje potreba drugog - korak dalje u odnosu na toleranciju i podrazumeva uvaavanje posebnih stanja i raspoloenja druge osobe (ukoliko neko nema potrebu da nam neto saopti, ne insistiramo na tome, zaustavimo svoju radoznalost, potujmo njegovu potrebu da nema potrebu da nam to saopti) 3. Pravinost (pravednost) - postojanje i zalaganje za socijalnu, ekonomsku, moralnu i drugu jednakost (u konfliktnim situacijama, racionalno treba iznalaziti sve razloge za i protiv i tek onda, bez upliva emocija, zauzeti odgovarajui stav) 4. Istinoljubivost - dalje produbljavanje pravinosti i ona podrazumeva glorifikovanje istine, pa makar ona bila i neugodna (hrabro pogledati u oi sopstvenim grekama, a razumljivo i racionalno procenjivati pohvale) 5. Doslednost (upornost) principijelnost - podrazumeva vrsto zastupanje sopstvenih stavova i ostajanje pri njima, ako smatramo da smo u pravu, i pored eventualnog loeg ishoda po nas (opasnost koja ovde postoji zove se tvrdoglavost - ostajanje pri svom miljenju i pored uvianja da nismo u pravu, i ona nije vrlina)

6. Izdrljivost - napor volje i sposobnost mobilisanja energije u realizaciji svojih elja i moralnih ivotnih ciljeva 7. Uzdrljivost, samosavlaivanje - sposobnost kontrole sopstvenih negativnih impulsa, sposobnost ulaganja napora ka potiskivanju agresije i drugih neprihvatljivih poriva 8. Iskrenost podrazumeva sklad rei i dela, misli i oseanja, unutranjih tenji; otvoreno iznoenje sopstvenih misli 9. Samokritinost - stav prema samome sebi;sposobnost kritikog prihvatanja tuih stavova;dobro poznavati svoje mane (i vrline, naravno); svakog trenutka biti kontrolor i gospodar sopstvenog ponaanja i delovanja, biti iskren prema sebi;ovek treba da je spreman da svakog momenta koriguje svoje ponaanje i shvatanje 10. Humanost (ovekoljublje, milosre) - ovek je za oveka najvie bie (Marks). Homo homini sacer est ovek je oveku svetinja (Spinoza) Humanost podrazumeva ovekoljublje, razvijanje ovenosti i poverenja meu ljudima, pruanje pomoi drugom oveku i naroito spremnost i stalnu potrebu da se dograuju svoji ljudski kvaliteti 11. Skromnost U svojim delima treba biti velik, a to skromniji u ponaanju i ljudskom ispoljavanju (ovde postoji opasnost od sklonosti ka senzacionalizmu i reklamiranju, to umanjuje ugled zdravstvenim radnicima) 12. Potenje - osobina koja se odnosi na stav prema kolegama, imovini, drutvenoj svojini, stav u pogledu besprekornog vrenja svoje dunosti 13. Altruizam - nesebina spremnost da se pomogne drugom oveku bez razmiljanja i oekivanja koristi za sebe ili bilo kakve druge naknade ili pogodnosti (postoje filozofi koji smatraju da altruizam ne postoji, ve da je, u stvari, re o preru enom egoizmu -pomaemo drugima, jer je nama milo da u njihovim oima izgledamo veliki i plemeniti?!). 14. Drueljubivost - negovanje drugarstva, prijateljstva prema svome kolegi, znai uspostavljanje iskrenih psiholokih veza, bez obavezne recipronosti. Vrlo blisko stoji i vernost. 15. Kolektivnost - ovek je nedeljivi integralni deo sredine u kojoj ivi, kolektiva u kome radi; uvajui sopstveno potenje, ast i ugled i autoritet podie i pozitivne osobine kolektiva; oseanje pripadnosti jednom kolektivu u zdravstvu treba da se ogleda kroz nagovanje tzv. unutranje moralne klime u ustanovi 16. Solidarnost - podravanje istih ili slinih stavova svojih kolega i zalaganje za njih, spremnost da se solidarno borimo za stavove svojih istomiljenika, po cenu loeg ishoda po nas same i pomaganje slabijih po cenu liavanja sopstvenih zadovoljsta va 17. Hrabrost - spremnost i sposobnost savlaivanja napora radi ispunjenja naih moralnih ciljeva; hrabrost ukljuuje odvanost i smelost da se gleda naporima u oi i da se isti podnose raunajui na eventualne neugodnosti koje iz toga mogu da proisteknu

18. Odogovornost - spremnost da se priznaju greke i snose odgovarajue sankcije; ona ukljuuje jedinstvo kolektivne i line odgovornosti, a osnova joj je moralno-humana odgovornost 19. Disciplinovanost - spremnost da se prihvate pravila ponaanja u obavljanju posla i meuljudskim odnosima; ovde je bitno saznanje da disciplina nije nametnuta propisima, ve da proizilazi iz svesnog, unutranjeg oseanja neophodnosti uvaavanja discipline za normalno funkcionisanje drutva 20. Samoinicijativnost - vrlina koja podrazumeva snalaljivost i spremnost u reavanju zadataka; spremnost da se bude luonoa u idejama i poslovima na radnom mestu i celokupnom svakodnevnom ivotu 21. Radinost - glorifikacija rada, marljivosti i maksimalnog korienja svojih prirodnih, intelektualnih i fizikih sposobnosti za dobro zajednice 22. Dostojanstvo je sveobuhvatna osobina, koja podrazumeva uvaavanje sebe i sopstvenih ljudskih kvaliteta i vrednosti; biti ovek i u najteim trenucima, sauvati ponos i asnost, znai imati dostojanstva i vere u sebe ( asnost); opasnost koja ovde postoji zove se prepotentnost i predstavlja manu 23. Uzvienost - odreen stav ponaanja i uvaavanja sopstvene linosti sa aspekta procene svojih realnih ljudskih kvaliteta 24. Ljubaznost - sposobnost da se u meuljudskom kontaktu ispoljava ljubav prema svakom oveku i da se ta komunikacija ostvaruje sa mnogo prijatnih rei (eufemizam) i takta (razum u slubi srca). Gotovo identian pojam je i utivost. 25. Plemenitost (velikodunost) - ukljuuje u sebe dobrodunost kao psiholoku crtu linosti i temperamenta i sposobnosti emocionalnog sauestvovanja u sudbinama drugih ljudi 26. Samoportvovanje - sposobnost da se po cenu krajnjih telesnih i psihikih napora svoje sposobnosti stave u slubu optih ciljeva 27. Psiholoko-moralna zrelost Zrelost se postie kada jedna linost bez tue pomoi savlauje svoje unutranje konflikte, kada uspeno, uz sve moralne obzire, ostvaruje svoje ivotne ciljeve i kada uspostavlja skladne odnose u svojoj ivotnoj sredini

NEGATIVNE MORALNO-PSIHOLOKE OSOBINE

1. Sujetnost - osobina pri kojoj ovek stalno trai priznanje, hvalu i velianje (izvire iz sopstvene nesigurnosti i odsustva spoznaje o sopstvenim vrednostima i uspesima) 2. Oholost (uobraenost) - ubeenje o sopstvenoj uobraenosti, nestvarnoj veliini, s ignorisanjem se odnosi prema miljenju drugih o sebi 4. Egoizam - podrazumeva borbu po svaku cenu za vlastito dobro; nedostatak obzira za druge; neprimeivanje tuih potreba 5. Zavist - postojanje negativnih emocija prema osobi koja postie neki uspeh; nesposobnost prihvatanja sree drugog 6. Zloba - korak dalje u negativnom smislu u odnosu na zavist;ne samo da ne prihvatamo ostvarenja nama bliske osobe, nego istoj osobi elimo zlo, elimo da je povredimo 7. Pakost - ima slina obeleja kao zavist i zloba, ali u sebi sadri trajnost (duevremenost) uz karakteristino uivanje kada se drugom desi neka nesrea (ista se i prieljkuje) 8. Ljubomora - sloena emocija u kojoj ima vie ljubavi prema samom sebi (samoljublja) nego prema partneru (povreeno samoljublje je energija ljubomore, a ne ljubav prema drugoj osobi) 9. Lakomost (pohlepa) - podrazumeva odsustvo inhibitornih (koeih) mehanizama u izazovnim situacijama, naroito kada je u pitanju potreba da se umeri u nekim zadovoljstvima (materijalnim, socijalnim, hedonistikim) 10. Mrzovolja, gnev, agresija, bes nemogunost kontrole unutranjih impulsa, loe samosavlaivanje u frustracionim situacijama to znaajno remeti harmonine interpersonalne odnose 11. Mrnja negativna emocija kod koje postoji tenja za unitenjem objekta mrnje 12. Dvolinost (licemerstvo) - nije jednostavna neiskrenost (u kom sluaju se iz neke koristi naprosto ne govori istina) nego je obogaena i drugim negativnim moralno psiholokim osobinama: zaviu, zlobom, pakou 13. Malodunost - odsustvo energije i volje, esto u prelomnim trenucima; predaja bez borbe 14. Cininost - elja i potreba da se drugi ismeje, ponizi, da se dostignua drugog minimiziraju to ukazuje da takva osoba nije razvila blagorodnost, toleranciju i ljubav prema drugom ljudskom biu 15. Osvetoljubivost - potreba da se osvetimo nekome za nepravdu i zlo koje nam je naneto esto proizilazi iz nesposobnosti pratanja 16. Podlost - elja da se prikriveno i za rtvu neoekivano, naini teta nekoj osobi 17. Karijerizam - ponaanje koje je maksimalno utilitarno, podreeno realizaciji sopstvenog socijalnog uspeha po svaku cenu gazei preko leeva drugih) 18. Koristoljublje - osoba koju odlikuje koristoljublje praktino se ne uputa u aktivnosti koje ne donose odreenu dobit

19. Malograantina (prostatvo, primitivizam, bahatost) - osobina koja je sloena iz nekoliko karakteristika koje bi mogle i da se razdvoje (no esto idu zajedno, pa su tako i notirane) odsustvo uzvienosti i elastinosti u misaonom i emocionalnom poimanju sveta oko sebe, nipodotavanje uspeha drugih i odsustvo prepoznavanja emocija drugih 20. Demagogija - pojava koja je bliska obinoj laljivosti i dvolinosti, ali se od njih i bitno razlikuje po tome to je ideja obmane drugog tako veto izvedena da podilazi nadama i oekivanjima drugog, tako da ovaj lako poveruje u obmanu; utoliko je demagogija i perfidnija i opasnija jer je veto smiljana i najee dugotrajno planirana

ETIKA U MEDICINI
ZAKLETVE I KODEKSI MEDICINSKE ETIKE
Lako je davati savete, ali tekoa lei u tome to se ne moe dati i razum za njihovo ostvarenje Somerset Mom

H I P O K R A T
(460-377 god. pre n.e.)

Otac savremene medicine lekar, filozof i prirodnjak, koji je s pravom dobio ime nenadmani genije Oslobaanje od magijskih tumaenja o nastanku bolesti; poinje se sa sistematskim izuavanjem izvesnih oboljenja Pristupanje eksperimentalnom radu, izvode se neki ogledi na ivotinjama (jonska kola) Dolazi se do dragocenih zapaanja, to podstie pravu medicinsku misao Naputa se magijsko verovanje da su bolesti posledica postojanja zlih duhova i udaraju se temelji pravoj naunoj medicini

 Grka u Hipokratovo doba doivljavala politiki, kulturni i stvaralaki procvat, postavlja ju se osnove i medicini i farmaciji. Hipokrat je napisao vrlo obimno delo od 52 poglavlja pod nazivom Corpus Hipokraticum. (u tom delu Hipokrat, sa genijalnim provienjem, govori o anatomiji, o prirodi kostiju, o nicanju zuba to su temelji anatomije i fiziologije; opisuje karakteristike sedmomesenog, osmomesenog ploda i daje osnove medicinskog akuerstva;pie o dijeti, o receptu, o ranama glave, o luksacijama, o frakturama; bavi se problemom zdravog ivota, pie o vazduhu, vodi, prognozi i predvianjima. Sve to je propraeno izvesnim aforizmima, koji su i danas zadrali aktuelnost - mens sana in corpore sano u zdravom telu zdrav duh! Hipokrat je dao dragocen doprinos savremenoj medicini, pa nije udo to se i danas u mnogim naukama polazi od njegovih postavki. Govorio je o klinici, o potrebama bolesnika i utvrivanju njegove bolesti u krevetu (kline - krevet) - otuda izraz klinika, koji podrazumeva ustanovu u kojoj postoje postelje za ispitivanje i leenje bolesnika. Prvi je ukazao da pregled poinje prikupljanjem podataka od bolesnika na osnovu seanja (anamneza). Dobro uzeta anamneza je, kau iskusni kliniari, pola dijagnoze, a kompletna anamneza se postie tek posle obavljenog pregleda, dopunskim pitanjima. Uveo je pojam statusa prezensa (sadanje stanje, tzv. objektivni pregled). Govorio je da se treba osloniti na stvarne injenice i mudro rasuivanje. Podvukao je da se rasuivanje izvodi pomou oiju, uiju i nosa, ake i drugim nainima koji s u na raspolaganju, a to znai: gledajui, pipajui, njuei i probajui na ukus (inspekcija, palpacija, perkusija, auskultacija danas osnova svakog fizikalnog pregleda) Osim zasluga za dijagnostiku, pisao o je i o terapiji. Poznat je njegov aforizam: priroda isceljujua sila. Bioloku osnovu ini priroda; u stvari lekar lei, a priroda isceljuje! U voenju terapije naroito je insistirao na redosledu leenja bolesnika. Zahtevao je celishodnost primene pojedinih terapijskih zahvata kao to su: putanje krvi, stavljanje ventuza, reponiranje luksacija. Od Hipokrata su ostale: klupa za nametanje fraktura, lestvice za reponiranje luksacija, kapa za jednu vrstu zavoja glave (Hipokratova kapa).

 Prvi govori o lekarskim dunostima, odnosno medicinskoj etici (poznati su njegovi aforizmi o lekaru, o njegovim osobinama, o pristojnosti i sledei citat je veoma ilustrativan i instruktivan za sve zdravstvene radnike svih epoha, to je jedno svedoanstvo o Hipokratovoj genijalnoj moi zapaanja) Lekar je kao filozof, ravan bogovima, a medicina je kao filozofija. Sve to ima u jednoj ima i u drugoj, i izmeu njih nema nikakve razlike. Nesebinost, uzdravanje, srameljivost, skromno odevanje, razmiljanje, rasuivanje, spokojstvo, vrstina p ri optenju sa ljudima... Lekar mora, pri vrenju svoje dunosti, da pokazuje utivost, jer grubost odbija i zdrave i bolesne lj ude. On treba da se stara revnosno o tome da samo malo otkrije delove svoga tela i da ne razgovara mnogo sa stranim svetom o vetini, ali da mu kae najpotrebnije. Pri dolasku kod bolesnika treba paziti na nain sedanja, na odevanje na ozbiljnost, na kratak razgovor, na hladnokrvnost koja se ne da zbuniti, na odgovor, na primedbe, na prisebnost pri zabunama koje se deavaju, na strogost pri stiavanu nemira... Sve treba raditi mirno, okretno, krijui od bolesnika veinu stvari dok se radi; davati mu vedro i veselo ohrabrenja, koja su umesna; as ga treba ukoriti snano i ozbiljno, a as uteiti paljivo i dobre volje; ne treba mu dati da primeti neto ta e se desiti, ni ta preti, jer mnogi bolesnici zbog toga zapadaju u krajnost. Ja savetujem da se ne ide daleko u lakomosti i da se ne gramzi za sreom i novcem; ak ponekad treba da pruite svoju pomo i besplatno, podseajui se uspomenom na obavezu. Tamo gde je ljubav prema ljudima, tamo je i ljubav prema medicinskoj vetini... umetnost je duga, a ivot kratak (ars longa, vita brevis) povoljna prilika brzo proe lekarska odluka je toliko teka da, ako je nepromiljeno doneta,moe sudbonosno da zavri Istorijski znaaj Hipokrata ogleda se u tome to je umesto magijske misli uveo anatomsko -patoloku medicinu Ukazao je na potrebu planskog ispitivanja bolesnika u uslovima klinikog rada i dao putokaz narednim generacijama u razvoju medicinske misli Stekao je slavu oca medicine jo za vreme svog ivota, a kasnije i slavu oca medicinske etike, jer je njegov doprinos na tom polju neprevazien. I posle Hipokratove smrti, sve do dananjih dana, ta slava je ostala, to dokazuju svi epiteti, kao n pr.; boanski, veliki, udotvorni mudrac, koji je izumeo mnogo lepog i korisnog za oveka.

HIPOKRATOVA ZAKLETVA
Hipokrat je prvi u pisanoj formi ostavio dokument o obavezama i dunostima onih koji se posveuju lekarskoj vetini (Hipokratova zakletva) Zadrala je punu aktuelnost do dananjih dana i jedan je od primera veitih istina, i to vie od onih koje su dolazile od pojedinih religijskih ili filozofskih sistema

U svojoj zakletvi istie obavezu medicinskog radnika da spremno prenosi znanje na svog uenika
Odnos uenik-uitelj treba da bude odnos uzajamnog potovanja a sam obeava da e potovati svoje uitelje i njihovu decu i da e ih besplatno uiti (to je zahvalnost nekadanjeg djaka a sadanjeg uitelja) Neetiki je uvati znanje samo za sebe jer se tako pomae manjem broju ljudi Zakletva je proeta obavezom prema bolesniku Primum nil nocere (najvanije je ne nakoditi bolesniku) Nikome ne treba dati smrtonosno sredstvo niti sredstvo za pobaaj (zastupa energian i nedvosmislen stav protiv eutanazije ali i protiv abortusa) Ne uputati se u medicinske procedure koje nedovoljno poznaje (etiko pravilo nadlenosti pojedinih medicinskih profila) Usavravati svoju vetinu a lekarsku tajnu brino uvati Temeljne misli medicinske etike koje su ostale nepromenjene i trajno aktuelne ve dvadeset vekova (mudrost i dalekovidost jednog od najveih lekara svih vremena)

 Iako je preteno individualistika sa obavezama samo prema bolesniku i kolegama a bez obaveza prema drutvenoj zajednici to ne umanjuje njenu lepotu, toplinu i sadrajnost najvei deo sadrine Hipokratove zakletve u potpunosti, ak i u detaljima, odriv je i najveim delom savremen Ova zakletva je proivela brojne epohe, drutvene preokrete, religijsko -etike oscilacije i opasnosti i uprkos svemu ostala jasna, sadrajna, moralno jaka i konzistentna, tako da je do dana dananjeg sauvala svoju moralnu sveinu, svoju osnovnu nit pa time i svoju vrednost

ENEVSKA REVIZIJA HIPOKRATOVE ZAKLETVE

Razliite epohe menjale su pravila i kodekse ponaanja zdravstvenih radnika ali su se osnovni stavovi Hipokratove zakletve stalno ponavljali Ratovi a naroito I i II s.r. nametnuli su potrebu obogaivanja pravila ponaanja medicinskih radnika i davanja savremenije verzije H.zakletve. Ta verzija poznata je u medicinskoj etici kao enevska deklaracija odnosno enevska revizija H.zakletve. Tekst je zadrao praktino sve Hipokratove stavove obaveza zdravstvenih radnika da e vriti svoj poziv u skladu sa visokim naelima humanosti da e uiniti sve za zdravlje bolesnika da e potovati svoje uitelje da nee odavati profesionalnu tajnu ak ni posle smrti pacijenta da e potovati ljudski ivot od samog zaea tj. nee se zalagati za eutanaziju

 Vaan novitet u tekstu je obaveza jednakog pristupa svakom bolesniku bez obzira na veru, nacionalnost, rasu, pol, etniko poreklo, politiku opredeljenost, seksualnu orjentaciju ili socijalni status (neposredna posledica strahota II svetskog rata) Obaveza zdravstvenih radnika da svoja znanja ni pod pretnjom nee koristiti suprotno naelima humanosti Medicinska etika osudjuje uee zdravstvenih radnika u pronalaenju novih naina vodjenja biolokog rata sa agresivnim tendencijama Sve aktivnosti suprotne naelu humanosti su nedostojne za zdravstvene radnike, nespojive sa njegovim pozivom i zahtevaju najotriju osudu

TEKST ENEVSKE DEKLARACIJE

U asu kada stupam medju lanove lekarske profesije sveano obeavam da u svoj ivot staviti u slubu humanosti. Prema uiteljima sauvati dunu zahvalnost i potovanje. Svoju u profesiju obavljati savesno i dostojanstveno. Najvanija briga e mi biti zdravlje mog pacijenta. Potovau tajne onoga ko mi se poveri ak i posle njegove smrti. Odrau svim svojim silama ast i plemenite tradicije lekarskog poziva. Moje kolege bie mi sestre i braa. Neu dopustiti da u vrenju dunosti prema bolesniku na mene utiu: starost, bolesti ili onesposobljenost, vera, etniko poreklo, pol, nacionalnost, politika opredeljenost ili socijalni status. Apsolutno u potovati ljudski ivot od samog zaetka. Ni pod pretnjom neu dopustiti da se iskoriste moja medicinska znanja suprotno zakonima humanosti. Ovo obeavam sveano, slobodno pozivajuu se na svoju ast.

ZAKLETVA FLORENS NAJTINGEJL

Osniva i utemeljiva sestrinstva, kao specifine medicinske discipline njena uloga i doprinos i organizaciji i utvrdjivanju pravila medicinske nege ima istorijski znaaj Za dobro funkcionisanje te delatnosti potrebno je ispuniti dva uslova - dobro poznavanje nege bolesnika kao specifine medicinske vetine i visoka moralna zrelost medicinske sestre Jedinstvo visoke moralnosti u svakodnevnom ivotu i svojoj profesiji Nastavlja opteprihvaeno pravilo da se stanje bolesnika ne sme pogorati medicinskom intervencijom

Istie obavezu uvanja profesionalne tajne i spremnost sestre da saradjuje sa lekarom u ispunjenju istog cilja poboljanja zdravlja bolesnog oveka
Osnova visoke moralnosti medicinske sestre je dobra struna obavetenost i poznavanje pravila sestrinstva, pa se obavezuje da svoju profesiju dalje usavrava i podie na vii nivo

Tekst zakletve Florens Najtingejl Sveano se obavezujem pred Bogom i u prisustvu ovog skupa da u provesti ceo ivot u moralnoj istoti i da u se odano baviti svojom profesijom. Uzdrau se od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa bolesnikom i neu svesno primeniti lek koji bi ga mogao otetiti. Sve to je u mojoj moi uiniu da poboljam nivo svoje profesije i drau u tajnosti sve line informacije koje sam saznala i sve poverljive informacije koje doznajem prilikom obavljanja mog poziva. Sa punom lojalnou do kraja u pomagati lekaru u njegovom poslu i odano u obavljati sve poslove oko bolesnog oveka.

INTERNACIONALNI KODEKS LEKARSKE ETIKE

Usvojen u Londonu 1949, na III generalnoj skuptini Svetskog lekarskog drutva (dopunjen u Sidneju 1968 i u Veneciji 1983)

Namenjen je lekarima i ima 3 dela

OPTE DUNOSTI LEKARA LEKARSKE OBAVEZE PREMA BOLESNIKU ODNOS PREMA KOLEGAMA

I deo OPTE OBAVEZE

Istie radnje, koje se sa aspekta medicinskog morala smatraju neetikim (pre svega, svaka vrsta reklamiranja i publiciteta obavljena na nestruan nain - ovo naelo predstavlja novinu u odnosu na dosadanje kodekse) Medicinska etika osudjuje svako istupanje u medijima pre nego to je to istupanje obavljeno na strunim skupovima ili u strunim publikacijama Neophodno je sopstveni pronalazak ili metod najpre prezentovati strunoj javnosti pa tek onda, posle odgovarajuih diskusija i provera, eventualno objaviti iroj javnosti kroz sredstva masovne komunikacije Neetino je primanje mita, bogaenje i lina korist proistekla iz takve ljudske nevolje kao to je bolest Lekar je samostalan u obavljanju svoje profesije pri emu sme verovati samo injenicama koje je medicina proverila i lina praksa potvrdila (profesionalna nezavisnost) Primena novih otkria u medicini (treba biti oprezan sa onim metodama terapije koje nisu u direktnom interesu bolesnika i koje mogu oslabiti njegovu fiziku ili mentalnu snagu primum nil nocere)

II deo LEKARSKE OBAVEZE PREMA BOLESNIKU

Lekar je duan da prui hitnu medicinsku pomo a njegova obaveza je da obezbedi pruanje adekvatnije medicinske intervencije ako njegove sposobnosti i mogunosti prevazilaze teinu oboljenja I u ovom kodeksu ponavlja se pravilo uvanja lekarske tajne kao zakonski i moralni propis ak i nakon smrti pacijenta

III deo ODNOS PREMA KOLEGAMA

Lekar treba da se ophodi prema svome kolegi onako kako eli da se on ophodi prema njemu Omalovaavanje rada kolega nespojivo je sa naelima medicinske etike a naroito nije dozvoljeno preotimanje pacijenata od svog kolege

INTERNACIONALNI KODEKS ETIKE MEDICINSKIH SESTARA(TEHNIARA)

Prvobitna verzija dokumenta Frankfurt 1953, revizija 1956 Kodeks medicinske etike pisan specijalno za sestre i medicinske tehniare potvrdjuje specifinost sestrinskog poziva i predstavlja dalju razradu naela medicinske etike Osnovni cilj medicinske profesije borba protiv bolesti i ljudskih patnji odnosno briga za zdravlje oveka Sadri ranije prihvaena etika naela uvanje profesionalne tajne, negovanje dobrih medjuljudskih odnosa u okviru svoje profesije ali i nove momente koji obogauju medicinsku etiku misao Jedno od najznaajnijih etikih naela je obaveza zdravstvenog radnika da pacijentu prui svakog trenutka najvii mogui nivo medicinskog tretmana

Svaki bolesnik ima pravo da bude leen po poslednjim dostignuima medicinske nauke pa je etika obaveza svakog zdravstvenog radnika da stalno prati razvoj medicine i da ta saznanja primenjuje na bolesnicima

 Medicinska etika sugerie da se kompetencije moraju jasno precizirati za sve nivoe zdravstvenih radnika (odredjenu medicinsku intervenciju treba da uradi onaj zdravstveni radnik koji je za to osposobljen ako ta intervencija prelazi njegove mogunosti neophodno je bolesnika poslati na odgovarajue mesto, jer se tako etiki postupa i bolesniku najvie pomae)
Svako treba da zna svoju ulogu i ije naloge izvrava (hijerarhijsko ustrojstvo organizacije posla) Ponaanje zdravstvenih radnika u privatnom ivotu i njegove moralne osobine (otuda sastavni deo medicinske etike ini i teorijski, opti deo, uenje pojedinih filozofa i njihove misli o moralu i vrlinama koji ima za cilj da formira visok moralni lik zdravstvenog radnika, ne samo za medicinsku profesiju ve i za svakodnevni ivot) Obavezu negovanja korektnog ponaanja sa moralnog aspekta imaju i druge profesije prosvetni radnici, vaspitai, svetenici, sudije, pa tu moralnu normu imaju i zdravstveni radnici Obaveza medicinske sestre u radu na poslovima zdravstvenog prosveivanja, odnosno unapredjenja zdravlja celokupnog stanovnita, kako lokalnih razmera tako i ire Solidarnost zdravstvenih radnika u pruanju pomoi drugim regionima koji su zahvaeni iznenadnim pogoranjem zdravlja masovnih razmera u kojima lokalna zdravstvena sluba nije u mogunosti da na odgovarajui nain prui adekvatnu medicinsku pomo (epidemije, poplave, zemljotresi, ratna razaranja)

KODEKS ETIKE ZDRAVSTVENIH RADNIKA SFRJ Zdravstveni radnik je duan da se stalno usavrava i da steena znanja nesebino prenosi na svoje saradnike Dunost je zdravstvenih radnika da aktivno uestvuju u zdravstvenom prosveivanju, podizanju zdravstvene svesti i zdravstvene kulture naroda Borba protiv nadrilekarstva Zdravstveni radnik je duan da sve podatke o bolesti kao i intimnostima linog i porodinog karaktera sauva kao tajnu Eutanazija se otro osudjuje i smatra lanim humanizmom Naelo pruanja hitne pomoi svakom bolesniku bez obzira na situaciju u kojoj se nalazi zdravstveni radnik Sveto pravilo medicinske etike prvenstveno ne nakoditi bolesniku

Samohvalisanje i reklamiranje nije u duhu medicinske etike i kao takvo se osudjuje

Zdravstveni radnici osudjuju pobaaj i zalau se za sprovodjenje kontracepcije i planiranje porodice

MORALNO-PSIHOLOKE OBAVEZE ZDRAVSTVENIH RADNIKA PREMA BOLESNICIMA

jezgro predmeta medicinska etika u njemu se daju vrlo konkretni saveti kako se sa moralno-psiholokog aspekta treba ophoditi prema bolesniku, kako treba potovati linost bolesnika i kako se realizuje specifini intervju zdravstveni radnik bolesnik vetina voenja dijagnostiko terapijskog dijaloga sa pacijentom je vetina koja se ui u psihijatriji, ali je vano ukazati na povezanost etikih naela sa psiholokim karakteristikama i reakcijama bolesnika

BOLESNIK KAO OBJEKT LEENJA

Bolesnik je i objekat i subjekat leenja, no i on i zdravstveni radnik imaju isti cilj: to bre leenje Pored ve poznatog pravila primum non nocere, postoji i drugo vano etiko naelo: primum est adiuvare tj. prvo je pomoi bolesniku Put do tog cilja je izgraen i usklaen na poverenju izmeu bolesnika i zdravstvenog radnika a osnova tog poverenja je dobronamernost (u odlukama i postupcima u odnosu na pacijenta zdravstveni radnik iskljuivo treba da se rukovodi brigom za njegovo zdravlje) U nizu medicinskih procedura i intervencija na bolesniku, esto se zaboravi linost samog pacijenta (u brojnim skopijama, glikemijama, auskultacijama, koje se odvijaju kao na proizvodnoj traci, psiholoke karakteristike bolesnika i njegova linost se esto i lako zanemare) Zdravstveni radnik je duan da prihvati bolesnika kao oveka, sa svim njegovim pozitivnim i negativnim individualnim karakteristikama i crtama linosti. Kada se oboleli, ili onaj koji ima neke tegobe, javi zdravstvenom radniku lekaru, lekar s njim vodi razgovor koji je jedinstven u svojoj vrsti, ne samo zbog toga to predstavlja osnov odnosa bolesnik zdravstveni radnik, nego i stoga to je u mnogim sluajevima sam po sebi lekovit. Dananji zdravstveni radnici kao da nemaju dovoljno vremena za razgovor sa bolesnikom (oni se, jednostavno, otuuju od bolesnika: trae i nalaze bolesti, a ne vide bolesnika. U potrazi za prouzrokovaima bolesti, polazei od bolesti koja je pred nama, zaboravlja se da bolest bez bolesnika ne postoji

 esto se pacijent osea bespomono pred zdravstvenim radnikom, lien dostojanstva odela i zvanja, primoran da nepoznatom oveku iznosi iz sebe i najskrivenije tajne, pa mu zbog svega toga treba pruiti ljudsku ruku saoseanja i razumev anja, uputiti mu blag pogled i toplu re Medicinska etika i ljubav prema drugom ljudskom biu nisu dovoljni za osvarivanje etikih i deontolokih obaveza zdravstvenih radnika prema bolesnicima. Potrebno je detaljnije razumeti oveka, a to podrazumeva i odreena znanja iz psihologije (zdravst veni radnik koji ne voli svoj posao, koji je ravnoduan prema obolelom i prema ljudima uopte, koji psiholoki ne razume drugo lju dsko bie je profesionalno zlo). Pacijent kao ovek ima svoje vrline i mane, svoj temperament i karakter, znanje i navike, svoje opredeljenja prema materijalnim i politikim uslovima ivota ovek nema samo telo, on ima i duu, koju u radu sa telom bolesnog oveka nikada ne smemo zanemariti Dopadalo se to nama ili ne, ali zdravstveni radnici ipak treba da ugaaju bolesniku, vodei rauna da u toj komunikaciji ne bude boleive popustljivosti ili oigledne drskosti - bolesnika treba psiholoki razumeti, ali ne na utrb svojih profesionalnih principa (pacijenti se nekada ponaaju prema posleniku u zdravstvu kao prema prodavcu: hou EKG, prepiite mi te i te lekove, dajte mi uput ili bolovanje, izmerite mi pritisak i slino - popustiti takvim bolesnicima je oigledna greka i znailo bi udaljavanje od medicinske deontologije) Prvi kontakt tj. susret zdravstvenog radnika i bolesnika esto je od presudnog znaaja za dalji odnos. Smatra se da je prvi utisak o oveku u 80 odsto sluajeva i presudan (prva re i postupak, izgled, boja glasa sve su to detalji koji su izuzetno znaajni). Iz blagonaklonog uzajamnog odnosa zdravstveni radnik se ispunjava oseanjem line sree, to je najvredniji honorar za rad. Arogancija, netaktinost, urba i gledanje u sat, bezlian odnos prema pacijentu ubijaju poverenje u nauku i magijsku mo med icine. Veoma je neprikladno poistoveivati oveka sa njegovom boleu, npr. rei onaj dijabetiar, uremiar. Jo manje je etiki o pravdano rei coram publico, odnosno pred bolesnikom da je to mnogo interesantan sluaj ili veoma zanimljiv sluaj, kao to se esto uje u praksi nekih kliniara.

 Nijednim gestom ne sme se skrnaviti dostojanstvo bolesnika - rei upuene bolesniku treba da budu podrka i da jaaju elju za ozdravljenjem. Etiki je neispravno poistoveivati bolesnika sa krevetom, npr. br. 7, 3 ; nedoputeno je bolesnike obeleavati izrazima onaj debeli, onaj uti ili onaj mravi, ili onaj eera . Svakom bolesniku se treba obraati sa Vi i oslovljavati ga punim imenom ili prezimenom (lino ime je najlepa muzika na svim jezicima sveta) U komunikaciji sa bolesnikom zdravstveni radnik treba da se trudi da zadobije njegovu psiholoku Intimnost, treba mu prii toplo, ljudski, ali ne treba preterano insistirati na detaljima iz ivota bolesnika, naroito ne u intimnoj sferi - osim u ginekologiji ili psihijatriji i ne vie nego to je to potrebno za dobru komunikaciju EMPATIJA - Ispravan etiki stav zdravstvenog radnika podrazumeva zastupanje stava empatije prema svima, bez obzira na subjektivno doivljavanje svakog bolesnika pojedinano ta se, zapravo, podrazumeva pod stavom empatije? injenice iz psihologije nas ue da se meu ljudima uspostavljaju razliiti emocionalni odnosi , neke volimo, neki su nam simpatini u veoj meri, prema nekima smo ravnoduni, dok prema izvesnima oseamo antipatiju To je sposobnost da emocijama razumemo drugo ljudsko bie (naroito neverbalno), to je sposobnost unoenja sebe u miljenja, oseanja i delanja druge osobe, sposobnost doivljavanja oseanja druge osobe U medicinskoj praksi to je blagonaklon stav prema bolesniku, koji podrazumeva sposobnost uivljavanja u stanje bolesnika, vrei zdravstvenu delatnost, nedoputeno je gestom, pogledom, osmehom, reju ispoljiti taj nejednak stav prema razliitim osobama, pogotovu bolesnicima Empatija zahteva da se celokupnim obraanjem bolesniku racionalno ispoljava stav blagonaklonosti i simpatije prema svima, bez obzira na stvarno unutranje doivljavanje u datom trenutku

 Zdravstveni radnik nikada ne sme da gleda bolesnika sa visine, smatrajui sebe boljim i drugaijim od njega , on ne sme nikada da uini bilo ta to bi ponizilo bolesnika!
Behterev je napisao: Ako se bolesnik posle razgovora sa lekarom ne osea bolje, onda to nije lekar. Znaenje rei se jo bo lje vidi u arapskoj poslovici: Rana, nanesena noem, zacelie, a jezikom ne! Poznata je Ezopova pria: gospodar je hteo da nagra di neim najlepim na svetu Ezopa i bio je iznenaen kada je ovaj zatraio da mu kupi jezik. Zauenim gospodaru Ezop je objasni o da je jezik neto najlepe na svetu, jer jezikom, tanije govorom, iskazujemo svoju ljubav, vernost, nenost... Godpodar je ele o da uje od Ezopa ta je po njemu najrunije na svetu? Ezop je opet izabrao jezik, jer se njime iskazuju mrnja, zloba, zavist... Hipokratu se pripisuje da je rekao: Ako od nekoliko lekara jedan lei travama, drugi noem, a trei reima, onda se pre svih obrati onom koji lei reima Ubediti pacijenta reima ponekad je ravno dejstvu najboljeg leka, ali se mora strogo voditi rauna ta, kome i kako treba kazati, to je specifina vetina koja se dugo ui i zdravstveni radnici su duni da njome ovladaju. Posebno se mora obratiti panja da se ne upotrebljavaju u govoru tzv. verba nociva (rei koje oteuju), Prikazivati stanje teim nego to jeste, u stvari, prestravljuje bolesnika. (ne znaju svi bolesnici za narodnu indijsku mudrost: Moemo se bojati oca, majke, druga i uitelja, ali ne moemo imati stra h pred lekarom, jer je on za bolesnog i majka, i otac, i drug, i uitelj) Zdravstveni radnici, naroito lekari, skloni su da oboljenje prikau teim i opasnijim nego to jeste, da bi kasnije veliali svoj terapeutski rezultat (esta je pojava da se uje od bolesnika kako mu je taj i taj lekar malte ne spasao ivot iako bolest nije bile nijednog trenutka tako opasna po sam ivot pacijenta) Hranjenje sopstvene sujete i potreba za gratifikacijama te vrste su, na alost, veoma karakteristini za pojedine zdravstvene radnike

BOLESNIK KAO SUBJEKAT LEENJA

Izmeu zdravstvenog radnika i pacijenta treba da postoji uzajamno poverenje, to podrazumeva da i bolesnik, kao subjekat leenja, ima izvesne obaveze, koje se same po sebi, a priori, podrazumevaju i na koje zdravstveni radnik s pravom rauna. Pre svega, oekuje se od bolesnika da e rei svu istinu, da e biti otvoren i poten, postupati po savetu lekara i drati se nje govih uputa, da ga nee zbunjivati saveti sa strane, da e biti strpljiv u oekivanju ozdravljenja, da e platiti zdravstvene usluge na nain koji je propisima regulisan. Posebno se oekuje od pacijenta da razume zdravstvenog radnika kao oveka, koji ima i svojih linih brig a i problema Pacijent oekuje od zdravstvenog radnika da ga lei po najnovijim znanjima i u skladu s etikim naelima medicinske vetine Svaki zdravstveni radnik, lekar pogotovo, duan je da zna savremena dostignua medicine. Dananji lekar mora biti sposoban da nae i primeni lek ako postoji, ili da ga naelima savremene medicinske nauke otkrije, proveri ili primeni, sve ono to sa vremena medicina zna, mora i on znati!. Nita nije opasnije od loeg lekara i velika je nesrea za bolesnika da ga lei lekar neznali ca - savest bez znanja je beskorisna.

Osetljivost, ak vrlo iskrena, ako krije nestrunost, opasna je! Zato je moralna obaveza zdravstvenog radnika da svakom bolesniku prui najvii mogui nivo medicinskog tretmana Od zdravstvenog radnika bolesnik oekuje da bude iskreno obaveten o stanju svoga zdravlja, podatke o dijagnozi i prognozi daje iskljuivo lekar - to pravo je strogo ogranieno na lekara i ne moe da se ovlasti bilo ko drugi
Etika dunost i obaveza zdravstvenog radnika je da obavetava promiljeno, sa odgovarajuom obazrivou, o dijagnozi i prognozi bolesti Posebno interesantna tema je da li rei bolesniku istinu da boluje od neizleive bolesti? Kod nekih ljudi radoznalost se sama zaustavlja pred vratima iza kojih su muna razotkrivanja, ima pacijenata koji oigledno ele da budu prevareni, i koje bi poz navanje kobne istine slomilo, a ima, meutim, i ljudi kojima je neizvesnost tea nego li najcrnja izvesnost Miljenja o saoptenju istine bolesniku o neizleivoj bolesti su podeljena. Neki smatraju da bolesniku treba saoptiti istinu , da je to moralno pravo da bolesnik bude autentino obaveten o svom zdravlju a to miljenje naroito zastupaju pravnici, koji smatr aju da svaki ovek ima pravo na istinu, da bolesnik uvek ima pravo da zna stanje svoga zdravlja.

 Kada su u pitanju obine bolesti, sigurno da treba saoptiti istinu bolesniku, ali kada su u pitanju maligna oboljenja i ostale neizleive (infaustne) bolesti, gde medicina danas ne moe efikasno da pomogne, onda se lekar nalazi pred stranom dilemom
Zastupa se stav da je najpre neophodno dobro proceniti linost bolesnika Ako procenimo da je linost dovoljno jaka da istraje i odoli iskuenju da digne ruku na sebe kada sazna da boluje od neizlei ve bolesti, omoguiemo joj, ali opet postupno, da nasluti i tu najgoru mogunost U protivnom, treba negovati stav pia fraus dobronamerne lai, u interesu ouvanja psihikog integriteta, bolesnika treba svesno obmanjivati

PRINCIPI KOMUNIKACIJE ZDRAVSTVENI RADNIK BOLESNIK

Verbalna i neverbalna komunikacija. Ljudi meu sobom opte, pre svega, govorom, verbalnom komunikcijom, i to je osnovni nain optenja meu ljudima. Dobra komunikacija, naroito struna komunikacija na nivou medicinskog intervjua, vie je umetnost nego nauka, vie vetina koja se uenjem i praksom usavrava, nego dijalog koji se odvija proizvoljno i bez cilja U cilju to efikasnije komunikacije na relaciji zdravstveni radnik bolesnik potrebno je imati pripremljenu listu pitanja, koja obezbeuje, izmeu ostalog, i oseanje sigurnosti zdravstvenom radniku u odnosu sa bolesnikom Svaka medicinska disciplina ima specifinu listu pitanja koju zdravstveni radnik postavlja bolesniku da bi efikasnije, sigurn ije i strunije obavljao sve poslove dijagnostike i leenja Meutim, govor sam po sebi nikad nije dovoljan da izrazi ono to se eli rei, pa se ljudi slue i drugim znacima: naglaavaj u pojedine glasove ili rei, prave pauze, menjaju ritam govora i sl. Oni neverbalni znaci su veoma vani, jer nekada otkriju vie no to se reima kae, a daju i taniji smisao reima

 Neverbalna komunikacija je emocionalna komunikacija i ona je esto iskrenija, jasnija i potpunija nego verbalna. Rei su neretko i diplomatija, to znai ne uvek i iskrene, ali je zato govor tela teko prikriti, jer iza njega stoji autonomni vegetativni nervni sistem, kojim, sopstvenom voljom, nije uvek lako upravljati. Prihvatanje neke poruke ne zavisi samo od njenog sadraja nego i od odnosa osobe koja poruku iznosi prema samoj toj poruci, a i od odnosa te osobe prema onome kome tu poruku iznosi. Treba znati da je svaka komunikacija dvosmerna, hteli mi to ili ne, to znai da i primalac poruke na poseban nain podstie sagovornika.

Konstruktivna i nekonstruktivna komunikacija

U boljem sporazumevanju izmeu ljudi veoma je znaajno da postoji potpuna saglasnost verbalne i neverbalne komunikacije. Primer nekonstruktivne komunikacije je tzv. double bind duple poruke, to je zapravo istovremeno slanje meusobno kontradiktornih i ponitavajuih poruka, ali na razliitim nivoima komuniciranja (verbalnom i neverbalnom) a rezultat je tota lna zbunjenost i nesnalaenje. Konstruktivna komunikacija je ona koja je skladna, jezgrovita, pozitivna, jasna, realna, obzirna p rema partneru, prijemiva za razliitost miljenja, otvorena, iskrena, potena, taktina. To je komunikacija u kojoj se i slua, a ne samo namee svoj stav, u kojoj se izbegava prigovaranje, bockanje, povien ton, ismejavanje i duhovitost na tui raun

Devet pravila dobre komunikacije

biti iskreno zainteresovan za druge ljude smeiti se imati na umu da je ime oveka najslai i najvaniji zvuk na svim jezicima biti dobar slualac i podsticati druge da govore o sebi govoriti stvari koje su od interesa za drugu osobu uiniti da se druga osoba oseti vanom i initi to iskreno saglaavati se sa miljenjem sagovornika, ali ne po cenu odstupanja od svojih sutinskih stavova povremeno dotai sagovornika, ali ne sa dozom neukusa i manuelnog napastvovanja neslaganje manifestvovati na eufemistiki nain

 Zdravstveni radnik i bolesnik komuniciraju izmeu sebe, unosei u tu komunikaciju sve svoje osobine, mane i vrline. Zdravstveni radnik se esto sree sa pacijentima koji ispoljavaju agresivna ponaanja a ovakva ponaanja izazivaju kontraagre siju. Oseanja kontraagresije kod terapeuta moraju biti sublimirana i nikada ne smeju da budu ispoljena u formi koja bi opteretila dobru komunikaciju sa bolesnikom. Zdravstveni radnik u kontaktu sa pacijentom mora prvenstveno da misli na meuljudske odnose i psihodinamske faktore koji utiu na njihovu komunikaciju i koje dovode do razliitih promena u ponaanju podjednako kod njega samog i kod njegovog pacijenta.

Transfer i kontratransfer
Tokom dugotrajne komunikacije zdravstveni radnik bolesnik uspostavlja se jedan specifian odnos, koji se, govorei jezikom psihoanalize, naziva transferna situacija Transfer je mehanizam kojim pacijent reaguje na terapeuta kao da je on znaajna figura iz pacijentove prolosti, npr. roditelji, nastavnik, stariji brat U toku svesnih ili nesvesnih komunikacija pacijent prenosi na terapeuta one emocije koje je imao nekada prema vanim linostima iz svoje prolosti Mogu je pozitivan i negativan transfer. O pozitivnom transferu govori se kada su te emocije tople, prisne i prijatne, a negativan transfer podrazumeva prenos neprijatnih emocija i doivljavanja Kontratransfer je termin za mehanizam kojim terapeut reaguje na pacijenta kao da je on ili ona neka linost iz terapeutovog intimnog, linog ivota Pozitivan kontratransfer znai da smo sa pacijentom uspostavili komunikaciju empatije, to je nesumnjivo dobro za proces leenja Negativan kontratransfer podrazumeva da nas taj pacijent asocira na neto neugodno, neprijatno, podsea na nae frustracije, neugodne nesvesne fantazije ili neku linost iz nae blie okoline sa kojom nemamo dobar kontakt, npr. neki zdra vstveni radnici imaju gotovo uvek negativne emocije sa alkoholiarima ili narkomanima, to ukazuje na njihove nerazreene konflikte u vezi sa bolestima zavisnosti I odreena somatska bolest moe da razbukta nae negativne emocije, jer nas moda podsea na identinu bolest neke drage osobe ili nas samih!

INFORMISANI PRISTANAK
Obaveza lekara da obavesti pacijenta o nainu leenja pri emu se ostavlja sloboda izbora i samoodluivanja Veina lekara smatra da pacijenta ne treba detaljno obavetavati o svim rizicima leenja U praksi je na delu trominutna medicina to znai da je nedostatak vremena za razgovor glavni razlog oskudnog objanjenja Kod nove medicinske etike nema mesta za stav da obavetenje pacijenta relevantnim injenicama predstavlja gubitak vremena sa tezom da pacijent ionako nee razumeti lekara Zakon o zdravstvenoj zatiti Republike Srbije izriito propisuje u l.10: Hirurke i druge medicinske intervencije, ako zakonom nije drugaije odredjeno, mogu se preduzeti samo po prethodnom pristanku obolelog ili povredjenog lica, odnosno njegovog roditelja, usvojioca ili staraoca ako je to lice maloletno ili lieno poslovne sposobnosti Re je o svim oblicima medicinskih zahvata koji se obavljaju u cilju leenja, dijagnoze ili zatite od bolesti Saglasnost pacijenta je po svojoj prirodi izjava volje da se u okviru leenja sme uticati na odredjen nain na njegov fiziki i psihiki integritet Informisani pristanak na leenje podrazumeva da ga je dao pacijent koji je za to sposoban da je njegovo psihiko stanje i sposobnost rasudjivanja takvo da se ne dovodi u sumnju Za maloletna lica potrebna je saglasnost roditelja Pristanak na medicinsku intervenciju moe biti dat usmeno ili pismeno pri emu pismeni pristanak ima vei znaaj zbog potrebe dokazivanja u sluaju eventualnog spora Obaveza davanje informacije pacijentu je etika obaveza lekara i on procenjuje koliko informacija pacijent moe psihiki da podnese

 U sluaju odbijanja intervencije ili kada pacijent zahteva da prekine zapoeto stacionarno leenje zakonodavac nalae obavezu obavetavanja pacijenta o moguim posledicama tog odbijanja, dok sve ostale informacije preputa slobodnoj oceni lekara Lekar moe da preuti neke informacije ukljuujui dijagnozu bolesti ukoliko proceni da to nije u interesu pacijenta (ako je emotivno labilan ili e to pogorati njegovo stanje) Pravo na istinu ima onaj bolesnik koji to moe da podnese i da se prema njoj razumno odnosi Davno je uoeno da lekarske lai koje zvue optimistiki imaju ogromnu terapijsku vrednost i lekar koji ne zna da se njima slui moe se smatrati da je promaio profesiju Pretpostavljeni pristanak potrazumeva situacije u kojima zbog hitnosti preduzimanja medicinske intervencije nije mogue dobiti pristanak ali bi se on, pri objektivnom poimanju svih okolnosti mogao oekivati Na pretpostavljeni pristanak pacijenta lekar se moe pozvati i u tom sluaju nee odgovarati ukoliko su operacija ili neki drugi tretman neodloni Medjutim, ako je pacijent pristanak prethodno uskratio znajui za anse i rizike leenja onda nastaju problemi u situacijama kada je stanje toliko pogorano da vie nije sposoban da sam odluuje Slino je i u sluaju neuspelog pokuaja samoubistva etika naela dozvoljavaju da lekar sme preduzeti intervenciju poto se volja za ivotom lica bez svesti podrazumeva

VEITE I VELIKE ETIKE TEME I DILEME

EUTANAZIJA
Izraz eutanazija potie od grkih rei eu dobro sa prizvukom lako thanatos smrt Slobodno prevedeno eutanazija bi znaila ubistvo iz milosra pomaganje u umiranju pravo na zadavanje bezbolne smrti neizleivom bolesniku

Situacije u kojima se postavlja problem eutanazije

1.Kada neizleivi bolesnik, koji ne moe vie da podnosi svoje stanje, a sam nije sposoban (zbog teine oboljenja) da izvri samoubistvo, trai da to uini zdravstveni radnik 2.Kod neizleivih bolesnika u tekom stanju, bez svesti i sposobnosti samostalnog rasuivanja a okolina, lekari i porodica procene da dalje odravanje ivota nema smisla jer se svesne funkcije ne mogu povratiti 3.Kod dece roene sa tekim anomalijama gde se roditelji pojavljuju kao lica koja trae eutanaziju

Aktivna, pasivna i socijalna eutanazija

Aktivna ili direktna eutanazija
dogaa se kada se neizleivom bolesniku da neko sredstvo kojim se direktno izaziva smrt te osobe (obino prevelika doza nekog opijata) i gotovo bez izuzetka je zabranjena u svim zemljama

Pasivna eutanazija
predstavlja neprimenjivajnje svih metoda leenja u datoj situaciji pa kao posledica takvog akta nastaje smrt; proputanje dunosti u pravu se izjednauje sa injenjem pa i pasivna eutanazija propustom pruanja dune pomoi predstavlja takoe zabranjeno usmrenje

Socijalna eutanazija
Predstavlja vid pasivne eutanazije kod koga se stari, neizleivi bolesnici pre vremena otputaju kui iz bolnice, pri emu se njihova intenzivna nega svodi na minimum, to na svoj nain ubrzava umiranje
Pojam negativne eutanazije (npr. ostavljanje vee koliine barbiturata na sto pored bolesnika) Predstavlja jednu vrstu navoenja na samoubistvo (samoubistvo nije krivino delo ali veina zakonodavstava navoenje na samoubistvo smatra krivinim delom) Da li e se u sudskoj praksi eutanazija smatrati kao olakavajua okolnost stvar je procene suda tokom procesa Sudska praksa u celom svetu pokazuje oigledan raskorak izmeu zapreenosti kazne za ovo krivino delo i blagosti kanjavanja tj. najee se deavaju oslobaajue ili uslovne presude imajui u vidu milosre kao motiv

Istorijat eutanazije O eutanaziji su pisali stari Grci i Rimljani Neki narodi imaju obiaj da obolelima i iznemoglima ubrzaju umiranje (Eskimi navodno ostavljaju stare same u snegu; diskutabilan je obiaj lapota u naoj zemlji gde se takoe olakava umiranje starim osobama) Najokrutniju formu i realizaciju eutanazija je dobila 1935 godine na zasedanju nemake nacionalistike stranke (tokom II svetskog rata pod vidom eutanazije ubijeni su mnogi neizleivi i duevno oboleli ali i politiki protivnici oglaavajui ih umno poremeenim osobama) Argumenti zagovornika eutanazije Veina autora je nedvosmisleno saglasna da je aktivna eutanazija nedozvoljena, da je isto to i ubistvo, istina iz milosrdnih pobuda, pa je u mnogim krivinim zakonima i kvalifikovana kao ubistvo sa olakavajuim okolnostima Koplja se lome oko pasivne eutanazije (reenice poput : pravo na vlastitu smrt, ovek ima pravo na ivot, ali i na smrt, lekar treba da produava ivot dokle god je to mogue ali ne bi trebalo da produava umiranje pokuavaju da poveaju broj zagovornika eutanazije) Savremena medicina je danas u stanju da sredstvima intenzivne nege dugo odrava terminalni stadijum, pa zagovornici eutanazije, smatrajui da je to nekorisno lansiraju parolu ovek ima pravo na dostojanstvenu smrt. Po njihovom shvatanju produenje ivota po svaku cenu je besmisleno, jer nije nita drugo do produenje patnji i produenje umiranja (ako se neki bolesnik nalazi u zavrnom stadijumu raka na pluima sa brojnim metastazama i u meuvremenu dobije upalu plua ili mu za trenutak prestane rad srca da li je adekvatno vriti masau ili energino leiti antibioticima upalu plua da bi mu se omoguilo da umre kroz desetak dana od raka na pluima). Prema pristalicama pasivne eutanazije besmisleno je i beskorisno odravati ivot aparatima za produenje rada srca i disanja kad se ve utvrdilo da je mozak nepovratno oteen.

 Te poslednje dileme su na izvestan nain reene uvoenjem pojma cerebralne smrti koja se utvruje nultom linijom na elktroencefalografskom aparatu Ovim se otvara novo pitanje da li dozvoliti, u sutini, aparatu da odredi smrt, nije li to dalja dehumanizacija medicine (granica ivota je do sada bila do poslednjeg daha i do poslednjeg otkucaja srca a sada je do poslednjeg elektroencefalografskog talasa) Osnovni teorijsko-etiki problem oko eutanazije je stav nae civilizacije prema pojmu smrti i ivota uopte, odnosno vrednog ivota, da li prihvatiti kao pravilo potovanje apsolutne vrednosti ivota ili potovanje kvaliteta ivota? S druge strane neki misle da je samo odreen ivot vredan ivljenja to bi bilo ne samo odsustvo bola ve i prisustvo Vrednosti. Dosadanji istorijski razvoj drutva uvaavao je ivot bez obzira kakav on bio. ivot kao takav bezuslovno ma vrednost pravo na ivot je elementarno pravo, ono je apsolutno prirodno pravo oveka i ispred je svakog drugog prava U novije vreme civilizacija ide u pravcu sve veeg individualizma, nain ivota se preputa individui, pa ona sama treba da odlui o kvalitetu sopstvenog ivota, odnosno smrti Sada dolazimo na teren apsolutne relativnosti ko je taj ko e da kae kakav je to ivot dostojan ivljenja, ta je to to vredi ivota? Kada lekar zakljui da je jedan sluaj beznadean,mora biti siguran da ne namee sopstvenu ocenu o tome kakva bi trebalo da bude sadrina ivota on ima svoj sistem vrednovanja, on je takoe ljudsko bie sa svojom sveu

RAZLOZI PROTIV EUTANAZIJE

1.Prvi razlog MOGUNOST ZLOUPOTREBE
Ne moemo da pihvatimo da pojedinci sa olimpijske visine donose odluke kojima bi se reavalo ta treba da se dogodi drugim ljudskim biima (ivot ili smrt), samo na osnovu toga to su strunjaci. Dati pojedincima, lekarima, suvie moi, oigledno je da se moe lako zloupotrebiti (primeri iz II s.r. su jo svei i jasno govore da eutanaziju ne treba legalizovati. Ako bi se ozakonio prekid ljudskog ivota po izriitoj elji obolelog, koliko god bi bio potreban u ovom ili onom individualnom sluaju, nije iskljueno da bi se to moglo proiriti i na sve vrste grugih oblika eutanazije na deformisanu decu, mentalno zaostale osobe, psihiki poremeene kriminalce pa bi se time otvorio put u zastraujuu degradaciju drutva

2.Drugi razlog lei u vrhunskom etikom principu medicine kao struke - ivot bezuslovno ima vrednost, bez obzira na kvalitet ivota
Dunost zdravstvenog radnika jeste da se bori za ivot a ne da pospjeuje smrt. Lekar bolesniku uvek i bez ikakvog izuzetka treba da znai nadu i spas, zdravlje i ivot. Kad bi se jednom slobodno uvelo potpomaganje umiranja neizleivih i onih koji pate, da li bi se uvek pravilno razlikovalo subjektivno od objektivnog?. Ako bolesnik mora da strepi od smrti koju mu ne donosi bolest nego saaljivi lekar, onda je sa medicinom svreno!

3. Trei razlog MOGUNOST BLAGOVREMENOG PRONALASKA LEKA

Istorija medicine poznaje takve sluajeve (TBC). Moe se desiti da ve danas ima naina i otkria koji e doneti reenje neke tajne u medicini (lek protiv raka ili AIDS-a i spas onih bolesnika koji su osueni na neminovnu smrt).

4. etvrti razlog RELATIVNOST MEDICINSKIH ISTINA

Mogunosti spontanog izleenja, iako veoma retke, ipak se dogaaju i ne moe se tako lako biti siguran da u granicama naunog saznanja nema nikakve nade u oporavak

5. Peti, najnoviji razlog protiv eutanazije, proistekao je iz zahteva da se dozvoli pravo na smrt
Logika onih koji trae pravo na smrt je sledea: ako ovek ima pravo na ivot, to isto pravo znai i pravo okonati svoj ivot ovek nije duan niti se od njega sme zahtevati produenje nepotrebnih patnji i bolova ili uniavanje usled produene i poniavajue bespomonosti. Odgovor koji pobija ovakava razmiljanja bio bi jednostavan; dobar lekar ne puta svog pacijenta da umre u bolovima savremena sredstva za suzbijanje bolova su tako mona da je svakome zaista dostupno bezbolno umiranje.

6.esti razlog - Diskutabilnost sposobnosti rasuivanja bolesnika koji su u stanju ante finem
Usled dugotrajne bolesti i patnji, rasuivanje moe da bude ozbiljno narueno, pomeranje psihikog zdravlja u pravcu depresije i smaosaaljenja takoe moe da kompromituje bolesnikovu elju i zahtev za eutanazijom, pa je razumljivo da u takvim situacijama i elja bolesnika za eutanazijom mora da bude procenjena kao neregularna

7. Sedmi razlog - Strah savremene civilizacije od procesa umiranja

Iskustva u svetu Holandija je prva i za sada jedina evropska zemlja koja je odlukom svog parlamenta legalizovala praksu eutanazije 1993 (tom odlukom se lekarima doputa da praktikuju dobrovoljnu aktivnu eutanaziju pod odreeni okolnostima) Severna Australija je prva zemlja u svetu u kojoj je izglasan zakon o ponosnoj smrti (po ovom zakonu lekar moe svom pacijentu, koji je bez nade za izleenje a u tom trenutku psihiki zdrav da prepie lek koji e mu okonati ivot, ako se predvidi da je pacijentu ostalo najvie 6 meseci ivota ili manje)

MEDICINSKA TAJNA
Najstariji medicinski zapisi zabranjivali su lekaru da odaje tajne poverene uhu, zateene oima ili nasluene umom Hipokrat je u svojoj zakletvi napisao potovau tajne onog ko mi se poveri Svi kasniji kodeksi i zakletve sadre i odredbu o uvanju medicinske tajne koja se odnosi na sve zdravstvene radnike, ali je dugo vremena to bila samo etika obaveza Francuski krivini zakon iz 1810 godine prvi put predvia kazne za odavanje tajne i skoro sve zemlje su to prihvatile (i naa), izuzev Velike Britanije, gde je to jo uvek samo moralna obaveza Specifian znaaj medicinske tajne lei u tome to na njoj poiva poverenje bolesnika u zdravstvenog radnika Bez poverenja u medicinu, koje se samo po sebi podrazumeva, uobiajeni kontakt izmeu bolesnika i zdravstvenog radnika ne bi mogao da se ostvari. Mora uvek da bude obezbeena najvea mogua diskrecija da bi bolesnik mogao da saopti i najintimnije detalje koji su ponekad znaajni za tretman.

Pod tajnom uopte smatra se znanje nekih injenica koje se ne mogu saoptiti drugim licima a da se time ne povredi linost dotine osobe ili interesi pojedinaca
Tajne se dele na, privatne, slubene i profesionalne Privatna tajna - tajna izmeu dve osobe u privatnom ivotu Slubena tajna - potie iz radnog odnosa i odnosi se na sva zaposlena lica koja ne smeju da odaju one podatke koje radna organizacija proglasi slubenom tajnom Profesionalna tajna - takoe proistie iz radnog odnosa ali je intimnije povezana sa samim procesom rada i direktno proizilazi iz naina obavljanja posla (tajna advokata, lekara, svetenika i dr.)

Medicinska tajna je istovremeno i profesionalna i slubena tajna

ta se sve u medicini podrazumeva pod pojmom medicinske tajne? Uopteno reeno to bi bili svi oni podaci koji bi pogodili pacijenta kada bi bili saopteni nemedicinskim licima Dijagnoza Ime i prezime bolesnika Nain leenja Zdravstveni radnik nije duan da uva kao tajnu podatke do kojih je doao izvan vrenja svoje profesije tj. koje je doznao od treih, nemedicinskih lica (bez obzira na to, ipak je bolje uzdrati se od prepriavanja, jer medicinsko znanje koje ima zdravstveni radnik omoguuje mu da drugaije razmilja i zakljuuje pa njegove rei imaju veu specifinu teinu) Tajna je nekad bila jedinstvena tj. postojala je samo izmeu bolesnika i odreenog zdravstvenog radnika Budui da se savremena medicina podelila u mnoge specijalnosti i budui da je prilikom medicinskog tretmana neophodna komunikacija izmeu vie zdravstvenih radnika uveden je pojam podeljene tajne Podeljena tajna - odnosi se na ekipni rad u medicini i tie se svih lanova ekipe Socijalizacijom medicine mnoge lekarske tajne postale su dostupne javnosti. Da bi se izbegle neugodnosti po bolesnika esto se koriste tzv. ifrirane kao i uslune dijagnoze. ifrirane dijagnoze Koriste se kada ne elimo da se sazna od ega boluje pacijent, bilo da to krijemo od samog bolesnika bilo od nekoga iz njegove okoline ko bi mogao da doe do lekarskog nalaza (shizofrenija, maligne bolesti, TBC i slina oboljenja esto se piu odgovarajuim skraenicama ili iframa) Uslune dijagnoze Koriste se kada ne elimo da bilo ko dozna zbog ega je pacijent leen na klinici (u istoriji bolesti se pie prava dijagnoza i naznai da je na otpusnici napisana usluna dijagnoza, koja je obino slina pravoj ali za nijansu drugaija)

USLOVI ZA ODAVANJE TAJNE BEZ KRIVINE I MORALNE ODGOVORNOSTI Naelno, tajna se moe odati u etiri sluaja koji ne povlae krivinu odgovornost 1. Kada nas sam bolesnik oslobodi uvanja tajne 2. Po nalogu suda, koji se u ovoj situaciji pojavljuje kao via instanca 3. Kada je interes zdravlja drugih lica prei i vaniji od interesa uvanja tajne 4. U sluajevima prijavljivanja pripremanja krivinog dela, izvrenog krivinog dela tj. njegovog izvrioca, dakle ako bi uvanje tajne dovelo do daljih teih posledica

ETIKI ASPEKTI VETAKOG PREKIDA TRUDNOE

Vetaki prekid trudnoe (pobaaj, abortus arteficijalis) zdravstveni radnici smatraju bioloko-medicinski, psihiki i socijalno tetnim po zdravlje ene. I pored toga, u mnogim drugim zemljama, maksimalno je liberalizovan stav pema abortusu i on je pod odreenim okolnostima dozvoljen. Osnovna naela medicinske etike jesu: borba za ouvanje ivota od njegovog zaea a ne pogoravanje postojeeg Stanja. Pozivajui se na ta naela protivnici liberalizacije vetakog prekida trudnoe ukazuju da se irokom promenom abortusa ova naela na neki nain kre. Istorijski posmatrano stavovi prema pobaaju su se menjali U staroj Grkoj doputao se pobaaj dok plod ne oivi (za muki plod 40 a za enski 60 dana!) U starom Rimu je bila propisana smrtna kazna za pobaaj ako ena umre Kanonsko pravo bilo je najotrije pobaaj je ubistvo, pa je za trudnice i poinioce bila predviena smrtna kazna Od renesanse i prosvetiteljstva poinje liberalizacija stava prema pobaaju pa se on dozvoljava ako ivot trudnice nije ugroen U naoj zemlji stav prema vetakom prekidu trudnoe je vrlo jasan i pred zdravstvenim radnicima se ne postavljaju etike dileme. U ustavu je reeno da svaka ena ima neotuivo pravo da samostalno odluuje o redosledu i broju raanja svoje dece. U skladu sa tim principom uvaava se stav da fetus ne moe da opstane izvan majine utrobe prvih meseci trudnoe, te je zbog toga on deo ene i ona ima pravo da odlui o njegovoj sudbini

 Novi propisi mnogo liberalnije obrauju ceo problem ukljuujui i odredbe o kontracepciji, sterilizaciji i vetakom osemenjavanju Implikacije oko svih oblika kontracepcije daju za pravo eni, punoletnoj i mentalno sposobnoj, da prema sadanjim propisima, do 10 nedelje trudnoe slobodno odluuje o vetakom prekidu trudnoe Posle 10 nedelje trudnoe, ako ena i dalje eli vetaki prekid, duna je da se obrati komisiji

Maloletnicama mlaim od 16 godina treba, uz zahtev za prekid trudnoe i pismeni pristanak roditelje ili staratelja
Prema Zakonu o braku i porodinim odnosima R.Srbije pravo na slobodno odluivanje o raanju dece imaju sva lica koja su sposobna za rasuivanje (donja granica ostvarivanja ovog prava nije definisana ali su miljenja da kao donju granicu treba prihvatiti 14 godina, ispod kog uzrasta se maloletnici smatraju potpuno poslovno nesposobnima) ena ima pravo da odabere ustanovu u kojoj e se izvriti prekid trudnoe a sterilizacija se prema zakonu moe sprovoditi samo kod osoba preko 35 godina ivota, naravno uz njihov zahtev Najnoviji zakon o postupku prekida trudnoe u zdravstvenoj ustanovi iz 1995 godine propisuje indikacije za vetaki prekid trudnoe koja je starija od 10 nedelja

To su etike, eugenike i medicinske indikacije

Saglasnost za prekid trudnoe starije od 10 nedelja, prema ovim indikacijama daju prvostepene i drugostepene komisije

INDIKACIJE ZA VETAKI PREKID TRUDNOE Medicinske indikacije

(podrazumevaju postojanje takvog oboljenja ene koje bi trudnoom i poroajem moglo ozbiljno ugroziti njeno zdravlje i ivot)

Etike indikacije
(ako je trudnoa ostvarena silovanjem, obljubom nad nemonom osobom, nad maloletnom osobom, obljubom zloupotrebom poloaja, zavoenjem ili rodoskrnavljenjem)

Eugenike indikacije
(kod postojanja bioloko-genetskih faktora koji oteuju fetus oboljenjem majke u prva 3 meseca trudnoe, pa se na osnovu nauno -medicinskih saznanja moe oekivati da e se dete roditi sa tekim telesnim ili duevnim nedostacima)
Ranije su postojale i socijalne indikacije koje se sada ne uvaavaju (u njih su se ukljuivale: loe materijalno stanje, vei broj dece, veliki starosni razmak izmeu dece, vanbrana trudnoa i sl.) U naoj zemlji je relativno liberalizovano pitanje abortusa to znai da propisi omoguuju eni da bez posredstva komisije u prvim nedeljama trudnoe sama odlui o izvoenju vetakog prekida Propisi u naoj zemlji predstavljaju korak dalje u pravu oveka da slobodno odluuje o nainu organizovanja sopstvenog ivota, tanije samostalno donoenje odluke o broju i redosledu raanja dece kao fundamentalnom egzistencijalnom pitanju svakog pojedinca i porodice

ETIKI PROBLEMI U VEZI SA TRANSPLANTACIJOM ORGANA

Presaivanje tkiva i organa praksa je vrhunskih medicinskih ustanova,zahvaljujui kojoj mnoge osobe,ranije osuene na prerano umiranje,normalno ive i rade Iako je operativna tehnika transplantacije stara preko 60 godina, njena opta primena je bila odloena zbog neugodne pojave odbacivanja kalema. Pronalaskom novih lekova za suzbijanje imunolokih mehanizama,kojima organizam reaguje na strane materije unete u njega, uinjen je veliki korak napred u ovoj oblasti

Danas se uspeno presauju bubrezi,ronjaa,delovi koe i kostiju,srce, jetra a ine se pokuaji i sa drugim organima
Da bi olakao primenu ovog dostignua nauke i tehnike velik broj zemalja je doneo zakone kojima se preciziraju uslovi pod kojima se organi za presaivanje mogu uzimati sa ivih lica i sa umrlih

1.TRANSPLANTACIJA ORGANA UZETIH SA LEEVA

Pijetet prema umrlima koji podrazumeva oseanje potovanja prema uspomeni na umrlo lice,povlai za sobom i nepovredivost lea. Postoje norme o odreenom nainu postupanja sa umrlom osobom kojima je cilj ouvanje ljudskog dostojanstva, kako umrlog tako i njegove porodice i blinjih. Te norme zahtevaju da se potuje celovitost lea i da se on celovit, podvrgne postupku sahrane (ili spaljivanja)
Sa druge strane, postoji i norma prema kojoj je ivot oveka najvea vrednost Ove dve norme dolaze u sukob kada se radi spasavanja ivota mora uzeti organ sa lea. Norma o spaavanju ivota treba da prevagne u tom sukobu ali to, bar kod blinjih umrle osobe, moe da izazove nedoumice. Zato je znaajno, sa aspekta presaivanja iriti stav da priroda ne poznaje integritet lea jer je proces truljenja, svialo se to nama ili ne, veoma brz

Kada je re o presaivanju organa sa umrlih, postoje dva pitanja koja treba regulisati

Saglasnost davaoca organa (prethodnim zavetanjem ili posle smrti saglasnost lica njemu bliskih)
Merodavno utvrivanje smrti

SAGLASNOST DAVAOCA ORGANA

Delovi tela sa umrle osobe mogu se uzimati ako se umrla osoba za ivota nije tome izriito protivila odnosno ako se tome izriito ne protive roditelji, brani drug ili punoletno dete umrlog Propis naglaava tzv. negativni nain pristanka (moe se uzeti ako se umrli za ivota tome nije protivio) U nekim zemljama jo uvek se insistira na formalnom pristanku, bilo donatora bilo njegove porodice (unapred obeano dobrovoljno davanje organa posle smrti)

MERODAVNO UTVRIVANJE SMRTI

Da bi transplantat uspeo neophodno je da se uzme neposredno posle smrti neki put rad tog organa ne sme da se zaustavi ve se vetaki odrava (ovo poslednje zaotrava pitanje jasnog trenutka smrti) Da se ne bi dogodilo da medicinska ekipa uzme pre vremena organ za transplantaciju, definisano je prema deklaraciji u enevi pet kriterijuma za dijagnozu smrti: svaki gubitak veze sa spoljnim svetom potpuna muskularna mlitavost i arefleksija prestanak spontanog disanja pad krvnog pritiska po prestanku njegovog vetakog odravanja potpuno prava EEG linija,dobijena ak i pod stimulacijom,uz valjane tehnike garancije

Savremena reanimacija unela je promene u definiciju smrti uvodei pojam klinike i kortikalne smrti Klinika smrt - apneja i potpuni kardijalni arest s potpunim prekidom cerebralne aktivnosti (to je tzv.rani period smrti u kojem se blagovremenim zapoinjanjem reanimacije mogu obnoviti funkcije svih vitalnih organa, ukljuujui i funkcije mozga) Cerebralna smrt nepovratno oteenje mozga, posebno neokorteksa (veina zemalja, ukljuujui i nau prihvatila je definiciju smrti u smislu smrti mozga) Najvaniji doprinos pojmu cerebralne smrti dao je 1968 godine Harvardski komitet koji je utvrdio sledee kriterijume: nedostatak opaanja i reagovanja nedostatak telesnih pokreta i disanja nedostatak refleksa ravna linija na EEG

2. PRESAIVANJE ORGANA SA IVIH DAVALACA

Postoje etiri uslova koji se moraju zadovoljiti kod ovog vida transplantacije

1. P r i s t a n a k d a v a o c a
Ne sme biti primenjen nikakav akt prinude ili pritiska od strane pretpostavljenih ili roaka Vai samo odluka doneta dobrovoljno, na osnovu zrelog razmiljanja psihiki zdravog odraslog lica Dobrovoljno mogu da izraze svoju volju samo lica koja su i sama slobodna, to dakle nisu u stanju da uine uhapenici, ratni zarobljenici a neki smatraju i lica na odsluenju vojnog roka

2. P r i s t a n a k n a p r i m a nj e t k i v a i o r g a n a
Nema pravo da daje pravni zastupnik, to mora uiniti lino sam pacijent primalac organa Lica u besvesnom stanju, maloletna kao i lica duevno obolela ne mogu da daju pristanak na primanje ili uzimanje organa Pristanak treba da se da u pisanoj formi

3. M e d i c i n s k a o p r a v d a n o s t
Zahvat presaivanja mora da bude preduzet u terapijske svrhe Treba da bude hitne prirode Treba da bude preduzet kao poslednje sredstvo leenja Ne sme da ugroava ivot davaoca organa ili da mu nanese trajno oteenje zdravlja

4. Srazmernost davaoevog rizika i izgleda da presaivanje uspe

Nije dozvoljeno oteivati zdravlje davaocu organa a da su nejasni izgledi da e se pomoi obolelom tj.primaocu

ETIKI PROBLEMI U POJEDINIM MEDICINSKIM DISCIPLINAMA

LIEZON-KONSULTATIVNA PSIHIJATRIJA
Ako termin psihosomatski oznaava udeo psihikih poremeaja u nastanku odredjenih somatskih oboljenja, onda termin somato psihiki oznaava pojavu psihopatolokih fenomena koji prate odredjena somatska oboljenja pojava panike i straha od smrti kod infarkta miokarda, pojava depresije ili suicidalnih ideja kod invalidnosti ili raka, stida kod polnih bolesti itd.
Psihijatrija je usko povezana sa somatskom medicinom i zahteva potrebu ukljuivanja psihijatara u tretman odredjenih somatskih oboljenja psihijatar je neophodan konsultant na odeljenjima drugih grana medicine i bavi se tretmanom psihosomatskih i somatopsihikih poremeaja Lekari u tzv.somatskoj medicini esto zaboravljaju da bolesnik ima i duu a ne samo telo koncentrisani su na oboleli organ, na laboratorijske i druge analize U medicini treba negovati holistiki pristup baziran na trojstvu telo,psiha i sredina Bolest je sumar tih faktora i ne postoji nezavisno od oveka

Lipovski je 1975 godine dao 8 naela koji predstavljaju osnovu za razumevanje somatopsihikih poremeaja: Somatska bolest izaziva metabolike poremeaje u mozgu to dovodi i do odredjenih psihopatolokih promena Bolest ima za bolesnika svesno ili nesvesno subjektivno znaenje Utie na slabljenje bolesnikovih sposobnosti da zadovolji svoje line potrebe i ciljeve Pogorava nereene intrapsihike konflikte Slabi sposobnost bolesnika da udovolji zahtevima svoje socijalno-ekonomske uloge, naruava njegov socijalni status Dovodi do promene unutranjih i spoljanjih ulnih podsticaja Dovodi do izmene slike tela (bolesti kimenog stuba, lok.aparata) Naruavanje obrasca spavanje-budnost, obogauje psihopatoloku simptomatologiju

Reakcije bolesnika na somatsku bolest

Anksioznost bolesnikova radoznalost prema prognozi bolesti radja neizvesnost koju veina ljudi teko podnosi (neizvesnost je ponekad crnja i od najcrnje izvesnosti) Regresija na nivo zavisnosti od drugih Depresija Agresivnost, projekcija besa i ljutnje na druge kao i retrofleksija agresije na samoga sebe to poveava rizik od suicida

Odnos bolesnika prema bolesti moe da bude:

Aktivno-saradjujui bolesnik saradjuje sa lekarom,pridrava se uputstava,bolest je neprijatelj koga treba savladati Fajterski stav za skalu energiniji od prethodnog (ekstremno borben stav da se sa boleu moramo estoko boriti) Kapitulirajui stav bolesnik shvata bolest ali se predaje, nema nema energije za borbu i nije spreman da saradjuje tako mora da bude Izbegavajui stav negacija bolesti

Somatopsihiki problemi u pojedinim granama medicine

OFTALMOLOGIJA Oko je nesumnjivo jedan od najznaajnijih organa sa aspekta procene kvaliteta ivota stoga se na ovim odeljenjima mogu oekivati reakcije panike koje treba blagovremeno kupirati (neke osobe imaju i estetske predrasude vezane za noenje naoara to provocira njihove narcistike probleme) OTORINILARINGOLOGIJA Poznata je povezanost nagluvosti I paranoidnosti osoba koja slabije uje uvek misli da se drugi doaptavaju na njen raun; govorne mane mogu da dovedu do oseaja inferiornosti (naroito u adolescenciji), povlaenja i izolacije

KARDIOLOGIJA iroko je rasprostranjena povezanost oboljenja srca sa panikom vezanom za oseanje straha od bliske smrti obavezno davanje sedativa kao terapija u koronarnoj bolesti GINEKOLOGIJA ginekoloka oboljenja zadiru u emocionalni ivot bolesnice pa je psihijatar gotovo sastavni lan ginekolokog konzilijuma; elementi stida esto su uzrok neblagovremenog tretmana i zahtevaju psiholoki tretman DERMATOVENEROLOGIJA polne bolesti od uvek su otvarale brojna etika pitanja (medicinske tajne,restrikcije seksualne aktivnosti) a AIDS dodaje i sutinsko pitanje u medicini direktno suoavanje sa smru i odnosom prema umiruem bolesniku ZARAZNE BOLESTI ponaanje i psiholoki problemi npr. obolelih od TBC ili drugih bolesti, oseanje izolacije ONKOLOGIJA spoznaja o neizleivoj bolesti izaziva najrazliitije psihopatoloke promene depresija, suicidalne ideje, agresivno ponaanje Stav bolesnika koji moe biti aktivno-saradjujui, kapitulitajui ili izbegavajui komplikuje odnos sa zdravstvenim radnikom Stoga se smatra da dobronamerna la ima svoje puno moralno opravdanje UROGENITALNI SISTEM bolesnici kojima je operisana prostata mogu da imaju znaajne konflikte u vezi sopstvene seksualnosti, dijapazon psihikih reakcija bolesnika na dijalizi je raznovrstan i zahteva angaovanje psihologa i psihijatra HIRURGIJA hirurka intervencija esto naruava i fiziki i psihiki integritet i stoga je javljaju razliite psiholoke reakcije

LOKOMOTORNI SISTEM vea ili manja hendikepiranost moe da prouzrokuje razliite reakcije depresija, regresija, agresivnost, anksioznost
PEDIJATRIJA bolest ometa sociopsiholoki razvoj deteta i mentalno sazrevanje; odvajanje od majke ili ozbiljna bolest u ranom detinjstvu uzrok su kasnije sklonosti ka depresivnom reagovanju

ETIKI PROBLEMI U HIRURGIJI

Hirurke grane medicine imaju svoje specifinosti sa aspekta medicinske etike:

1.Hirurka intervencija
esto predstavlja rizian poduhvat i za bolesnika i za zdravstvenog radnika - stoga je odluka da li pristupiti hir.intervenciji uvek delikatna Neophodno je postojanje jasne medicinske indikacije za operativni zahvat Pacijent ni jednog trenutka ne sme da oseti kolebljivost ili neodlunost hirurga Hirurg ima pravo na razmiljanje da li je operacija potrebna ili ne ali kada jednom donese odluku o potrebi takve intervencije mora da poseduje odgovarajuu vrstinu, odlunost i sigurnost koja treba da se prenese na celu ekipu

Da bi se obavila hirurka intervencija neophodna je saglasnost bolesnika najbolje u pisanoj formi ali postoji i tzv.konkludentna saglasnost koja se takodje uvaava (naime bolesnik se obavesti o potrebi intervencije i o tome da e se ona uraditi, pa ukoliko pacijent ne odbije tu intervenciju, smatra se da je prihvatio). Ovakav nain saglasnosti Koristi se kod banalnih intervencija (vadjenje krvi, razna snimanja i sl.).
Ukoliko se radi o duevnom bolesniku tj. bolesniku kome je oduzeta tzv.svojevlast ili o bolesniku u komi potrebno je pribaviti saglasnot najbliih lanova porodice esto se zbog potrebe hitnosti intervencije ne moe pribaviti saglasnost te se pristupa operativnom zahvatu veruje se visokoj strunosti i etinosti lekara i medicinskog tima pa se time njihova odgovornost poveava (ovakve odluke potrebno je donositi konzilijarno) Operativni zahvat obavlja se uz striktno potovanje pravila medicinske vetine ime zdravstveni radnik na najbolju nain zadovoljava etika naela etiko pravilo visoke strunosti najbolje se potvrdjuje u hirurkim granama medicine Prilikom operativnog zahvata od cele ekipe se zahteva da svako svoju ulogu obavlja na najbolji nain strogo potujui pravila i propise hirurke operativne tehnike

2. Operacija koju obavlja lekar na specijalizaciji iz hirurgije

Otvara pitanje odgovornosti za eventualnu tetu koja moe da nastane kao posledica. Lekarima koji se nalaze na specijalizaciji iz hirurgije doputeno je da obavljaju i hirurke zahvate na pacijentima jer je to jedini nain da se prakti no obue za budui samostalan rad. Obuavanje se ne sme vriti na raun pacijenata jer se njemu uvek mora garantovati standardna medicinska usluga. Manjak u znanju i vetini lekara na specijalizaciji nadoknadjuje se strunim nadzorom nad operacijom koju oni izvode. Iako pacijent ima pravo da bude obaveten o svim rizicima intervencije nije obavezno da mu se kae da e u intervenciji uestvovati lekar na specijalizaciji (nije u interesu pacijenta i moe promeniti njegovo psihiko stanje kao to ni pilot ne obavetava putnike da se radi o njegovom prvom samostalnom upravljanju avionom) Pacijent, dajui pristanak, defakto zakljuuje ugovor o leenju sa medicinskom ustanovom. Ako nastupe neeljene posledice eventualnu odgovornost e snositi ustanova ali ni lekar na specijalizaciji nije potedjen ako se ustanovi da je pristao da uini neto to nije bio u stanju. Takva odvanost se u pravnoj teoriji naziva krivicom zbog preuzimanja ili prethodnom krivicom (preuzimanje izvesne delatnosti kojoj osoba nije dorasla, kojom nije u stanju u potpunosti da vlada)

3. Hitnost hirurke intervencije

Ima niz psiholokih reperkusija na medicinsku ekipu zbog ega je neophodno negovanje odredjene atmosfere i odgovarajuih medjuljudskih odnosa Veina bolesnika u hirurgiji su hitni sluajevi to nalae zdravstvenim radnicima da nikada ne gube prisebnost duha, da su staloeni i smireni tokom same operacije dramatini obrti su vrlo esti to moe da narui harmoniju hirurke ekipe Poto su ovakve intervencije este, lica koja rade u hirurkim granama mora da karakterie hladnokrvnost, sposobnost maksimalnog vladanja sobom, odsustvo paninog reagovanja u najteim situacijama. Zbog stalne uurbanosti i psihike tenzije medjuljudski odnosi treba da su dobri (vesela i relaksirana atmosfera u hirurkoj sali) te da postoji savren red i poslunost kako bi se omoguilo uspeno delovanje u najkritinijim trenucima.

 Zdravstveni radnici na odeljenju intenzivne nege izloeni su dodatnom naporu i imaju potrebu za stalnim interesovanjem za sudbinu i ishod operisanog bolesnika
Medicinska sestra je stup postoperativne nege pa njena strunost i savesnost maksimalno dolaze do izraaja

4. Iznenadnost nastanka hirurkog oboljenja

Bolesnik je nepripremljen na bolest, na operaciju i leenje u bolnici sve se odvija iznenada i neoekivano to moe uzrokovati nesporazume na relaciji zdravstveni radnik-pacijent Veliki broj ljudi se plai operacije pa je zadatak zdravstvenih radnika da izvri odgovarajue psiholoke pripreme i da ulije svojim stavom i dranjem neophodnu psihiku sigurnost bolesniku pred operaciju

Mnogi bolesnici naroito na ortopediji i traumatologiji ostaju osakaeni ili unakaeni za ceo ivot to im teko pada i na ta nisu pripremljeni
Etika je dunost zdravstvenih radnika da im prue svu toplinu i negu, da im posvete dosta vremena kako bi se privikli na nove uslove ivota pruitit im utehu i ohrabrenje u novim, nepovoljnim uslovima

ETIKI STAV PREMA BOLESNOM DETETU

Zdravstveni radnici koji se opredeljuju za rad sa decom treba da imaju poseban smisao za rad sa decom, mnogo simpatija za najmladje i spremnost da deci posvete svoje vreme i mnogo ljubavi Etika obaveza zdravstvenog radnika je da roditeljski pristupi svakom detetu, da pokae puno strpljenja u radu sa njima U radu sa decom neophodno je koristiti razna pomona sredstva (igrake) i stvoriti prijatan ambijent. Nosilac te brige u oima deteta je medicinska sestra Odvajanje od roditelja zahteva maksimalno liberalizovanje poseta kako bi se ublaio strah od nove i zastraujue sredine

ETIKI PROBLEMI U PSIHIJATRIJI

Uzroci nastanka duevnih bolesti su brojni Genetski faktori Individualna ivotna istorija bolesnika Uticaj sredine Psihijatrija kao medicinska disciplina trai dobro poznavanje psihologije, sociologije, filozofije i drugih drutvenih disciplina, ije se poznavanje oekuje od svih zdravstvenih radnika zaposlenih na psihijatriji

 Ni jedna grana medicine nema takvu potrebu za timskim radom kao psihijatrija (lekar, med.sestra, psiholog, socijalni radnik i radni terapeut). Budui da se svi lanovi tima bave odredjenim oblicima psihoterapije, prilikom opredeljivanja za rad na ovim odeljenjima, treba da imaju predispozicije za dobro poznavanje suptilnih mehanizama funkcionisanja ljudske psihe. Mentalni bolesnik ima potrebu da se izjada i ispria pa zdravstveni radnik mora biti spreman da odvoji dosta vremena za takvog pacijenta i da ume da slua Bolesnici iz kategorije nepsihotinih poremeaja (neurotski poremeaji) skloni su da kvalitet nekog lekara ocenjuju po tome kako ih je primio, da li je bio ljubazan, da li ih je sasluao oni to trae i to im treba dati, jer je i to jedna vrsta psihoterapije. esto su nezadovoljni, nestrpljivi, skloni da menjaju lekare i zdravstvene ustanove, sve zapaaju i prepriavaju dogadjaje iz ekaonice i ordinacije. Pred takvim bolesnicima se ne sme komentarisati postupak kolege jer im to daje priliku da nadju krivca za svoje nezadovoljstvo Iako se smatra da duevni bolesnik ima pravo, s obzirom na prirodu svog oboljenja i na nekorektno ponaanje, ipak zahteve ovih bolesnika na tercijarnom nivou (bolovanje,panja okoline) ne treba uvaavati niti im podvladjivati U komunikaciji treba povremeno pokazati vrstinu i odluan stav kako bi i sami ojaali i uhvatili se u kotac sa sopstvenim simptomima i nedaama svakodnevnog ivota

 Rad sa psihotinim bolesnicima otudjeni od realiteta, esto nisu svesni samih sebe, svojih rei i postupaka Nedoputeno je sa takvim licima postupati kao sa licima bez svoga Ja, bez ljudskog dostojanstva Njihova agresivnost, uznemirenost i nerazumni postupci izraz su njihove bolesti i oni na izvestan nain imaju pravo na takvo ponaanje i sa tim zdravstveni radnici moraju raunati Najgrublje krenje pravila medicinske etike u radu sa psihijatrijskim bolesnicima predstavlja pokuaj iskoritavanja bolesnika za svoje nagonske seksualne prohteve i potrebe i krivini zakon kanjava bludne radnje sa umno poremeenim licima Posebnu specifinost u radu sa psihijatrijskim bolesnicima predstavljaju prisilni pregledi i prisilna hospitalizacija Da li se nekom licu, makar to bio i visoko etian zdravstveni radnik moe dati pravo da prisilno zatvori u bolnicu neko lice i time ga na izvestan nain lii slobode odluivanja?. Kada je re o zaraznim bolestima situacija je prilino jasna, ali da li je slina situacija i sa duevnim oboljenjima? Psihijatrijski bolesnik esto nema uvid u svoju bolest, smatra da nije bolestan i da ne treba da se lei. Koji je to nivo otudjenosti od realiteta koji zahteva prisilnu hospitalizaciju i kako istu izvesti? Iako su miljenja podeljenja smatra se da dve vrste psihijatrijskih poremeaja opravdavaju prisilnu hospitalizaciju agresivnost prema drugim licima i agresivnost prema samom sebi, (uz obavezan uslov da je re o psihozi tj. duevnoj bolesti u uem smislu)

Negde se ovaj propis proiruje pa se opravdava privremeno stacionarno leenje u psihijatrijskoj bolnici ako duevni bolesnik predstavlja opasnost i za imovinu a ne samo opasnost za svoj ivot i ivot gradjana Kako izvesti prisilni pregled i hospitalizaciju (nedobrovoljno) a da se ne povrede naela humanost? Kod izvodjenja prisilnog pregleda i hospitalizacije propisi nalau da je za takav in potrebno reenje suda na predlog nadlenog prihijatra ali je u praksi esto potrebno brzo delovati pa to nije uvek izvodljivo U takvim sluajevima koristi se miljenje psihijatrijskog konzilijuma. Postupak prinudnog stacionarnog leenje bazira se na odluci ordinirajueg lekara koji jedini moe da odlui o upuivanju u psihijatrijsku bolnicu. Za savladavanje fizikog otpora prilikom upuivanja na stacionarno leenje milicija je duna da na zahtev zdravstvene ustanove prui pomo dok traje fiziki otpor. Propisi nalau da psihijatrijska bolnica obavesti nadleni sud i organ starateljstva o prisilnom prijemu duevno obolele osobe

Iako se atmosfera u psihijatrijskim ustanovama znatno poboljala zahvaljujui u prvom redu napretku psihofarmakoterapije i socioterapije, rad u psihijatriji zadrao je svu delikatnost medjuljudskih odnosa, pa je za zdravstvene radnike neophodno da se pridravaju osnovnih naela medicinske etike

ETIKI STAV PREMA BOLESNIKU OBOLELOM OD ZARAZNE BOLESTI

Zarazne bolesti ukljuujui TBC i AIDS imaju niz specifinosti koje zahtevaju psiholoko-etiku analizu i odredjuju moralno ponaanje zdravstvenih radnika (karantinske bolesti kao to su kuga, kolera i velike boginje vekovima su desetkovale stanovnitvo pa je strah od tih bolesti podignut na nivo panike) Strah od TBC oduvek je postojao dugotrajna bolest, kaheksija, strah od smrtnog ishoda duboko se urezalo u ljudsko saznanje ak i danas kada se TBC uspeno lei postoji oseanje straha i nelagodnosti. Bolesnici oseaju izvesnu dozu sramote i kriju tu injenicu (iz ovih razloga uvanje profesionalne tajne u radu sa bolesnicima od izuzetnog je znaaja). Oseanje bolesnika da ga okolina izbegava zbog mogunosti zaraze utie na njegovo psihiko stanje (oscilacije raspoloenja, zapadanje u krajnost, depresija, nedolino ponaanje prilikom boravka u zdravstvenoj ustanovi). Sa aspekta medicinske etike potrebno je razbijati strah od zaraze i delovati preventivno suzbijajui zablude o uzrocima i prenoenju ovih bolesti Humane karakteristike medicinskog poziva imaju za rezultat portvovanje i hrabrost ak i uz rizik za sopstveno zdravlje npr. u sluaju epidemija veih razmera (portvovanje zdravstvenih radnika u suzbijanju epidemije velikih boginja) Problemi komunikacije zdravstveni radnik-bolesnik pojavljuju se i kod obolelih od AIDS-a. Rizine grupe (homoseksualci, narkomani) esto su psihiki izmenjeni i pre pojave bolesti tako da zaraenost virusom side dodatno komplikuje njihovo ponaanje (depresivno raspoloenje ili agresivnost sa eljom da se osveti okolini irenjem zaraze). Stoga je neophodna suptilna psiholoka komunikacija sa ovim bolesnicima a s obzirom da je bolest posledica rizinog ponaanja od izuzetnog znaaja je rad na prevenciji i edukaciji opte populacije.

Jo jedna etika dilema da li saoptiti okolini da je bolesnik HIV pozitivan? Potrebno je informisati lanove porodice i saoptiti im istinu na prihvatljiv i taktian nain a ako se radi o osobi koja se promiskuitetno ponaa bez zatite od irenja zaraze potrebno je informisati i njegovu bliu okolinu u saglasnosti sa pacijentom pa i bez njegove saglasnosti ali uz informaciju da e se to uiniti. U ovom sluaju zatita zdravlja veeg broja ljudi vii je etiki princip od uvanja medicinske tajne tog pacijenta.

ETIKI STAV PREMA BOLESNIKU U GINEKOLOGIJI I AKUERSTVU

Medicinsko-etika pravila ponaanja u ovoj oblasti podrazumevaju etike stavove u vezi ginekolokog pregleda, problema sterilnosti i stava prema vetakoj oplodnji i vetakom prekidu trudnoe. Ginekoloki pregled je se tog aspekta delikatan i praksa poznaje sluajeve nerealnog optuivanja lekara stoga se savetuje da se ginekoloki pregled uvek obavlja u prisustvu tree osobe (med.sestre ili babice). Pri dobijanju anamnestikih podataka potrebno je velika umenost kako bi se razbila nelagodnost pacijentkinje. U sluaju oboljenja koja izazivaju sterilnost bolesnice pokazuju veliku spremnost da se disciplinovano podvrgnu dugotrajnim medicinskim procedurama pa se od zdravstvenog radnika oekuje da ima sluha za nastojanja bolesnice da zadovolji svoje potrebe za materinstvom Trudnoa i porodjaj su specijalna psihika stanja u kojima se ene nekada ponaaju neobino (akuerske sale pune su neizvesnosti i straha pa je potrebno negovati atmosferu sigurnosti i poverenja). Pokazati ljubav prema materinstvu,sigurnost i nenost prema rodjenom detetu i razumevanje psihikog stanja ene etika je obaveza svakog zdravstvenog radnika. Identian stav treba imati i u pogledu radjanja vanbranog deteta ohrabriti enu za ulogu majke, ne uputati se privatan i lini ivot ene, pogotovo ne zauzimati kritizerske i savetodavne stavove Radjanje mrtvog deteta dovodi do oka i traume koji su razumljivi i oekivani. Vest saoptava lekar biranim reima poentirajui utehu i ohrabrenje (pravilo je da se takva ena izoluje u zasebnu sobu na ginekoloko odeljenje na taj nain se onemoguava da ena koja je rodila mrtvo dete bude u kontaktu sa majkama koje su pune radosti i ije bi prisustvo samo pogoralo njeno celokupno psihiko stanje).

ETIKI PROBLEMI U RADU SA GERIJATRIJSKIM BOLESNICIMA

Stariji pacijenti (>60 godina) sve su ei u medicinskoj praksi

Starost prati niz oboljenja Sve je vie straih u optoj populaciji

Ovakva situacija zahteva dobro poznavanje procesa starenja sa psiholoko-psihijatrijskog aspekta kako bi se zdravstveni radnik pravilno postavio u komunikaciji sa starom osobom Gerijatrijska psihijatrija (psihogerijatrija) je deo psihijatrije koji se bavi problemima starih lica i mentalnim poremeajima u starosti. Zbog porasta broja starih u budunosti razumljivo je interesovanje za ovo doba i mentalne procese starenja. Regresivni procesi postaju sve intenzivniji, bioloki kapaciteti svih organa se smanjuju to dovodi do oteanog obavljanja svakodnevnih aktivnosti i problema u adaptaciji, psihikih poremeaja. Starost je ugroeno razdoblje ivota.

Psiholoke karakteristike starenja

Potreba za negom Okretanje unutranjem svetu stara osoba shvata da nije vie ono to je bila to suava interesovanja Ne dolazi do promena stila ivota stara osoba ivi onako kako je oduvek ivela,retko se dogadjaju unutranje revolucije u starosti Nema promena karakteristinih crta linosti, neke osobine blede ali se neke i pojaavaju Obilje predrasuda uslovljenih socijalnim miljeom straim osobama ne prilii ekstravagantno ponaanje ili seksualna aktivnost Kognitivna rekonstrukcija prethodnog ivota sa setnim ishodom (odvre se film ivota) moe biti dobar ego odbrambeni mehanizam u starosti Najei ego odbrambeni mehanizmi u starosti su: poricanje(to se ne deava meni, ja sam jo mlad), idealizacija, kontrafobino ponaanje, regresija na infantilni nivo (podetinjio) tako da se ivotni krug zatvara (ovek poinje i zavrava kao dete)

 Ponekad se javlja selektivno memorisanje kao odbrambeni mehanizam (ivotna mudrost i iskustvo naue osobu da se uva onoga to bi naruilo njen mir i ugrozilo oseanje samopotovanja) Rigidna linost i krutost kao odbrana od pretnji i krize starenja (drvo se savija dok je mlado) Potreba za panjom okoline i uvaavanjem Preterana aktivnost kao kompenzacioni mehanizam (od silnih poslova i obaveza nemam vremena da starim) Gerijatrijska psihijatrija bavi se problemima starih lica i mentalnim poremeajima u starosti

Etiki problemi
Naglaena potreba za negom i panjom Opti stav medicinskog osoblja prema starenju (starost je sama po sebi neprijatnija praenja mnogim bolestima a savremena civilizacija u kojoj ivimo glorifikuje mladost, lepotu i zdravlje kojih nema u starosti) Stalno praenje dostignua u psihogerijatriji etika je obaveza zdravstvenih radnika a nova znanja i napredak medicine znaajno olakavaju rad sa starim licima Starost je iroko polje delovanja medicinskog adnika NE TREBA IVOTU DODAVATI GODINE NEGO GODINAMA IVOT

ETIKI STAV PREMA BOLESNICIMA U ONKOLOGIJI I PREMA UMIRUEM BOLESNIKU

Etiki stav zdravstvenih radnika ukljuuje dilemu - rei istinu ili ne. Pored dve mogunosti dobronamerna la ili istina postoji i trea poluistina (npr. Imali ste dobroudan tumor koji ponekad moe da bude vrlo opasan... Morali smo da ga operiemo da ne bi postao zloudan... Ozraiemo Vas preventivno...). Bolesnik je dobio mali deo istine no mnogo vie Obmanjivanja.

Izgleda da taj stav poluistine najvie odgovara naem mentalitetu i skalama ivotnih vrednosti, tradicionalnom stavu prema smrti uslovljenom istorijsko-kulturolokim prilikama
U dijalogu sa ovakvim bolesnikom nije vaan samo stav lekara nego cele ekipe (svi koji dolaze u kontakt sa bolesnikom moraju imati isti kontinuitet informacija, bilo da mu saoptimo istinu, la ili poluistinu toga se mora drati cela ekipa) - ako je reena la obavezna je za sve, ako je reena poluistina takodje je obavezna za sve Malo je situacija koje tako pogadjaju zdravstvenog radnika kao profesionalca i linost kao to je odnos sa tekim, umiruim bolesnikom taj bolesnik predstavlja ogledalo nae nemoi i on je svedok naeg neuspeha Narcizam zdravstvenog radnika se hrani spoznajom da je izleio bolesnika dok kod ovih pacijenata to nije sluaj umirui bolesnik otkriva nau nemo, radja inferiornost a ova agresivnost. Okrenuti agresivnost na sopstvenu linost je teko, na medicinu takodje jer kod zdravstvenih radnika esto postoji identifikacija profesije sa linou te jedini akter koji tu agresiju moe da podnese, ostaje bolesnik. Specifina agresivnost zdravstvenog radnika prema umiruem bolesniku ogleda se najee u izbegavanju dublje komunikacije, dijalog je kratak i povran i svodi se na uobiajene fraze i pitanja esta je izolacija bolesnika u posebne prostorije sa motivacijom da e tamo nai mir i nee smetati drugim bolesnicima, to je netaktino i pogreno (neka istraivanja pokazuju da u tzv. sobama za umiranje bolesnici umiru bre nego u obinim sobama)

 Umirui bolesnik je obino dobro negovan telesno a siromano emocionalno telesna nega treba da sprei bolesnika da postavlja suvina pitanja, on eli da razgovara sa nama a mi se toga plaimo jer smo nespremni za takav dijalog. Mnogi zdravstveni radnici nisu edukovani u psihoterapeutskoj relaciji sa umiruim bolesnikom. Profesionalna obaveza zdravstvenog radnika je da ublai i olaka stravinost doivljaja smrti za svako bie koje umire i psihoterapijska relacija sa ovakvim bolesnikom e biti uspena ako savladamo tanatofobini stav nae kulture - ako prihvatimo svoju i tudju smrt kao prirodan fenomen Zdravstvenim radnicima stoje na raspolaganju rei utehe... Smrt je prirodna pojava koju medicina ne moe da pobedi...medicina ima zadatak da je odgodi...sve je pokuano to je medicina bila kadra da prui...nije se muio,smrt ga je razreila i oslobodila patnji i muka... Zdravstevni radnici treba da uvaavaju umirueg bolesnika i naunu i etiku funkciju smrti iskazanu kroz poruku na mrtvima ue ivi

ETIKI STAV ZDRAVSTVENOG RADNIKA PREMA HENDIKEPIRANOM BOLESNIKU

Hendikepiranost najee podrazumeva oteenja ula i lokomotornog aparata ukljuujui i mentalna oteenja koja onemoguavaju samostalnu brigu o osnovnim ivotnim funkcijama (kretanje,hranjenje,oblaenje) Hendikepiranost se u poetku koristila da oznai urodjeni nedostatak nekog organa (ula, lokomotornog sistema) ali se taj pojam vremenom proirio na steenu invalidnost Oteenja ula slepilo, gluvonemost Oteenja lokomotornog aparata deija cerebralna paraliza, paraplegije i dr.

 Urodjeni i steeni hendikep psiholoka razlika Kod urodjenog hendikepa osoba je obino adaptirana na svoje stanje i kompenzatorno formira neke druge osobine i vrednosti kojima postie oseanje samouvaavanja Kod steene hendikepiranosti potrebno je mnogo vremena za adaptaciju a odredjen broj osoba nikada ne uspe da sa adaptira (burne emocionalne reakcije, sklonost suicidu) Zdravstveni radnik u komunikaciji sa hendikepiranom osobom mora da pokae veliko strpljenje i da pacijentu prui nadu za uspean oporavak napredak medicine pokazuje da ova nada nije neosnovana i da se velikom broju ljudi moe pomoi razliitim sredstvima i pomagalima - za kretanje kretanje, za edukaciju, za rad u kui) Konstruisanje razliitih sredstava u pomoi slepim osobama, aparati za gluva i nagluva lica, tehnike mogunosti za kretanje hendikepiranih, briga drutva za takva lica osnivanjem razliitih udruenja za pomo regulisanjem povlastica, olakavanjem svakodnevnih ivotnih potreba hendikepiranih i sl. Zdravstveni radnik mora da zrai nadom i verom u oporavak hendikepirane osobe uspostavljajuu psiholoki bliskost sa pacijentom zdravstveni radnik mora da zameni eventualnu uskraenost za poznanstva i prijateljstva (poznato je da neke osobe nerado komuniciraju sa hendikepiranima) Strah od sopstvene narcistike povrede projektujui nedostatak sopstvenih unutranjih psiholokih vrednosti u drugog (takve osobe najee nisu izgradile ni obogatile svoj unutranji misaoni svet niti su dale prave sadraje smislu svog ivota iz ega proizilazi davanje znaaja fizikim vrednostima jedinke) Stalno insistiranje na duhovnim vrednostima kao trajnim dobrima oveka znak je zrele i samoostvarene linosti a to je cilj svakog psiholoko-etikog rada sa pacijentima Zdravstveni radnik treba da uporno radi na zdravstvenom prosveivanju opte populacije u vezi invaliditetom kako bi se dalje humanizovao i olakao ivot hendikepiranim osobama

ETIKI PROBLEMI U STOMATOLOGIJI

Stomatologija je specifina oblast zato to su objekti njenog rada zubi i usta vidljivi i na kraju intimni (poljubac u usta je prema nekim shvatanjima vii nivo intimnosti od drugih seksualnih radnji)

Etiki problemi
Etiki problemi konkurencije u radu sa kolegama (rezultat rada je uvek vidljiv ili je dobro ili nije,to zaotrava odnos sa kolegama u stilu ... Ko Vam je radio te zube?) Estetski problemi rada u stomatologiji (zubi su izuzetno vani za doivljaj samoga sebe i naina na koji nas drugi doivljavaju psiholoki doivljaj pacijenta u odnosu na zube ili neke druge stomatoloke radove) Verbalna dominacija na stomatolokoj stolici (esta narcistika zamka u koju upadaju stomatolozi sastoji se u sledeem usta se napune tupferima i drugim instrumentima tako da pacijent ne moe nita da kae a stomatolog u dominantnom poloaju pone razgovor sa pacijentom ta moe pacijent u takvom razgovoru nego da klima glavom makar se i ne slagao to je greka u ponaanju koje bi stomatolozi trebali povremeno da se prisete) Faktor novca naglaeniji je u stomatologiji nego u drugim medicinskim disciplinama (treba se podsetiti na humani karakter zdravstvene profesije i injenice daje zahvalnost pacijenta za dobar rad vea nagrada nego koliina novca kojom se taj rad plaa) Odnos prema bolu u stomatolokoj praksi (neki psiholozi tvrde da se ljudi opredeljuju za bavljenje zdravstvenom profesijom iz nesvesnog sadizma da se izbliza nasladjuju ljudskim patnjama pa se sa pravom postavlja pitanje zato smo odabrali profesiju u kojoj smo stalno pored ljudi koji trpe bol ili su nesreni Raditi na sebi, korigovati svoje nesavrenosti sutina je discipline koja se zove medicinska etika

ETIKI PROBLEMI U INTERNISTIKIM GRANAMA MEDICINE

Interna medicina
Prvi etiki problem u internoj medicini jeste injenica da se ona podelila na niz subspecijalnosti, pa tako kardiolog nee da pregleda nefrolokog bolesnika a endokrinolog pulmolokog nema lekara koji e da integrie bolesnika u celinu Do pravilne dijagnoze se dolazi sporo opasnost postoji kod tvrdoglavih lekara koji imaju neku ideju u vezi sa dijagnozom i onda previde mnoge druge znake koji se ne uklapaju u njegovu ve postavljenu dijagnozu nadobudnost koja prati prepotentne i sujetne osobe koje nisu retke medju zdravstvenim radnicima Nekritinost prema enormnom upuivanju na dopunske analize (npr. 90% snimaka glave je uredan, to govori da indikacije za to snimanje na osnovu fizikalnog pregleda nisu dobro postavljene) Paramedicinski postupci u leenju (nisu retki lekari koji pacijentima savetuju paramedicinske metode tretmana da li je to svojevrsno nadrilekarstvo, jer o tim metodama leenja nisu uili na medicinskim fakultetima) To se dogadja iz dva razloga Defekt znanja (zdravstveni radnik je u ozbiljnoj zabludi i stvarno veruje u terapijski efekat neke nenaune metode) Defekt etike (zdr.radnik koristi paramedicinsku proceduru u leenju iako stvarno ne veruje u njenu efikasnost nego to ini iz materijalnih razloga nelegalno korienje u privatnoj ordinaciji sa neetikim samoreklamerstvom i sledstvenom naplatom usluga)

NeurologIja
Stav prema komatoznom bolesniku je poseban problem zdr.radnika, naroito ako je bolesnik bez pratioca tu se polae pravi ispit iz znanja i etike jer su heteroanamnestiki podaci oskudni (esto se dogadja da komatozni bolesnik mirie na alkohol pa se onda takvoj osobi pristupa kao alkoholiaru, pri emu zdravstveni radnik moe da ispoljava lini animozitet prema alkoholizmu)

 Pristup alkoholisanom pacijentu (svojim ponaanjem, pijanstvom, neurednou moe da utie da zdravstveni radnik postane odbojan pa i povran pri pregledu) Smetaj bolesnika sa cerebrovaskularnim insultom (savremena porodica nema ni prostornih ni materijalnih mogunosti da neguje obolelog lana to je razlog to postoji tendencija da se takvi pacijenti smetaju u specijalizovane ustanove; iako smo mi patrijarhalno orjentisana nacija u novije vreme zapaaju se tendencije odbacivanja takvog lana to odbacivanje nije prijatno i zdr.radnici se tu pojavljuju kao etiki savetodavci) Etike radi, takodje treba istai da nije nita lake gledati porodicu koja se napree negujui beznadeno takvog lana, pri emu se zapostavljaju zdravi potomci

Dermatovenerologija
Promene na vidljivim delovima tela koje maksimalno utiu na estetski doivljaj Pacijenti zahtevaju mnogo strpljenja u komunikaciji i taktinosti u postupku naroito ako je tretman dugotrajan a prognoza relativno nepovoljna Dnevna indispozicija za rad nakon neprospavane noi, nezadovoljstvo svojim materijalnim stanjem, lini problemi, brani ili porodini deluju nepovoljno na svakog oveka pa i na zdravstvenog radnika, medjutim, nesreni bolesnik nije duan da zbog toga dodatno trpi i pati Odnos ispitivaa koji minimizira tegobe bolesnika sa konim promenama to negativno utie na uspostavljanje potrebne saradnje Potcenjivanje subjektivnih i objektivnih simptoma (akne vulgaris ili opadanje kose mogu biti uzrok tekog psihopatolokog ispoljavanja pa i samoubilakog) Postoji potreba za taktinim uzimanjem anamnestikih podataka sa obavezom uvanja medicinske tajne (sem ako je zdravlje drugih ljudi pree i vanije od uvanja medicinske tajne to se u venerologiji esto deava). Polne bolesti su oduvek smatrane sramnim, trajno obeleavajui bolesnika i iskljuujui ga iz drutva. Prijava bolesti, otkrivanje i leenje izvora zaraze su zakonski regulisani Uzroci irenja tih bolesti kao to su neprosveenost, prostitucija, promiskuitetno ponaanje, socijalno -ekonomski razlozi iziskuju striktno otkrivanje izvora zaraze

ETIKE DILEME VETAKE OPLODNJE

Vetako oplodjenje je terapeutski postupak kojim se lei brani sterilitet

HOMOLOGNA INSEMINACIJA
Vetako oplodjenje ene odredjenom tehnikom koristei spermu zakonitog mua U ovom sluaju prirodno oplodjenje je nemogue zbog razliitih medicinskih uzroka (ginekoloka oboljenja i sl) Ovaj metod nema etikih dilema jer brak u svojoj sutini zadovoljava prirodnu elju za decom

HETEROLOGNA INSEMINACIJA
Oplodjenje udate ene spermom nepoznatog davaoca U ovom sluaju radi se o sterilitetu mua i elji suprunika da ipak imaju decu Smatra se da je ovo bolji metod leenja branog steriliteta od adopcije tj. usvojenja deteta (kod usvajanja, dete je strano i majci i ocu, mada su oni u ovom sluaju u ravnopravnom poloaju a kod vetakog osemenjivanja, jedan od suprunika majka, ipak je bioloki roditelj) I pored pozitivnih karakteristika, heterologna inseminacija ima niz negativnih implikacija, koje sa genetike i etike take gledita zahtevaju odredjenu analizu i prigovore 1. Status mua i odredjene psiholoke implikacije Obavezno pribavljanje saglasnosti mua u pismenoj formi (ima onih koji ne odobravaju vetako oplodjenje jer to smatraju odredjenim egoizmom ene a ipak doputaju da se ono primeni na njihovim enama kako ih ne bi liili sree da dobiju dete; kada se detet rodi, takav ovek moe da razvije antipatiju prema detetu a kasnije i prema eni formiranje odredjenog oseaja inferiornosti kod mua, te iz istih razloga moe doi i do raskidanja brane zajednice, to je uvid u drugi prigovor problem pravne prirode)

2. Problem pravne prirode U nekim zemljama sudovi uvaavaju vetako osemenjavanje kao razlog za davanje saglasnosti muu za razvod Pismena saglasnost koju je mu dao, obino nikog ne obavezuje, jer takav nain davanja saglasnosti nije regulisan zakonom u veini zemalja Koristi se samo da se proceni zrelost suprunika i da se koliko-toliko pokrije lekar, moralno i pravno 3. U sluaju eventualnog razvoda braka postavlja se pitanje da li mu ima neke obaveze o izdravanju deteta koje nije njegovo Dete koje je do tog trenutka smatrano branim, jer je rodjeno u braku, odjednom postaje vanbrano poto se zna da mu nije bioloki otac deteta 4. Problemi etiko-genetske prirode Postoji mogunost, iako retko, da se potomci istog davaoca sretnu i poele da sklope brak (takvi sluajevi su opisani, to su prave emocionalne drame, jer dozvoliti njihovu vezu bilo bi rodoskrnavljenje) 5. Pritisak na psihu deteta Saznanje deteta da mu onaj koga zove ocem nije bioloki otac, ve da mu je bioloki otac neko drugo lice, kod deteta stvara stalno prisutnu elja da upozna pravog oca 6. elja majke da se upozna bioloki otac moe biti veoma jaka, naroito kada dete pone da raste i uobliava svoje fizike i psiholoke karakteristike (iz tih razloga najee se intervencija ne notira, ali da li je u redu raditi u medicini neku intervenciju a da se to nigde ne belei mogunosti finansijskih i drugih zloupotreba su oigledne)

7. Psihologija izbora seksualnog partnera Sutina svakog branog izbora lei u nesvesnoj elji za produenjem vrste te je ovo moda najjai prigovor vetakom oplodjenju Sme li lekar da uzme na sebe tako odgovornu ulogu koja je lino pravo svake individue Kakve su to ene koje pristaju da im neko tree lice (ginekolog) odredjuje koja e osoba biti davalac polovine genetskog materijala njenog deteta 8. Branjenje egoizma ene Iako mu daje pristanak, intimno se sa tim najee ne slae, jer je on obino pomiren sa injenicom da ne moe imati decu On uglavnom prihvata ovu intervenciju da bi usreio enu nije li to znak da u braku nedostaju vanije emocionalne spone koje taj brak treba da odre i daju mu smisao i bez dece 9. Ko su davaoci sperme? Kakva je psiholoka struktura mukarca koji pristaje da da spermu u korist nepoznate ene U mnogim zemljama postoji nedostatak davalaca te se pribegava plaanju ovakvih usluga to predstavlja krenje etikih naela koja ne dozvoljavaju bilo kakvu trgovinu ljudskim telom ili njegovim delovima U naoj zemlji obino se koristi sperma onih osoba koje se ve podvrgavaju ispitivanju steriliteta Da li je u redu da osoba ne zna da mu je sperma upotrebljena za oplodjenje neke ene Kako tu praksu uskladiti sa pravilima koja postoje u nekim zemljama (SAD) da davalac sperme moe da bude samo lice koje ve ima dvoje odrasle dece, starosti 30-40 godina, da se sa spermom jednog mukarca mogu oploditi najvie dve ene i sl. Dalja pitanja Da li dozvoliti neudatoj eni vetako oplodjenje? Da li pristati na radjanje i drugog deteta ovim putem (imae drugog oca)?

Moraju se regulisati pravni propisi u ovoj oblasti, mora se izvriti detaljno psiholoko testiranje i buduih roditelja i davaoca sperme, kao i dalje stalno psiholoko savetovanje i praenje te porodice da bi se sa mentalno-psiholokog aspekta ispravno delovalo
Ali i tada ostaju dileme u svakom konkretnom sluaju, da li upotrebiti vetako osemenjavanje kao terapiju branog steriliteta

ETIKI PROBLEMI U PRIVATNOJ MEDICINSKOJ PRAKSI

1. ETIKI ASPEKTI PROFITA U ZDRAVSTVU
Privatna medicinska praksa postoji nesumnjivo zbog elje vlasnika za profitom
Razlozi kao to su elim da radim u boljim uslovima ili elim da budem sam svoj gazda ipak su mehanizmi pribegavanja socijalno prihvatljivim objanjenjima za odluke i postupke koji su motivisani drugim, esto nesvesnim pobudama Postojee privatne ordinacije teko se po opremi koju poseduju mogu porediti sa zdravstvenim ustanovama tipa klinikog centra i VMA, jer je u naim uslovima praktino nemogue da privatnik nabavi npr. magnetnu rezonancu ili druge savremene i skupe aparate ako je elja za profitom osnovni pokretaki motiv, onda je ovo pitanje sa etikog aspekta vrlo klizav teren Ukoliko zdravstvenog radnika toliko obuzme novac on moe da prenebregne sutinu gratifikacije u medicinskom pozivu a to je zahvalnost izleenog pacijenta

 Ko je vodjen iskljuivo zaradom (money maker) taj je napravio greku pri izboru zanimanja, jer se u drugim poslovima mnogo lake moe zaraditi mnogo vei novac, jer u medicini kao i u umetnosti, oseanje samouvaavanja se ne postie novcem, ve mnogo dubljim psiholokim gratifikacijama I u privatnoj praksi ima osoba koje su uspostavile ravnoteu sa samim sobom, te nisu dozvolili da im merkantilni inioci budu iskljuivi pokretai njihove delatnosti

2. ETIKI PROBLEMI SAMOREKLAMIRANJA

Reklama u zdravstvu nije dozvoljena i predstavlja krenje naela medicinska etike bolesnici bi bili zbunjeni jer bi bili izloeni mati onih koji se neosnovano reklamiraju, pa bi teta bila nesumnjiva Informacija o sopstvenom radu moe i treba da se da kako bi korisnici znali koju vrstu pomoi, kada i gde mogu da trae i da je dobiju U naoj zemlji mnoge stvari nisu do kraja regulisane, pa ni propisi kako se treba oglaavati. Zato se deava da se pod vidom oglaavanja mnogi lekari na vet nain u sutini reklamiraju U drugim zemljama odredjeno je kolike veliine sme da bude tabla na ordinaciji, u kojim situacijama sme da bude nou osvetljena, koje veliine i na kom mestu moe da se da oglas u tampi, koje zvanje i koje specijalizacije smeju da se notiraju u oglasima i druga pitanja

3. ETIKE ZAMKE POSLOVNE KONKURENCIJE

elja za bogaenjem kod nekih medicinskih radnika toliko je naglaena da se mnogo ne obaziru na etike propise u vezi sa odnosom prema kolegi, potencijalnom konkurentu na tritu U zemljama u kojima privatna praksa postoji decenijama, zbog osetljivosti pitanja, njihovi kodeksi su prepuni odredaba o odnosu jednog lekara prema drugom

4. ETIKI PROBLEMI DVOJNOG RADA PRIVATNO I U DRAVNOJ USTANOVI

Prema postojeim propisima, lekar moe da radi pored svog redovnog posla i privatno (obino posle podne)

U takvim situacijama mogu se javiti ozbiljni etiki problemi i dileme Zato bi bolesnik dolazio kod tog lekara posle podne i plaao pregled kada ga taj isti lekar moe pregledati u zdravstvenoj ustanovi besplatno ako je socijalno osiguran Pretpostavka da e lekar savesnije obavljati svoj posao za novac, to dalje podrazumeva da nee ba najsavesnije raditi u dravnoj ustanovi
Jasno je da se takvim ponaanjem kre naela medicinske etike jer novac ne sme da bude motiv i kriterijum savesnog rada zdravstvenog radnika Problem dvojnog rada je i ljubomora i zavist kolega koji ne rade tako i koji najee nee mnogo da se angauju oko takvih bolesnika (moe se desiti da lekar iz privatne prakse poalje bolesnika na dalji tretman ili dijagnostike pretrage u dravnu ustanovu kod drugog lekara ili kod samog sebe, ako radi dvojno) Dvojni radni odnos moe da poremeti kolegijalne odnose pa je neophodno da svaki zdravstveni radnik stalno vodi rauna da novac ne bude inilac koji e nadvladati etika naela

5. NAPLATA MEDICINSKE USLUGE U PRIVATNOJ PRAKSI SVOME KOLEGI

Ako sledmo reenicu iz enevske deklaracije moje kolege bie mi braa, onda se izvlai logian zakljuak da kolegama ne treba naplatiti uslugu. Mnogi lekari praktikuju da ipak naplate materijalne trokove odredjene medicinske usluge (to ima izvesnu logiku) a sopstveni rad ne naplauju (i to je praksa u gotovo svim zemljama koje imaju vie iskustva sa privatnom praksom).

ETIKI ODNOS ZDRAVSTVENOG RADNIKA PREMA GREKAMA U MEDICINI

U svim dravama postoji graansko-pravna ili imovinska odgovornost lekara i drugih zdravstvenih radnika Svako je prema pravnim propisima odgovoran za tetu koju je prouzrokovao i to ne samo za onu koju je uinio nego i za onu koju je skrivio svojim propustom, nemarom ili nespretnou Specifinost greaka zdravstvenih radnika ogleda se u tome to on moe da bude osuen ne samo za delo koje je poinio ve i za radnju koju nije preduzeo a bio je duan

Greka ili krivica zdravstvenog radnika moe da bude trojaka

nepridravanje ili nepoznavanje utvrenih pravila i spoznaja profesionalne tehnike (vitium artis) povreda naela humanosti specifinih za medicinsko zvanje obina nesmotrenost ili nemarnost

Zdravstveni radnik je najee kriv zbog

nepruanja medicinske pomoi nesavesnog leenja kriminalnog abortusa izvoenja eutanazije odavanja medicinske tajne povrede naela medicinske nauke povrede naela humanosti

Postoje 3 vrste kaznene odgovornosti

disciplinska-pojedinac se ogreio o dunosti koje proistiu iz lanstva u profesionalnim organizacijama Ili iz radnog odnosa administrativna-proizilazi iz slubenikog odnosa ili javne funkcije i za te prekraje kaznu izriu upravni organi krivina odgovornost-poiva na prekraju krivinog zakonika tj.konkretnih propisa koje donosi drava Glavni motivi neetikog ponaanja zdravstvenih radnika su elja za zaradom, lakomislemnost, tatina, lenjost, seksualni interesi ili naunika radoznalost Pri nesavesnom leenju retko postoji umiljaj tj.nameran tetni postupak Pri lekarskom deliktu gotovo uvek se radi o svesnom ili nesvesnom nehatu Nesvesni nehat postoji kada zdravstveni radnik nije uopte svestan nesavesnosti svog postupka i mogunosti pogoranja zdravlja iako je prema okolnostima, znanju i kvalitetima bio duan i morao biti svestan toga (ukoliko zbog nedovoljno sterilisanog instrumenta doe do inokulacionog hepatitisa, onda je u pitanju nesvesni nehat) Svesni nehat postoji kada je zdravstveni radnik svestan posledica on zna za posledice ali misli da se to moda nee ba sada dogoditi npr.kada daje penicilin a prethodno ne uradi probu osetljivosti na ovaj lek est motiv neetikog ponaanja su seksualni interesi zavoenje odraslog pacijenta zakon ne kanjava ali etika i profesionalna naela to osuuju krivino je odgovorno svako lice a posebno zdravstveni radnik za zavoenje i bludne radnje sa fiziki iscrpljenom, psihiki poremeenom i maloumnom osobom Naunika radoznalost jedan je od motiva i razloga greaka u medicini svi savremeni medicinski zahvati nose odreene rizike i stoga se smeju koristiti samo u strogo opravdanim sluajevima

 Zdravstveni radnik neretko pogrei zbog nedostatka znanja defekti u znanju ne mogu da opravdaju zdravstvenog radnika Zdravstveni radnik je duan da prati i da zna savremena dostignua u medicini i da ih primenjuje u svom radu jer neznanje u medicini moe imati kobne posledice Pitanje odnosa prema grekama u radu Kada pogrei, zdr.radnik mora da uini sve kako bi stanje poboljao, mora blagovremeno da prizna svoju greku u cilju spasavanja bolesnika Nepridravanje naela etike povlai za sobom etiku odgovornost i sankciju koju izrie sud asti SLD ili Udruenje zdravstvenih radnika Srbije Krivina odgovornost je neto drugo Podrazumeva krenje propisa naznaenih u krivinom zakoniku i kaznu za ovakve prekraje izrie drava preko svojih organa (sudova) u vidu zatvora ili novane kazne Po pravilu, lekar odgovara za propuste njemu podreenih osoba u timu Zahtevi koji su specifini za lekare ne smeju se preneti na pomono osoblje, za njih odgovara lekar u svim dileminim pitanjima

NADZOR NAD KVALITETOM RADA U ZDRAVSTVU

Nadzor nad radom zdravstvenog osoblja Struni nadzor nad radom zdravstvene ustanove
1.Struni nadzor nad radom zdravstvene ustanove pomou strunih komisija koje formira Ministarstvo zdravlja 2.Nadzor nad kvalitetom rada zdravstvenog osoblja pojedinano u svakoj zdravstvenoj ustanovi-unutranji struni nadzor (svakodnevna kontrola rada putem vizita) Specifian nadzor Etiki komiteti Morfoloka dijagnoza kao kontrola rada zdravstvenog osoblja Obdukcija kao kontrola rada zdravstvenog osoblja

Etiki komitet

Prema zakonu o zdravstvenoj zatiti postoji obaveza svakog klinikog centra ili vee institucije da formira svoj etiki komitet Multidisciplinarno telo u kome se pored zaposlenih zdravstvenih radnika biraju i predstavnici drutvene zajednice (najee dipl.pravnik) Analizira etinost u u zdravstvenom rutinskom radu prilikom izvoenja pojedinih med.intervencija,zatim etinost odnosa zdr.radnik-pacijent,etiku sprovoenja nege bolesnika a naroito sprovoenje med.istraivanja na pacijentima, ispitivanje novih lekova, gen.savetovanje i sl.

Morfoloka dijagnoza kao kontrola rada zdravstvenog osoblja

Patologija je kao spec.grana medicine razvila izvenredne metode pristupa obolelom tkivu koje nadmauju sve poznate dg metode Mogunost da se iz ivog bolesnika odvoji deo tela i da isti poalje institutima za patologiju na analizu i dijagnostiku otvara i nova etika pitanja -ljudsko tkivo,koje je upotrebljeno u cilju dijagnostike zadrava se u pogodnom obliku u institucijama za patologiju najmanje 50 godina i uvek stoji na raspolaganju za kontrolne i dopunske analize -preostalo tkivo se spaljuje (spaljivanju prisustvuje zdravstveni radnik a osoba koja vri spaljivanje nije obavezno upoznata sa sadrajem a naroito ne sme da zna imena bolesnika od kojih potiu uzorci) -pacijent ima pravo na raspolaganje svojim telom i delovima, to znai da moe da zatrai da mu se izda arhivski materijal koji sadri delove njegovog tela ili da se upute na pregled u druge institucije Obdukcija kao kontrola rada zdravstvenog osoblja Kontrola rada zdr.osoblja najtanije se obavlja putem obdukcije umrlog pacijenta Postupak sa umrlim u zdravstvenoj ustanovi je silom okolnosti razliit od postupka kada smrt nastupi u okviru porodice ili neke druge socijalne sredine Da bi se ustanovio uzrok smrti potrebno je da se obavi spoljni pregled lea kao i da se izvri patoloka ili sudsko medicinska obdukcija (ova poslednja se radi u sluaju nasilne ili nepoznate smrti) Ponekad kod lanova porodice umrlog postoji sumnja u ispravno postupanje zdr.slube u toku leenja. Etiki normativ u takvim situacijama je da sam zdravstveni radnik predloi izvoenje sudsko -medicinske obdukcije. Osnovna pitanja koja se na ovaj nain mogu reiti su eventualno postojanje strune greke teina greke i nastale posledice uslovi koji su doveli do nastanka greke drutvena i strukovna teta i odgovornost

Kada treba da se izvri obdukcija u sluaju smrti u zdravstvenim ustanovama obdukcija se obavezno vri u svim sluajevima kada je uzrok smrti nepoznat ili nejasan kada osnovni mehanizam smrti nije kliniki prepoznat kada nije postavljena definitivna dijagnoza kada su saglasni svi uesnici procesa obdukcija se nee vriti ako je umrli pre smrti izrazio jasno protivljenje nee se izvriti ako je porodica umrlog izrazila jasno protivljenje