Проф.

Др СЛАВИША
КОВАЧЕВИЋ
 Pojam kulture dolazi od (lat. Cultus, coler е) koji
označava gajenje, negovanje i obrađivanje zemlje
(cultus agri, agri-kultura).
 Kasnije kultura dobiva značenje obreda i negovanje

duha (duhovna kultura, tj. kultura u užem smislu).

Čuveni rimski filozof Ciceron kulturi pripisuje ulogu
izgradnje i oplemenjivanja čovekov ог duha i duše koja
rimskom građaninu osigurava povlašten status u odnosu
na druge narode (cultus mentis)
 Дакле: Cultus agri i cultus mentis

Đuro Šušnjić, Teorija kulture….

 Danas kultura označava kultivisanje čoveka u odnosu
na njegovu prirodnu nagonsku strukturu. A proces
kojim se čovek odvaja od prirode i postaje deo društva
zove se socijalizacija.
 Treba razlikovati sociološki pojam kulture od pojma

kulture u kulturološkim studijama.

 Za Tylora, kultura je složena celina koja uključuje znanja,
verovanja, umetnost, moral, pravo, običaje i svaku drugu
sposobnost ili naviku koju čovek stiče kao član društvene
zajednice. 
 Основна култура друштва и посебне културе
друштва. Организациона култура, Економска
култура, Политичка култура, Правна култура,
Еколошка култура,Спортска култура, Саобраћајна
култура, Култура комуникације, Урбана култура,
Рурална Култура, Елитна култура, Масовна
култура, Музичка култура, Језичка култура,
Техничка култура, Здравствена култура.
 Подкултуре и контракултура
 Према Пероттију значење које тај појам има
односи се на групу или народ. Одговара сложеном и
међузависком устројству знања, представа,
формалних и неформалних правила, образаца
понашања, вредности, интереса, тежњи, веровања и
митова. Култура се односи на живот и дела. Тај
сложени организам потиче из технолошких,
економских и друштвених представа
карактеристичних за одређене друштво у времену и
простору.
 То је резултат сусрета три главна чиниоца живота:
човека, природе и друштва.
 Под културом подразумевају модел свих
прилагођавања, материјални или духовни, које је
друштво прихватило као традиционални начин
решавања проблема својих чланова. Култура
обухвата све (институционализоване)
установљене начине као и имплицитну културу,
веровања, норме, вредности и културне
претпоставке које регулишу понашање.
 Култура је појам који означава многобројне
сложене начине живљења. Културом обележавамо
широку категорију разлика међу људским групама.
За културу би се такође могло рећи да је аналогна
познавању «правила игре».
 Култура је начин живота једне заједнице.
заједнице
 Култура је граматика друштвеног живота.
 Култура једног друштва обухвата како
нематеријалне аспекте –веровања, идеје и
вредности који чине садржај једне културе –тако и
материјалне аспекте – објекте, симболе или
технологију кроз које се садржај културе изражава
 Култура је начин живота у заједници који се огледа у
њиховим осећањима, веровањима, мишљењима, делањима,
вредновањима и изражавању њиховог искуства стеченог у
односима са природом, другим људима.
 Култура је систем кључних значења што га нека заједница
ствара о свету у себи и изван себе, помоћу кога она сазнаје
свет, прилагођава се свету, сналази се у њему, уједињује
његове делове у целину, мења га, контролише и управља
њиме, поистовећује се са њим, производи га и изражава
своја искуства.
 Ђуро Шушњић, Драма разумевања, Чигоја, Београд
 “Култура је целокупност и динамичко јединство
језиичких, религиозних, филозофских, уметничких,
научних, моралних, политичких, обичајних,
правних, техничких и играчких достигнућа што их
је човечанство створило током своје историје у
сврху одбране од природних сила и заштите човека
од другог човека – не заборавимо да свака норма
штити човека од човека, било то обичајна, верска,
морална или правна норма.”
 Шушњић, Теорија културе, Београд, Завод за

уџбенике и наставна средства, 2015

 Основно за све културе су идеје које одређују шта
се сматра као важно, вредно и пожељно. То су
апстрактне идеје или вредности које дају значење и
које орјентишу у стварности пуној неизвесности.
 Посебна наука која проучава вредности је

аксиологија.
 Сваки појединац, група, друштво има неки систем

вредности или скалу вредности.

 Свака вредност има своју анти-вредност односно

нешто што се сматра да није вредност.

 Прво, вредности су усвојене преференције, замисли и
претпоставке или пожељности у односу на неки објекат,
ситуацију или понашање односно у односу на оно сто се
сматра добро или лоше, исправно или неисправно,
пожељно или непожењно у сфери понашања и
деловања.
 Друго, вредности су израз или експликат потреба и
интереса. Оне се формирају у односу на интересну
димензију човековог делања и као такве творе
вредностно-интересну структуру према којој се мери и
оцењује делотворност појединаца, група и институција.
 Треће, вредности понекад изражавају свере
интересовања или животних стилова.
 Норме су правила о понашању људи у друштву које су
израз вредности једне културе.
 прописи и стандарди које су прихватили чланови
друштва или групе. То су имплицитна или
експлицитна правила која су утемељила различите
групе за регулацију понашања чланова групе.
Норме казују како се понашати (перскриптивне
норме) или како се не понашати (принудне норме) у
различитим ситуацијама. Постоји велики број
норми у друштву и за разумевање друштва
најважније норме представљају системи улога.
 Постоје различите врсте друштвених норми или
норми понашања и деловања: традиционалне,
модерне, моралне, обичајне, религијске, идеолошке,
правне, политичке, норме професионалне етике.
 Вредности и норме својим заједничким деловањем

обликују, одређују понашање чланова једне културе

у оквиру њиховог окружења.
 Како постоје различите норме унутар једног
друштва тако се норме разликују од културе до
културе, од друштва до друштва. Али норме имају
неошто опште и заједничко у свим друштвима. Без
њех ни једно друштво не би било регулисано,
орјентисано, интегрисано, уређено. Свако друштво
има своју нормативну и вредностну структуру, само
што се диспозиције норми и казне разликују.
 Пример, погледај: Хантингтон: Сукоб цивилизација
 Zakarija: Post-američki svet…