РЕЧНИК ПОЈМОВА

А
активно старење: ,,процес којим се на најбољи начин искоришћавају шансе за физичко,
социјално и ментално благостање у читавом животном току, ради продужавања живљења
у здрављу и продуктивности и квалитетном животу у старости'' (Светска здравствена
организација).
акултурација: процес који настаје када се две културе сретну и почну да се прилагођавају
једна другој.
алијенција/отуђење: немогућност појединца да оствари своје потенцијале у различитим
сферама.
анализа садржаја: техника прикупљања и анализе података која се користи у анализи
различитих писмених и сликовних докумената и видео и аудио записа.
анатема: клетва.
анкета: техника прикупљања података, при чему се од испитаника одговори добијају
писменим путем.
аномија: непостојање закона.
антагонизам: непријатељство, сукоб.
антиглобалистички покрети: покрети настали као реакција на негативне последице
глобализације. Често се организују као реакција на скупове представника развијених
земаља на којима се расправља о глобалним светским питањима.
антиконформизам: критички однос према стању у друштву, немирење с постојећим
стањем ствари.
антинаталитетна политика: популациона политика усмерена на смањење броја
становника ограничавањем рађања и емиграција.
апартхејд: друштвени систем у Јужноафричкој Републици који се заснивао на
доминацији беле популације над црном. Најистакнутији борац против апартхејда био је
Нелсон Мандела.
апсолутно сиромаштво: немогућност задовољења основних потреба (минимум хране и
воде који је довољан за преживљавање, животни услови који не угрожавају здравље, као и
поседовање стана, тачније склоништа од спољних утицаја).

Б
Бермудски троугао: област у западном делу Атлантског океана где је много бродова и
авиона мистериозно нестало. Овај појам се користи у пренесеном значењу за нешто што
изненада нестане.
биоетика: дисциплина која се бави разматрањем моралне димензије човековог односа
према људском животу, али и према животињама и биљкама.
бирократска организација: велика организација која карактерише усклађен рад великог
броја појединаца, висок степен друштвене поделе рада, специјализоване функције,
постојање хијерархије положаја, тачно утврђена правила и процедуре, права и обавезе
чланова.
брак: законски и друштвено призната заједница двоје људи која подразумева правне
норме и обичајна признања.
брендирање градова: развијање стратегија које све чешће градови користе последњих
деценија 20. векаи на почетку 21. века. У процесу брендирања, град се посматра као
производ. Глобална конкуренција намеће потребу да се град представи као центар нечега
по чему би био препознатљив.

В
висока култура: култура чија су дела опште призната и сматрају се вреднијим од
садржаја осталих врста културе. У садржаје високе културе убрајају се дела класичне
књижевности, класичне уметности, уметничког сликарства.
власт: постојање хијерархије, тј, релативно трајне структуре односа надређености и
подређености у друштву.
вредност робе: вредност која је на тржишту одређена апстрактним радом, тј. друштвено
признатим временом које је уложено да се роба произведе.
вредности: апстрактне идеје за које група верује да су добре, исправне и пожељне.

Г
генетски инжењеринг: процес промене гена неког организма.
гето: некад је означавао улицу или четврт града у коме су Јевреји били принуђени да
живе. У данашње време означава урбани простор који настањује искључиво једна
мањинска група.
глобализација: процес све већег повезивања друштва на светском нивоу. Односи се на
све већу повезаност и међузависност земаља.
глобално село: израз ,,глобално село'' први пут је употребио 1969. године социолог
културе Маршал Меклуан. Фраза да данас живимо у глобалном селу значи да можемо да
комуницирамо и размењујемо информације без ограничења, захваљујући развоју
технологије.
глокализација: стална интеракција локалних и глобалних тенденција. Процес
прилагођавања глобалне културе локалној.
град: најважнија форма територијалног груписања људи; одређена насељена територија,
тј. насеље с великом концентрацијом становништва које у њему обавља велики број
друштвених, политичких, културних, економских функција.
групе за притисак: интересне групе које, ради остварења интереса, врше притисак на
носиоце моћи и власти.
греенњасхинг (,,зелено прање''): покушај компаније да ради прикривања лошег
понашања према природи, а под притиском еколошких организација и потошача,
покушава себе да представи као друштвено одговорну компанију.

Д
девијантно понашање: понашање које одступа од општепризнатих друштвених норми.
Особа која не поштује вредности и норме друштва чији је члан и не понаша се на начин
који је општеприхваћен и пожељан, назива се девијант, а њено понашање тумачи се као
девијантно.
демографија: дисциплина која се бави процесом кретања становништва.
деноминације: прелазни тип између цркве и секте. У оквиру деноминација постоји
хијерархија и плаћено свештенство, али за разлику од цркве, не инсистира се на једној
верској истини, већ се уважавају и друге верске организације.
дефлација: смањење количине новца у оптицају, а у директној вези с тим и општи пад
цена.
дискриминација: представља свако неоправдано и неједнако поступање према неком
појединцу или групи људи, а на основу расе, националне, верске припадности, етничког
порекла, пола, родног идентитета, старосне доби и сл.
дистопија: антитеза утопије, идеја о друштву негативних карактеристика.
доминантна култура: темељне вредности које прихвата већина чланова друштва.
држава: политичко-територијална организација друштва, организовани облик друштва.
друштвена група: скуп већег или мањег броја људи који обављају заједничке делатности,
имају сличне потребе и интересовања, ставове и вредности, као и развијен осећај
заједничке припадности.
друштвена лествица: мисаона конструкција која нам помаже да замислимо промене које
се одвијају унутар друштвене стратификације.
друштвена моћ: способност да се наметне сопствена воља упркос могућем отпору.
друштвена покретљивост: кретање појединаца и друштвених група по друштвеној
лествици.
друштвена стратификација: друштвене групе које су рангиране једна изнад друге, на
основу неједнакости у материјалном богатству, моћи и угледу њених чланова.
друштвена структура: елементи друштва који су повезани у релативно трајну и
организовану целину и начини на које су повезани.
друштвена улога: скуп очекивања од одређеног друштвеног положаја.
друштвене промене: скуп свих измена у друштву, било да се могу изразити бројевима
(квантитативно) или описно (квалитативно), које се одвијају у неком периоду и имају
релативно трајан карактер.
друштвене чињенице: начин делања, мишљења и осећања која постоје независно од
појединца и имају карактер спољне принуде за појединца (Диркем).
друштвени положај: место које појединац заузима у пољу друштвених односа.
друштвени развој: процес уклањања препрека на путу задовољења потреба.
Квалитативна промена која доводи до вишег, савршенијег друштвеног облика.
друштвени систем: друштвени састав код ога су сви елементи нужни да би друштво
функционисало као целина.
друштвени углед: оцена вредности улоге коју неки појединац има у друштву, оцена
његовог друштвеног положаја.
друштвено делање: вид човековог понашања које је усмерено ка другим људима.
Последица је свесне намере (Вебер).
друштвено одговорно пословање: обавезивање пословног света да се понаша етички и
доприноси друштву, побољшавајући квалитет живота запослених и њихових породица.

Е
ејџизам: процес системске стереоптизације и дискриминације људи због њихове
младости (младалачки ејџизам) или старости (старосна дискриминација).
екологија: наука чији је предмет проучавања однос између живих бића и средине која их
окружује и међусобни однос живих бића који се одвија у освиру средине која их окружује.
Екологија се може поделити на: екологију биљака, екологију животиња и хуману
екологију.
еколошка криза: нарушавање равнотеже између природе и човека доводи у питаље како
здравље тако и сам опстанак људи, као и опстанак природе и свих биљних и животињских
врста.
еколошка свест: стечена знања и навике, усвојене вредности, ставови и уверења шта је у
природној и друштвеној средини здраво и квалитетно.
експлоатација: искоришћавање.
елита: групе људи и појединци који се налазе на самом врху друштвене лествице.
епистемологија: наука о природи људског сазнања.
етимологија: наука која истражује порекло, корен и основна значења речи, наука о
творби речи.
етничка група: културна категорија. Припадници исте етничке групе имају одређена
заједничка својства: колективно име, заједничко порекло или веровање у заједничко
порекло, заједничку историју, религију, језик, обичаје, специфичну заједничку културу,
осећање припадности.
етнометодологија: теоријски правац у савременој социологији који у средиште
проучавања поставља поступке људи у свакодневном животу и смисао који они дају тим
поступцима.
етноцентризам: сопствена етничка група посматра се као центар света у односу на
остале, свој народ доживљава се као културан и цивилизован, а други народи посматрају
као примитивни.

И
идеални тип: помоћно истраживачко средство за описивање различитих друштвених
феномена. Идеални тип представља идеалну слику одређених феномена који не постоје у
стварности у том облику.
идеологија: у буквалном преводу, идеологија означава науку о идејама. С временом,
значење појма се променило, тако да о идеологији можемо да говоримо као о
искривљеном погледу на свет, догми, скупу ненаучних доктрина. Идеологија је систем
идеја које теже да дају објашњење света у коме живимо, као и да тај свет мењају.
индивидуација: процес социјализације у оквиру кога се појединац формира као
аутономна, стабилна личност.
индулгенција: опраштање грехова за новац.
индустријски град: град великог броја фабрика, концентрације много радника на једном
месту, раста и развоја различитих сектора услуга. Настаје као производ развоја
индустрије.
институције: стабилне и трајне творевине чији је систем улога уређен на основу норми и
вредности.
институционализација: процес којим понашања и организовања људи постају
општеприхваћена и трајна.
интервју: техника прикупљања података, при чему се од испитаника одговори добијају
усменим путем.
интересне групе: друштвене групе које се окупљају око једног или више интереса с
циљем да скрену пажњу јавности на проблеме у различитим сферама друштва.
интериоризација: процес социјализације у оквиру кога су вредности постале део
идентитета појединца.
инфлација: пораст количине новца у оптуцајукоји није у складу с повећањем
производње, тј. количина новца у оптицају већа је од укупног повећања производње.
истополне заједнице: бракови у којима су оба партнера истог пола (хомосексуални и
лезбејски бракови).
К
кастински систем: тип екстремно затвореног друштвеног система који се базира на
приписаном друштвеном положају.
квалитативно истраживање: врста истраживања, анализа одређене појаве на основу
анализе речи и докумената.
квантативно истраживање: врста истраживања, анализа одређене појаве у бројевима,
прецизно и статистички.
класа: група људи која дели исти или сличан економски положај, друштвени статус, ниво
образовања, животне прилике, систем вредности и погледе на свет.
колективни идентитет: обележја која појединац дели с другим члановима групе и на
основу којих гаји осећање припадања датој групи.
командни систем: идеални тип система за који је карактеристична директна контрола
производње и начини на који ће оно што је произведено бити распоређено, а државне
институције су те које одређују ,,правила игре'' и поседују апсолутну контролу. Командни
систем карактеристичан је за социјалистичка друштва.
конзервативизам: настаје као реакција на либералне идеје које се шире Европом током и
након Француске револуције крајем 18. века. Основне одлике конзервативизма јесу
стабилност, идеја о људским слабостима и манама и конкретност.
контракултура: довођење у питање основних вредности друштва од стране чланова
одређене групе.
конфедерација: савез двеју или више независних држава ради лакшег остварења
заједничког циља, при чему државе имају право да из савеза иступе.
конформизам: прихватање друштвених норми, понашање у складу с очекивањима
друштва, прилагођавање околностима.
конфучијанизам: кинеско религијско и филозофско учење.
концепт одрживог развоја: усаглашавање еколошких, демографских, економских и
друштвених димензија развоја. То је концепт унапређења живота који подразумева
нераскидиву везу између заштите животне средине, економског развоја и унапређења
друштвеног живота.
кохабитација: живот у заједници без формалног склапања брака.
крос-културна сарадња: сарадња између различитих култура.
ксенофобија: страх или непријатељство према странцима. Сопствена култура посматра се
као супериорна над другим културама.
култ: обожавање животиње или биљке од које је зависио човеков опстанак. Постојао је и
култ предака који је подразумевао њихово изузетно поштовање, а уз то и ритуали и
обреди у њихову част.
култура: све оно што није урођено, већ стечено и научено током живота у друштвеној
заједници-духовна добра (писмо, књижевност, музика), као и вредности, норме, веровања,
обичаји. ,,Целовит систем који обухвата знања, веровања, уметност, морал, право, обичаје
и све друге способности и навике које је човек стекао као члан друштва''(Едвард Тејлор).
Култура се може дефинисати на још конкретнијем нивоу – када говоримо о различитим
врстама уметности: књижевност, сликарство, вајарство, филм, музика, позориште.
култура сиромаштва: заснива се на тези да су сиромашни људи сами одговорни за свој
положај. По овом учењу сиромашни су се прилагодили маргиналном положају и не могу
да побољшају услове у којима се тренутно налазе.
културализација: процес социјализације у оквиру кога појединац учи како да
контролише своје нагоне и развија секундарне(више) потребе.
културна асимилација: процес у коме се делови културе утапају у доминантну културу и
губе своја основна обележја и препознатљивост.

Л
легална власт: власт у складу са законима и правним оквирима. Лична власт вође или
појединих друштвених група ограничена правом.
легитимна власт: власт коју потчињени прихватају сматрајући је исправном.Уколико
потчињени верују да је њихова дужност да се покоравају власти, она је оправдана.
либерализам: заснива се на идеји о слободи појединца која представља највишу вредност
и основни параметар за оцењивање друштвене стварности. Либерализам ставља нагласак
на следеће вредности: индивидуализам, слободу, једнакост, рационализам, прогрес и
слободно тржиште.
лични идентитет: обележја појединца на основу којих он сматра да се разликује од
других чланова друштва и да је ,,посебан''.

М
макроеконимија: грана економије која се бави општим економским појавама –
привредним растом, запосленошћу, производњом и потрошњом, инвестицијама, стопама
инфлације, буџетским суфицитом, дефицитом, пореском политиком и сл.
макросоциологија: приступ проучавању друштва, ниво социолошке анализе –
проучавање општих феномена.
малолетничка деликвенција: преступничко понашање карактеристично за популацију
малолетника. Преступничко понашање подразумева кршење моралних, прекршајних и
кривично-правних норми.
марксистичке (конфликтне) теорије: теоријски правац у савременој социологији који у
средиште проучавања поставља поделе у друштву, односе моћи и неједнакост.
масовна култура: култура намењена ширем кругу људи, доступна широким друштвеним
слојевима и већини становништва. Масовној култури припадају филмови, ТВ серије,
музички хитови, стрипови.
метод: начин на који се истражује нека појава.
методологија: наука о начинима долажења до научног сазнања. Логичка дисциплина која
критички анализира укупне истраживачке праксе одређене науке.
метропола: светски центар глобалне економије. Главне одлике метрополе су
концентрација транснационалних корпорација и деиндустријализација, тј. измештање
индустрије у мање развијене делове света.
механичка солидарност: тип солидарности карактеристичан за примитивна, проста
друштва. Људе на окупу држи неразвијена подела рада и слични послови, попут
сакупљања плодова и лова. У тим друштвима изражена је колективна свест (Диркем).
миграције: облик просторне покретљивости становништва. У зависности од тога да ли се
негде долази или се са неког места одлази, миграције могу да се поделе на емиграције
(исељење с једне територије) и имиграције (долазак на одређену територију).
микроекономија: грана економије која се бави појединачним економским појавама –
економским понашањем појединаца, домаћинства и предузећа, тржиштем и њиховим
међусобним односом.
микросоциологија: приступ проучавању друштва, ниво социолошке анализе –
проучавање појединачних феномена.
модерно друштво: ,,универзални тип друштва, створен на основу општих и
свеобухватних промена које су се одиграле у традиционалном друштву'' (Војин Милић).
монархија: облик уређења у коме се власт наслеђује.
моногамија: брак између једног мушкарца и једне жене.
монотеизам: веровање у постојање једног бога.
морталитет: учесталост смрти у популацији. За мерење морталитета користи се стопа
морталитета која представља однос броја умрлих и укупног становништва на хиљаду
становника средином године посматрања.
мултиваријантна анализа: квантитативна статистичка метода која се користи када је
потребно приказати узрочно-последичне односе и вишеструке везе међу проучаваним
појавама у друштву.
мултикултурализам: залагање за корисну размену између различитих културних,
религијских и националних заједница. Уместо утапања делова културе у доминантну
културу (асимилација), мултикултурализам подразумева поштовање различитих култура и
заштиту засебних карактеристика мањинских група.
мултикултурално друштво: више различитих култура које живе на једном простору.

Н
народна култура: култура која долази из самог народа, а преноси се с колена на колено,
те су аутори народних прича и народних песама непознати. Народну културу чине
народне песме, игре, бајке, епови.
наталитет: процес обнављања становништва, остварен број рађања. За мерење наталитета
користи се општа стопа наталитета која се одређује као број живе новорођенчади на
хиљаду становника средином године.
научно истраживање: процес долажења до објективних сазнања о конкретном проблему,
процесу или појави.
нацизам: идеологија, настаје у Немачкој двадесетих година 20. века, као резултат пораза
Немачке у Првом светском рату. Дели скоро сва веровања са фашистичком идеологијом и
додаје још два, а то су веровање у митску прошлост и расну чистоту. Главне
карактеристике нацизма су рацизам и антисемитизам (предрасуде и мржња према
Јеврејима).
нација: друштвена група настала на одређеном историјском степену развоја производње и
поделе рада (робноновчане привреде), као заједница која у себи интегрише културне,
политичке и економске услове живота и заузима одређену територију.
национализам: доктина која нацију посматра као циљ сваког политичког напора, а
национални идентитет за меру сваке људске вредности (Антони Смит). Политички
принцип који подразумева усклађивање политичких и етничких граница (Ернест Гелнер).
национални идентитет: политичка категорија која припада модерном друштву, а односи
се на повезивање једног народа у веће, националне целине. Нционални идентитет
подразумева развијање осећања припадности нацији и солидарности с другим њеним
припадницима. Народ се идентификује са нацијом на различите начине: кроз систем
образовања, кроз књижевни језик, кроз различите политичке, културне, економске,
националне институције.
невидљива рука тржишта: метафора која се користи да би се објаснила саморегулишућа
природа тржишта. Адам Смит је сматрао да економско понашање зависи од властитих
интереса. Следећи своје властите интересе на слободном тржишту, појединац води
благостању свих. Притом, појединац нема намеру да унапређује јавни интерес, њега у
томе води ,,невидљива рука''.
новац: средство у размени материјалних добара и услуга.
номинализам: приступ у проучавању друштва – друштво се посматра као скуп појединаца.
норме: друштвена правила, ,,водичи'' који прописују одговарајуће понашање у датој
ситуацији. Одржавају вредности неке културе, али и регулишу друштвени живот и
понашање појединца.
нуклеарна породица: породица која се састоји од две генерације (отац, мајка, деца), за
разлику од проширене патријархалне породице, која се састоји од више генерација.

О
одлив мозгова: феномен да млади високообразовани појединци напуштају земљуу потрази
за послом у иностранству.
олигархија: владавина малог броја људи над већином.
омладински активизам: друштвени и политички ангажман младих, њихово учешће и
допринос у решавању битних питања на локалном или државном нивоу.
организација: друштвена целина коју су створили појединци како би сарађивали на
остварењу заједничких циљева и интереса.
организациона култура: особеност посебне организације – њене основне вредности и
правила понашања, начин на који запослени мисле, како се осећају.
органска солидарност: тип солидарности карактеристичан за индустријска, сложена
друштва. Основ солидарности постаје већа међузависност људи услед сложеније поделе
рада (Диркем).
,,Острво чуда'': назив представе којом су отворене XXX летње олимпијске игре у Лондону
2012.

П
партиципација: учествовање, учешће.
подела рада: процес којим се целокупан рад дели на посебне ,,делове'', што доводи до све
веће међузависности великог броја људи у производњи добара и услуга.
позитивизам: физиолошки правац, учење које се залаже да се начела природних наука
примене у проучавању друштва.
полиандрија: брачна веза једне жене с више мушкараца.
полигамија: брак који броји више чланова.
полигинија: брачна веза између једног мушкарца и више жена.
политеизам: веровање у постојање више богова.
политика: делатност усмерена на креирање, образовање, вођење и регулисање заједничког
живота људи у оквиру једне заједнице, друштва, државе, наднационалне творевине у
складу с њиховим потребама, интересима, заједничким циљевима, уз сагласност свих или
уз или уз потчињавање, уз употребу присиле или без ње.
политичка култура: преовлађујући утицаји политичких гледишта и вредности у одређеном
периоду који су карактеристични за већину припадника друштвених група.
политичка формула: идеологија којом владајућа (политичка) класа оправдава своју
владавину.
политичке странке: релативно трајне политичке организације које као заједнички чинилац
који их окупља, имају одређену политичку идеологију.
понуда: количина производа коју продавци желе и могу да продају у одрђеном року под
условима који владају на тржишту.
популарна култура:култура која подразумева исте садржаје као и масовна култура, али је
појам неутралан, не носи вредновање.
популациона политика: скуп мера, акција и програма које држава предузима како би на
директан или индиректан начин утицала на промене у популацији.
породица: примарна друштвена група која најчешће подразумева сроднички однос између
чланова. Реч је о динамичкој категорији која је кроз историју мењала структуру и
функције.
посматрање: прикупљање података на основу непосредног чулног опажања.
посматрање без учествовања: прикупљање података на основу непосредног чилног
опажања. Истраживач не учествује у догађају, посматра га са дистанце.
посматрање с учествовањем: прикупљање података на основу непосредног чулног
опажања. Истраживач учествује у конкретномдогађају, живи у среини коју истражује,
преузима улогу актера које посматра.
постфордизам: научни менаџмент, фаза у производњи за коју је карактеристична
флексибилност и иновативност, а ради задовољења потребе за различитим производима
израђеним по мери потрошача.
поткултура: посебан скуп вредности, норми, начин живота чланова одређене групе. Она
не доводи у питање вредности и норме доминантног типа друштва, али се разликује од
доминантне културе.
потошачко друштво: тип модерног друштва које се одликује великом потражњом и
масовном потрошњом добара.
предрасуде: мишљења и ставови према одређеним групама, праћени јаким емоцијама.
Нису засновани на чињеницама и оправданим разлозима, сталне су, често отпорне на
промене.
премодерно друштво: израз који се најчешће користи да би се описала мала, затворена,
статична друштва у којима не постоје сложени облици организације.
природни прираштај: резултанта наталитета и морталитета. Означава разлику између
броја живорођених и умрлих појединаца у једној години на одређеној територији.
природно кретање становништва: процеси рађања, одрастања, сазревања и умирања
становништва. Основне компоненте природног кретања јесу наталитет и морталитет.
прометна вредност: разменска способност робе – одређена количина једне врсте робе
размењује се за одређену количину друге врсте робе.

Р
радни контигент (радна снага): део становништва који је ардно способан и запослен или
незапослен, али активно тражи посао. Представља економски активан део радног
становништва у који се укључују мушкарци од 15. до 65. и жене 15. до 60. године живота.
раса: током историје посматрала се као биолошка категорија. Данас се види као
друштвени конструкт, скуп веровања и ставова који настаје као оправдање за колонијалне
тенденције европских империја 15. века и надаље.
реализам: приступ у проучавању друштва – друштво се посматра као целина која надилази
прост збир појединаца.
резиденцијална сегрегација: просторно изоловање одређене групе људи