DIENCEPHALON

Slobica
U sastav diencephalona ulaze :
thalamus
metathalamus
epithalamus
subthalamus
hypothalamus
 THALAMUS
Najveća formacija diencephalona i predstavlja parnu
strukturu oblika jajeta. Razlikujemo prednji pol koji se
naziva tuberculum anterius i zadnji pol koji se
naziva pulvinar thalami.
Četiri strane : medijalna, lateralna, dorzalna i
ventralna.
***Stria medullaris thalamica - granica dorzalne i
medijalne strane
***Stria terminalis thalamica - granica dorzalne i
lateralne strane
 JEDRA THALAMUSA

SPECIFIČNA NESPECIFIČNA

ASOCIJATIVNA RELEJNA nucleus retikularno

centromedianus jedro

MOTORNA LIMBIČKA
INTRALAMINARNA
JEDRA
 MOTORNA RELEJNA ASOCIJATIVNA JEDRA
JEDRA

nucleus nucleus
ventralis ventralis nucleus dorsalis anterior
anterior lateralis nucleus dorsalis posterior
nucleus dorsalis medialis
jedra pulvinara thalami

LIMBIČKA RELEJNA
JEDRA

nuclei thalami anteriores

 SENZORNA JEDRA

nucleus ventralis nucleus ventralis

posterolateralis posteromedialis

Na preseku thalamusa nalazi se lamina

medullaris interna koja thalamus deli u
tri područja : prednje – rostralno ,
spoljašnje – lateralno , unutrašnje –
dorzomedijalno
U thalamusu razlikujemo prednju, zadnju, spoljašnju i
unutrašnju grupu jedara. Pored njih su i intralaminarna
jedra kao i retikularno jedro thalamusa.

PREDNJA JEDRA THALAMUSA

nucleus anteroventralis
nucleus anterodorsalis
nucleus anteromedialis

***predstavljaju specifična relejna

limbička jedra talamusa zato što
ulaze u sastav jednog neuronskog
kruga limbičkog sistema koji
nazivamo Papezov krug
 SPOLJAŠNJA GRUPA JEDARA
THALAMUSA

VENTROLATERALNA JEDRA DORZOLATERALNA JEDRA

nucleus ventralis nucleus dorsalis

anterior anterior

nucleus ventralis nucleus dorsalis

intermedius posterior

nucleus ventralis nuclei pulvinara

posterior thalami

Nc.ventralis Nc.ventralis
posterolateralis posteromedialis
UNUTRAŠNJA JEDRA ZADNJA JEDRA
THALAMUSA THALAMUSA

nucleus dorsalis Nalaze se smešteni u

medialis , kaudalnom delu thalamusa i u
njima se završavaju delovi
jedra srednje spinotalamičkog i
linije trigeminotalamičkog puta, a
odatle vlakna upućuju u
sekundarnu somatosenzitivnu
koru velikog mozga. Ova jedra
učestvuju u percepciji bola sa
intralaminarnim jedrima i
posteroventralnim jedrima
 INTRALAMINARNA JEDRA

nucleus centromedianus

nucleus parafascicularis
***smeštena u
lamini medullaris
nucleus paracentralis interni i u
njihovom sastavu
se nalazi šest
nucleus paracentralis lateralis
jedara

nucleus paracentralis medialis

nucleus reticularis
intralaminaris
 Funkcije talamusa

Relejna - sve aferentne informacije koje idu ka CNS-u

se prekidaju u talamičkim jedrima

Integrativna - integrisanje signala koje receptori

poručuju senzornoj kori

Modulatorska - moduliše informacije u saradnji sa

asocijativnom korom i time pojačava bitne, a odbacuje
nebitne informacije

http://www.scholarpedia.org/article/T
halamus
MRT presek ljudskog mozga,
sa označenim talamusom
Istraživanje u Torontu je pokazalo značajnu funkciju talamusa u
memoriji. Zapravo ispitivana je funkcija hipokampusa koji je
odgovoran za pamćenje,mišljenje,emocije... Ispitivane su dve
grupe pacijenata. Kontrolna grupa i grupa ljudi obolelih od
psihoza. Magnetnom rezonancom je ustanovljeno da pacijenti
oboleli od psihoza imaju smanjenu jačinu zvuka u svim
delovima mozga izuzev u talamusu i hipokampusu.

Fuentes A, Collins DL, Garcia-Lorenzo D, Sled JG, Narayanan S, 

Arnold DL, Banwell BL, Till C. Memory Performance and
Normalized Regional Brain Volumes in Patients with Pediatric-
Onset Multiple Sclerosis. Department of Psychology, York
University, Toronto, Ontario.
 METATHALAMUS

- čine corpus geniculatum laterale i corpus

geniculatum mediale koji se nalaze iza i ispod pulvinara
thalami. Corpus geniculatum laterale je povezan sa colliculi
superioris mesencephalona preko brachium colliculi
superioris, a sam corpus geniculatum laterale predstavlja
zadebljanje na završetku tractusa opticusa. U corpus
geniculatum laterale nalazi se i nucleus geniculatus
lateralis u kome je prisutan subkortikalni vidni centar.
Ovo jedro se sastoji iz šest slojeva : u slojeve 2,3,5
dolaze neukrštena temporalna vlakna iz tractusa opticusa,
dok u slojeve 1,4,6 dolaze ukrštena nazalna vlakna iz
tractusa opticusa. Iz nucleus geniculatus laterale vlakna
odlaze u sastavu tractusa geniculocalcarineusa.
Corpus geniculatum mediale je spojen sa
colliculusom inferiorom mesencephalona
preko brachium colliculi inferioris. U ovom
telu je nucleus geniculatus medialis koje
predstavlja relejni akustički centar. Vlakna
iz ovog jedra odlaze u sastavu radiatio
acustica u gyri temporales transversi –
Hešlove vijuge.
 EPITHALAMUS

u njegov sastav ulaze : striae medullares,trigonum

habenullae, habenullae, commissura habenullarum,
commissura posterior i epifiza. Trigonum habenullae
predstavlja udubljenje na dorzalnoj strani talamusa gde je
od pulvinara thalami odvojen sulcusom habenullae. Od
trigonuma habenullae polazi habenulla koja je jednom
vrpcom spojena sa habenullom suprotne strane i taj spoj
se naziva commissura habenullarum. Iza commissurae
habenullarum je epifiza. Ispod commissurae
habenullarum je commissura posterior u vidu trake koja
povezuje zadnje krajeve talamusa.
Habenularna jedra se nalaze u habenuli i to su :
nucleus habenullaris medialis i nucleus
habenullaris lateralis. Smatra se da ova jedra
povezuju tegmentum moždanog stabla sa limbičkim
sistemom telencephalona.
 
Epifiza ( corpus pineale ) se nalazi smeštena iza
commissurae habenullarum tako da učestvuje u
izgradnji gornjeg zida moždane komore. Epifiza ima
endokrinu funkciju i to gonadnu funkciju sve do
puberteta.
 SUBTHALAMUS

Kaudalno od subthalamusa nalazi se tegmentum

mesencephali tako da strukture iz mesencephalona
prelaze u subthalamus i to supstantia nigra, nucleus
ruber i deo retikularne formacije. Između ovih
struktura koje dosežu do subthalamusa nalazi se i
veliko motorno jedro subhtalamusa, nucleus
subthalamicus. Rostralno subthalamus doseže do
bazalnog telencephalona. Kroz subthalamus prolaze
svi senzitivni putevi koji odlaze u thalamus ( tractus
trigeminothalamicus, tractus spinothalamicus i
lemniscus medialis ) .
AL = ansa lenticularis; CP = cerebral peduncle; FF = Fields of Forel; GPe =
globus pallidus externus; GPi = globus pallidus internus; H1 = H1 Field of
Forel (thalamic fasciculus); IC = internal capsule; LF = lenticular fasciculus
(H2); PPN = pedunculopontine nucleus; Put = putamen; SN = substantia
nigra; STN = subthalamic nucleus; Thal = thalamus; ZI = zona incerta.
Putevi iz malog mozga koji dolaze u subthalamus prekidaju
se u nucleusu ruberu i formiraju prerubralno polje ili
polje ,,H” po Forelu. Iz ovog polja vlakna odlaze u
talamus i to nucleus ventralis lateralis. U sastavu ,,H”
Forelovog polja razlikujemo gornji deo koji predstavlja
Forelovo ,,H 1” polje i donji deo koji predstavlja
Forelovo ,,H2” polje. U ,,H 1” polju prolaze fasciculus i
ansa lenticularis pri čemu obrazuju fasciculus thalamicus.
Kroz ,,H2” polje prolaze vlakna iz globussa pallidusa tako
da obrazuju fascilus lenticularis. Nucleus subthalamicus
predstavlja jedro subtalamusa koje se nalazi između
supstantiae nigrae i nucleusa rubera dok lateralno od ovog
jedra je capsula interna i globuss pallidus. Od ventralnog
jedra thalamusa je odvojeno slojem sive mase koji nazivamo
zona incerta koja se nalazi između ,,H1” i ,,H2” Forelovog
polja
 HYPOTHALAMUS

Nalazi se ventromedijalno u odnosu na thalamus,a

granica između hypothalamusa i thalamusa je
sulcus hypothalamicus. Hypothalamus na njegovoj
ventralnoj strani ograničavaju napred hiasma nervi
optici, lateralno tractus opticus i pozadi corpora
mamillaria. U ovom delu se nalazi tuber
cinereum – levkasto proširenje na koje se
nadovezuje infundibulum sa hipofizom. Columnae
fornicis fornixa hypothalamusa se dele na
medijalnu i lateralnu zonu.
 JEDRA HYPOTHALAMUSA

REGIO REGIO REGIO

HYPOTHALAMICA HYPOTHALAMICA HYPOTHALAMICA
MEDIALIS INTERMEDIA POSTERIOR

SUPRAOPTIČKA PREOPTIČKA

nucleus nucleus
nucleus nucleus hypothlamicus hypothalamicus
suprahiasmaticus preopticus dorsomedialis posterior
medialis
nucleus
supraopticus nucleus
nucleus nuclei corporis
hypothalamicus
preopticus mamillaris
ventromedialis
nucleus lateralis
paraventricularis

nucleus nucleus nucleus nuclei

hypothalamicus
periventricularis infundibularis premamillares
anterior
Hypothalamus : funkcije
Regulacija temperature tela
Regulacija emocija
Regulacija rasta
Regulacija gladi i žeđi
Regulacija seksualnog nagona
Odbrambene reakcije- strah, bes
Kontrola različitih endokrinih funkcija
 Hormoni

GRELIN
Grelin se proizvodi
u hipotalamusnom
 arkuatnom jezgru
( nucleus arcuatus
*** Nivoi grelina se povišavaju pre hypothalami), gde
obroka i smanjuju nakon obroka. On se stimuliše sekreciju 
smatra pandanom hormona leptina, hormona rasta iz 
koga proizvodi adipozno tkivo, i koji
prednje hipofizne
indukuje sitost kad je prisutan u
visokim nivoima. U nekim  žlezde.
barijatričnim procedurama, nivoi
grelina su smanjeni kod pacijenata, što
uzrokuje prevremenu sitost.
 LEPTIN

Leptin je otkrio 1994.
Džefri M. Fridman sa
Učestvuje u regulaciji saradnicima na
unosa i potrošnje Rokfelerovom
energije, putem Ako imate univerzitetu putem
uvećavanja apetita i  prekomernu  potrebu studija takvih miševa
metabolizma. On je za hranom ili imate
jedan od najvažnijih tendenciju previše
hormona adipoznog pojesti, postoji
porekla. mogućnost da se sve
to dešava zbog
poremećaja količine
leptina u telu.
Nervni centri za spavanje nisu jasno anatomski
 definisani, već se sastoje od nekoliko
razbacanih grupa neurona. Neuroni uključeni u
započinjanje i održavanje sporotalasnog
spavanja nalaze se u retikularnoj formaciji
produžene moždine, talamusu, hipotalamusu i
medijalnim bazalnim jedrima telencefalona,
dok se neuroni uključeni u započinjanje i
održavanje budnosti nalaze u retikularnoj
formaciji mezencefalona, subtalamusu,
talamusu i medijalnim bazalnim jedrima
telencefalona.
 Cirkadijalni ritmovi

Cirkadijalni (= cirkadijurni) ritam (lat. circa = oko + dies =

dan; diurnus = dnevni): ciklus telesnih procesa i/ili
aktivnosti koji se ponavlja s periodicitetom od otprilike
jednog dana (24±4 sata)

Ciklične promene aktivnosti zajedno se zovu i bioritmovi

Melatonin
 Melatonin

Nastaje iz serotonina (5-HT)

Luči ga pinealna žlezda (epifiza)
Uzrok za njegovo lučenje je
mrak, a za inhibiciju lučenja
svetlo “Biološki
Deluje kao somnogen i utiče na
veličinu telesne temperature
sat “
U životinja, reguliše doba
parenja (u hrčka, primerice, i
veličinu testisa)
 BIOLOŠKI SAT

Suprahijazmatsko jedr (nucleus

suprachiasmaticus) u prednjem hipotalamusu:
genetski kontrolisane odlike “sata” ima celina, ali i
svaka od oko 20 hiljada stanica jedra

Jednaka veza retine nucleus suprachiasmaticus-a

(vlakna se odvajaju iz hijazme)

Neuroni nucleus suprachiasmaticus-a proizvode

vazopresin, vazoaktivni intestinalni polipeptid
(VIP), GABA, somatostatin, neurotenzin i
neuropeptid Y (NPY) koji regulišu biološki sat