 U zadnjoj lobanjskoj jami, ispod duplikature tvrde

moždane ovojnice - tentorijuma cerebelli

 Sastoji se od središnje strukture – vermisa i dve
hemisfere. Tentorium MM

Tonzile MM
 Mali mozak - deseti deo zapremine mozga, a više od
50% neurona CNS-a

 Kora malog mozga organizovana je somatotopično.

 Interni kompjuter ili mozak unutar mozga

 Koordinacija mišića - agonista, antagonista i pomoćne
muskulature, stabilizirajući i regulatrorni sistem koji
obezbeđuje vremensku i prostornu integraciju
pokreta - glatki, vremenski usklađeni i precizni
pokreti, poremećaj – ataksija

 Ulogu u motornom učenju i kontroli nekih kognitivnih i

emocionalnih funkcija
 Mali mozak prima senzitivne informacije sa „periferije“,
o položaju ekstremiteta i aktivnostima mišića putem
spinocerebelarnih i vestibulocerebelarnih puteva preko
donjeg i, manjim delom, gornjeg cerebelarnog pedunkula.

 On prima informacije i iz kore mozga, pre svega

senzomotorne (Brodmanova area 4 i 6, somatosenzorne
regije i postcentralnog girusa i posteriornih delova
parijetalnog režnja) o nameri pokreta i izdatim
komandama, preko kortikopontocerebelarnih projekcija
(hemisfera velikog mozga sa suprotnom hemisferom
malog mozga)

 Zatim svojim izlaznim projekcijama vrši kompenzatorne

promene.
Aferentne – cerebelopetalni Eferentne veze – cerebelofugalni
putevi: putevi polaze – iz jedara:
• Tr. corticocerebellaris • Tr. cerebellorubralis
• Tr. nucleocerebellaris (veza sa • Tr. cerebellothalamicus
jedrima V, IX i X kranijalnog • Tr. cerebellospinalis
nerva) • Tr. dentatoolivaris
• Tr. spinocerebellaris anterior • Tr. cerebelovestibularis
• Tr. spinocerebellaris posterior • Tr. cerebellonuclearis
• Tr. pontocerebellaris
• Tr. vestibulocerebellaris
• Tr. olivocerebellaris
• Tr. cuneocerebellaris
• Tr. reticulocerebellaris
Prema evoluciji i funkcijama cerebelum se deli na:
Neocerebelum (pontocerebellum) (najmlađa struktura)
- lobus posterior koji prima vlakna iz motorne kore VM
kontralateralno, preko ponsa (tractus cortico-ponto-
cerebellaris) – koordiniše vešte pokrete
Palleocerebelum (spinocerebellum) (stari deo) - lobus
anterior koji je povezan sa KM, aferentnim putevima
(tractus spinocerebellares) kojima prima impulse iz
mišića i tetiva i eferentnim putevima (preko RF, nucleus
rubera i vestibularnih jedara) koji facilitirajućim
dejstvom na gama-eferentne neurone učestvuju u
održavanju položaja (posturalnosti) i tonusa i ravnoteže
pri linearnoj akceleraciji i sprečavaju gubitak ravnoteže
pri naglom zaustavljanju ili naglom kretanju - oštećenje
(alkohol) daje ataksiju ekstremiteta, više donjih
Archicerebellum (vestibulocerebellum) (najstarija
struktura) - flokulonodularni režanj koji je preko nucleus
fastigii povezan sa vestibularnim jedrima - održavanje
ravnoteže pri angularnoj akceleraciji (skretanje sa
pravolinijskog kretanja) - oštećenje (tumori) daju
ataksiju trupa (trunkusna ataksija) i nistagmus
 Kičmena moždina (Medulla spinalis)
 Kičmena moždina se nalazi u
kičmenom kanalu, od koga je nešto
kraća (od gornje ivice C1 do donje
ivice L1).
 Obmotana je ovojnicama i opkoljena
cerebrospinalnom tečnošću, sa
subarahnoidnim prostorom koji je
proširen u donjem delu – lumbalna
cisternam u kome je skup spinalnih
korenova - cauda equina.
 Građena iz više vertikalno naslaganih
segmenata, kojih ima 31: 8 vratnih, 12
torakalnih, 5 lumbalnih, 5 sakralnih i 1
kokcigealni. Iz svakog izlazi po jedan
par spinalnih nerava.
Kičmena moždina i korenovi spinalnih nerava (prednji i
zadnji)
• Poprečni presjek kičmene moždine -
cervikalni, torakalni, lumbalni i sakralni nivo
• Cervikalno zadebljanje Intumescentia
cervicalis) C5-Th1 – nervi pleksusa
brahijalisa - gornjih udova
• Slabinsko zadebljanje (Intumescentia
lumbalis) Th12-L5 – nervi pleksusa
lumbosakralisa – donjih udova
• Conus medullaris od koga polazi filum
terminale i vezuje se za kokcigealnu kost.
 Organizacija kičmene moždine – poprečni presek

Siva masa –u obliku slova H ili leptira: tela neurona i dendriti

1. Zadnji rogovi (cornu posterius) – tela senzitivnih neurona u kojima

se završavaju senzorna vlakna spinalnih nerava
2. Prednji rogovi (cornu anterius) –tela
–
motornih neurona, od kojih polaze motorna vlakna spinalnih nerava
3. Zona
ntermedialis
4. Bočni rogovi (cornu lateralis) -tela
- vegetativnih neurona,
od Th1 do L2 simpatičkih, od S2 do S4 parasimptatičkih.
 Rexed je podelio sivu masu na 10 slojeva ili lamina
 Organizacija kičmene moždine – poprečni presek

Bela masa – putevi

5. Zadnji snop
(funiculus posterior) 6.
Prednji snop (funiculus anterior)
7. Bočni snop
(funiculus lateralis)
8. Lissauer's tract

9. fissura mediana antrior

10. sulcus medianus posterior
11. sulcus lateralis anterior
12. sulcus lateralis
  Bela masa KM
 Ushodni (senzitivni) i nishodni (motorni) putevi KM
 Zadnji snop – Fasciculus Gracilis-Goll-ov put(iz donjih delova tela- unutra) i
Fasciculus Cuneatus-Burdach-ov put (iz gornjih delova tela od Th4-spolja) -za
duboki senzibilitet
 Bočni snop – tr. corticospinalis lateralis, tr spinotalamicus lateralis – Edinger
(bol i tempreraturu iz suprotne strane tela) – raspored vlakana obrnut, i tr.
spinocerebellaris ventralis i dorzalis (duboki nesvesni senzibilitet)
 Prednji snop - tr. corticospinalis anterior (neukršteni) i tr. spinothalamicus
antrior (grub dodir)
Putevi
Putevi kičmene
kičmene moždine
moždine
1.1. Fasciculus
FasciculusGracilis
Gracilis
2.2. Fasciculus
FasciculusCuneatus
Cuneatus
3.3. Tractus
Tractusspinocerebellaris
spinocerebellarisdorsalis
dorsalis
4.4. Tractus
Tractuscorticospinalis
corticospinalislateralis
lateralis
16 5.5. Tractus
Tractusspinothalamicus
spinothalamicuslateralis
lateralis
6.6. Tractus
Tractusspinocerebellaris
spinocerebellarisventralis
ventralis
7.7. Tractus
Tractusrubrospinalis
rubrospinalis
8.8. Tractus spinotectalis
Tractus spinotectalis
9.9. Tractus
Tractuscorticospinalis
corticospinalisanterior
anterior
10. Tractus olivospinalis
10. Tractus olivospinalis
11.
11. Tractus
Tractusspinoolivaris
spinoolivaris
12.
12. Tractus
Tractustectospinalis
tectospinalis
13.
13. Tractus
Tractusreticulospinalis
reticulospinalis
14.
14. Tractus
Tractusvestibulospinalis
vestibulospinalis
15.
15. Tractus
Tractusspinothalamicus
spinothalamicusanterior
anterior
16.
16. Raphe-spinal
Raphe-spinal&&Hypothalamospinal
Hypothalamospinalfib
fi
f
 Somatotopska organizacija kičmene moždine
 Zadnji snop – Fasciculus Gracilis-Goll-ov put(unutra -iz donjih delova tela) i
Fasciculus Cuneatus-Burdach-ov put (spolja -iz gornjih delova tela od Th4)
-za duboki senzibilitet
 Bočni snop – tr. corticospinalis lateralis, tr spinotalamicus lateralis – Edinger
(bol i tempreraturu iz suprotne strane tela) – radspored vlakana obrnut

Goll-ov i Burdach-ov put

Piramidni put

Edingerov put
Prema položaju
 Spinalni (kičmeni) nervi – 31 par
 Kranijalni (moždani) nervi – 12 pari

 Ako idu prema CNS – aferentni nervi

- osetni
 Ako idu iz CNS – eferentni nervi
- vegetativni ili autonomni (inervišu žljezde i
glatke mišiće)
- somatski (inervišu skeletne mišiće)
Spinalni korenovi i nervi
Od kičmene moždne polazi 31 par spinalnih
nerava, 8 cervikalnih, 12 torakalnih, 5 lumbalnih, 5
sakralnih i 1 kokcigealni. Svaki ima ventralni i
dorzalni koren, koji se sastoji iz snopa nervnih
vlakana
-aferentna vlakna - senzorna (plava)
- eferentna vlakna – motorna (crvena)
- eferentna vlakna – autonomna (crna)
Table 9-1: The Cranial Nerves
Delovi refleksnog luka
1. Receptor (speciajlni senzitivni organ, kožni organ ili
neuromišićno vreteno)
2. Aferentni (senzitivni neuron)
3. Jedan ili više interneurona
4. Eferentni (motorni i autonomni) neuron
5. Efektor (mišić ili žlezda)

 Tipovi refleksa: površinski – kože i sluzokože, duboki

tetivni – miotatski, viscerlni – organski, i patološki
 Prema nivou centralne zastupljenosti – spinalni, bulbarni
(za položaj tela i uspravljanje), srednjemoždani,
cerebelarni
 Spinalni (aferentni neuron i motorna jedicnica na istom
nivou) – refleks fleksora, refleksi ekstenzora (duboki
tetivni refleks, refleks istezanja), polisinaptički