Diencephalon

Diencephalon se nalazi između mesencephalona i velikog mozga. Sa svih strana je okružen

velikim mozgom, osim sa donje, koja je jedina vidljiva na intaktnom mozgu. I tu vidimo corpus
mamilare, chiasmu opticum, infundibulum. Granica prema mesencephalonu odgovara liniji koja
povezuje commisuru posterior i zadnju ivicu corpusa mammillare. Prednja granica od
commissure anterior preko lamine terminalis i chiasme opticum. Lateralno je okružen capsulom
internom. Na krovu se nalaze deo forniksa, nucleusa caudatusa i ventriculusa lateralisa.
U sredini se nalazi treda moždana komora, povezana sa bočnim komorama i preko
aqueductus cerebri sa četrvrdom moždanom komorom. Sadrži četiri karakteristična špaga:
reccessus infundibularis, pinealis, suprapinealis i reccessus opticus. Kroz tredu moždanu komoru
takođe prolazi i adhesio interthalamica.

THALAMUS

„Funkcionalna kapija velikog mozga“ – Neuroni talamusa se po pravilu projektuju u koru velikog
mozga (talamokortikalna vlakna). U koru velikog mozga stiže jako malo informacija bez njihove
prethodne obrade u talamičkim jedrima.

Granice talamusa su:

Ventralno i medijalno se nalazi hipotalamus (sulcus hypothalamicus predstavlja granicu između
talamusa i hipotalamusa i jasno se vidi na preparatima). Ventralno i lateralno se nalazi
subtalamus.
Dorzalno: Spolja nuc. caudatus, a unutra deo bočne moždane komore (ovde takođe prolazi i deo
forniksa).
Medijalno se nalazi komora.
Lateralno se nalazi capsula interna.
Napred (prednji pol) zajedno sa pars libera collumne fornicis ograničava međukomrski otvor
(foramen intraventriculare)
Pozadi (pulvinar thalami) usmeren kaudalno i upolje, a nalazi se dorzalno i spolja od gornjih
kvržica srednjeg mozga.

JEDRA TALAMUSA
UOPŠTENO-relejna jedra talamusa su ona jedra koja primaju signale iz određenog izvora, npr.
Senzitivni put, ili jedra malog mozga.. a šalju signale u tačno određeni deo kore. Na osnovu
toga u relejna jedra spadaju VPL, VPM, VA, VL, prednja jedra, I nucleus geniculatus medialis I
latelaris. Naravno ova jedra nisu samo pasivni prenosioci ved se u njima dešava I obrada
signala.
Asocijaciona za razliku od relejnih jedara primaju projekcije iz velikog broja raznih struktura
CNS ili područja moždane kore, integrišu ih i potom šalju projekcije u asocijacione oblasti
moždane kore. Asocijaciona jedra su (DM-dorsomedialis), (LD-dorsalis lateralis), (LP-lateralis
posterior) I jedra pulvinarnog kompleksa.
Podela na specifična i nespecifična jedra talamusa se izvodi na osnovu aktivnosti kore koju
izazivaju signali iz određenog jedra talamusa.
Specifična jedra talamusa proizvode brz, ali jasno ograničen odgvor tačno određenom delu
kore. Na osvnovu toga sva su relejna I jedra specifična.
Sloj bele mase (laminae medulares thalami) deli sivu masu talamusa na osnovne grupe jedara
talamusa.
1.Prednja
2. Unutrašnja ---- Specifična
3. Spoljašnja
4.Zadnja
5. Intralaminarna
6. Retikularna --- Nespecifična
7. Jedra srednje linije
Podela jedara na specifična I ne specifična je na osnovu širine svojih talamokortikalnih
projekcija. Odnosno u zavisnosti od kortikalne aktivnosti koja je nastala kao odgovor na
električnu stimalciju određenog talamičkog jedra.
Specifična jedra- stimulacija specifiničnih jedara izaziva brz odgovor tačno određenog dela
kore, na osnovu čega se zaključuje das u sva relejna I asocijativna jedra talamusa specifična.

1.Prednja jedra (Nuclei anteriorers)-Obrazuju prednje ispupčenje talamusa (otpozadi ograničava

foramen intraventriculare)i to su jedno vede i dva manja. Ova jedra primaju: Vlakna iz
mamilarnih jedara (tractus mamillothalamicus) i time čine važan deo papezoog kruga. Iz ovih
jedara odlaze: vlakna (radiatio anterior thalami) za gyrus cinguli.

2.Unutrašnja grupa jedara (nucleus mediodorsalis). Nuc. mediodorsalis je relejno limbičko i ima
dva dela magnocelularni i parvocelularni a najbitnija je njegova veza sa delovima frontalnog i
temporalnog režnja, takođe i veza sa epitalamusom i regio septalis (preko strie medularis
thalami). Nuc. mediodorsalis prima impulse iz čeonog režnja i supstancije nigre, pa može
učestvovati u kontroli pokreta očiju.
3. Nuceli laterales (Dorzalna i Ventralna podgrupa)
--Dorzalna podgrupa
Sastoji se od Nuc. Dorsalis Lateralis (DL), Nuc Lateralis Posterior (LP) i vedi deo pulvinarinih
jedara.
Nuc. Dorsalis Lateralis i Nuc. Lateralis Posterior imaju veze sa korom gyrusa cingulija i sa
parijatalnim režnjem.
Pulvinarna jedra- Prednje, Unutrašnje, Donje. Donji deo pulvinara prima vlakna iz Colliculusa
superiora i šalje vlakna u vidnu asocijativnu moždanu koru. Ostali deo pulvinara ima veze sa
delovima kore koji učestvuju u funkciji vida i pokretima očiju.

-Ventralna podgrupa-
1. Nuc Ventralis Lateralis-Ima tri dela ( pars oralis, pars medialis, i pars caudalis. Pars oralis prima
veze iz unutrašnjeg segmenta globusa palidus (veze bazlnih jedara). Pars medialis prima iz
cerebelarnih jedara. Izalzni signali iz oralnog i medijalnog dela se odvojeno projektuju u različite
delove kore frontalnog režnja.Na osnovu veza sa gl.palidusom i sa cerebelumom se zaključuje da
je KLJUČNA ULOGA OVOG JEDRA U REGULACIJI MOTORIKE.
2. Nuc Ventralis Anterior- Ima dva dela parvocelularni i magnocelularni.Parvocelularni deo
prima veze iz unutrašnjeg segmenta globusa palidusa, a magnocelularno iz retikularnog dela
substantie nigrae. Iz jedra idu vlakna za frontalni režanj. I OVO JEDRO, ULOGA U REGULACIJI
MOTORIKE.

-Nucleus ventralis posterior (Nucleus Ventralis Posterolateralis-VPL i Nucleus Ventralis

Posteromedialis -VPM). Značaj ovih jedara je što primaju vlakna somatosenzitivnih puteva iz
kontralateralnih strana tela. U njima se završavaju vlakna neurona 2, a u njima se nalaze tela
neurona 3. Projekcije Leminscusa Medialisa se završavaju u VPL, a projekcije lemniscusa
trigeminusa u VPM. Oba dela VP(VPL i VPM) se projektuju preko radiatio centralis thalami u
koru gyrusa postcentralisa parijetalnog režnja i zadnje tredine lobusa paracentralisa, odnosno u
primarnoj somatosenzitvnoj kori (B. 3,1,2).
-Nuclei ventrales posteriores inferoriores (VPI)- locirano je ventralno i između VPM I VPL,
neuroni VPI imaju vestiburalne projekcije na lateralnim područjima gyrusa postcentralisa.
-Zadnja grupa jedara talamusa-
Nucc. Posterriores thalami, nalaze se nazad kod samog pulvinara, i on sadrži tela neurona 3.
Kada govorimo o prenosu osedaja bola. Aksoni neurona 3. se projektuju u operculum parietale
insulae i preko radiatio centralis thalami.

NESPECIFIČNA JEDRA TALAMUSA

-Električna stimulacija nespecifičnih jedara talamusa proizvodi rasprostranjenu aktivnost kore,
obeju hemisfera, ali sa značajo dužom vremenskom pauzom nego kod specifičnih jedara.
Smatra se da specifična jedra imaju ulogu u moduliranju nadražljivosti širokih kortikalnih
područja (procesi skretanja pažnje, povišene budnosti). U ne specifična jedra spadaju
intralaminarna, I jedra srednje linije mada neki tu sortiraju I retikularno jedro talamusa.

Nuclei intralaminares-predstavljaju jedra sadržana u medularnoj lamini, I najizraženija su

Centromedijalno I Parafascikularno. Projekcije Centromedijalnog su u neostriatum I u motrorna
područja moždane kore. Projekcije parafascikularnog su u lateralnim I rostralnim područjima
frontalne kore.

Nuclei mediani- Paratenijalno jedro koje je smešteno ventralno od prednjeg dela strie
terminalis. Nucleus Reuniens koji se nalazi u intertalamičkoj adheziji. Ova jedra se projektuju u
amigdaloidni kompleks jedara I koru prednjeg girusa cinguli. Pripadaju limbičkom sistemu. Uloga
je regulisanje visceralne aktivnosti.
Nucleus reticulares- Između lamine medularis externe I capsule interne. Do ovog jedra dolaze
signali iz kolaterala talamokortikalnih I kortikotalamičkih valakana I omogudavaju retikularnom
jedru da modulira reakcije neurona talamusa na kortikalne limbičke signale.