ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ

• Централни нервни систем код кичмењака се састоји од мозга и кичмене мождине

• Мозак одраслих кичмењака чини шест делова: предњи мозак, међумозак, мали мозак,
средњи мозак, Варолијев мост и продужена мождина.
• Кичмена мождина се пружа унутар кичменог канала, преноси информације из мозга и
према њему.
• Влакна нервних ћелија која улазе у састав централног нервног система групишу се у
јасно дефинисане снопове. Они имају седефастобелу боју ( због мијелинског омотача) и
чине такозвану белу масу мозга.
• У састав сиве масе улазе ћелијска тела нервних ћелија, дендрити и немијелинизовани
аксони. Сива маса се уочава на попречним пресецима мозга и кичмене мождине.
• Ћелијска тела неурона унутар ЦНС-а често су организована у групације, једра. У њима
се налазе нервни центри који омогућавају да један део нервног система контролише
поједине функције без укључивања читавог система. У нижим деловима можданог стабла
се налазе центри за регулацију дисања, крвног притиска и рада срца, као и важни
рефлексни центри (рефлекс сузења, кијања, кашљања, жвакања, гутања)

ЦЕНТРАЛНА СИНАПСА
• Централне синапсе су синапсе које се успостављају између нервних ћелија у
централном нервном систему.
• Већина попречно-пругастих мишићних влакана успоставља синапсу само са једним
огранком влакна мотонеурона, док већина нервних ћелија гради синапсе са огромним
бројем других нервних ћелија.
• Све синаптичке активности на моторној плочи посредоване су увек истим
неуротрансмитером-ацетилхолином, који се везује за свој рецептор на постсинаптичкој
мембрани, док је пренос сигнала с једне нервне ћелије на другу у ЦНС-у посредован
различитим неуротрансмитерима.
• Ацетилхолин увек надражује (ексцитује) мишиће, ефекат деловања неуротрансмитера
на централној синапси зависи од неуротрансмитера који се ослобађа и рецептора за који
се он везује
• Синаптичке везе између нервних ћелија у централном нервном систему припадају типу
хемијских синапси. Оне се најчешће успостављају између нервног влакна пресинаптичке
нервне ћелије и дендрита постсинаптичке ћелије.
• Различите нервне ћелије садрже различите неуротрансмитере.

ФУНКЦИОНАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЦЕНТРАЛНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА

• У рефлексу повлачења централна синапса се успоставља између сензитивног и
моторног неурона у кичменој мождини, ово представља моносинаптички рефлекс,
сензитивни и моторни нерв су у директном контакту.
• Полисинаптичким везама је посредована већина рефлекса, у њима се између
сензитивног и мотонеурона налазе
уметнуту неурони-интернеурони. Њихова улога је да стабилизују рефлексни одговор.
• Реципрочном инхибицијом рефлекс се одвија глатко и без трзаја, активацијом мишића
флeксора и рела ксацијом мишића екстензора.

ДИВЕРГЕНЦИЈА И КОНВЕРГЕНЦИЈА
• Контракција мишића и повлачење руке са загрејане подлоге захтева истовремену
активацију и контракцију великог броја мишићних ћелија. (Информација са једне
сензитивне нервне ћелије се преноси на већи број моторних ћелија које стварају синапсе
са мишићним ћелијама.) Овакав тип синаптичких веза у којем једна нервна ћелија
преноси сигнале на више њих се назива дивергенција.
• Једна сензитивна ћелија се грана на више огранака и чини синапсе са већим бројем
мотонеурона, приликом преношења импулса долази до појачавања сигнала.
• Један мотонеурон кичмене мождине може примити информације са већег броја
пресинаптичких ћелија. Овај тип преноса и интеграције сигнала се назива конвергенција.
На тај начин један мотонеурон може примити информације из различитих рецептора.

ЛАНЧАНЕ ВЕЗЕ
• Временска амплификација омогућена је постојањем ланчаних веза
између нервних ћелија. У таквим неуронским мрежама нервни импулси непрекидно круже,
јер се између нервних ћелија стварају кружне ексцитаторне везе. У њима активност
нервних ћелија непрестано осцилира.
• Осцилаторне везе, у којима се једном створена информација може задржати, могле би
да служе за чување информација у мозгу, односно као основа меморије. Међутим такве
везе би могле да имају улогу само у краткорочном чувању информација, али не и за
дуготрајну меморију.
• Сигнал из активне нервне ћелије истовремено активира циљну ћелију, али и
инхибиторни неурон. Овај тип везе се назива повратна инхибиција и он посредује у
многим сложеним облицим понашања.

ФУНКЦИЈА КИЧМЕНЕ МОЖДИНЕ

• Кичмена мождина је еволутивно најстарији део централног нервног система. Код риба
има улогу у кретању, а код копнених кичмењака се завршава у нивоу првог крсног
пршљена.
• Око централног канала се налази сива маса, облика лептира раширених крила. Њу чине
тела нервних ћелија, краћи и дужи немијелинизовани наставци.
• Око сиве масе је бела маса, у чији састав улазе мијелинизована нервна влакна.
• Човек има 31 пар мождинских нерава, они су мешовити јер их чине наставци
сензитивних и
моторних нервних ћелија.
• Наставци сензитивних нервних ћелија преносе информације са рецептора на
периферији до тела
нервних ћелија у задњем рогу сиве масе.
• Наставци моторних нервних ћелија, чија су тела у сивој маси кичмене мождине, преносе
информације до ефектора, мишића или жлезда, што доводи до грчења или опуштања
мишића или лучења хормона.
• Белу масу кичмене мождине чини велики број мијелинизованих нервних влакана
груписаних у нервне путеве, који могу бити узлазни или силазни, зависи од тога да ли
информације преносе са периферије у више делове мозга или из виших делова мозга на
периферију.
• Улазни пут је онај који преноси инфомације са кожних рецептора за бол у таламус.
• Најважнији силазни пут је пирамидни пут, који преноси информације из коре предњег
мозга до кичмене мождине и даје команду за грчење скелетних мишића.
• Нервни центри, групе тела нервних ћелија, који регулишу активности мишића који
учествују у покретању главе, врата, трупа и екстремитета, се налазе у различитим
нивоима кичмене мождине.
• У нивоу вратних „сегмената“ смештен је центар који регулише покрете дијафрагме и
покрете дисања.
• Кичмена мождина регулише и активност унутрашњих органа.
• Кичмена мождина је центар рефлексних реакција.
• За више делове централног нервног система се везују сложенији
рефлекси, а за ниже делове мање сложени рефлекси.
• Рефлекс повлачења, рефлекс грчења трбушнх мишића приликом
голицања, савијања ножних прстију услед чешкања табана или тетивни рефлекс који се
изазива ударцем перкусионог чекића на тетиву мишића.
• Основна улога кичмене мождине је остваривање рефлексних реакција и покрета, али и
спровођење информација.

AUTONOMNI NERVNI SISTEM

Autonomni nervni sistem je deo perfernog nervnog sistema koji deluje samostalno, jer
nezavisno od naše volje kontroliše rаd glatkih mišića unutrašnjih organa, žlezda i srčanog
mišića. Ovaj sistem reguliše rad srca, krvni pritisak, disanje, telesnu temperaturu, rad crvenog
trakta. Unutrašnji organi su dvojno inervisani vlaknima simpatičkog i parasimpatičkog nervnog
sistema. Ta dva sistema rade receprično, antagonistički, jer kada je jedan aktiviran, drugom je
smanjena aktivnost i obrnuto.

o Tela svih simpatičkih preganlijskih nervnih ćelija smeštena u kičmenoj moždini. 3

Tela parasimpatičkih preganglijskih nervnih ćelija nalaze se u produženoj moždini . Njihovi
nastavci su dugi jer su ganglije smeštene u samim organima, npr, u srcu, ali su zato
postganglijska vlakna veoma kratka.
o Na krajevima postganglijskih vlakana oba sistema luče različiti hemijski prenosioci signala-
neurotransmiteri. Na krajevima simpatičkih postganglijskih vlakana luči se neutrotransmiter
noradrenalin, koji kad se veže za svoje receptore u srcu, dovodi do ubrzanja njegovog rada.
o Nurotransmiter dovodi do širenja disajnih puteva, širenja zenica, ali zato varenje hrane,
praženje mokraćne bešike ili rad polnih organa svodi na najmanju meru.
o Našim mišićima je neophodna glukoza, ali i kiseonik, da sagori glukozu i time mišicima
obezbedi energiju za suočavanje sa novonastalom situacijom kada smo pod stresom.
o Deo preganglijskih simpatičkih vlakana koji polazi iz kičmene moždine završava se u srži
nadbubrežne žlezde.
o Aktivirana srž nadbubrežne žlezde u sekundi oslobadja u krv hormon ADRENALIN.
o Ovaj hormon ima gotovo iste efekte kao noradrenalin, neurotransmiter simpatičkog nervnog
sistema.
o S druge strane, na krajevima parasimpatičkih postganglijskih vlakana luči se acetilholin,vezuje
se svoje receptore na ćelijama efektornih organa i usporava rad srca i disanje, snižava krvni
pritisak, podstiče varenje hrane, rad polnih organa , dakle sve procese karakteristicne za
situacije kada za organizam nema krize na vidiku.

FUNKCIJA MOŽDANOG STABLA

Moždano stablo je deo centralnog nervnog sistema, a čine ga produžena moždina, moždani ili
Varolijev most i srednji mozak. U predelu velikog otvora na dnu lobanje kičmena moždina
počinje da se širi i centralni kanali prelaze u IV moždanu komoru, čiji pod čini moždano stablo, a
krov mali mozak.
Produžena moždina se produžava na kičmenu moždinu i povezuje je sa Varolijevim mostom.
Zbog ukrštanja vlakana mase, siva masa ovog dela CNS-a gubi karakterističan leptirast oblik i
izdeljena je na veliki broj ostrvaca u kojima se nalaze jedra XII, XI, X i IX glavenog nerva.

o Produžena moždina je čvor života jer sadrži centre koji regulišu disanje, rad
srca krvni pritisak.Centar za udisaj spontano šalje nervne impulse na nervne ćelije kičmene
moždine odgovorne za kontrolu rada mišića koji učestvuju u udisaju - spoljašnjih medjurebarnih
mišića i dijafragme.

Centar za udisaj spontano šalje impulse tokom dve sekunde što dovodi do grčenja mišića za
udisaj, zatim se slanje impulsa naglo prekida tokom sledeće tri sekunde, što dovodi do
opuštanja mišića- izdisaj, Ovaj ciklus se kod čoveka ponavlja 12 puta u minuti.
o U produženoj moždini se nalazi i centar koji reguliše rad srca. Nervne ćelije u sastavu ovog
centra takodje spontano šalju impulse, koji se putem X glavenog nervna vagusa, prenose u srce
i daju miran- vagusni tonus od oko 75 otkucaja u minuti. Presecanje vagusa dovodi do ubrzanja
rada srca i na 150 otkucaja u minuti.Pored toga što reguliše brzinu otkucaja srca, produžena
moždina reguliše i promer krvih sudova, a time i krvni pritisak. U produženoj moždini su centri
za gutanje povraćanje, kijanje kašljanje.
o Moždani ili Varolijev most povezuje produženu moždinu i srednji mozak. značaj VIII jedra, koje
učestvuje regulaciji ravnoteže i položaja glave i tela. Moždani most uskladjuje mimiku lica, prima
bolne stimuluse iz kože lica, uha i zuba, a sadrži i centre za žvakanje, sisanje i centre
odbrambenih refleksa suzenja i treptanja.

Srednji mozak je deo mozga koji trpi najmanje promene tokom razvića. Medju kičmenjacima
košljoribe ( ribe sa koštanim skeletom) imaju najrazvijeniji srednji mozak. Kod vodozemaca,
gmizavaca i ptica srednji mozak je takodje dobro razvijen i prima vidne, zvučne i motorne
signale. Kod sisara je slabije razvijen, osim kod delfina i slepih miševa koji se orijentišu u
prostoru tako sto emituju i primaju ultrazvuke.
Iznad Silvijevog kanala na krovu srednjeg mozga, nalaze se donje - slušnje i gornje - vidne
kržice. Slušne kvrižice su deo slušnog puta, dok vidne križice primaju informacije iz mrežnjače
oka i vidne zone kore prednjeg mozga i dovode do podešavanja položaja oka i glave u odnosu
na vidne i slušne signale, kao i signale koji stižu iz kože.

o U mrežastoj strukturi srednjeg mozga nalaze se crveno jedro i crna supstanca koje
održavaju normalan tonus skeletnih mišica, omogućuju održavanje normalnog položaja tela i
glave u prostoru, kao i ustajanje.
o Kada se preseče veza izmedju srednjeg mozga i produžene moždine, nervne ćelije
produžene moždine se oslobadjaju kočnice i bez prestanka šalju impulse na nervne ćelije
kičmene moždine, i time dovode do stalnog grčenja mišica koji održavaju normalni položaj tela,
odnosno ukočenosti ekstremiteta.
o Parkinsonova bolest nastaje usled oštećenja crne supstance srednjeg mozga, i to onih
nervnih ćelija koje na svojim krajevima luče neurotransmiter dopamin. Kod obolelih osoba
utvrdjeno je smanjenje sadržaja ovog neurotransmitera u mozgu i do 80 odsto. U terapiji
Parkinsonove bolesti koristi se supstancija iz koje nastaje dopamin.

FUNKCIJA MALOG MOZGA

o Mali mozak se nalazi na krovu IV moždane komore. Najrazvijeniji je kod električnih riba
(jegulja), ptica letačica i sisara trkača. Kod sisara i čoveka mali mozak se sastoji od dve
hemisfere izmedju kojih je smešten izduženi deo - centralni crv. Siva i bela masa su obrnuto
rasporedjenje u odnosu na niže delove CNS-a. Siva masa je spolja i čini koru, bela masa je
ispod sive i u njoj se nalaze jedra sive mase,vrlo važna za funkcionisanje malog mozga.
o Mali mozak je izdeljen na najstariji, stari i najmladji deo. Najstariji deo javlja se još riba,
održao se kod sisara i regulise održavanje ravnoteže tela.
o Stari deo malog mozga javio se prvi put kod reptila i njegova uloga je regulacija tonusa mišića,
automatskih pokreta i održavanje stava tela sisara.
o Mali mozak radi kao kompjuter jer koordiniše, uskladjuje i ispravlja voljne pokrete mišića –
program koji je zadao prednji mozak.
Čovek sa oštećenim malim mozgom ne moze da drži ravnotežu i ne hoda pravilno, jer ne
može da proceni udaljenost koju ekstremiteti treba da predju tokom kretanja. Njegovi pokreti su
neprecizni, nekoordinisani, sa greškama u brzini, snazi i pravcu kretanja.

MOZAK
Smešten je u lobanjskoj čauri i obavijen moždanim opnama: tvrdom, paučinastom i mekom.
Masa mozga odraslog čoveka pretežno iznosi 1.350 g, intelektualne sposobnosti čoveka nisu
srazmerne težini i veličini mozga.
MEDJUMOZAК
Мeđumozak se nalazi između leve i desne hemisfere prednjeg mozga. Čine ga pinealna
žlezda, talamus i hipotalamus.
1. Talamus je gornji deo medjumozga
dešifruje, tumači i preradjuje informacije koje dolaze sa periferije. Razlikuje osećanja
(bol,vibracije,zvuk, svetlost od tame), utiče na tonus mišića, koordiniše pokrete i održava
ravnotežu. Ljudi sa oštećenim talamusom imaju nenormalne pokrete nalik igri i imaju savijenu
šaku sa ispravljenim prstima, blag dodir izaziva bolni osećaj, prijatan ukus hrane se pretvara u
neprijatan.
2. Hipotalamus nalazi se ispod talamusa, na donjoj strani hipotalamusa je drška kojom je
povezan sa endokrinom žlezdom hipofizom. Održava stalnost unutrašnje sredine, reguliše
ponašanje. Aktivan prednji deo hipotalamusa upravlja reakcijama organizma u stanju mirovanja:
usporen rad srca, smanjen krvni pritisak. Sa druge strane aktivacija zadnjeg dela hipotalamusa
dovodi do ubrzanja rada srca, povećanja krvnog pritiska , širenja zenica

Hipotalamus reguliše i telesnu temperaturu: u njegovom prednjem delu je centar koji reguliše
odavanje toplote i koji se aktivira kada je organizam izložen visokoj temperaturi spoljašnje
sredine. U zadnjem delu hipotalamusa nalazi se centar koji aktivira niska temperatura i koji je
odgоvoran za čuvanje toplote.
Medjumozak reguliše potrebe za hranom. U bočnim delovima hipotalamusa je centar za glad i
apetit, koji kada se ošteti dovodi do gubitka apetita. Centar za sitost je smešten u srednjem delu
hipotalamusa, a njegovo razaranje dovodi do nekontrolisanog uzimanja hrane i gojaznosti.
Hipotalamus reguliše i uzimanje tečnosti. U prednjem hipotalamusu nalaze se ćelije koje se
skupe kada dehidriramo i aktiviraju centar za žeđ.

LIMBIČKI SISTEM
Delovi limbičkog sistema su: hipokampus, bademasta jedra i hipokampusova kora.
Kontroliše emotivno i instiktivno ponašanje (bes,ljutnja,strah) zajedno sa hipotalamusom -
stimulacija bademastih jedara i hipokampusa majmuna izaziva agresivne reakcije i bes, dok
odstranjivanje tih struktura izaziva pitomo ponašanje i gubitak osećaja straha.
Limbički sistem i hipotalamus regulišu i reproduktivno ponašanje. Razaranje hipokampusne
kore i bademastih jedara dovodi do hiperseksualnosti.Stimulacija nekih delova
hipotalamusa dovodi do povećanog interesa za

PREDNJI MOZAK
o Kod sisara je najbolje razvijenima i ima ulogu u procesima učenja, mišljenja, pamćenja,
govora kao i kontroli svih senzornih i motornih funkcija organizma. Kod čoveka se naziva veliki
mozak. Sastoji se od dve hemisfere povezane velikim snopom nervnih vlakana i one regulišu
pokretljivost mišića suprotne strane tela.
o Leva hemisfera reguliše govor, pisanje, sklapanje rečenica , analitičko razmišljanje.
Dominantna je kod naučnika.
oDesna hemisfera je odgovorna za sintetsko razmišljanje- putem sagledavanja celine
( umetnička).
o Na površini velikog mozga je kora- siva masa. Ispod nje je bela masa. Najveći deo kore
predstavlja novija struktura- nova kora . Anatomski nova kora je podeljena na:
čeoni,potiljačni,temeni i slepoočni
režanj. Centralna brazda deli koru na prednju i zadnju polovinu.
oPo ulozi koju vrši kora se deli na: motornu, senzornu i asocijativnu 1-upravljaju voljnim
pokretima
2-primaju inf. sa periferije tela
3-uskladjuju rad osećajnih i pokretačkih centara
MOTORNA ZONA kore se nalazi u čeonom režnju , ispred centralne brazde, daje komande za
pokrete mišića suprotne strane tela. Elektrostimulacijom delova motorne kore pacijenata u
anesteziji, tokom hirurških zahvata, nazvana je Penfildov motorni čovečuljak. Telo je
predstavljeno naopako na motornoj kori. Jezik, usta i palac zauzimaju veću površinu motorne
mape. Telo nije predstavljeno na kori po veličini već po preciznosti pokreta.

Iza centralne brazde u temenom režnju nalazi se SENZORNA ZONA na kojoj se može
konstruisati mapa osetljivosti celog tela- senzitivni čovečuljak. Povreda delova senzorne kore
dovodi do poremećene osetljivosti određenih delova tela i to najviše registrovanja finog dodira ili
promene temperature.
Osim motorne i senzorne zone u kori sisara postoje i ASOCIJATIVNE ZONE gde se tumače
draži, kao što su, zvuk koji se čuje ili predmet koji se vidi.
VIDNA ZONA kore prednjeg mozga nalazi se u potiljačnom režnju. Od mrežnjače polaze nervna
vlakna koja napuštaju oko kao očni nervni, koji se u talamusu prekopčavaju i završavaju u
vidnoj zoni kore.
SLUŠNA ZONA kore prednjeg mozga nalazi se u slepoočnom režnju i preko srednjeg mozga i
talamusa prima informacije iz slušnog receptora unutrašnjeg uha.

Veliki mozak je podeljen na četiri reznja: POTILJAČNI: prima i obradjuje informacije iz oka,
SLEPOOČNI: prima zvučne signale (sluh), upravlja govorom, TEMENI: registruje dodir, bol,
toplotu, hladnoću, ukus
ČEONI: kontrolise voljne pokrete tela, govor, misaone radnje, učenje i pamćenje.

Говор
● За обављање неких од најкомпликованијих функција задужена је лева мождана
хемисфера, која се такође назива и доминантна хемисфера.
● Лева хемисфера предњег мозга је задужена за говор, језик и брзу обраду информација,
док је десна претежно задужена за просторну перцепцију и креативне способности.
●Зона од највеће важности за артикулацију говора се зове Брокина говорна зона и налази
се у чеоном режњу леве хемисфере.
● Оштећење ове зоне може довести до афазије, односно потпуне неспособности говора.

●Оштећење једног дела слепоочног режња леве хемисфере такође доводи до

поремећаја говора, а тај део се зове Верникеова зона.
● Код овог поремећаја, индивидуа је у стању да делимично течно изговара речи, али је
садржај говора нејасан и разумевање изузезно слабо.
● Верује се да је Верникеова зона задужена за придавање значаја речима.
●Сем ове две зоне, и други делови мозга су учесници у продукцији говора, од виших
делова кичмене мождине и можданог стабла. Способност говора такође зависи од
слушне зоне, до које информације стижу из слушних путева тј. рецептора за слух.