Miloš Simić II-2

PERIFERNI NERVNI SISTEM

(systema nervosum periphericum)
 *Moždani živci*

-Od moždanog stabla polaze 12 pari živaca,

označavaju se rimskim brojevima.
- Postoji ih 12 od čega poslednjih deset pari
pripadaju perifernom sistemu, a prva dva živca su
delovi prednjeg mozga.
Dele se na: -motorne(III,IV,VI,XI,XII)
-motornosenzitivne(V,VII,IX,X)
-čulne(I,II,VIII)
I. Nn. olfactorii

- Mirisni živac je kod embriona jednostavan. Sa

razvitkom sitaste kosti on biva podeljen na 15-
20 snopića, oni polaze iz mirisnog dela nosne
sluzokože i završavaju na mirisnoj glavici.
 II. N. opticus

- Vidni živac, deo međumozga koji se moždanim

omotačima prikačio očnoj jabučici. Pri prolasku kroz
očnu duplju gradi vijuge, koje sprečavaju istezanje pri
pokretima.
 III. N. oculomotorius

- Mišićni živac oka oživčava svojim motornim

vlaknima sve spoljne mišiće očne jabučice izuzev
gornjeg, kosog i pravog. Izbija na prednju stranu
srednjeg mozga, daje dve završne grane, gornju i
donju
IV. N. Trochlearis

- Ovaj motorni živac izbija na dorzalnoj strani

srednjeg mozga. Prolazi kroz zid kaveroznog sinusa,
ulazi kroz gornju orbitalnu pukotinu u očnu duplju a
završava se u gornjem kosom mišicu očne jabučice.
 V. N. Trigeminus

-je mešoviti kranijalni nerv, koji

inerviše mastikatornu muskulaturu i iz nje
izvedene mišiće (prednji
trbuh dvotrbušnog, milohioidni, mišić zatezač mekog
nepca i mišić zatezač bubne opne), dok njegov
senzitivni deo oživčava kožu lica i prednjeg dela
glave, sluzokožu nosne duplje, usne duplje.
 N. Ophthalmicus (oftalmični živac)

-Oftalmični živac je senzitivna završna grana trigeminusa, koja

inerviše kožu gornjeg očnog kapka i čela, sluzokožu gornjeg i
prednjeg dela nosne duplje, fibroznu i sudovnu opnu oka i
delove tvrde moždanice
 N. Maxillaris (gornjovilični živac)
-GORNJOVILIČNI ILI MAKSILARNI ŽIVAC JE TAKOĐE
SENZITIVNA ZAVRŠNA GRANA TRIGEMINUSA, ALI MU SE
PRIKLJUČUJU I VEGETATIVNA NERVNA VLAKNA KOJA ODLAZE
U GANGLION. ŽIVAC INERVIŠE KOŽU SREDNJEG DELA LICA,
SLUZOKOŽU ZADNJEG I DONJEG DELA NOSNE DUPLJE, TVRDOG
 I MEKOG NEPCA, ZUBE I DESNI. OSIM TOGA, PREKO
GANGLIONA ON REGULIŠE RAD SUZNE, NOSNIH I NEPČANIH
ŽLEZDA.
 N. Mandibularis (donjovilični živac)
- Donjovilični ili mandibularni živac je mešovita i najjača
završna grana trigeminusa. On inerviše mastikatorne i iz njih
izvedene mišiće, kožu donjeg dela lica, slepoočne regije
i spoljašnog ušnog kanala, sluzokožu obraza, donje usne,
podjezičnog predela i prednje trećine jezika, zube i desni donje
vilice. Osim toga, mandibularni nerv reguliše rad parotidne
i podjezične žlezde i prenosi čulo ukusa iz jezika.
 VI. N. ABDUCENS
 Nervus abducens inerviše jedan
mišić i to, spoljašnji pravi mišić
koji je zadužen’ža abdukciju
bulbusa. Pareza ovog mišića
dovodi do esotropije bulbusa u
primarnom položaju. Pri
pogledu na stranu zahvaćenog
mišića (u pravcu polja akcije tog
mišića) esotropija se povećava.
Pareza mišića izaziva pojavu
horizontalnih diplopija koje su
najizraženije pri pogledu u
pravcu polja akcije tog mišića a
odsutne pri pogledu u pravcu
suprotnom od polja akcije
mišića
 VII. N. facialis

*Živac lica ili facijalni živac je kranijalni nerv koji sadrži

motorna, senzitivna i parasimpatička vlakna.
Motorna vlakna polaze iz jedra u mostu i oživčavaju poprečno-
prugastu muskulaturu: sve potkožne mišiće glave, stilohioidni
mišić, zadnji trbuh dvotrbušnog mišića i mišić uzengije.

*Senzitivna vlakna se pružaju

samostalno do kolenog gangliona
u slepoočnoj kosti, a zatim se
ujedinjuju sa vlaknima posrednog
živca u jedno nervno stablo. Ona
prenose utiske čula ukusa iz
pečurkastih papila jezika u centralni
nervni sistem. 
 VIII .N. vestibulocochlearis

- Tremno-pužni ili vestibulokohlearni živac 
je kranijalni nerv, koji je sastavljen iz dva korena
(tremnog i pužnog).
- Oni su razdvojeni na perifernom i centralnom kraju,
ali im je zajedničko stablo živca.
- Tremni koren prenosi utiske ravnoteže i orijentacije u
prosturu, dok pužni koren prenosi zvučne signale
u centralni nervni sistem.
 IX. N. glossopharyngeus

Jezično-ždrelni ili glosofaringealni živac  je kranijalni nerv koji sadrži

motorna, senzitivna i parasimpatička vlakna.
Motorna vlakna polaze iz jedra u produženoj moždini, koje je zajedničko za
jezično-ždrelni i pomoćni živac. Ona učestvuju u inervaciji muskulature mekog
nepca i ždrela. Senzitivna vlakna potiču iz
pseudounipolarnih ćelija gornjeg i donjeg gangliona koji su pridodati ovom
živcu, a završavaju se u jedrima u produženoj moždini. Ona oživčavaju
sluzokožu zadnje trećine jezika, mekog nepca, ždrela, nepčanog
krajnika i srednjeg uha. 
 X. N. vagus

-Živac
-Motorna vlakna živca
lutalac ili pneumogastri  polaze iz jedara
čni živac  je kranijalni u produženoj moždini i
živac koji sadrži motorna, inervišu poprečno-prugastu
senzitivna i muskulaturu mekog
parasimpatička nervna nepca, ždrela i grkljana.
vlakna. Ima uglavnom Senzitivna vlakna polaze iz
vegetativnu ulogu, a pseudounipolarnih ćelija gor
karakteriše ga veoma njeg i donjeg gangliona i
završavaju se u senzitivnim
široko inervaciono polje
jedrima u produženoj
zbog čega je i dobio moždini.
naziv „lutalac“.
 XI N.accessorius

nijalni
-Pomoćni živac  je kra
živac koji
er v iš e s te rn o k le id o m as toidni i t
in
ast i m iš ić, a p o re d to g a daje
rapez
ra n u k o ja u la z i u s a st av živca
g
lutaoca i inerviše
muskulaturu mekog
nepca, ždrela i grkljana.
Živac nastaje spajanjem
b an js k ih i k ič m e n ih k orenova.
lo
 XII N. hypoglossus

-Podjezični ili hipoglosni živac je kranijalni živac, koji

inerviše muskulaturu jezika i geniohioidni mišić.
-Živac polazi iz motornog jedra produžene moždine u vidu
10-12 korenova, koji izlaze kroz njen prednji bočni žleb.
Nakon toga korenovi se prostiru upolje i unapred i ulaze u
hipoglosni kanal, gde se spajaju u jedno nervno stablo