NERVNI SISTEM

INSEKATA

Marijana Bozic FM 08\203

Beograd 2010.
• Uloga-primanje nadrazaja iz spoljasnje sredine i
reagovanje organizma na njih (nadrazaji deluju na
receptore i obezbedjuju funkcionisanje i koordinaciju
efektora-misica i zlezda)
• Prenos nadrazaja vrse nervne celije ili NEURONI, koji
predstavljaju osnovnu komponentu nervnog sistema
Neuroni su gradjeni iz :
 Krupnog tela-SOMA ILI PERIKARION
 AKSONA
 DENDRITA
 Soma sadrzi krupno jedro,dosta mitohondrija, Goldzijevih aparata i
Granularnih EPR-a
 Dendriti –specijalizovani
su za primanje nadrazaja,a
obicno duzi citoplazmaticni
Produzetak AKSON ,sluzi
za prenosenje nadrazaja od
jedne nervne celije do druge
 U CNS-u zajednicka karakteristika i aksona i dendrita je da se veoma
ekstenzivno racvaju,u vidu grana drveta
 Vrlo cesto se na somi nalaze bocni dodaci-KOLATERALI
 U aksonima i dendritima su odsutni Goldzijev aparat i granularni
EPR,nema nikakve sinteze proteina,a sve organele sa proteinima i
proteini koji su neophodni se sintetisu u somi. Duz ovih produzetaka se
proteze ogroman broj mikrotubula koje imaju ulogu u transportu
materija iz some
Nervne celije mogu biti:
Unipolarne
Bipolarne
Multipolarne
 TIPOVI NERVNIH ĆELIJA PREMA
FUNKCIJI
 Senzibilni neuroni- Oni uvek nose informaciju (nadražaj) ka
centralnom nervnom sistemu.

 Motorni neuroni- odvode signale od nervnog sistema i stimulišu

odgovore u mišićima i žlezdama.
Interneuroni (asocijativni neuroni)- koji prenose u
impulse u centralnom nervnom sistemu.
Glijalne celije ili celije glije
Predstavljaju pratece celije nervnog sistema, koje
ishranjuju ,stite i pruzaju potporu neuronima
nemaju akson vec samo dendrite, ne stvaraju akcione
potencijale i zadrzavaju sposobnost deobe citavog
zivota
Glijalne celije su u CNS-u mnogo brojnije nego nervne
One salju hranljive materije neuronima,imaju vaznu
ulogu u razvoju CNS-a i verovatno u popravljanju
grasaka
 Nervni omotač
Specijalizovan sloj glijalnih ćelija
poznat kao perineurium, sa
spoljašnje strane nervnog sistema i
formira krvno-moždanu barijeru
koja dozvoljava samo odredjenim
supstancama da dodju do nervnog
sistema
Uz samu ivicu perineuriuma (sa
spoljašnje strane ) nalazi se
amorfan sloj, najverovatnije
sakriven u perineuriumu , koji
pruža mehaničku potpotu CNS-u i
naziva se nervna lamela.
PERINEURIUM +NERVNA
LAMELA = NERVNI OMOTAČ
Prenos signala izmedju nervnih celija

Prenos signala ukljucuje tri razlicita procesa:

1. Dolazni signali,koji mogu biti vizuelni,mehanicki i
hemijski, se prebacuju u elektricnu energiju-
transdukcija i usled toga dolzai do promene potencijala
membrane
2. Elektricni signali se prenose duz aksona kao akcioni
potencijal
3. Na kraju se elektricni signali uglavnom prebacuju u
hemijske signale ,koji se transpotruju u sledecu nervnu
celiju putem SINAPSE
SINAPSA-interkomunikacija izmedju 2
nervne celije,pernos impulsa
Mogu biti hemijske i elektricne sinapse
HEMIJSKE SINAPSE-dolaskom akcionog potencijala do
sinapse,otvaraju se jonski kanali za Ca i joni Ca ulaze u
neuron, povecava se verovatnoca da sinapticka
vezikula,koja nosi transmiter se stapa sa membranom i
oslobadja transmiter u sinapticki prostor.
Transmiter utice na premeabilnost postsinapticke
membrane (direktno ili indirektno)
Depolarizacija i hiperpolarizacija membrane, pormena
potencijala membrane, stvaraju se akcioni potencijali
 Električne sinapse
U električnim sinapsama postoji direktan protok
izmedju pre i postsinaptičke ćelije.Kao rezultat toga se
javlja veoma brzo kretanje. Kod nekih životinja neke
elektične sinapse znaju da teku u oba smera ,ali kod
insekata to još nije poznato.
Posto aktivnost neurona ukljucuje kretanje jona u i iz
celije,sledi da nervna aktivnost zavisi od koncentracije
jona okolne sredine.
 Sredina oko nervnog tikva ostaje konstantna
zahvaljujuci takozvanim krvno-mozdanim barijerama
i aktivnostima drugih glijalnih ćelija
Hemijski prenosioci u neuronima
Hemijski prenosioci se stvaraju i oslobadjaju iz neurona insekata.
Ove supstance mogu da se grupišu u četiri klase : acetilholin
(ACh), biogenic amini, amino kiseline i peptide.
Hemijski prenosioci imaju tri tipa funkcija:
1. Neurotansmiteri- se oslobadjaju samo u sinaptički prostor i
imaju trenutni efekat na električni potencijal postsinaptičke
membrane. Efekat prestaje usled enzimske degradacije molekula
transmitera ili se ponovo sjedinjuje u presinaptičkom kraju.
2. Neuromodulatori- se oslobadjaju u blizini sinapse menjajući
sinaptički transmiter. Taj efekat je relativno spor ali dugotajan.
Specifična degradacija i resinteza se ne dogadjaju.
3. Nurohormoni- se oslobadjaju u hemolimfu
 Neurotransmiteri

Acetilholin (ACh)je verovatno najzastupljeniji ekscitorni

tansmiter u
nervnom sistemu insekata.
On je glavni transmiter
mirisnih i
mehanosenzornih
neurona i mnogih
interneurona.
 Nuromodulatori

Sinaptička veza izmedju neurona ili izmedju neurona i

mišića moze da bude modifikovana supstancama
poznatima kao neuromodulatori. Oni mogu da deluju
presinaptički na vezikule sa transmiterom da se
oslobode ili postsinaptički ,menjajući odgovor
postsinaptičke membrane na datu količinu
neurotansmitera. Postsinaptički modulatori mogu da
se takmiče sa neurotransmiterom za receptor na
postsinaptičkoj membrane.
 CENTRALNI NERVNI SISTEM
 Relativno jednostavan, čine ga dorzalno postavljen mozak koji se
produžava u trbušnu verežicu
 Čine ga parne ganglije, segmentanlo rasporedjene i medjusobno
povezane poprečnim vezama – konektivama i uzdužnim – komisurama.
 CNS formiraju ganglije interneurona i motornih neurona, nalaze se na
periferiji i okružene su :
1. Razgranatim aksonim senzibilnih ćelije
2. Razgranatim dendritima motornih neurona
3. Razgranatim aksonima interneurona
Ganglije čine lestvičast nervni sistem, tokom
evolucije došlo je do skraćivanja komisura –
spajanje ganglije istog segmenta i do povezivanja
konektiva u jednu traku , koje se takodje skraćuju i
CNS gubi segmentalan raspored
Čulni ili aferentni akson (soma na periferiji tela)
Efektorni ili motorni aksoni (some u ganglijama)
Prenos nedražaja izmedju čulnih i motornih
neruona može biti direktan i indirektan (preko
interneurona)
Nervni sistem čine mozak i trbušna
verežica
 Iz trbušne verežice se izdvajaju prednje ganglije ,koje čine jedinstvenu masu ,
podždrelna ganglija – ganglion subesophagale i čije je :
1. Ganglion mandibulare
2. Ganglion maxillare
3. Ganglion labiale
U grudima se nalaze 3 grudne ganglije – ganglion thoracale ,a u trbuhu do 8
trbušnih ganglija – ganglion abdominale
Mozak – cerebrum
3 dela mozga :
1. Protocerebrum – prednji mozak
2. Deutocerebrum – srednji mozak
3. Tritocerebrum – zadnji mozak
Prva dva su uglavnom stopljena zajedno sa komisurama,
dok se kod zadnjeg mozga komisure nalaze slobodne
ispod ždrela.
Protocerebrum
Najveći deo mozga ,sa strane proširen u izraštaje za vid lobi
optici .
Prema gore se nalaze čeona ispupčenja – lobi frontalis ,a
izmedju njih medjucerebralni deo – pars intercerebralis , u
njemu su smeštene neurosekretorne ćelije
centri asocijativnih funkcija , u središnjem delu centralno telo
– corpus centale i ono je povezano sa svim delovima mozga .
Sa bočnih strana pars intercerebralis nalaze se izraštaji u
obliku pečurke – corpora pedunculata
Najrazvijeniji su kod socijalnih insekata Hymenoptera ,
najvažniji asocijativni organi, sedišta asocijativnog pamćenja,
odnosno sposobnosti učenja insekata – dresura pčela
Deutocerebrum i tritocerebrum
Nalazi se ispod protocerebruma, sa strane ovalni
izraštaj za miris – lobus olfactorius , sa njih polaze
antenalni nervi, sastoje se od senzibilnih i motornih
vlakana,senzibilna vlakna dolaze do čulnih organa
pipaka ,a motorna do mišića pipaka
Trirocerebrum – najmanji deo mozga ,sastavljen od
dva ispupčenja ispod deutocerebruma. Sa svakog
ispupčenja polazi cirkumezofagalna konektiva –
povezuje nadždrelnu i podždrelnu gangliju
PODŽDRELNA GANGLIJA – ganglion
subesophagale
Srasla iz 3 para ganglija , nastaje od prednjih delova
trbušne verežice
Inervira :
1. Gornje vilice – ganglion mandibulare
2. Donje vilice – ganglion maxillare
3. Donju usnu - ganglion labiale
4. Kao i mišiće vrata i pljuvačnu žlezdu
 Ganglije grudi
Imaju sa svake strane po 2 glavna nerva koji inervišu :
1. Segmentni zid
2. Muskulaturu
3. Noge
Pored toga mogu i koksalni nervi da se oružaju od
ganglija do kuka ,a kod krilatih insekata postoje i
krilni nervi na drugom i trećem segmentu
 Ganglije trbuha
Trbušne ganglije pružaju takodje dva nerva po segmentu ,
oni inervišu :
1. Osnovne mišiće
2. Srčane mišiće i stigme
Poslednje ganglije trbuha ,nastale srastanjem nekoliko
susednih ganglija , inervišu zadnji deo tela
Najveći broj trbušnih ganglija je 8 , kod larvi i imaga
Thysanura, mužijaka buva i mnogih larvi
Po pravilu obično manje od grudnih , poseduju manji broj
nerava ,manji broj ogranaka jer je muskulatura trbuha
jednostavnija
 Simpatički nervni sistem
Proizilazi iz CNS-a
Glavne funkcije : inervišu rad crevnog trakta , polnih organa ,
endokrinih žlezda i stigmi.
Sastoji se od odredjenog broja malih ganglija i nerava koji od njih
polaze
1. Čeona – fronatalna ganglija , nalazi se iznad jednjaka ispod
mozga, nervom spojena sa tritocerebralnim režnjevima. Takodje
kontroliše pokrete gutanja, koji su delimično pod kontrolom
hipocerebr. gang.
2. Hipocerebralna ganglija , od čeone ide tzv. Rekurentni nerv (u
grudima i trbuhu inervira stigme i traheje) i spaja se sa
hipocerebralnom ganglijom .Ponekad je nervom spojena sa
podždrelnom ganglijoma. Smatra se da inervira pljuvačne žlezde
3. Ingluvijalna ganglija – blizu crevnog trakta, sa ledjne
strane hipocerebrlane , jedan ili nekoliko nerava idu
prema zadnjem kraju tela duž crevnog kanala do
ingluvijalne ganglije na završetku prednjeg creva
4. Kudalni nerv je takodje deo sipatičkog nervnog
sistem . Proteže se od poslednje trbušne ganglije do
zadnjeg dela creva , žlezda i polnih organa.
 Periferni nervni sistem
Sastoji se iz ogranaka CNS-a koji se fino razgranjavaju
po površini tela
Senzibilna vlakna prenose trbušnoj verežici nedražaje
okoline ,a stvoreni impulsi preko motornih vlakana
idu u organe efektore
Skupljanje nadražaja