Академија васпитачко-медицинских

струковних студија, одсек Ћуприја

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Фармацеутска здравствена заштита 1

Тема: Болести централног нервног система

Предавач: Студент:
Проф Милица Станојевић Николина Станковић 4655

Ћуприја 2022.
 Увод

 Нервни систем је најсложенији систем у човековом организму.

 Овај систем чини комплексна мрежа нерава и ћелија који преносе
информације ка мозгу и из мозга преко кичмене мождине ка
различитим структурама тела.
 Нервни систем регулише рад свих осталих органа људског тела.
 Нервни систем прилагођава реаговање тела на утицај спољашње
средине.
 Кортекс (кора) великог мозга је највиши ниво развоја сиве масе
централног нервног система (ЦНС), седиште свести, воље, осећања и
високоинтелектуалних способности.
 Заједно са ендокриним жлездама ЦНС учествује у одржавању
хомеостазе.
 Нервни систем – подела
 Подела нервног система је морфолошка и функционална.
 Морфолошки дели се на централни и периферни
 Функционално на соматски (под утицајем воље) и аутономни (не
утичемо на његово функционисање).
 Централни нервни систем граде мозак и кичмена мождина. Мозак
чине мождано стабло ( truncus encephali ), мали мозак ( cerebellum ),
међумозак ( diencephalon ) и велики мозак ( telencephalon ). Мождано
стабло граде продужена мождина ( medulla oblongata ), мождани мост
( pons ) и средњи мозак ( mecencephalon ). Ромбасти мозак граде
продужена мождина, мождани мост и мали мозак.
 Периферни нервни систем (ПНС) граде спинални и кранијални нерви.
Ови живци повезују кичмену мождину и мозак са периферијом и
садрже сензитивна, моторна и вегетативна влакна.
 Мозак и кичмена мождина покривени су својим омотачима, односно
менингама. Смештени су у лобањи и кичменом каналу. Пливају у
цереброспиналној течности, тј. ликвору.
 Функције нервног система
 Нервни систем ступа у комуникацију са различитим деловима тела и
координриа њихове вољне и невољне функције.

 Различите структуре у мозгу поседују специфичне функције одговорне

за поцес мишљења, меморије, размишљања, говора, невољног и
вољног покрета, емоција, глади, жеђи, биолошког сата организма и
ремоделовања примљене информације путем свих пет чула.

 По питању функционалности периферни нервни систем може се

поделити на више путева који су одговорни за пренос информација од
коже,мишића или других чула ка централном нервном систему у циљу
контроле мишића путем слања информација ка централном нервном
систему те међусобном повезивању мозга и кичмене мождине на
периферији или повезивању унутрашњих органа са централним
нервним системом.
 Нервна ћелија - неурон

 Неурон је основна структурна и функционална јединица нервног

система, која преноси и обрађује информације.
 Улоге:
o Провођење надражаја од рецептора до централног нервног система, и од
централног нервног система до одговарајућих ћелија и органа (ефектора) који
ће одреаговати на надражај
o Преношење и складиштење информација у нервном систему
 То су високодиференциране ћелије које немају способност дељења
(изузетак су мирисни неурони који се код човека обнављају свака два
месеца и неурони хипокампуса).
 Грађа неурона:
o Тело (soma)
o Дендрите (од гр. dendron = дрво)
o Аксон (од гр. axon = осовина) или неурит, нервно влакно
o Нервне завршетке
 Симпатикус
Грађа симпатичког система
 Тела симпатичких неурона налазе се у сивој маси торакалног и лумбалног
региона кичмене мождине
 Аксони излазе из кичмене мождине путем предњих рогова и спајају се са
спиналним нервима = преганглијска влакна која се завршавају у симпатичким
ганглионима поређаним дуж кичменог стуба
 Симпатички ганглиони су повезани – ланци
 Синапсе унутар гангиона (већина) са постганглијским неуронима
 Постганглијска влакна до циљних органа – желудац,бубрег, итд.

Улога симпатичког нервног система

 Процеси којима се енергетске резерве ускладиштене у организму троше за
одржавање физиолошких процеса
 Узбуђен организам:
o повећање протока крви
o стимулација лучења норадреналина – повећање
o срчане функције и нивоа глукозе.
 С обзиром да су симпатички ганглиони дуж кичменог стуба међусобом
повезани, подраживање изазива ланчану реакцију. Реакцији доприноси и
лучење адреналина и норадреналина од надбубрежне жлезде.
 Парасимпатикус
 Означава се и као краниосакрални систем, преганглијски и постганглијски
парасимпатички неурони користе ацетилхолин као свој главни
неуротрансмитер, а као неуромодулатор се углавном ослобађа
неуропептид – ВИП (холецистокинин)
 • Улога:
o Реакције повећавања енергетске резерве
o Саливација (лучење пљувачке), перисталтика црева, секреција
дигестивних сокова
 Тела парасимпатичких неурона се налазе:
o Унутар нервног система - у једрима кранијалних нерава: III, VII, IX, X2.
o Унутар сиве масе сакралног региона кичмене мождине
 Ганглиони су у непосредној близини или унутар органа које инервишу.
 Ефекти парасимпатикуса су локализовани на орган који непосредно
инервише.
 Гране Вагус нерва( X-икс ) чине 75% свих парасимпатичких влакана.
 Неуротрансмитери
 То су молекули који преносе електричне сигнале између неурона и циљаних
ћелија (други неурони, мишићне ћелије, жлездане ћелије). Ослобађају се из
нервних завршетака под утицајем акционих потенцијала.
o аминокиселине: глутамат, ГАБА (гама аминобутерна киселина), глицин
o пептиди: опиоиди попут ендорфина. Ендорифин је задужен у перцепцији бола.
o Моноамини: серотонин, хистамин, допамин, норадреналин и адреналин и
други: ацетилхолин.

Синапса
 Синапса је специјализована комуникациона веза између два неурона или
између неурона и ефекторске ћелије (мишићне или жлездане).
 Нервна ћелија са које се информација преноси кроз синапсу назива
пресинаптичка, а неурон или ефекторска ћелија на коју се информација
преноси назива се постсинаптичка.
 Делови синапсе
o Пресинаптички завршетак који садржи неуротрансмитере
o Синаптички опсег између две нервне ћелије
o Постинсаптички завршетак који садржи рецепторска места
 Синапсе се деле на: хемијске, електричне, трипаритне
 Болести централног нервног система
У основи, болести централног нервног система се могу поделити
на:
 Неуролошке болести
o Мождани удар
o Алцхајмерова болест
o Паркинсонова болест
o Мултипла склероза
o Епилепсија
 Психијатријске болести
o Анксиозни поремећаји
o Опсесивно - компулзивни поремећај
o Шизофренија
o Депресивни поремећаји
o Биполарни поремећај
 Психосоматске болести
o хиперфункција симпатикуса(кардиоваскуларне и ендокрине болести)
o хиперфункција парасимпатикуса(гастроинтестиналне и респираторне)
 Мождани удар
 Ово стање настаје када је доток крви у мозак смањен или прекинут, или када дође
до изливања крви у мождано ткиво, услед чега мождане ћелије у првих неколико
минута почињу да одумиру.

 Симптоми: нагла утрнулост тела, нарочито екстремитета, утрнулост једне стране

лица, потешкоће са говором, јака главобоља, вртоглавица, губитак равнотеже,
мучнина, повраћање, отежано гутање

 Циркулација може да се прекине услед два чиниоца: запушења крвног суда

(исхемијски мождани удар) и пуцања крвног суда (хеморагијски мождани удар).

 Лечење исхемијског можданог удара:

o интравенска тромболитичка терапија
o тромбектомија
o стентовање и каротидна ангиопластика
 Лечење хеморагијског можданог удара:
o Хитно спречити даље изливање крви у мозак - оперативне процедуре
екстракције крви механичким путем, као и убацивање аортне клеме и слични
захвати.
 Алцхајмерова болест

 Алцхајмерова болест је примарно дегенеративно обољење мозга,

непознатог узрока, са карактеристичним променама у мозгу. Типичне
промене су амилоидни (сенилни) плакови
o Норадреналин – ниво је смањен до 70% у кортикалним структурама, број
норадреналинских рецептора је очуван.
o Допамин – смањен, нарочито у фронталном режњу
o Серотонин – смањен је број рецептора, а активност је очувана

 Симптоми обољења: Заборављање непосредно протеклих догађаја, потешкоће у

извођењу свакодневних радњи, проблеми у сналажењу у непознатом окружењу,
необјашњиве промене расположења, губитак иницијативе, депресија.

 Лечење оболелих од Алцхајмерове болести:

o Терапеутски поступци
o Лекови: инхибитори ацетилхолинестеразе, антагонист НМДА рецептора -
мемантин
 Паркинсонова болест

 Поремећаји покрета настају због смањења лучења хемијске супстанце

допамина

 Три су главна симптома Паркинсонове болести: тремор ( дрхтање), ригор

( укоченост мишића руку, ногу и врата) и успорење покрета.

 Лекови: Леводопа, Допаминергички агонисти (бромокриптин,

апоморфин, прамипексол, ропинирол), МАО инхибитор (депренил),
ЦОМТ инхибитор (ентакапон), НМДА антагонисти (амантадин, мементин).
 Хируршко лечење и уградња стимулатора (попут “пацемакера” за срце)
примењују се само код болесника који се не могу успешно лечити
лековима или су развили неконтролисане покрете који се не могу сузбити
лековима.
 Мултипла склероза

 Мултипла склероза (МС) је хронично обољење централног нервног система која

се карактерише процесом демијелинизације кичмене мождине и мозга

 Уколико се демијелинизација одигра на нервној мрежи која преноси поруке

између мишића и мозга, тада могу настати проблеми са покретљивошћу.

 Симптоми: слабост, замор, укоченост, инкоординацију, дрхтање, нејасан говор,

депресију, спазам мишића, проблеме са равнотежом, видом, бубрезима и
бешиком, сексуалном функцијом, памћењем и мисаоним током, или је могућа
комплетна парализа.

 Најчешће се у терапији користе кортикостероиди за системску примену

(преднизон), бета-интерферон
 Епилепсија

 Епилепсија је хронично неуролошко обољење које се карактерише

спонтаним понављањем епилептичких напада.

 Класификација епилептичких напада

o Фокални (парцијални) напади: једноставни парцијални, комплексни
парцијални, секундарни генерализовани.
o Генерализовани напади: апсансни (типични,атипични), миоклонички,
клонички, тонички, тоничко-клонички, атонички

 Лечење односно контола симптома се врши антиепилептиццима:

o фенобарбитон, бензодиазепини, вигабатрин, тиагабин.
o фенитоин, карбамазепин, валпроат, ламотригин.
o етосуксимид
 Психијатријске болести

Најчешће психијатријске болести су:

o Анксиозни поремећаји
o Опсесивно - компулзивни поремећај
o Шизофренија
o Депресивни поремећаји
o Биполарни поремећај
 Анксиозност
 Анксиозност се најчешће дефинише као недефинисани страх или стрепња.
 Најчешћи симптоми анксиозних поремећаја су: осећај нервозе, немира и тензије,
доживљај надолазеће опасности, осећај слабости и умора, тешкоће у
концентрацији, поремећен сан, немогућност контроле бриге, избегавање
одређених места и ситуација, доживљај кривице, доживљај неадекватности,
лупање срца, напетост мишића, знојење, кратак дах, влажни и хладни дланови,
притисак у глави, главобоља , вртоглавица, доживљај гушења, бол у грудима.
 Терапија анксиозности подразумева разноврсан рад особе са психотерапеутом на
јачању самопоуздања, усвајању стратегија за превладавање анксиозности,
решавању проблема и слично.

Опсесивно - компулзивни поремећај

 Корисно је одвојено посматрати опсесивне и компулзивне поремећаје.
 Опсесије (обузетости) представљају идеје, речи и слике, обично неповезане са
оним што појединац ради; упорно, јако и неодољиво му се намећу и скрећу
пажњу.
 Компулзије (присиле) и компулзивне радње исто су аутономне као и опсесије, али
се ради о преплављујућој потреби да се учини нека радња (нпр. да мора бројити
прозоре идући улицом, да се мора пет пута прекрстити улазећи у стан).
 Постоје два главна приступа лечења овог поремећаја, често се користе у
комбинацији. Прва метода је когнитивна бихевиористичка терапија. Други је
приступ узимање лекова, често у облику једног од антидепресива
 Шизофренија
 Код оболелих постоје поремећаји у областима мишљења, перцепције, осећања,
понашања и предузимљивости. Болесници оболели од шизофреније повремено
нису у стању да разликују стварност од сопствених представа. Шизофренија може
различито да утиче на људе. Код одређеног броја болесника се појављују бројни
симптоми, код одређеног броја, пак, само неки. Они могу бити мање или више
изражени.
 Лекови за шизофренију – стручњаци их називају неуролептици или антипсихотици
– не изазивају промене личности и немају за циљ ни пригушивање ни смирење
симптома.

Депресивни поремећаји
 Депресија је болест која утиче на расположење, осећања, мисли, понашање и
здравље уопште. Депресију карактерише повлачење болесника у себе,
потиштеност, пад воље и енергије, несаница, губитак апетита, препуштање
мрачним мислима, бризи и самоокривљавању, успорен мисаони ток,
безнаднадежност и беспомоћност.
 Представници антидепресива прве генерације су трициклични антидепресиви.
Нова генерација антидепресива има више представника од којих су
најзаступљенији селективни инхибитори преузимања серотонина и инхибитори
преузимања серотонина и норадреналина.
 Биполарни поремећај
 Биполарни поремаћај се карактерише као променама расположења, од дубоке
депресије до екстремне еуфорије.
 Манична фаза - рана фаза (хипоманија) обично почиње појачаним осећајем
задовољства, самопоуздања, друштвености, креативности и енергије.
 У фази депресије: упорно осећање туге, узнемирености, кривице и безнађа,
губитак интереса за активности које су раније доносиле задовољство; сметње у
спавању са испрекиданим сном или претераним спавањем, промене у апетиту,
губитак тежине или гојење, хронични умор и незаинтересованост.

Психосоматске болести
 Психосоматске болести су телесна обољења у чијем је настанку психички чинилац
одиграо важну улогу. Психички фактор, односно изложеност стресу у различитим
облицима, доводи до поремећаја функције који, ако дуго траје, доводи до
оштећења ткива.
 То су: кожне болести, болести гастроинтестиналног тракта, болести дисајних
органа, болести срца и крвних судова, болести жлезда са унутрашњим
излучивањем, реуматске болести, гинеколошке болести, алергијске реакције,
мигрене и друге главобоље, тумори.
 Лекови који делују на централни нервни систем
 Деловање лекова на ЦНС може бити:
o Неспецифично дејство лека на ЦНС подразумева његове фекте на
ћелијама уз испољавање различитих механизама.
o Специфично дејство лека на ЦНС подразумева да он делује на
одређеним молекуларним механизмима тј. на одређеном типу
рецептора.
o Селективно дејство лека на ЦНС подразумева да он делује на само
једну структуру или само на одређену функцију у ЦНС-у. У таквим
случајевима неки терапијски ефекти су корисни док су остали ефекти
непожељни.

 Групе лекова које делују на ЦНС:

општи анестетици, локални анестетици, опиоидни аналгетици,
аналгоантипиретици, антимигреници, антиепилептици,
антипаркинсоници, психолептици, антипсихотици, анксиолитици,
хипнотици и седативи, психоаналептици, антидепресиви
психостимуланси и ноотропици, лекови против деменције, лекови за
лечење зависности.
 Закључак

 Сви наведени поремећаји могу бити секундарног симптоматског карактера, на

пример, као последица повреде или болести мозга или услед системске
болести која утиче на централни нервни систем.
 Такви поремећаји могу да се јаве, између осталог, и као последице
неуродегенеративних поремећаја, тумора, можданих траума, као и услед
инфекција, аутоимуних, системских - метаболичких, ендокриних или
кардиоваскуларних болести.
 Пре дијагностиковања менталног поремећаја, потребно је да се утврди да ли
су системска обољења или болести или повреде мозга узроци поремећаја.
Хвала на пажњи!