Спасић Татјана

Бр. индекса: 120/2020

Датум израде есеја: 10.4.2023.

ЕСЕЈ: Из предмета Организација и програмирање слободног времена

Тема: Сврсисходност, специфичност слободног времена и слободно време младих

 Садржај:

Увод...........................................................................................................................................1

1. Сврсисходност слободног времена....................................................................................1

2. Специфичност слободног времена.....................................................................................2

3. Слободно време младих......................................................................................................3

Закључак...................................................................................................................................4

Литература................................................................................................................................5
 Увод

Будући да је слободно време ентитет човека као свесног, вредносног,

смисаоног, стваралачког друштвеног бића, садржај слободног времена је сврсисходан
и вредносно обојен. Вредности активности у слободном времену могу бити у њој
самој, али и у циљу ван ње. Сврха слободног времена произилази из сврхе и значења
људског живота уопште.

Питање специфичности слободног времена се надовезује на питање схватања и

одређења слободног времена уопште. Слободно време је комплексан феномен и
састоји из најмање три кључне димензије (време, активност и стање духа), које су
присутне у највећем броју одређења слободног времена.

Слободно време је важно за развој личности деце и младих и отвара им

могућности за задовољавање интереса и потреба. Такође им помаже у активирању
својих стваралачких снага за чије задовољавање и изражавање нису имали прилике у
осталим видовима живота.

1. Сврсисходност слободног времена

Слободно време, као човеков ентитет, везано је за сваку животну доб. Његова
сврха траје колико и човеков живот, колико и човечанство. Оно је дакле, општи и
универзални феномен. То не значи да се садржаји и вредносни однос према слободном
времену не мењају, те промене су континуиран процес и у складу са разовјем човека и
променама у друштву.

Вредносна орјентација слободном времену представља најопштији однос према

сврси слободног времена у животу човека. Разликујемо непродуктивне и продуктивне
оријентације карактера.

1
 Продуктивност је схваћена као способност да се остваре потенцијали својствени
човеку. Продуктивност је становиште за које је свако људско биће спосбно, уколико
није ментално или емоционално осакаћено.

Од непродуктивних оријентација разликујемо:

a) прималачку: када особа верује да су изван ње сви квалитети и тежи само

асимилацији нпр. у љубави такве особе теже искључиво да буду вољене, али не
и да воле

b) израбљивачку: особе које имају ову оријентацију, слично првој, сматрају да је

извор свега доброг изван њих и да човек сам не може ништа произвести.

c) згртачку: за разлику од претходне две, овакакв тип нема поверења у оно што
долази споља. Главна одика је згртање и штедња.

d) тржишну: она је последица модерног доба. Човек који њој припада доживљава
себе и друге као робу која се продаје.

Једина позитивна оријентација је продуктивна. Особа која њој припада запажа и

изражава своје сопствене унутрашње квалитете. У природи, међутим, не постоје
оријентације у чистој форми, него се оне јављају измешене и комбиноване.

2. Специфичност слободног времена

Специфичности слободног времена младих условљене су, у првом реду,

њиховим општим, психофизичким и социјалним карактеристикама.

Као прва специфичност слободног времена омладине школског узраста наводи

се да је за њих слободно време - ваншколско време.

Друга специфичност произилази из чињенице да млади имају мањи број

друштвених улога у поређењу са одраслима и да је нормативни систем везан за те
улоге мање ригорозан и формализован.

2
 Трећа специфичност се огледа у томе што млади немају довољно новчаних
средстава којим слободно располажу за бављење разноврсним активностима у
слободно време.

Четврта специфичност слободног времена младих се огледа у томе да млади не

могу у потпуности самостално да одлучују којим ће се активностима бавити у
слободно време. Они морају да слушају савете па и наређења старијих (Грандић,
Летић, 2009).

На специфичности слободног времена се може гледати из различитих

перспектива. Специфичности слободног времена, односно оно што га одређује, с једне
стране, јесу избор и укљученост, а са друге, креација и акција. Ови концепти нису
помирљиви јер произилазе из различитих парадигми, али нису ни супротстављени.
Слободно време, као и било која друга област човековог деловања, истовремено
испољава и егзистенцијалну и социјалну димензију. Ове две димензије нису
супротстављене и не искључују једна другу, већ су у дијалектичком јединству.
Слободно време је социјални феномен у смислу његове нераскидиве повезаности са
свим улогама које носимо у нашем друштвеном животу, а симболички конструкти
нашег места које заузимамо у социјалном систему детерминишу наше слободно време.

3. Слободно време младих

Млади представљају специфичну субпопулацију унутар људског друштва која

због своје оскудности у искуству тражи потенцијални напор друштва како простор
слободног времена не би постао простор бесмисла или могућих друштвено
непожељних понашања младих, а чије последице осећа друштво у целини - тренутно
као друштвену опасност и у будућности као стил живљења. Начин провођења
слободног времена је једна од одређујућих карактеристика стила живота младих а, када
су они у питању, управо у тим секвенцама дана добијају слободан простор за лични (и
групни) избор.

Млади који позитивније користе слободно време истовремено остварују веће

вредности на свим димензијама квалитета живота: економска страна квалитета живота,

3
квалитет живота кроз социјално функционирање, квалитет живота кроз ментално и
телесно здравље. Из овог угла посматрано закључујемо како је осмишљавање
квалитетног провођења слободног времена младих у функцији развоја квалитета
њиховог живота.

Џофри Думазедиер (Joffre Dumazedier 1962) тврди да онај ко не користи своје

слободно време није потпун човек. Он наводи три функције слободног времена: одмор,
културна разонода и развој личности.

Активности слободног времена у функцији одмора су оне које омогућују

обнављање снага, регенерацију физичке и психичке енергије, одстрањивање
исцрпљености и оспособљавање организма за нове напоре. Ту спадају: шетња у
природи, излети, краће вожње бициклом, чамцем, купање, сунчање, клизање, лакше
физичко вежбање, друштвене игре итд.

Активности у функцији разоноде креирају ведро расположење, освежавају и

одмарају. Ту спадају: спортске, културно - уметничке, забавне и друге приредбе,
друштвене и покретне игре, такмичења, одлазак у биоскоп и друге културне
институције.

Активности у функцији развоја личности испуњавају најважнију друштвену и

педагошку функцију слободног времена. Њима се образовање у слободном времену
укључује у свесна и намерна образовна настојања која имају за циљ развијање што
потпуније личности младих. Овде убрајамо широк спектар активности: здравствено -
хигијенске, научне, стручне, информативно - поучне, културне, спортске, уметничке,
техничке, радне активности итд.

Закључак

Најспецифичнија експлицирана општа одлика феномена слободног времена

јесте присуство слободе избора. Слободно у изразу слобдно време треба схватити као
присуство слободе у којој човек у свакодневном животу бира врсту и начин обављања
својих активности. Млади су све мање организатори забаве и слободног времена, а све
више конзументи садржаја које нуди високо професионална машинерија (забава,

4
концерти, утакмице, спектакли и сл.). Конзументи постају пасивни аудиторијум,
неприпремљени за активно провођење слободног времена. Уместо исказивања њихове
креативности и активног учествовања, рекламна, потрошачка индустрија такмичи се у
садржајима где су млади пасивни учесници и често само посматрачи.

Литература

1. Думазедиер, Ј. (1962). Vers une civilisation du loisir? Париз: Seuil

2. Грандић, Р., Летић, М. (2009). Животни стилови слободног времена младих у

Србији. Нови Сад: Педагошка стварност.

3. Степановић, С. (2023). Сврсисходност и временска обојеност слободног

времена, специфичност и квалитет слободног времена, слободно време и млади.
Београд: предавања.