SEMINARSKI RAD

Predmet: sociologija

Tema: slobodno vreme i dokolica

Učenik: Zdravka Ćirković

Slobodno vreme je najdragocenija čovekova imovina. U
savremenom, užurbanom dobu ostaje da se zapitamo na
koji način ga mi koristmo i šta korisno činimo za sebe u
trenucima kada ne radimo ništa? Ljudi sve češće upadaju u
zamku da svoje slobodno vreme potroše uzalud, odnosno
u dosadi, ne radeći ništa korisno za sebe. Međutim, treba
da se setimo da je slobodno vreme dragocenost svakog
čoveka i tako svako od nas treba da promisli na koji način
će iskoristiti to vreme koje mu je na raspolaganju.
Najvećom vrednošću u modernom društvu često se
smatra novac, ali vrednost koja je sve više na ceni, a ljudi
je sve manje imaju jeste upravo vreme, a pogotovo ono
slobodno. Svaki čovek bi u okviru svog slobodnog vremena
trebao da ima odmor, razonodu, kao i razvitak ličnosti.
Posebnu pažnju tokom slobodnog vremena treba posvetiti
odmoru tela i uma, ali ujedno treba odabrati i aktivnosti
koje drže našu pažnju i uče nas nešto novo. Najvažniji deo
slobodnog vremena je vreme koje se vezuje za razvitak
ličnosti i u tome je i njegova najveća vrednost.
Kada je reč o terminu ,,dokolica“ treba navesti da ljudi
različito tumače značenje te reči. Jedni to shvataju kao
sinonim za slobodno vreme u užem značenju pa ona ne
obukvata tzv. polu slobodno vreme, drugi kao pravi
sinonim za slobodno vreme, dok treći dokolicu
proglašavaju kao arhaizam kojim se opisuje stanje nereda,
besposlice, pasivnog provođenja vremena... Za dokolicu se
kaže da je ona reč izvan jezičke upotrebe, da je iščezla iz
našeg jezičkog i misaonog prostora. U svakodnevnom
govoru se retko koristi. Dokolica je vreme suprotno
nekolici tj. vremenu obavljanja poslova. S druge strane
dokolica nije apsolutna suprotnost radu dok slobodno
vreme kao konstrukcija elemenata poput odmora,
razonode, zabave, potrošnje jeste. Istorijski gledano,
dokolica (lat. otrum) bila je vreme individualnosti,
spoznavanja i stvaralaštva. Otrum poziva na samoću,
bavljenje znanjem, umetnošću, upoznavanja sebe i
traženjem ličnog puta kao i zrenja ideja.