Stevan Bošnjak

OPUS
POSLANICE PITAGORI
O va poslanica u najopštijem smislu može da se nazove učenjem o
vremenu, o najkraćim vremenskim delićima, o vremenskim
tačkama, o sublimiranim sastojcima svesti, ili učenje o minima partes.
Međutim, pre nego što pređem na istorijsko razmatranje problema kakav
je vreme, hoću da kažem šta ustvari predstavlja osnov, ljudski osnov,
zbog čega dolazi uopšte do razmišljanja o vremenu.
Ljudski osnov da razmišljamo o vremenu predstavlja njegova prolaznost,
zapravo naše postojanje u tom vremenu, nestajanje i na kraju potpuni
nestanak, potpuno utrnuće ili smrt. I celokupan život čovekov,
pojedinačan, i celokupne civilizacije, u suštini počivaju na jednom pitanju:
ima li postojanje, i naše – pojedinačno, i postojanje civilizacije, neki
smisao? I implicitan odgovor i vera da smisao postoji. Da nema te vere i te
nade da smisao postoji, civilizacija bi se razvijala u nekom sasvim
drugačijem pravcu, te bi postala autična, zatvorena civilizacija pred
kojom ne bi bilo budućnosti.
Da li mi možemo reći da je posle 2500–3000 godina civilizacije,
filozofije, razvoja nauke, postojanja magije, religije, introspektivne i joga
tehnike, meditacija, kontemplacije, pokušaja da se produži život, dosegne
večnost, uđe u večno sada, zaustave procesi koji vode ka neumitnom kraju,
došlo do ozbiljnijeg pomaka u produženju života, zaustavljanju vremena,
ili nije? Odgovor je da 2500 godina posle Bude, Mahavire, Zaratustre,
2000 godina posle Hrista, posle 2500 godina razvoja filozofije, nauke,
religije, umetnosti, civilizacije, i dalje postoje i smrt i bolest i starost. Ni na
jedno ključno pitanje nije dat odgovor.
Pokušava se sad sa genetikom, sa genetskim inženjeringom koji se
pridružuje ovoj velikoj trci sa vremenom koju su započeli mislioci,
mudraci, a pre svih Buda i Mahaviro. Međutim, ni na jedno od ključnih
pitanja nije dat odgovor.
Opšta je ljudska nemoć pred stvarnošću, pred bolešću možda nešto manja,
a pred smrću apsolutna. Gde je put? Ima li ga? Da li ga je uopšte moguće
zamisliti ili nije? Gde je ključ? Da li uopšte postoji? To su neka pitanja
zbog kojih se razmišlja o vremenu.
Jasno i duboko učenje o vremenu dala je za razliku od zapadne filozofije,
istočna, posebno škola Vaišešika i Budizam i, to u oba svoja kola, (Tera
Vadi i Mahajani). Dakle i u Hinajani i u Mahajani. Tako nauk Budin,
Abidam govori o trenutnosti svakog egzistencijalnog sklopa i u vezi sa tim o
atomskim strukturama objektivnog sveta. Objektivni svet, predstavlja ono
što nije, to je negativna definicija. Objektivni svet počiva na nečem što se
zove Sada, a pošto Sada ne postoji onda je i objektivni svet nepostojeći.
Škola Vaišešike smatra da nema razlike između vremenskog atoma i pro-
stornog atoma. Ona naziva ceo taj kompleks anuom.
Kod Đaina se atomi poistovećuju sa prostornim tačkama. Oni kažu da u
vremenskoj jedinici koja odgovara blesku munje ukupan broj titraja u ato-
mu iznosi 176.470.000.000 jedinica, a da istoj vremenskoj jedinici
odgovara frekvenca od tri biliona titraja u subliminarnoj podlozi svesti.
Da trajanje svakog titraja ustvari predstavlja novo formiranje i raspad
celine, a da mi od toga primećujemo samo velike rezultate. To znači da se
tokom vremena bleska munje koji smo videli da je infinitezimalan, dakle,
tokom vremena bleska munje celina se raspada i nanovo formira tri biliona
puta.
Prema nebudističkim proračunavanjima, atom vremena iznosi 540.670.000
deo trenutka. Mi vidimo da u Indijskoj filozofiji (za razliku od zapadne
koja vreme tumači jednoslojno, dakle, postoji prošlost, postoji sadašnjost i
postoji budućnost, i strelica vremena je uvek okrenuta od prošlosti preko
sadašnjosti ka budućnosti, vreme je ireverzibilno ili nepovratno) postoje
procesi reverzije, odnosno procesi vraćanja u vremenu.
Zapadna misao nikako ne može da se iznese sa objektivnošću vremena, jer
kao što sam rekao, „sada“ koje je jedinica sadašnjosti, ima nultu dimen-
ziju, ono je zapravo vremenska tačka, „sada“ ne postoji. Kako na osnovu
vremenskih tačaka, nultih dimenzija koje zovemo sada, izgraditi jednu
liniju kakvo je vreme? Kako je moguće da od Ničega nastaje Nešto?
Zapadna filozofija nema odgovor na to. Iako su se vremenom bavili i
Aristotel i Njutn i Bergson i Hajdeger i Huserl i Ajnštajn. Ajnštajn je
postulirao kontinuum prostor – vreme, koji su ranije bili odvojeni u
zapadnoj misli. On je to učinio u XX veku, a već sam pomenuo da je
2500 godina pre Ajnštajna, u školi Vaišešika i u Budizmu, atom najmanji
deo prostora i vremena; to znači da vreme i prostor idu spareni,
neodvojivi. Predstava materijalnog atoma redovno je vezana za njegovu
predstavu u vremenu. Vreme i prostor su atomske strukture i nerazlučivi su.
Prostor i vreme su jedna dimenzija. Istočna dimenzija ne razmišlja samo o
beskrajno malim, infinitezimalnim vrednostima vremena. Ona je recimo
postulirala i jedan pojam ogromnog kosmičkog vremena – kalpe.
To je kosmička mera vremena od nastanka jednog svemirskog sistema
svetova do njegove propasti. Deli se na noć i dan Brame, i kalpa dan i noć
Bramin, odnosno 24 sata života Brame, iznose naših 8.640.000.000
godina.
Šta reći na osnovu ovih razmatranja o sadašnjosti sa tačke gledišta
istočnjaka mada se u XX veku njemu pridružuje i zapadni način razmatranja
vremena. Sadašnjost je vremenski period, trenutak koji se označuje
prilogom sada. Rigorozno gledano sadašnjost bi bila adimenzionalna;
granica, adimenzionalna granica između prošlosti (onog što više nije) i
budućnosti (onog što još nije), granica između dve negativne solucije.
Sadašnjost u zapadnoj misli nikada nije mišljena kao vremenska tačka
nego kao protežnost, duža ili kraća linija vremena čije su granice
elastične, određene trajanjem nekog izričitog ili implicitno intendiranog
odsečka doživljavanja, akcija ili zbivanja.
Dakle, ta doživljajna ili psihološka sadašnjost nošena jedinstvenošću
doživljaja celine, geštalta, zahvata uvek donekle u prošlost kao
perzistencija i u budućnost kao anticipaciju, ali gledano sa filozofske
tačke gledišta odgovor tu nije zadovoljavajući jer sadašnjost ima nultu
dimenziju, ona je istinski adimenzionalna, fizikalno gledano adimen-
zionalna. Psihološki gledano, ona ima neku vrstu emocionalne,
motivacione dimenzije. Ali objektivno sadašnjost ima nultu dimenziju, i
postavlja se iznova problem kako je moguće od Ničega napraviti Nešto tj.
od sadašnjosti napraviti vreme.
U Tera Vadi, budističkom nauku starešina, rekao sam da je osnovni
princip abidama, analitičko učenje o trenutnosti i sintetičnosti, odnosno
sintetičkom stavu svih pojava u neprekidnom toku svesti koji oni zovu
bavanga sota ili bavanga struja. Dakle, ne postoji nijedan jedini moment u
bavanga soti, odnosno u tom neprekinutom toku svesti koji je autonoman,
koji je individualan; on je u struji vremena i ta nadindividualnost ustvari
predstavlja osnovu učenja nauka o starešinama.
Da se vratimo infinitezimalnim vrednostima vremena. Ista abidama
budistička definiše moment svesti kao kšanu. Kšana, dakle, moment
svesti traje najduže 1/75 s, to je jedinica svesti. Dakle, hoće da kaže da ne
postoji ništa što je uočeno kao bilo koji svesni bljesak a da je manje od
1/75 s. Ja bih ovde hteo da naznačim jednu vrlo značajnu misao Budizma,
čiji se koren nalazi u sledećem Budinom iskazu:
„I u tom istom telu nalazi se put za nadilaženje sveta“.
Buda hoće da kaže: 1) odgovor na razrešenje večnosti je u životu; 2) da
odgovor za razrešenje večnosti nije u metafizici; odgovor je dakle u fizi-
kalnom, biološkom i psihološkom domenu i pojedinca, i svih pojedinaca na
planeti, svih ljudi, celokupnog čovečanstva; 3) odgovor je u realnim ži-
votnim situacijama, brojevima, udarcima srca, broju uzdaha, izdaha, broju
nukleotida u genomu, broju misli u sekundi, broju svesnih procesa (videli
smo već učenje o kšani gde je jedinica svesti tačno definisana); na kraju 4)
da nema odgovora koji pronađe pojedinac a da ne važi za sve; ako po-
jedinac otkrije spas za sebe, on će taj spas moći da prenese na druge ljude
i na celokupno čovečanstvo.
Slično budističkom mišljenju o vremenu ima Đainizam. Moguće je čak i
da je Buda bio đainiski raskolnik, pa je otuda uzeo određene pojmove o
vremenu, ali to ni na koji način ne umanjuje njegovu veličanstvenu
tvorevinu, naročito abidamu koja predstavlja sigurno najumnije, najdublje
i najsnažnije znanje o vremenu. Po Đainima svaka jedinica vremena je
specifična i zauzima jednu prostornu jedinicu. Vreme ili kala je, kao i
prostor, supstancija. Obeležja supstancije su: nastanak, trajanje i prestanak
trajanja, takođe i ono što ima modalitete i kvalitete.
Obe te definicije važe i za vreme. Po Đainima vreme je supstancija koju
proizvode nebeska tela svojim kretanjem. Vjasa kaže o vremenu ovo:
„Upravo kao što je atom najmanja granica materije, tako je trenutak ili
kšana najmanja granica vremena ili vreme potrebno da jedan atom u
pokretu ostavi jednu tačku i dosegne sledeću. Ceo svet se menja u svakom
pojedinom trenutku“. Dubinu ovakvih misli zapadna filozofija je dosegla
tek u XX veku, a naročito preko Teorije relativiteta, odnosno naučnih
uvida Alberta Ajnštajna.
Katavatu kaže: „Sve pojavne stvari traju koliko jedna pomisao“, dakle,
vraća se na Budin nauk o kšani tj. da svaka stvar može da traje 1/75 s.
Đaini, psihičke monade, kao i fizičke atome tretiraju kao pojave koje
mogu da postoje u stanju infinitezimalnih komprimiranih energija velike
potencije. Šta je to nego današnje naukovanje Kvantne mehanike,
zapadne fizike o stanjima koncentrisanih energija, o subvakumskim
domenima, o poljima, o tome da je masa u suštini koncentrisana energija.
Dakle, ja ću još jednom ponoviti đainističku definiciju jer je od
fundamentalnog značaja: psihičke monade, što će reći psihički atomi, kao
i fizički atomi mogu postojati u stanju infinitezimalnih, komprimiranih
energija velike potencije.
Na osnovu ovoga možemo da shvatimo koja je ključna misao koja je
izuzetno značajna za istočnu filozofiju. To je čovek, tačka u kojoj se seku
različita stanja stvarnosti i da niko nije bolje od Bude kroz 4 antinomije
čistog uma postavio suštastvena i konačna pitanja, i to 2400 godina pre
Imanuela Kanta.
Evo četiri antinomije Budine: Da li je svet večan u vremenskoj dimenziji?
Da li je svet beskrajan u prostornoj dimenziji? Da li je duša isto što i telo
ili je različita od njega? Da li čovek koji je dosegao istinu, Buda Tatagato,
postoji posle smrti ili ne postoji?
Da bi odgovorio na četvrtu antinomiju, Buda je uronio u probuđenje,
dosegao stanje nirvane. Nirvana je stanje u kome konkretno vreme nestaje
u večnom, vreme prestaje da postoji, samim tim i da teče, vreme se
dokida, stupa se u prostore večnog sada i tako se nadilazi prolaznost i
smrt. Nirvana je po Budinom učenju večno sada.
Na osnovu ovoga šta možemo zaključiti o samom životu, o smislu života?
Moguće da je ontološki smisao i svrha svakog pojedinca i svakog živog bi-
ća upravo taj da svojim naporima kroz evoluciju, kroz vreme, kroz
istoriju, omogući kontrolu života nad vremenom, zauzdavanje protoka
reke vremena i ulazak u večno sada. Poetski, moguće je zamisliti sva živa
bića od nastanka evolucije kao blokove, koji se ugrađuju u džinovsku branu
života koja će jednog dana u nekom dalekom, nemerljivom vremenu,
eonima ispred nas, zaustaviti reku vremena, zauzdati je. Zauzdavanjem
vremena ono će stati i sva živa bića ući će u večno sada. Ta poetska slika
može da kaže upravo sledeće, da evolucija života ima smisao, i to mnogo
dublji smisao nego što je sam život. Da je smisao života, zapravo,
zauzdavanje, pa zaustavljanje vremena, izbavljenje, ulazak u večno sada,
u večnu sadašnjicu.
Ontološke implikacije ovakvog razmatranja su sasvim jasne; jer šta da
razmišljamo i kako da razmišljamo o prostoru? On je tu, on je topos – me-
sto, bez njega jednostavno nema postojanja, on je jasan po sebi i
nekoristan za dalja traganja sem u naučnom smislu, ali govorim o
krajnjim, eshatološkim traganjima. Isto je sa materijom i kretanjem, oni
su sui generis povezani.
Međutim, vreme u toj velikoj četvorki: materija, prostor, kretanje i vreme, je
ključ, sa vremenom se nešto može učiniti. Iz prethodnog izlaganja je ja-
sno da je dovoljno da se sada, sadašnjost, fizikalizuje, da postane realna i
eto večnosti ili skoro večnosti, eto kontrole vremena, eto zaustavljenog toka
vremena u sada. Ako je sadašnji tok vremena reka, onda će zaustavljeno
vreme i večno sada biti najpribližnije, napravimo takvu analogiju, ve-
likom akumulacionom jezeru kog je zaustavila brana života slagana
milijarde godina.
I na kraju ovog dela razmatranja treba postaviti nekoliko pitanja. Da li o
spasenju razmišlja sekvoja ili žbun, trava ili ružina latica, da li o spasenju
razmišlja vilin konjic ili šimpanza, konj ili slon, tigar ili delfin? Ne. Niko.
O spasenju, životu, o smrti, o trajanju, o nestanku, prolaznosti i večnosti
razmišlja samo čovek. I zato je on posebna vrednost života na planeti. On
nije jedan od… On je iznad svih.
A ono što ga čini da bude iznad je svest. I na kraju, zar nije vreme da se
postavi jedno i ontološko i svrhovito i estetičko pitanje? Da li se
prolaznost i smrt pobeđuju lepotom ili verom ili mudrošću ili znanjem?
Dakle, kojim od sistema misli, koji nosi ove vrednosti? Da li umetnošću, da
li religijom, da li filozofijom, da li naukom?
Ja sam intuitivno usmeren da verujem da samo kombinacija nauke i
filozofije, dakle mudrosti znanja može dovesti do rešenja. Lepota i
umetnost, vera i religija, mogu pomagati u tom procesu. Međutim, ključ
ako postoji i brava za taj ključ, biće nađeni u domenu mudrosti i znanja, u
domenu nauke i filozofije. U nekom možda bliskom, možda dalekom
vremenu, ali sigurno će biti nađeni.
Razmatrajući dalje ovu problematiku, minima partes, problem
ifinitezimalnih vrednosti vremena, odajući dužno poštovanje prethodnicima,
nastavio sam sa daljim istraživanjima i rešio da definišem distinkcije
između psihičkog sada, koje je dimenziono, i filozofskog i fizikalnog
sada, koje je bezdimenzionalno. Psihičko sada sam definisao kao najmanji
interval u kom se dešava najmanji psihički doživljaj, odnosno neka vrsta
psihičkog kvanta i zaključio sam da to mogu biti npr. akcioni potencijal,
najniži pražni tonovi u muzici; kvant opaženog pokreta, opažanje sličica
na tahitoskopu, opažanje broja slova pri čitanju: što znači da je fizička
draž ušla u psihičku matricu i da je u određenom intervalu privedena
svesti.
O ovom problemu psihičkog kvanta, govorio je Bekeši u Teoriji detekcije
signala, pa je došao do pojma da je jedan nervni kvant ustvari jedan nerv.
Međutim, šta bi bila filozofska osnova ovog pojma, ove razlike između
psihološkog; sada i filozofskog ili realnog sada, između dimenzionog i adi-
menzionog? Ako pođemo od ključnog filozofskog i naučnog postulata, ex
nihilo nihilo, da niizčega ništa, kako onda može da važi stav na kome
počiva celokupna geometrija, fizika, nauka pa i filozofsko poimanje
materijalizma u celini.
Dakle, kako može da važi stav da se iz nečega kao što je tačka, a tačka je
po definiciji ono što nema delove, što je bezdimenzionalno ili tačnije nultih
dimenzija, kako može dakle iz toga, tačke, da se izgradi sve što je
dimenzionalno? Linija sa jednom dimenzijom, površina sa dve dimenzije,
objekti, tela od tri dimenzije, dakle ceo prostor i fizički univerzum, kako
ni iz čega nešto? Kako iz tačke svet?
Analogno ovome u drugom ontološkom supstratu sveta je vreme. Kako se
ono pak gradi? Šta bi bila analogija u vremenu, tački, prostoru? Ništa drugo
do vremenski moment sadašnjice koji znamo kao sada, kao kvant
vremena koji jasno definišemo kao sada, kao sad. Da li sada ima dimen-
zije? Nema. Dakle, sada, je tačka vremena, i baš kao što tačka gradi
prostor tako i Sada gradi vreme.
Međutim, činjenica je da mi sada opažamo, što će reći da ono jeste neki
interval, odnosno psihički interval. Dakle, za razliku od
bezdimenzionalnog sada, mora postojati i neko dimenzionalno sada, koje
se zove psihološko sada i koje je kako sam malopre rekao interval
svesnog percepta.
Psihološko sada je dakle, najmanji interval kojim se privodi svesti
spoljašnji ili unutrašnji sadržaj i postaje prepoznatljiv kao sadašnji
objektivni momenat. Iz ovog proističe čitav niz implikacija. Jedan od njih
je da ma koliko mali deo vremena zamislio, ma koliko infinitezimalni deo
vremena u njemu egzistira celokupan prostorni i fizikalni univerzum. Bilo
da se radi o psihičkom sada, bilo da se radi o bezdimenzionalnom sada. U
svakom odsečku infinitezimalnog vremena egzistira celokupan svemir i
fizički i psihički.
I sada dolazimo do jednog paradoksa. Pošto ceo Svemir postoji i u
najmanjim vremenskim intervalima, minima partes, pa i onom bezdimen-
zionalnom, onda se nameće jedan logičan zaključak, da svemir ne postoji. I
celu tu igru da iz ničega ipak nešto a da iz nešto ipak ništa, možemo svrstati
u tri stava:
1. Sve što jeste, biva, postoji; jeste, biva i postoji u sada, u sadašnjosti.
2. Kako Sada nema dimenzije ono nije, ne biva, ne postoji.
3. Kako sve što jeste, biva i postoji – jeste, biva i postoji u nečem što
nije, ne biva i ne postoji, onda ništa nije, ne biva i ne postoji. Odnosno
sve što biva, postoji, nije, ne biva i ne postoji.
Kako mi možemo definisati ili suočiti psihičko ili psihološko sada sa
realnim, istinitim, bezdimenzionalnim sada?
Psihičko sada nije ništa drugo do kvant vremena, dakle, najmanji mogući
deo vremena koji je uopšte funkcionalan, bilo sa stanovišta univerzuma,
dakle, suodnosa sa fizičkim konstantama, bilo kao posledica toga sa
mogućnostima čulne percepcije i mentalne obrade spoljašnje ili unutrašnje,
dakle, introspektivne informacije. Kvant vremena psihološkog sada je
moguće izvesti samo iz suodnosa, iz sučeljenja sa ključnim kosmološkim
konstantama među kojima su: Plankova brzina svjetlosti, Avogardov broj
i neke druge.
Pokušajmo, dakle, sada da napravimo rezolutne distinkcije između
psihološkog sada kao dimenzionalng i realnog ili filozofskog sada kao adi-
menzionog.
Prvo, psihološko sada ima jednu vremensku dimenziju tj. trajnost ma koliko
mala ona bila i uz nju sparene tri prostorne.
Drugo, filozofsko ili realno sada je bezdimenzionalno i ne poseduje ni
prostornu ni temporalnu dimenziju.
Treće, prošlost kao vid postojanja je definisana unutar memorije u
supstrativnim – kortikalnim strukturama.
Četvrto, budućnost je definisana kao stepen očekivanja u tranzitivnim
kortikalnim strukturama.
Peto, psihološko sada se definiše kao realni kapacitet konduktivnosti
nervnih impulsa, odnosno broj reakcija na spoljašnje, unutrašnje, čulne,
emocione, motivacione i predstavne momente.
I šesto, možemo zaključiti da se život prosečnog pojedinca u proseku
sastoji od oko 30.000.000.000 psiholoških sada, što će reći da psihološko
sada po mojoj proceni iznosi upravo onoliko koliko iznosi konduktivnost
nervnih impulsa, odnosno provodljivost nervnih impulsa, a to je otprilike
1/10 s. Ako prosečan životni vek traje 3.000.000.000 s, onda psihološko
sada u svakoj s ima 10, dakle 30.000.000.000 psiholoških sada.
Šta možemo dati kao opšti zaključak? Kao jednu vrstu Vremenske
Aksiomatike?
To bi bilo da, kao prvo, definišemo tačku: tačka je ono što nema delove
niti dimenzije, odnosno tačka je ono što ima nulte dimenzije. Drugo, ta-
čka je ono što izgrađuje prostor. Treće, tačka kretanjem izgrađuje jednu,
dve, tri dimenzije, dakle prostor. Četvrto, da je sada momenat sadašnjosti,
ono što nema delove, odnosno ima nulte dimenzije baš kao i tačka. Peto,
da Sada kretanjem gradi vreme, dakle jednu dimenziju. Šesto, da se Sada
može definisati kao vremenska tačka. Sedmo, da tačka i Sada kretanjem
grade i prostor i vreme Univerzuma. I osmo, kao neka vrsta implikacije,
može se reći da ako su tačka i sada bezdimenzionalni, (uslovno ih
možemo nazvati Ništa), dakle, da oni kretanjem grade Nešto.
Odnosno, šta bi bio analogon tome: da nešto (prostor, vreme) kome se
oduzme kretanje, proizvešće Ništa, svešće se opet na bezdimenzione tvo-
revine ili vrednosti.
Znači, možemo napraviti sledeće parove analogija: tačka plus kretanje
jednako prostor, prostor manje kretanje jednako tačka, dakle,
bezdimenziono plus kretanje jednako dimenziono, dimenziono manje
kretanje jednako bezdimenziono.
Analogon u vremenu je ovome novi par: Sada plus kretanje jednako
vreme, vreme manje kretanje jednako Sada.
Možemo dakle, zaključiti da je zaustavljeno vreme sadašnjost, stalno
zaustavljeno vreme je večna sadašnjost, večno Sada.
Šta je smrt? Smrt je zaustavljeno vreme.
Dakle, smrt je večno Sada. I odavde ide ona poslednja implikacija koju
možemo poetskim rečnikom izraziti, jer očito da o tom stanju, o toj po-
slednjoj sekundi života mi nemamo racionalne uvide, moguće da uz
religiju, nauku i filozofiju, najbolji uvid može da da nekakav poetski iskaz.
Ja ovde ne dajem poetski iskaz, ali ću u formi poetskog razmišljanja
ustvari doneti zaključak o smrti, odnosno o poslednjoj sekundi kao vratni-
cama ulaska u večno sada. Smrtnik ostaje u večnosti, a napolju život
nastavlja ustaljeno; prošlost – sadašnjost – budućnost, prošlost – sadašnjost
– budućnost, prošlost – sadašnjost – budućnost. Izlaženje iz kruga
vremena i prolaznosti dešava se u zadnjem momentu ovog postojanja na-
zvanog život.
Sa stanovišta živih vreme nastavlja da teče. Zapravo, otišli su oni koji su
živi, a ostali su oni koji to više nisu. Sa stanovišta umrlog vreme je stalo.
Čim je stalo, onda je ono u sadašnjosti, u momentu smrti. Taj momenat
smrti je zaustavljen i to je večno sada. Ulaz u večno sada je moguć jedino
činom umiranja, izlaskom iz toka vremena.
Možemo dakle, prihvatiti jednu jednostavnu analogiju. Kao što tačka
kretanjem gradi prostor i tela, tako i sada kretanjem gradi vreme, a tačka i
sada kretanjem grade fizički – spoljašni i psihički – unutrašnji univerzum.
Prestankom kretanja sav prostor postaje ponovo tačka, i nultih je
dimenzija. A vreme postaje večno sada bez kretanja i pokreta. Živ čovek
je analogon tački i „sada“ koji se kreću. Umrli je to isto samo bez
kretanja, u večnom je sada i dovoljni su mu tačka i njena
bezdimenzionalnost da u njoj večno postoji.
Kretanje je ključ ovostranog i onostranog. Ovostrano se kreće i prolazno
je; Onostrano se ne kreće i večno je.
Kad umiruće nestane sa horizonta životnog događanja, za njega se otvore
beskrajni krajolici večne Arkadije. Ono što je za našu prolaznost ovde
tren, tamo tren večno traje i ime mu je večnost. Sekundi spolja ime je
prolaznost. Sekundi iznutra ime je večnost. Sekunde ovde, sekunde tamo,
o razlike između ništavila privremenosti i večitog postojanja.
Ovim iskazom o odnosu života i smrti kao posledicama odnosa
bezdimenzionalnog, dimenzionog i kretanja odnosno ne kretanja, kao
posledicom protoka odnosno zaustavljanja vremena, kao posledicom
stvaranja dimenzija od nečeg bezdimenzionalnog, kao posledicom
odnosa između sada koje nije a stvara sve što jeste, pa je samim tim
krajnje nerealno, i onoga što zovemo smrt a što se definiše kroz ono što
jeste a da je prethodno bilo da nije, ja ću i završiti ovu studiju.
Jedino što želim još da pomenem je ovo: u toku cele evolucije do danas,
pa možda i mnogo vremena od danas, ulazak u večno sada biće moguć
jedino putem umiranja, ali doći će daleki neki eon, neki novi duhovni
Odisej, koji će videti druge zvezde na nebu i koji će posejati po tom nebu
zvezde iz svog uma.
Neko ko će tim činom obogotvoriti i sebe i celokupno čovečanstvo, i tada,
tog dalekog eona, jedino put u večno sada neće biti čin umiranja već čin
večnog življenja.
ili poslanica o psiholemama i psihologiji DNK

Psiholema prva

D NK je neka vrsta biološkog i psihološkog loza sa 3.000.000.000.

mesta na kojima se izmenjuju samo 4 broja. Svaki pojedinac koji je
ikada živeo, koji je živ i koji će ikada živeti samo je konkretno,
pojedinačno izvlačenje jedne od 3.000.000.000. faktorijel mogućih
kombinacija. To znači, da se od postanka čovečanstva ostvaruje program
fenomenalizacije jedne jedine ćelije (jajne ćelije i spermatozoida
sjedinjenih u humani genom). Broj pojavnih mogućnosti te ćelije je
3.000.000.000. faktorijel, praktično je beskonačan.

Psiholema druga
Iz psiholeme prve sledi da svaki pojedinačni genetski paket koga zovemo
jedinkom, pojedincem, individuom, osobom, u sebi sadrži sve genetske pa-
kete celokupnog dotadašnjeg čovečanstva, asimptotski opadajući ka 0,
binarno idući unazad genetskom linijom. Ako pojedinca označimo sa
20=1, oca i majku sa 21= 2, dede i babe sa 22=4, onda će % genetskog
učešća srazmerno opadati od 20=100%, ka 21=50%+50%, ka 22=25%·4 itd.
Na primer, u svakog je danas postojećeg pojedinca u zadnjih 100 godina,
ugrađeno po 14 genetskih paketa (otac i majka, dede i babe, pradede i
prababe). Otuda sledi, da su u nama, u svakom od nas, svi ikada živeli
ljudi i sva ikad postojala bića. Celokupna je dosadašnja i buduća evolucija
čovečanstva i života planete smeštena u tih 3.000.000.000. faktorijel
mogućih kombinacija humanog genoma. Kroz tu prizmu gledano postaju
razumljivi i Frojdovi stavovi o podsvesnom i snagama Ida, Jungovi
arhetipovi kao svojevrsna paleopsihička genetika i Šardenov
teleologizam.

Psiholema treća
DNK čoveka možemo da shvatimo kao Rubikovu kocku sastavljenu od
3.000.000.000. kockica u 4 boje. Ima 3.000.000.000. faktorijel
mogućnosti da se svaki put ta kocka sastavi na različit način. Svaki okret
– jedna generacija. Svaki taj način, njegova fenomenalizacija je rođenje
ljudskog bića. Svi smo mi učesnici i zameci jednog teleološkog programa
na čijem je vrhu eone iznad nas, ono što neodređenim imenom zovemo
Bog.
 Psiholema četvrta
Ili psiholema Paskalovog trougla (binarnog stabla)1, kaže da je Sn jednako
2n, formula po kojoj se vrši genetsko nasleđivanje. Treba za n dati vred-
nosti od 0, 1, 2, 3... n, gde n predstavlja broj generacija. Jedna pak,
generacija do predaje genetskog paketa traje prosečno 25 do 30 godina,
tako da je moguće utvrditi koliki je broj genetskih paketa smešten u
svakog danas postojećeg pojedinca. Od kulta Piromasa2 do današnjeg
dana to je oko 450 generacija, pa je S=2450.
Ovo se slaže sa Dobžanskim koji kaže:
„Na Tantalove muke stavlja nas pitanje koje se samo od sebe nameće: Gde
je, kada i od koga nastao savremeni čovek? Poreklo homo sapiensa ostaje
zagonetka. On je morao nastati u nekoj zemlji u kojoj fosili nisu
otkriveni. Pre otprilike 30000–40000 godina, neandertalsku rasu u Evropi,
prilično naglo, zamenili su ljudi, čija je struktura kostiju bila kao i naša.
Ovi ljudi upali su u Evropu s nekog drugog mesta, s nekog drugog
kontinenta jer im je kultura bila sasvim drugačija od neandertalske… Sem
toga ni izdaleka nisu bili fizički isti…“
Gizeler, Hauel i Kolbert početak savremenog čovečanstva stavljaju na
10000 godina pre Hrista, što se poklapa sa Herodotovim stavom da je pre
njega bilo 346 generacija kulta Piromasa. Ovde se više izvora u procenama
skoro preklapa iako između Dobžanskog, Gizelera i Kolberta s jedne stra-
ne i Herodota s druge zjapi provalija od 2500 godina.
Ovo znači da je u svakoga od nas sada živih, smešteno 450 generacija
genetskih paketa naših predaka. Sam broj tih paketa lako je izračunati iz
gornje formule.

Psiholema peta
Hromozomi svih živih bića sastavljeni su od apsolutno istog biološkog
materijala (4 vrste nukleoproteina). Razlika je samo u kvantitetu: genetski
kod virusa sadrži nekoliko stotina nukleotida, bakterije nekoliko hiljada,
biljke stitina hiljada, čoveka 3.000.000.000. Genetski kodovi svih živih
bića su podskupovi skupa genetskog koda čoveka, tj. on ih sve sadrži.
Zbog ogromnih mogućnosti tog koda, on sadrži kodove ne samo svih
živih bića, već i svih koja su u evoluciji ikada postojala.
To znači da se određenim tehnološkim manipulacijama (genetskim
inženjeringom koji nam je za sada nedostupan) iz DNK čoveka može izvući
DNK svakog živog bića i vrste, kao i svih vrsta i živih bića koja su
postojala na ovoj planeti od nastanka života do danas.
Kad neko pomisli da je to nemoguće, i da stvaranje Himera3 u budućnosti
nema smisla i da nije moguće, neka se seti Paskalovog trougla i neka krene
od sebe nadole u vreme, pretke i evoluciju; s druge strane, neka se seti da
je broj mogućih kombinacija, stvaranja pojedinaca 3.000.000.000. fakto-
rijel, pa i da 1.000.000.000. svemira napunimo dupke pojedincima, to ni
za milijarditi deo nebi iscrplo ovaj gornji broj, tj. moguće darove ljudskog
genoma. Potrebno je samo dosledno silaziti niz binarno stablo na čijem je
vrhu pojedinac.

Psiholema šesta
Iz psiholeme pete sledi da pojedinac nije samo rekapitulacija evolucije
čovečanstva i celokupnog života planete, on u sebi i sadrži celokupnu evo-
luciju. On i jeste celokupno čovečanstvo i evolucija. Što će reći, da je u
nekim pogodbenim uslovima moguće zamisliti, da jedan jedini pojedinac,
uz određeno stanje tehnologije, iz jedne jedine ćelije vlastiitog tela može
izvesti celokupnu evoluciju i svet, sa za to pogodnim životnim uslovima,
naseliti živim bićima stvorenim iz njegovog genoma.
Otuda nije nemoguće biblijsko tvrđenje da je Bog stvorio čoveka na svoju
sliku i priliku. Bila mu je za to potrebna samo jedna ćelija vlastitog tela.
Sasvim je svejedno da li je potom iz rebra muškarca stvorio ženu ili iz
bedra žene muškarca. Bitno je da je to uz određene tehnološke postupke
bilo moguće. Biblijska je egzegeza bliska genetskoj gnozi.
Odavde proističe apsolutno značenje i vrednost ljudskog života i života
svih bića. Jasno je sada đainsko načelo ahimse, načelo apsolutne svetosti
svih živih bića, jer je svako živo biće neka vrsta holograma, zgusnutka
dotadašnje evolucije, a s druge strane ono je i rezervoar iz kog je moguće,
određenim postupcima, vaspostaviti prethodne epizode (unazad u vremenu).
Što će reći da je humani genom i svaki pojedinac kao njegovo konkretno
ostvarenje ne samo biće sadašnjosti već i hodajući vremeplov.
Evolucija bi, ovako gledano imala svoju arhivu i berzu. Berza bi bila
trenutno stanje i sva živa bića u tom stanju, a arhiva ono što rogobatno
zovemo smrt. Smrt bi bila ustvari odlazak u arhivu, sa uvek postojećim
procentom mogućnosti, da se u budućnosti ta arhiva otvori (ne samo i
jedino u formi Strašnog Suda na kraju sveta).

Psiholema sedma
Govori, da jedna ista ćelija ljudskog genoma sadrži 3.000.000.000.
nukleotidnih parova, da se kroz vreme, kroz evoluciju isprobava na
3.000.000.000. faktorijel mogućih načina, da je svaki pojedinac
zgusnutak cele evolucije, da je u svakom pojedincu zabeležena celokupna
dotadašnja evolucija zato što je svaki pojedinac konkretno ostvarenje jed-
nog od 3.000.000.000. faktorijel načina, da iz DNK svakog pojedinca može
da se stvori čovečanstvo i rekapitulira dotadašnja evolucija (dakle, to nije
samo privilegija fetusa već i svakog rođenog čoveka) da je pojedinac
izvor i uvir života i celokupne evolucije.
I ne samo to: u DNK svakog pojedinca smešten je:
a) njegov lični, aktuelni genetski paket;
b) genetski paketi svih predaka koji su do njegove pojave na pozornici
sveta i života prenosili taj isti genetski paket (jedan te isti genetski pa-
ket se pronosi kroz čovečanstvo od postanka, pojedinci su samo uvek
kuriri, prenosioci tog jednog dragocenog paketa zvanog humani ge-
nom). To bi uz njegov lični, bio paket predaka (paket prošlosti čo-
večanstva);
c) i genetski paketi svih živih bića koja su ikada postojala na planeti.
Odavde sledi da iz čovekovog DNK, iz svakog od nas, može da na-
stane celokupan život. Nisu nestali dinosaurusi (oni su i bukvalno
sačuvani u našim genima).
Čovek je neka vrsta Boga u pokušaju. Ljudska bića možemo zamisliti kao
neku vrstu biblioteke sa dva odseka: kortikalnim i genetskim. Ova prva
služi stvaranju lične istorije pojedinca i njegove neponovljivosti u odnosu
na sve druge individue i nju najbolje karakteriše ono što nazivamo pamće-
njem i sećanjem. Ova druga genetska, sadrži sve faze individualnog i
nadindividualnog života (života vrste) i svih oblika života koji su ikada
postojali na planeti, počev od koacervata do čoveka.
Čovekov genom je evolutivno najsloženiji i on predstavlja rezervoar
celokupne dosadašnje evolucije. Ta biblioteka planetarnog života zvana
humani genom, sadrži 3.000.000.000. knjiga kojima je uz to, moguće i
menjati mesta, čime se menja i sadržaj tih knjiga. Neke od tih knjiga
odnose se samo na datog pojedinca, neke pak na ono što je vrsno, neke u
prašnjavim delovima biblioteke govore o dinosaurusima itd. Ništa nije
nestalo, smrt nije večito brisanje, sve je moguće vaspostaviti. Ko zna kad!
Ko zna gde! Ali znamo kako.

Psiholema osma
Svekoliko je čovečanstvo od početka do kraja fenomenalizovanje jednog
jedinog DNK. Od početka do kraja sveta svetom kruži jedan jedini ge-
netski paket sa bezbroj prenosilaca koje zovemo individuama,
pojedincima. U svakog je pojedinca ugrađeno celokupno pomrlo
čovečanstvo, u njemu su svi preci i praoci, svi ikada živeli ljidi. Svako od
nas je samo vrh ledenog brega koji će nužno jednoga dana potonuti ispod
nivoa mora i pridružiti se onima iz arhive kojih više nema a čiji su
genetski paketi čvrsto ugrađeni u nas. Zato su ubijanja i ratovi besmisleni
i nedozvoljivi, to mora postati politički imperativ istorije koja dolazi.
Zato su Đaini u pravu i načelo ahimse da je život svetinja. Zato je svaki
pojedinac odgovoran za smrt svih drugih ljudi i bića, jer ubistvom poje-
dinca i jedinke doslovno se ubija evolucija i njeni tokovi u oba smera,
urušava zlatna staza kojom duh ide ka osvajanju večnosti i ruši zgrada
života tako dragocena i retka u ovom tamnom, ledenom i bezdušnom
svemiru.
1. Danas na planeti zemlji živi 6.000.000.000. vrhova Paskalovih
trouglova (pojedinaca), od kojih svaki u zadnjih 450 generacija ima
2.450 predaka.
2. Herodot je prilikom svog puta u Egipat oko 450 g. p.n.e. razgovarao
sa 346-im Piromasom ili Prvosveštenikom, čiji se kult prenosio sa
oca na sina (ili usvojenče) od vremena prvog Piromasa što je iznosilo
oko 10000 godina pre Herodota.
3. Fantastična neman, genetska kombinacija više živih bića. Himera je
rezultanta tri sveta: životinjskog, ljudskog i božanskog.
ili poslanica o Informaciji kao ontološkoj kategoriji
1. Uz masu, prostor, vreme, kretanje i naboj, informacija je osnovna
ontološka kategorija.
2. Nosilac jedinične informacije je kvant dejstva.
3. Kvant dejstva (h) je elementarna informacija (I), koja se kreće brzinom
svetlosti (c) po jedinici vremena (t).
Ic 1 ht h
4. Odavde sledi: h  ; za t  sledi h  I c  I  c  c
t 
h c
Ovo se može napisati kao I  2 pošto
  .
c 
5. Dimenziona analiza, u CGS sistemu, pridodaje informaciji sledeće
vrednosti:
m c2
pošto m c 2  h  h 

zamenom dobijamo:
h m c 2 / m c2 m c m  m
I     2    m t
c c c 2
  2

6. Uočavamo da je informacija upravno proporcionalna talasnoj dužini a
obrnuto proporcionalna frekvenciji
h
za  0 I  0
c2
za   I 
h h
za  0 I   
c 0

h
za  I  0
c

7. Pošto moždani talasi pripadaju najnižim frekvencama

elektromagnetnog spektra (od 0 do 50 Hz), zaključujemo da se psihički
procesi mogu javiti i razvijati samo na niskim frekvencama, malim
energijama i velikim talasnim dužinama.
8. Odnos između informacije i mase je sledeći:
iz h  Ic sledi niz jednakosti:
m c 2  Ic 

mc 2  Ic 2
mc  I 2
m  I 2
m I
m  I . Odavde dobijamo I  i m .
 
Informacija je, dakle, obrnuto srazmerna frekvenci a upravno srazmerna
talasnoj dužini, dok je masa obrnuto srazmerna talasnoj dužini a upravno
srazmerna frekvenciji.
9. Informacija, masa i energija za jediničnu frekvencu (  1 ) imaju
sledeće vrednosti:
h 6 ,62 10 27
I   2 ,2 1037 cgs
c 3 10 1
10

E  h  6,62 10 27 1  6 ,62 1027 erg

E 6,62 10 27

m   0,74 10  47 g
c2 9 10 20
10. Iz tačke 8. zaključujemo da singularitet ima nultu informaciju, dok
beskonačno trajan i beskonačno rasprostrt Univerzum ima i beskonačno ve-
liku količinu informacije.
11. Formula I  h / c *
predstavlja spojnicu fizikalnog i psihološkog
univerzuma.
Kroz tu kapiju svet duha ulazi u svet materije i svet materije u psihološki
univerzum.
Nema drugog prolaza.
12. Iz gornjih formula lako je naći količinu informacija celokupnog
elektromagnetnog spektra:
Tako kosmički zraci sa najvećom frekvencom
(1026–1029 Hz) imaju najmanju informaciju (
I  2,206  1063  2,206  1066 cgs).

* h 1 h h L h  37
I    t     2 ,202  10 cg
c  c c c c
2 2
E  Ic  h  mc  kT
Moždani talasi, u elektromagnetskom spektru, imaju najmanju frekvencu (
  0  50 Hz ), a najveću informaciju ( I  4,413  1039   cgs).

13. Moždani talasi nulte frekvence imaju beskonačno veliku informaciju.

14. Ni jedan živi um ne može imati nultu frekvencu moždanih talasa.
15. Moždani talas nulte frekvence označava smrt individue.
Smrt je dakle, put u beskonačno veliku informaciju (u skladu sa tim i u
beskonačan prostor i beskonačno vreme).
16. Informacija je neuništiva, ona samo menja oblike postojanja.
17. Ovo upućuje na potpunu povezanost elektromagnetskog zračenja
univerzuma sa fenomenima života*) i smrti**), sa psihičkim procesima, kao
vidom energetskih procesa i zračenja univerzuma, niskih frekvenci i
malih energija.

*
Život je frekvenca različita od nule (0,1–50 Hz) i može se nazvati kinetičkom
informacijom.
Smrt je frekvenca jednaka nuli i može se nazvati potencijalnom informaciom,
odnosno poljem potencijalne informacije.
Odavde proističe da je ukupna informacija jednaka zbiru kinetičke i potencijalne,
odnosno da ukupna informacija (polje informacije) sadrži u sebi sveukupnu informaciju
umova kako živih tako i umrlih bića.
**
Ukoliko ne postoji frekvencija moždanih talasa identična (jednaka) 0, onda ne postoji
ni smrt (u smislu današnjeg razumevanja tog fenomena).
U tom slučaju bi smrt bila samo neka vrsta ulaska u drugi domen (ili dimenziju)
postojanja, na frenvencama nemerljivo bliskim nuli (infinitezimalno malim),
frekvencama neopažljivim i nemerljivim klasičnim mernim instrumentima. Ja bih, tako,
na primer, vizuelno percipiran nulti moždani talas na EEG (koji označava smrt
individue) stavio pod optički mikroskop, zatim pod elektronski…
Možda bi se percipirani ravan (nulti) moždani talas pod optičkim mikroskopom
izlomio, možda bi se ravan talas ovog potonjeg pak izlomio pod elektronskim itd.
ili poslanica o moždanim talasima i informaciji
1. Moždani talasi su zračenje elektromagnetske prirode.
2. Mozak je generator moždanih talasa, odnosno atomi koji sačinjavaju
moždane ćelije.
3. Jedini način na koji se psihički procesi mogu povezati sa fizičkim svetom
je detekcija moždanih talasa.
4. Moždani talasi i psihički procesi su ekvivalentni.
5. Moždani talasi su most između psihičkog i fizičkog sveta.
6. Iz formule za informaciju I  h c  1  vidimo da je u trenutku smrti
frekvenca moždanih talasa jednaka 0, talasna dužina je beskonačna a
takođe je beskonačno velika i informacija i vreme.
To znači da se smrću ulazi u polje beskonačno velike informacije,
beskonačnog trajanja i beskonačne prostornosti.
7. Misli nastaju kao proizvod kvantnih procesa na atomskom nivou.
8. Mišljenje je suma pojedinačnih misli.
9. U mozgu istovremeno ne mogu postojati dva identična moždana talasa,
niti dve identične misli.
10. Najniži energetski nivo mozga je koma, tj. frekvenca bliska 0.
11. Psihološki horizont događaja počinje kod umirućeg na frekvencama
ispod 1/2 Hz i sve do frekvence od 0 Hz (smrti) mogući su relativistički i
kvantnomehanički efekti.
12. Izgleda kao da se smrću izlazi iz singulariteta (individualnosti) koju
predstavlja pojedinačni život i ulazi u nadindividualno, transcendirajuće
polje beskonačne informacije.
13. Pojedinačni život je psiho-fizički singularitet.
Smrt oslobađa okova singularnosti i gravitacionog kolapsa, koji se na
nultoj frekvenci potpuno ukida.
14. Ukupnu unutrašnju moždanu energiju, čijom deblokadom nastaju svi
psihički procesi i celokupna moždana aktivnost označavamo sa:
Eu  Ek  E p
  

gde je E u ukupna unutrašnja moždana energija, E k je vezana,

 

kinetička-tranzitivna moždana energija koja se pojavljuje na višim

frekvencama, iznad 7 Hz i predstavlja svesnu moždanu aktivnost, E p je 

slobodna, potencijalna-supstantivna ili stacionarna moždana energija koja

se javlja na nižim frekvencama, ispod 7 Hz i predstavlja stanja transa,
meditativne zadubljenosti, predsvesna stanja i nesvesna stanja, uključiv
spavanje i snove. Ispod 1/2 Hz do 0 Hz je zona psihičke ergosfere (od psi-
hičkog horizonta događaja koji počinje na oko 1/2 Hz, do psihičkog sin-
gulariteta koji je drugo ime za smrt a završava se sa 0 Hz).
Ova E p se deblokira procesom buđenja i povećanja moždane aktivnosti,


zbog priliva spoljašnje energije preko čula (apsorpcija i zatim emisija u vi-
du moždane i psihičke aktivnosti).
15. Ovo pokazuje da je poreklo misli na najdubljem materijalnom nivou i
da je izvor misli atom, a da je mišljenje suma pojedinačnih misli, baš kao
što je i korteks suma pojedinačnih atoma, odnosno neurona.
16. Misao je jedinica mišljenja.
17. Brzina misli ljudskog mozga prema brzini nervnih impulsa odnosi se
kao brzina elektrona prema brzini ljudskog tela (makrobrzini), tj.
V  : V ni  V e : V T *

Taj odnos je reda 1 prema 1.000.000, tj. brzina misli kao elektromagnetskog
zračenja je oko 1.000.000. puta veća od brzine nervnih impulsa, a takođe je
i brzina kojom elektron orbitira oko jezgra oko 1.000.000. puta veća od
brzine kretanja ljudskog tela. Zanimljiva analogija.
18. Svi procesi u Univerzumu, odnosno svi energetski procesi, uključiv i
psihičke (kao vid energetskih procesa), nastaju na račun demasifikacije.
19. Uzrok svim procesima u Svemiru, uključiv i psihičke su neprekidne i
spontane transformacije u atomima i demasifikacija atoma pri svakoj trans-
formaciji u vidu zračenja jediničnih talasnih paketa (a kao posledica
spontanog pada elektrona sa orbita više na orbite nižih energija. Višak,
odnosno ta razlika u energiji je izračeni talasni paket).
20. Atom zrači prosečno 108 talasnih paketa u s, tj. jedan talasni paket za
10-8 s. Odavde je moguće izračunati kolika je demasifikacija kortikalnog
područja mozga potrebna za održavanje svih psihičkih procesa i moždane
aktivnosti tokom života pojedinca.

*
Vμ – brzina misli (Vμ= c = λν), Vni – brzina nervnih impulsa, V e – brzina orbitiranja
elektrona, VT – brzina ljudskog tela
Račun pokazuje da demasifikacija jednog milionitog dela g kortikalne
moždane mase daje gorivo za sve psihičke procese i ukupnu moždanu ak-
tivnost tokom života pojedinca.
Kako telo sadrži prosečno 1029 atoma, kako telo sadrži oko 1014 ćelija, to
znači da svaka ćelija u telu, uključiv i moždane sadrži oko 1015 atoma. Po-
što korteks sadrži oko 10.000.000.000 ćelija, znači da sadrži ukupno oko
1025 atoma.
Pošto atom po s izrači 108 talasnih paketa, to znači da korteks po s izrači
1033 talasnih paketa. Kako život pojedinca traje reda 10 9 s, to korteks
tokom trajanja života izrači 1042 talasnih paketa.
Energija vezana za jedan talasni paket, ili energija jednog talasnog paketa
je
  1  h  1  6,62  1027 ergsec 101 Hz  1026 erg
za prosečnu frekvencu moždanih talasa od 10 Hz.
Ukupna izračena kortikalna energija, tokom trajanja života je
 E  n    n  h  1042
 1026  1016 erg
Masa vezana za ovu energiju dobija se iz E  mc 2 i iznosi
E 1016
m 2   105 g
c 9  10 20

21.To znači da možemo izračunati demasifikaciju i stvorenu toplotnu

energiju (i energiju uopšte), svake psihičke delatnosti, uključiv i fenomen
psihičke toplote (thummo).
Objektivno tumačenje ovoga može da počiva samo na tome, da je
psihičkim radom došlo do stvaranja toplotne energije na račun telesne i
moždane demasifikacije. Logični su i shodno tome mogući i obratni
procesi – procesi remasifikacije, tj. transformacije psihičke energije u
masu.
ili poslanica o Opažajno-pojmovnoj mapi prostornih dimenzija

I Termini:
pds – prostor dimenzioni svet
n – broj dimenzija prostora
grs – geometrija realnog sveta
o – objekt-telo
pd – prostor-dimenzija
pdk – prostor-dimenziona kocka

II Postulati:
P1. Broj koordinata potrebnih za potpuno određivanje položaja svake tačke
prostora, određuje broj dimenzija dotičnog prostora.
P2. Broj merenja koji je potreban da bi se odredio položaj neke tačke
jednak je broju dimenzija dotičnog prostora.
P3. Opažajno-kognitivna mapa pd operiše Univerzumom u kom postoje:
objekti, relacije među objektima i operacije nad objektima u okviru uspo-
stavljenih relacija među objektima. Objekti, relacije i operacije u
Univerzumu mogu biti materijalne prirode ali i proizvodi duha i mislene
delatnosti.
P4. U psihološkom univerzumu, prostorne dimenzije su Euklidskog
karaktera. Rimanovi i Lobačevskog prostori se tretiraju kao psihološke
činjenice niske korelacije sa opažajno-kognitivnim prostorom. Euklidski
prostor visoko korelira sa opažajno-kognitivnim (pojmovnim) prostorom.
P5. Psihološko poreklo pojma prostora je mentalna embriologija koja
počinje sa grs (geometrijom realnog sveta, 3 pds), a razvija se
tumačenjem prostora viših redova apstraktnosti, koji izrastaju iz grs,
odnosno 3 pds.
P6. Postoji visoka korelacija između opažajnog 3 pds i pojmovnog
prostora, s tim da je pojmovni prostor obuhvatniji, tj. 3 pds je sadržan u
pojmovnom (pojmovni prostor uvodi relacije, operacije, transformacije
nad objektima kako opažajnog tako i neopažajnog prostora, odnosno kako
geometrije realnog sveta, tako i mentalne geometrije).
 III Definicije:
1. opšte definicije

Iz svake površine n pds moguće je stvoriti (n−1) pds.

Iz svake linije n pds moguće je stvoriti (n−2) pds.
Iz svake tačke n pds moguće je stvoriti (n−3) pds.
ili
(n−1) pds je površina n pds
(n−1) pds je linija (n+1) pds
(n−1) pds je tačka (n+2) pds
odnosno
n pds je površina (n+1) pds
n pds je linija (n+2) pds
n pds je tačka (n+3) pds
Uopštavanjem ovog pravila na pozitivne i negativne prostorne dimenzije
dobijamo sledeće relacije:
(−n) pds je površina (−n+1) pds
(−n) pds je linija (−n+2) pds
(−n) pds je tačka (−n+3) pds
n pds je površina (n+1) pds
n pds je linija (n+2) pds
n pds je tačka (n+3) pds
2. pojedinačne definicije

6 pds je površina 7 pds, linija 8 pds, tačka 9 pds

5 pds je površina 6 pds, linija 7 pds, tačka 8 pds
4 pds je površina 5 pds, linija 6 pds, tačka 7 pds
3 pds je površina 4 pds, linija 5 pds, tačka 6 pds
2 pds je površina 3 pds, linija 4 pds, tačka 5 pds
1 pds je površina 2 pds, linija 3 pds, tačka 4 pds
0 pds je površina 1 pds, linija 2 pds, tačka 3 pds
−1 pds je površina 0 pds, linija 1 pds, tačka 2 pds
−2 pds je površina −1 pds, linija 0 pds, tačka 1 pds
−3 pds je površina −2 pds, linija −1 pds, tačka 0 pds
−4 pds je površina −3 pds, linija −2 pds, tačka −1 pds
−5 pds je površina −4 pds, linija −3 pds, tačka −2 pds
−6 pds je površina −5 pds, linija −4 pds, tačka −3 pds

IV generalizacija
Nad svakom površinom 4 pdk moguće je podići 3 pdk, nad svakom
linijom 5 pdk moguće je podići 3 pdk, nad svakom tačkom 6 pdk (prostor-
dimenzione kocke) moguće je podići 3 pdk (znači bezbroj)
ili
3 pdk je površina 4 pdk, linija 5 pdk, tačka 6 pdk, odnosno 6 pdk sadrži
beskonačno mnogo 3 pdk.
Može se zaključiti da je, iz svake tačke 6 pds (prostor-dimenzionog sveta)
moguće izgraditi 3 pds i objekte 3 pds.
Iz jedne tačke 5 pds moguće je izgraditi 2 pds.
Iz jedne tačke 4 pds moguće je stvoriti 1 pds.
Iz jedne tačke 3 pds moguće je stvoriti 0 pds.

Isto je da iz
tačke 6 pds sledi 3 pds
linije 6 pds sledi 4 pds
površine 6 pds sledi 5 pds, itd.

Zaključak
Celokupan naš Euklidski Univerzum je tačka jednog 6-dimenzionog
Univerzuma, ovaj pak, tačka jednog 9-dimenzionog i tako ad infinitum.
ili poslanica o Svemiru kao intervalu
Mogući su sledeći oblici Svemira kao intervala:

I
Svemir je zatvoreni interval i u Prostoru i u Vremenu.
Ima početak i kraj – konačan je.
Ima donju granicu kao početak i gornju granicu kao kraj
ax b
gde je (b−a) dužina intervala, odnosno trajanja, odnosno rasprostrtosti
Svemira.
Drugim rečima, x pripada zatvorenom intervalu i predstavlja svaki
element svemira od a do b.

II
Svemir je otvoreni interval, odnosno ne sadrži ni donju, ni gornju granicu.
Takođe ne sadrži ni levu ni desnu granicu, tj. nema ni početak ni kraj,
odnosno poseduje beskonačnu prostornost (protežnost) i večan je u vre-
menu.

III
Svemir je poluotvoreni interval otvoren zdesna, odnosno poluzatvoreni
interval zatvoren s leva, tj. ima početak ali nema kraj.
Svemir u ovom slučaju ima donju, levu granicu, ali nema gornju (desnu).
Ima konačnu prošlost ali beskonačnu budućnost.
Ima levu granicu prostorne protežnosti ali je beskonačno protežan s
desna.
Ovakav je Svemir večan u budućnosti (ka budućnosti), odnosno on je
jednom u prošlosti nastao ali nikada neće nestati.

IV
Svemir je poluotvoreni interval otvoren s leva, odnosno poluzatvoren
interval zatvoren s desna.
Nema početak ali ima kraj.
Sadrži gornju, desnu granicu, ali nema levu (donju).
Ima beskonačnu prošlost ali konačnu budućnost.
Nikada nije nastao ali će jednom nestati u konačnoj budućnosti.

V
Dozvoljene su sve kombinacije u okviru gornje četiri antinomije, npr:
– da je Svemir konačan i s leva i s desna u vremenu a takođe i u
prostoru
– da je konačan i s leva i s desna u prostoru ali da je beskonačan u
vremenu
– da je otvoren s leva a zatvoren s desna u prostoru a otvoren s desna a
zatvoren s leva u vremenu
– da postoje prostorno vremenske kongruencije
– da postoje prostorno vremenske inverzije
– da postoje prostorno vremenske ekvivalencije itd.
Sa četiri osnovna tipa intervala (Svemira kao intervala) moguće je sačiniti
kompletnu domensku strukturu kako fizikalnu, tako i matematičko-logi-
čku a i psihološku.
Pošto Svemir transcendira saznajne procese, to je moguća i peta
antinomija van mogućnosti poimanja (našeg) uma, ali su takođe mogući i
obratni procesi u kojima je moguć proces transcedencije Svemira (našim)
umom, tj. da mentalni Svemir (svemiri) transcendiraju fizikalni, odnosno
da je jedna kategorija većeg Opsega a manje Dubine (Svemir), dok je
druga manjeg Opsega a veće Dubine, tako da su istovremeno i manje i
veće jedna u odnosu na drugu.
Tako Svemir sadrži Um, ali i Um sadrži Svemir, odnosno Svemir je u Umu
(kao model, kao predstava i sl.), a Um je nesporno u Svemiru kao geome-
triji realnog sveta (Euklidskom prostoru).
Postoji, dakle, komplementarnost Svemira i Uma, tj. svakom Svemiru
pripada proističući Um, odnosno iz svakog Uma proističe odgovarajući
Svemir.
ili poslanica o Koeficijentima transformacije
1. Iz jednačine za energiju
m2 e2
E  m c2  h  k T     mV 2

r r
vidimo da se izdvajaju dve fundamentalne skupine ontoloških entiteta
koje čine fizikalni univerzum:
Datosti ili promenljive ili kategorije, i
Takvosti ili zakoni ili konstante.
Fundamentalne kosmološke datosti su masa, frekvenca (vreme), prostor,
kretanje (brzina) i toplota (temperatura), koje se redom beleže sa: m,v(t),
r, ν, T.
Fundamentalne kosmološke takvosti ili konstante su: brzina svetlosti,
kvant dejstva, elementarni naboj, gravitaciona konstanta i Bolcmanova
konstanta, koje se redom beleže sa: c, h, g, γ, k i imaju u ovom Svemiru
zadatu vrednost koja je takva i samo takva i zato ih nazivamo takvostima.
Ovo znači da će svi kosmosi uvek imati iste Datosti ili kategorije ili
promenljive, ali uvek različite Takvosti ili konstante ili zakone.
Konstante su diferentia specifica različitih univerzuma i u ovom, našem
javljaju se upravo sa takvim i samo takvim brojnim vrednostima koje
ovde navodim
c  3 1010 cm sec

h  6,62 1027 erg sec

e  4,8  10 10 esj  1,6  1019 C

  6,67  108 cm3 g sec2

k  1,38  1016 erg K

Pored fizikalnih postoje i matematičke, transcedentalne konstante, kao broj

π, imaginarni broj ( i   1 ), broj e i mnogi drugi koji uređuju naš
Univerzum. Sve su to Takvosti nad Datostima. To znači da svaki kosmos
ima neponovljive, samo jednom, za taj kosmos, i ni jedan drugi, važeće
Takvosti i večne za sve kosmose iste Datosti.
2. U ovom univerzumu sve Takvosti i Datosti podležu kategorisanju u:
– objekte,
– operacije nad objektima,
– relacije među objektima.
3. Postoji bezbroj objekata, bilo fizikalne, bilo simboličke (psihološke)
prirode.
Postoji samo jedna relacija među objektima, relacija jednakosti.
Postoje samo dve operacije nad objektima u okviru relacije jednakosti,
operacije deljenja i množenja.
Postoje koeficijenti transformacije koji su količnici objekata u relaciji
jednakosti (  ).
Postoji onoliko koeficijenata transformacije koliko je objekata, znači
besnonačno mnogo.
Postoje dakle, u svetu objekti, relacija jednakosti među objektima, operacije
množenja i deljenja nad objektima u relaciji jednakosti i koeficijent trans-
formacije kao količnici dva (ili više) objekta u relaciji jednakosti.
Primeri:

1.1.    za      ,  

0
1.2. 0  1 za 0    1 ,  
1

1.3.    za      



1.4.   e za     e  
e
E
1.5. E  F za E    F  
F
m
1.6. m    r  za m      

1
1.7. 1  1 za 1    1  
1
pl.
1.8. plavo A za pl.    A 
A
r
1.9. r   za r     

 m
1.10. m   za m     

n
1.11. n za n     


m
4. Npr: m  c za m    c  m,c  , ali i
c
c
c  m za c   m  c, m 
m
m c
gde  m,c   c,m   1
c m
5. Ovo važi za sve relacije i objekte ovog svemira (za kategorije ili
datosti; za takvosti; za fizikalne ili psihološke objekte, svejedno).
Odnos dva objekta (sam odnos) opozita ili ne, svejedno, je relacija (odnos)
jednakosti.
Tako, kažem da je crno u jednakom odnosu sa belim, kao što je i belo u
jednakom odnosu sa crnim (čim su u odnosu).
Različitosti objekata univerzuma su nižeg, (fenomenološkog) nivoa –
različitosti su fenomeni.
Na najdubljem nivou objekti su jednaki.
Na primer, reći: zeleno jednako konj, deluje na prvi pogled besmisleno, ali
na najdubljem nivou i zeleno i konj se, u krajnjem, svode na kvantnome-
haničke principe i relacije.
I zeleno i konj su produkti nekog tipa frekvence, ili pojednostavljeno, i
konj i zeleno su produkt atomske delatnosti.
Zato je fundamentalna kategorijalna relacija ovog svemira, jednakost, a
sve pojavne različitosti od nje nastaju.
Tako:
crno jednako belo
ili
toplo jednako hladno
ili
svetlo jednako tamno
ili
život jednako smrt i obrnuto,
za postojanje nekog koeficijenta transformacije koji je ništa drugo do sam
odnos ovih opozita. Kad dve različitosti dovedemo u vezu sigurno ćemo
naći ono što im je zajedničko, i na kraju, i jednakost iz koje su obe
proistekle.
REČNIK UZ PITAGORINE POSLANICE
I – informacija
h – Plankova konstanta
c – brzina svetlosti ,m – masa
1
t – vreme ,ν – frekvenca ( )
t
E – energija ,V – brzina
λ – talasna dužina ,ε – energija jednog talasnog paketa (   h )
∞ – beskonačno
cgs – centimetargramsekund
tp – talasni paket
Hz – herc
ΣI – suma informacije
kI – kinetička informacija
pI – potencijalna informacija
ρ – koeficijent transformacije
r – poluprečnik
K – Kelvin (stepen Kelvina)
C – Kulon
esj – elektrostatičke jedinice
i – imaginaran broj ( i   1 )
e = 2.7182818284590452353…, osnova prirodnih logaritama
π = 3.1415926535897932384…
POSLANICA ANAKSAGORI ILI MERA SVETA
 /Frekvencija. Boja. Zvuk. Baze DNK. Zvezdani
spektar. Atomski spektar. Orbite elektrona u atomu.
Periodni sistem elemenata. Moždani talasi.
Brojevi. Slova. Znaci. Heksagrami/
*

S uština ovog razmišljanja je u tome da se kao osnova svih domena i

sistema sveta, fizikalnih, fizioloških i psiholoških, uzima frekvencija.
Frekvencija je podloga na kojoj izrasta celokupni Univerzum, zapravo
Univerzum jeste frekvencija. Između ta dva postoji relacija ekvivalentno-
sti.
Blaža verzija ovog iskaza kaže da je Univerzum fenomenalizovanje
frekvencije.
Sve domene možemo ukrštati po tom objektivnom principu frekventne
zasnovanosti.
Tako je moguće objektivizirati sinestetske efekte, slušati boje, čuti
muziku objektivnog orbitiranja planeta, gledati slike Bodlerove poezije…
Sve domene sveta možemo shvatiti kao skupove između kojih je moguće
uspostavljati veze i korespodencije i vršiti uzajamna preslikavanja. Ovo
nam biva jasno kad pojam skupa vežemo za ideju bilo koje kolekcije istih
ili različitih objekata, materijalnih ili duhovnih, svejedno.
Nas ovde prevashodno interesuju binarne relacije među elementima
različitih skupova u korespodenciji, odnosno osnova koja je u biti celokupne
raznolikosti relacija raznolikih skupova ovog Univerzuma.
Ovde nećemo govoriti o oblicima preslikavanja i vrstama binarnih
relacija, već samo o svesti da ta preslikavanja i te relacije među
skupovima važe i postoje kao i među elementima tih skupova, dakle, kako
između skupova tako i između elemenata datih skupova.
Kao suštastvene ili fundamentalne skupove ovog sveta uzimamo sledeće
skupove: skup elemenata periodnog sistema, skup elektronskih putanja, skup
baza genetskog koda, skup moždanih talasa, skup zvukova odnosno
frekvenci koje čuje ljudsko uvo, skup boja solarnog spektra, odnosno
jednu od oktava – vidljivu elektromagnetnog zračenja, skup fizikalnih
konstanti, skup konstituenti fizikalnog sveta, skup dimenzija prostora,
takođe mogu se uzeti u obzir skupovi brojeva, slova, znakova, heksagrama,
kvantifikatora i slično i na zajedničkom njihovom sadržiocu, frekvenciji,
graditi uzajamnosti, preslikavanja i korespodencije.
Pod preslikavanjem ovde podrazumevamo korespodenciju između
elemenata različitih skupova ili takvih skupova ucelo. Tako na primer,
zavisno od energetske vrednosti odnosno od frekventne veličine mi
možemo objektivno obojiti i dati odgovarajuci zvuk svakoj elektronskoj
orbiti, pa možemo slušati uranovu simfoniju ili srebrnu sonatu na primer.
To je otvaranje potpuno novog sveta u kome će postojati neiscrpna
prepletenost nauke i umetnosti. Ovde treba uzeti u obzir da je gornjim
principom moguće ispitivati i moždane talase.
Tako je moguće povezati atomsku težinu sa frekvencom, tonovima,
genetskim kodom i bojama u sunčevom spektru. Princip je da veće ato-
mske težine podrazumevaju veću frekvencu, tj. da atomska težina
pravilno raste sa porastom frekvence, odnosno da veće atomske težine
podrazumevaju i više tonove i oktave kao i pomeranje ka plavom spektru
i manjim talasnim dužinama.
Baš kao što se i prava priroda periodnog sistema elemenata svodi na
svojstva elektronskih putanja u atomu, na isti način je moguće reći da se
atomska pak svojstva svode na razlike u frekventnom opsegu.
Ovo postaje jasno ako se setimo postulata o stacionarnim stanjima atoma tj.
da postoje stabilne putanje orbitiranja elektrona u atomu na kojima elektron
ne zrači energiju u vidu svetlosnih kvanata ili fotona, kao i drugi postulat
da se energija iz atoma zrači samo pri spontanom padu elektrona sa
putanje više na putanju niže energije, tj. bliže jezgru atoma.
Pri ovom skoku sa putanje više energije na putanju niže energije atom
izrači energiju u vidu kvanta svetlosti ili fotona. Ovo je osnova sunčevog
spektra, sve boje koje mi opažamo su zračenja iz atoma koja nastaju na
malopre opisani način. Ovaj princip važi kako za elektronske orbite,
odnosno atome, tako i za zvezde, galaksije i kosmos ucelo.
Na ovome počiva i objašnjenje prirodnih konstituenti Svemira tj.
periodnog sistema elemenata, da postoji kvantovanje elektronskih stanja
iz čega proističe zaključak da u atomu postoje zatvoreni elektronski
slojevi tj. orbite, takođe i da je osnovno stanje svakog atoma stanje sa
najmanjom energijom, odnosno da elektroni teže da zauzmu najniže
energetske nivoe odnosno putanje na kojima ne zrače energiju.
Svaki debalans u strukturi elektronskog sloja nastaje kada priliv
spoljašnje energije van atoma pomeri elektrone sa putanja nižih
energetskih nivoa na putanje više energentske vrednosti a kad posle
stomilionitog dela s elektron zbog dejstva privlačne električne sile jezgra,
spontano padne na putanju niže energetske vrednosti, tad i dođe do os-
lobađanja viška energije u vidu kvanata vidljive svetlosti, odnosno fotona.
Zahvaljujući ovome mi vidimo procese u svemiru, kao i one za koje smo
mi Svemir, a što je još važnije to nam omogućava sve moguće korespo-
dencije između svih skupova Univerzuma i stvaranje svih veza između tih
skupova i elemenata svih skupova.
To je objektivan princip kog ograničava samo naše trenutno neznanje ili
znanje.
U atomu ima 7 glavnih elektronskih orbita koje se označavaju slovima K L
M N O P Q.
Putanja najbliža jezgru je putanja sa najnižim energetskim statusom,
samim tim i najmanjom frekvencom. Analogno ovome ako putanji K pri-
dodamo boju iz sunčevog spektra biće to duboka crvena, a sa druge strane
ton koji će je pratiti biće ton sa najnižom frekvencom, odnosno bas.
L putanja će korespondirati narandžastu boju, putanja M žutu, putanja N
zelenu, putanja O plavu, putanja P modru a poslednja putanja Q ljubičastu
boju.
Ovaj princip važi i za zvezdani spektar, jer je on proizvod dejstva atoma i
atomskih polja u njega ugrađenih.
Isti princip automatski važi i za elemente periode jer sa povećanjem
frekvence raste i atomska težina u periodnom sistemu elemenata.
Tako možemo reći da se skup prirodnih elemenata sastoji od 92 elementa,
da se skup boja sunčevog spektra sastoji od spektra 6 osnovnih boja i
hiljada međuboja koje opaža ljudsko oko, da se skup tonova sastoji od 8
oktava, svaka sa po 12 tonova sa frekventnim rasponom od 16 do 20.000
Hz koje može da registruje ljudsko čulo sluha, da se skup baza genetskog
koda sastoji od 4 elementa, da se skup putanja kojima orbitiraju elektroni
oko jezgra sastoji od 7 glavnih putanja i nekoliko desetina podputanja, da
se skup moždanih talasa sastoji od 4 elementa ili moždana ritma raspona
od 0,1 do 50 Hz, da se skup elektromagnetskog zračenja sastoji od
kvadriliona elemenata počev od zračenja bliskonultih frekvenci, kakvo je
stanje kome u moždanim talasima do frekvencija od kvintiliona Hz kakvo je
gama zračenje ili kosmički zraci, da se skup elementarnih čestica
konstituenti sveta, sastoji od 12 elemenata odnosno 6 kvarkova i 6 leptona,
da se skup sila sastoji od 4 osnovne sile, gravitacione, slabe, jake i
elektromagnetne i takođe 12 elementarnih čestica, 3 intermedijarna bo-
zona, fotona i 8 gluona, da se skup dimenzija sastoji od ogromnog,
praktično beskonačnog broja elemenata, jasno je da su podskup ovog
skupa 3 prostorne dimenzije, da se skup JI KING sastoji od 64 elementa
koji se nazivaju heksagramima, da se skup azbuke ili abecede sastoji od
tridesetak elemenata koji se nazivaju slovima, da se skup brojeva sastoji
od ograničenog ili bezbroja elemenata i da je sve te skupove zahvaljujuci
modernim tehnologijama, tj. kompjuterima sada moguće dovoditi u vezu
baš kao i sve druge skupove za koje sada i neznamo da postoje, a koje će
u nekoj budućnosti nova znanja iznedriti.
Sada možemo postaviti sledeće postulate:

POSTULAT PRVI
Sve objektivne i subjektivne sisteme, domene i stanja sveta, sva fizikalna,
fiziološka i psihološka stanja sveta moguće je povezati jednim fundamen-
talnim objektivizirajućim zajedničkim svojstvom, odnosno frekvecijom.

POSTULAT DRUGI
Uzročnik psihičkih doživljaja i stanja, je frekvencija svih postojećih
fizikalnih polja
atomskih i kvantnih/subatomskih i subkvantnih/
molekularnih
neuralnih
kortikalnih
planetarnih, zvedanih, galaktičkih, metagalaktičkih, kvantnih grana,
multiverza ...

ZAKLJUČAK
Na osnovu prethodna dva postulata može se reći da je moguće prelaziti iz
sistema u sistem, iz skupa u skup i da u tome nema nikakvih ograničenja,
sem ograničenja naših mentalnih mogućnosti. Odnosno da je na nekom od
domena Sveta, bilo koji svetski skup logički ekvivalentan bilo kom dru-
gom skupu, pa na najnižem domenu organizacije materije svi raznoliki
skupovi Sveta postaju uzajamni logički ekvivalenti. Taj najniži nivo koji
omogućuje uzajamnu logičku ekvivalentnost svih svetskih skupova je
frekvencija.
 INTERREGNUM
Realno je ostvariva Pitagorina zamisao da se može čuti objektivna muzika
orbitiranja planeta i zvezda, da se iz tonova i muzike stvaraju slike i obrat-
no. Zamislimo samo kakva je simfonija koju stvara slika Beli Anđeo... Iz
poezije prelazićemo u svet boja i muzike i obratno.
Slušaćemo uranovu simfoniju i orbitiranje velikog broja elektrona po
putanjama tog malog sveta, kao i bezbroja drugih, baš kao i onih, koji ih
nemerljivo nadrastaju, a ipak su svi i Zajedno i Jedno u nečem što
nazivamo Univerzumom.
Dakle, svi su svetovi povezani zajedničkom niti, frekvencijom. Ovaj
koncept spaja umetnost sa naukom, nauku sa muzikom, muziku sa
slikarstvom, misli i snove sa slikama i tonovima etc. etc. etc. Slična je
stvar i kad kažemo da su masa, prostor i vreme vid Informacije.
Sve/Svet/, povezano je informacionim poljem. Ni jedan sistem niti jedan
oblik ljudskog duha i delatnosti, ni jedan deo svemira nije van ovoga.
Ovo je princip koji važi od atoma do kraja Univerzuma.
Ovo je princip totalne sinteze nauke i umetnosti a u širem smislu i
svekolikih produkata ljudskog uma kakav je, na primer, religija.
Tako ako izvršimo komparativnu analizu moždanih talasa i povežemo ih
sa spektrom boja i zvucima, odnosno tonovima koje čuje ljudsko uvo, us-
tanovićemo da, po ovom objektivnom principu na kom počivaju sva
stanja sveta, bila ona fizikalna ili psihološka, kažemo da DELTA talasima
najniže frekvencije, a koji se pojavljuju u dubokom snu bez snova u komi
i nekim patološkim stanjima, treba pridodati zvuk basa i tamno crvenu
boju.
TETA talasima, koji se javljaju pri stanju snevanja i meditacije treba
pridodati skup žute boje u solarnom spektru, kao i tonove baritona.
ALFA talasima, koji nastaju u budnom neaktivnom stanju pri zatvorenim
očima, treba pridodati tonove više od baritona do tenora i zelenu gamu
spektra.
BETA talasi su talasi najviše frekvencije u budnom stanju i karakteristični
su za intenzivni umni rad, stres, napetost, pažnju i njima treba pridodati
visoke i najviše tonove u spektru koje čuje ljudsko uvo, a takođe i boje u
sunčevom spektru u plavoj i ljubičastoj gami.
U drugom skupu, skupu akustičkih frekvenci tonovi koje registruje
ljudsko uvo dele se u grupe od po 12 tonova koji čine jednu oktavu. U
notnom sistemu oktave su označene sa C D E F G A H i to su osnovni
tonovi, a povišeni tonovi su označeni sa CIS DIS FIS GIS AS.
Svaki ton u susednoj oktavi ima dvostruko veću frekvencu, odnosno upola
manju frekvencu od tona u susednoj nižoj oktavi. Postoji 8 oktava i u svakoj
oktavi kako rekosmo po 12 tonova i polutonova.
Odavde možemo zaključiti da oktavama i tonovima sa nižom frekvencom
odgovaraju i adekvatni sistemi iz drugih oblasti sveta.
Na primer, ako korespondiramo spektar boja sa oktavama i tonovima, onda
će prvoj oktavi u spektru odgovarati crvena boja i na primer najniža or-
bitalna putanja elektrona ili boja zvezde sa najnižom temperaturom
površine.
Drugoj oktavi odgovaraće oranž spektar, trećoj žuti, četvrtoj žutozeleni,
petoj zeleni, šestoj plavi, sedmoj modri i osmoj ljubičasti.
Sve bijekcije u okviru svih svetskih skupova su po ovom principu
dozvoljive.
Svet i nije ništa drugo do sistem skupova u međusobnim vezama gde je
moguće elemente nekih skupova dovoditi u vezu sa elementima drugih sku-
pova ili sve elemente svih skupova u vezu sa svim ostalima.
Ovo govori da je svet jedna mreža u kojoj su elementi čvorovi a veze
među njima, relacije i operacije, tkanje.
Ovo je pregrub iskaz jer je to suptilnije od najtananije paučine, suptilnije
od daha po hladnom zimskom danu.
Suptilnije, jer je svet sve to ujedno, i čvor i veza i pojam i stvar i koncept.
Svet je i skup i objekt i relacija među skupovima i objektima.
Vezivno tkivo takvog sveta je frekvenca.
Ona se ne javlja samo u skupovima i podskupovima sveta.
Ne javlja se samo u svetskim elementima kakvi su na primer atomi ili
paketi zračne energije, ona se javlja u ovom Univerzumu skroz na skroz.
Javlja se u svim oblicima zračenja i energija.
Javlja se u materiji, masi, konceptima vremena i kretanja.
Frekvenca je konac koji prošiva tkivo Univerzuma i zato je ona glavni
operator koji dovodi u vezu sve sisteme sveta.
Sve je povezano sa svim. Atomi sa Univerzumom, Duše sa Zvezdama…
Nema sada kraja uzajamnim vezama raznoraznih sistema.
Odsad pa do kraja sveta, možemo ih povezivati do mile volje, bila to igra,
čista radost, ili najozbiljnija stvar naših umova, svejedno.

PRILOG
Elektromagnetni talasi izazivaju osete samo na području talasnih dužina
između 4.000 i 8.000 angstrema. Tačnije, vrednosti za najvažnijih 8
Fraunhoferovih linija u spektru od A preko B C D E F G do H, jesu od
4.968 angstrema u ljubičastom do 7.608 angstrema u tamno crvenom delu
spektra, ultravioletnu i infracrvenu svetlost, odnosno zračenje, ne vidimo.
Titraji vazduha pobuđuju osete samo u frekvencijskom opsegu izmedju 16
i 20.000 Hz,, infrazvukove i ultrazvukove ne čujemo.
Moždani talasi su dokaz neprekidne električne aktivnosti mozga. Promene u
statusu te električne aktivnosti, koja pripada spektru elektromagnetnog zra-
čenja, zovemo moždanim talasima.
Moždani talasi ljudskog mozga imaju frekvenciju od 0,1 do 50 Hz u s,
ekstremno i više.
Moždani talasi su prema frekventnom opsegu svrstani u 4 grupe: Delta
talase frekvence od 0,1 do 0,5 Hz, koji se javljaju u dubokom snu bez
snova, komi i predsmrtnim stanjima, Teta talase frekvence od 0,5 do 7 Hz
koji se, kod odraslih javljaju u stanjima duboke unutrašnje slobode, medi-
tativnim stanjima i spavanju sa snovima, ponekad i pri stresovima i
senzornim deprivacijama, Alfa talasi frekfencije od 7 do 14 Hz koji se
javljaju kod čoveka koji je budan ali miran, relaksiran, zatvorenih očiju,
bez intelektualne aktivnosti i usmeravanja pažnje, Beta talasi skup od 3
grupe zračenja, takozvanih sporih beta, beta i brzih beta frekventnog
opsega 14 do 50 Hz, a koji se javljaju pri umnom radu, opažanju,
usmeravanju pažnje, bojazni, strahu, anksioznosti i uopšte pojačanoj men-
talnoj aktivnosti bilo kog nivoa.
*
Sinesteziju još zovemo i saosetom, tj. pojavom mešanja osećaja različitih
čulnih modaliteta, pri čemu stimulacija jednog čula izaziva čulni osećaj u ne-
kom drugom čulnom organu koji nije stimulisan.
Poznato je da neki pojedinci ako im se tonovima stimuliše čulo sluha
opažaju boje ili imaju intenzivnu percepciju mirisa.
Ovde su sva ukrštanja moguća ali su dominantna dva Sinopsija ili
obojeno slušanje i Fonopsija ili tonsko viđenje. Delimično su proučavane
i sinestezije vida i ukusa, vida i mirisa, sluha i ukusa i druga čulna
ukrštanja.
Važno je istaći da se pri tretiranju skupova iz različitih oblasti na osnovu
objektivnog uticaja frekvencije radi o pseudosinestetskim efektima, znači
moguća je korelacija u okviru sinestetskih efekata, ali dok se objektivno
ne potvrdi, tretiramo je kao pseudokorelaciju.
*
Za status orbita elektrona ključna su dva Borova postulata, koji se ovako
mogu iskazati /Postulat prvi: Elektron se može kretati oko jezgra atoma sa-
mo u određenim kvantnim putanjama u kojima njegovim kretanjem ne
nastaje emisija energije. Postulat drugi: Atom može zračiti energiju i to u
obliku svetlosnog kvanta, odnosno fotona, samo pri spontanom skoku
elektrona iz neke više kvantne putanje u nižu.
Za naše razmatranje je bilo važno znati i Moslijev zakon koji kaže da je
talasna dužina obrnuto srazmerna kvadratu rednog broja elementa,
odnosno da je frekvencija upravno srazmerna kvadratu rednog broja
elementa /Periode/.
*
Baze genetskog koda su svrstane u dve grupe: Piramidine i Purine. Purini
su Adenin atomske težine 51 i Guanin atomske težine 52. Piramidini su
Citozin atomske težine 28, Timin atomske težine 30 i Uracil atomske
težine 27. Ovo uporediti sa Moslijevim zakonom o kvadratu rasta frekvence
sa rastom atomske težine elemenata u Periodi.
*
Zvezdani spektar je optički spektar, odnosno vidljiva svetlost različite
frekvence koja stiže sa površine zvezda. Razlikujemo tri tipa spektra: Ne-
prekidni od crvene boje preko narandžaste, žute, zelene, plave, modre do
ljubičaste, Emisioni spektar i Apsorpcioni.
Ovi spektri su naši prozori u Svemir, a nastaju kao produkt zračenja
različitih frekvencija pa samim tim i odgovarajućih energija, koje naše
oko percipira kao odgovarajuću boju u optičkom spektru.
Niz optičkih spektara zvezda nastaje zbog neprekidnih promena u tem-
peraturi površine zvezda i označava se sledećim slovima O, B, A, F, G, K,
M od najsjajnijih odnosno najtoplijih do hladnih sa najmanjom energijom,
odnosno najvećom talasnom dužinom u crvenom zračenju.
Svako slovo označava celu spektralnu klasu. Svaka spektralna klasa
podeljena je u potklase koje se obeležavaju brojevima od 0 do 9. Iz
prethodnog razmatranja uočava se formalna a i suštinska bliskost skupova
elektronskih orbita u atomu i spektralnih klasa zvezda. Opravdano je oba
skupa dovoditi u bijekciju, baš kao i njihove elemente, a takođe je
opravdana i bijekcijska generalizacija sa skupa na skup, skup tonova na
primer.
Odavde proističe opravdanost Pitagorinog zaključka o Muzici Sfera,
Planeta, Galaksije, Univerzuma, Zevsovog Ognjišta…
*
Skupovi Genetski kod i Ji king, ukazuju na mogućnost zanimljivih
bijekcija, odnosno korespodencija. Oba se skupa sastoje od po 64
elementa, dakle jednaki su. Skup GK sastoji se od 64 amino kiseline,
odnosno 64 tripleta baza, skup JK sastoji se od 64 heksagrama.
Preslikavanjem je moguće dovoditi elemente oba skupa u odnos
jednoznačne korespodencije, odnosno u bijekciju oba skupa, tako da
svakom elementu jednog skupa odgovara 1 i samo 1 element drugog
skupa.
Plodne korespodencije bi mogle nastati između skupova kvantne
hromodinamike i skupa heksagrama, baš kao i između skupova
elementarnih čestica i skupa heksagrama. Iz ovih područja bi se mogla
vršiti generalizacija daljih preslikavanja.
Suštinski aspekt ovih korespodencija je stav da je skup simbola i trigrama,
skup modela ili šifara, odnosno kalupa, praslika, prema kojima se odvija stva-
ranje fizikalnog Univerzuma.
Tako korespodencije skupova elementarnih čestica i skupa heksagrama
mogu ići u sledećem smeru: Skup elementarnih čestica Univerzuma ko-
respondira sa skupom Yin i Yang simbola Taoa.
Dakle, prva korespodencija je Univerzum-Tao.
Druga korespodencija je u sledećem: Dve skupine čestica čine Svetski skup
čestica i to čestice Konstituente i čestice nosioci Međudelovanja. Česti-
cama konstituentama sveta korespodentan je teški Yin, a česticama
nosiocima međudelovanja, korespodentan je laki Yang.
Treća korespodencija govori da su 2 skupine čestica u okviru konstituenti,
tj. Leptoni i Kvarkovi, a takođe su dve skupine čestica u okviru skupa no-
silaca međudelovanja, tj. čestice sa dejstvom na beskonačnu daljinu i čestice
sa lokalizovanim dejstvom. Ovim skupovima korespondirali bi u okviru
skupa Yin, veliki Yin i mali Yin, sa odgovarajućom simbolikom, kao i
veliki Yang i mali Yang sa takođe odgovarajućom simboličkom aparatu-
rom.
Četvrta korespodencija bi proistekla iz daljeg formiranja dijadnih
podskupova unutar skupova višeg reda, pa se tako skup Leptona sastoji od
2 grupe čestica, tj. pravih leptona (kakvi su elektron, mion i tau) i grupe
neutrina [elektronskog, mionskog i tau]; takođe grupu kvarkova čine dve
familije teški (u, c, t) i laki (d, s, b) kvarkovi.
Kod skupa čestica delovanja na beskonačne daljine imamo 2 podskupa,
podskup Gravitona (gravitacija) i podskup fotona (elektromagnetna sila),
kod skupa nosilaca lokalizovanog međudelovanja, takođe imamo dva
podskupa, tj. podskup Gluona (jaka sila), kao i podskup intermedijarnih
Bozona (nosioci slabog međudejstva). Njima korespondiraju skupovi lakih
i teških trigrama u skupu Y King sa odgovarajućom simbolikom.
Grananje korespodencija u ovom pravcu može dovesti do plodnih
uzajamnih prožimanja.
Četvrti stepen korespodencije kaže da u skupu Y King (Tao), 8 Trigrama
svojim kombinacijama daju Univerzum od 64 Heksagrama, a takođe u
skupu Svetskih čestica i polja sila (Kosmos), osam Entiteta (pravi leptoni,
neutrini, teški kvarkovi, laki kvarkovi, gluoni, foton, graviton,
intermedijarni bozoni), svojim kombinacijama daju skup elemenata koji
zovemo elementarnim česticama. Prema gornjoj korespodenciji taj svetski
skup bi trebalo da sadrži 64 elementarne čestice.
Tako, ako uzmemo kao logičke ekvivalente (sinonime), pojmove Tao i
Kosmos (svetski skup čestica), onda su takođe i logički ekvivalenti
pojmovi Yin i čestice Konstituente, kao i Yang i čestice međudejstva (sile),
takođe su logički ekvivalenti i pojmovi, Veliki Yin i Mali Yin sa
Kvarkovima i Leptonima, kao i Veliki Yang i Mali Yang sa među-
dejstvima Beskonačnog i Lokalnog dometa.
Dalja analogija dovodi do logičke ekvivalencije između Trigrama i
Teških i Lakih Kvarkova, Pravih Leptona i Neutrina, kao i Gravitona,
Fotona, Gluona i Intermedijarnih vektorskih Bozona. Osam Trigrama je
logički ekvivalent sa 8 fundamentalnih grupa čestica. Kombinacijom ovih
Trigrama moguće je dobiti sve svetske elementarne situacije u obliku 64
Heksagrama, a logički ekvivalent ovome je da je kombinacijom 8
fundamentalnih grupa čestica moguće dobiti 64 elementarne čestice
fizikalnog Univerzuma.
Principi na osnovu kojih se čestice mogu uređivati su: prema masi, naboju,
spinu, trajanju, dejstvu, kategorijalnosti, mestu dejstva, simetriji i interak-
tivnosti.
Prema masi; postoje čestice sa masom i nulte mase, prema naboju; čestice
sa nabojem ili bez naboja, prema spinu; sa polubrojnim i celobrojnim spi-
nom, prema životu; večne i kratkoživuće, prema dejstvu; na one koje
deluju lokalizovano i one čije je dejstvo beskonačnog dometa, prema ka-
tegorijalnosti; na konstituente sveta i prenosnice sile, prema dejstvu; na
čestice univerzalne (kao gravitacija) i lokalizovano (sve ostale), prema
mestu; na one koje deluju na orbiti (kao elektroni) i jezgru (hadroni).
Korespodencije je moguće usmeravati i u simboličkom pravcu pojmova
otvaranja i zatvaranja, tj. pobuđenog, odnosno nepobuđenog stanja atoma,
pri čemu na primer spontani pad elektrona sa sedme na prvu orbitu prelazi
tačno 6 energetskih promena, simbolički izraženo 1 Heksagram.
Ovo je bitno znati da bi se izgradio konsekventan sistem sinonimije,
odnosno logičke ekvivalencije među različitim skupovima Sveta, odnosno
kako bi se ti skupovi doveli u uzajamnu vezu i u krajnjem sveli na
zajednički najmanji sadržalac.
*
Pojam skupa smo prethodno već vezali za ideju kolekcije različitih
objekata, gde smo za svaki objekt koji obrazuje skup rekli da je element
tog skupa.
Skupovi mogu biti ograničeni i beskonačni, zavisno od broja elemenata
koje sadrže.
Za nas su u prethodnom razmatranju najbitnije bile binarne relacije između
skupova i elemenata koji pripadaju skupovima, kao i pojam preslikavanja,
koji podrazumeva dovođenje u vezu elemenata jednog sa elementima
drugog skupa.
Ova preslikavanja smo definisali kao Sirjektivna, Injektivna i Bijektivna.
Na ova poslednja smo i obratili pažnju. Tako stvorene korespodencije, na
osnovu bijektivnih preslikavanja, imenuju se kao biunivokne
korespodencije.
*
 Iz opsega akustičkih frekvenci koje percipira čovek, neke frekvence su,
prema psihološkom doživljavanju, odabrane da čine muzičke tonove (har-
monični zvukovi). Ovako odabrani tonovi su podeljeni u grupe od po 12
tonova koji čine jednu oktavu. Poznato je da su u notnom sistemu tonovi
jedne oktave označeni sa C, Cis, D, Dis, E, F, Fis, G, Gis, A, As, H.
Tonovi označeni sa C, D, E, F, G, A, H su osnovni tonovi, a Cis, Dis, Fis,
Gis, As su povišeni tonovi. Svaki ton u susednoj višoj oktavi ima dva puta
veću frekvencu, ili, dva puta manju u susednoj nižoj oktavi.
Ukupno postoji 8 oktava (koje se dogovorno obično označavaju
brojevima od 0 do 7).
Tako ton C u prvoj oktavi ima frekvencu od 65 Hz a u najvišoj, sedmoj
ton od 4.186 Hz. Ton H (poslednji u oktavi) ima frekvencu od 62 Hz u
nultoj oktavi a 7.902 u najvišoj sedmoj oktavi. Tako se između spektra
tonova u oktavama i spektra boja u elektromagnetnom zračenju može us-
postaviti korespodencija, odnosno bijekcija, prethodno razjašnjena.
*
Iz prethodnih razmatranja proističe zaključak da je krajnja saznajna
suština u tome, da se sve različitosti Univerzuma svedu na Sinonimnost,
odnosno da se dokaže, da su sve različitosti Univerzuma (Fenomeni),
samo Logički ekvivalenti.
Na ljudskom je, dakle, duhu da Svet-Stvarnost, naseljava Idejama. Ideje su
stanovnici Sveta, ekvivalentnog stanovnicima ovog trodimenzionog, kog
telesno naseljavamo. Tako je u biti ljudskog umovanja dragocena
dvojnost, jer ljudski je duh ravnopravni stanovnik oba sveta, jednog u kom
tekst boo je prolazan i drugog u kom je večan.

PS.
Pretpostavljamo da je BOG Enohu po njegovom odlasku na Nebo, rekao
dve stvari:
Znaš Enoše zašto vi ljudi ne vidite zakrivljenost sveta na kom živite…
Zato što ste Mali… Da ste visoki kao Sinajska Gora i još mnogo viši,
okruglina planete bi za vas bila opažena činjenica, baš kao što je i
bakteriji, zbog njene malecnosti, bilijarska lopta beskrajan,ravan svet…
I…
b. Enoše, ja sam tvoj BOG a Enoh mom BOGU.
POSLANICE ISAKU ASIMOVU I KARLU SAGANU
P ostoji takav skup koji zovemo Genetski kod. Taj skup označimo
velikim X. Postoji takav skup koji zovemo Yi-king. Taj skup označimo
velikim Y. Skupovi X i Y su skupovi sa ograničenim brojem elemenata.
Skupovi X i Y su skupovi sa jednakim brojem elemenata. Skupovi X i Y
sadrže po 64 elementa. Elementi skupa X su amino kiseline. Elementi
skupa Y su heksagrami. Preslikavanjem dovodimo u vezu elemente
skupova X i Y. U skupu Y pažnju obraćamo na elemente (heksagrame) koji
imaju jednak broj punih i jednak broj prekinutih linija (3 + 3). Takvih
elemenata (heksagrama) ima 20. Ovakav podskup od 20 elemenata, unutar
skupa od 64 elementa, nazivamo uravnoteženim, zbog jednakog broja punih
i prekinutih linija, u okviru svakog elementa tog podskupa (samo 20 hek-
sagrama od ukupno 64 je uravnoteženo, tj. ima isti broj Jin i Jang linija).
Pune linije su Jang. Prekinute linije su Jin. Preslikavanjem skupa X na skup
Y dovodimo u vezu elemente skupa Y (heksagrame) sa odgovarajućim ele-
mentima skupa X (amino kiselinama).
Skup uravnoteženih heksagrama pišemo ovako
Y = {11, 54, 60, 41, 55, 63, 22, 17, 21, 42, 32, 48, 18, 47, 64, 59, 31, 56,
53, 12 }.
Ovom skupu korespondira skup u X koji čini 20 amino kiselina. Taj skup
pišemo ovako
X = {UCG, UAG, UGC, UGA, CUG, CCC, CCA, CAC, CAA, CGU,
AUG, ACC, ACA, AAC, AAA, AGU, GUC, GUA, GCU, GAU}.
Množenjem skupova X ´ Y dobija se sledeći proizvod (protobion)
Y ´ X = { {11, UCG}, {54, UAG}, {60, UGC}, {41, UGA}, {55, CUG},
{63, CCC}, {22, CCA}, {17, CAC}, {21, CAA}, {42, CGU}, {32,
AUG}, {48, ACC}, {18, ACA}, {47, AAC}, {64, AAA}, {59, AGU},
{31, GUC}, {56, GUA}, {53, GCU}, {12, GAU} }.
Dobijeni protobion sačinjen je od 60 nukleotida
UCGUAGUGCUGACUGCCCCCACACCGUAUGACCACAAACAAA
AGUGUCGUAGCUGAU,
molekulske težine 2.360, odnosno od 20 amino kiselina i piše se ovako:
ser.stop.cys.stop.leu.pro.pro.his.glyN.arg.met.thr.thr.aspN.lys.ser.val.
val.ala.asp..
Zamenom Uracila sa Timinom, dobija se produkt koji se sastoji od 120
nukleotida, odnosno 40 amino kiselina, ukupne molekulske tezine 4.820,
gde je laki lanac težak 2.396 a teški 2.424 i piše se ovako:
TCG ’” AGC
TAG ’” ATC
TGC ’” ACG
TGA ’” ACT
CTG ’” GAC
CCC ’” GGG
CCA ’” GGT
CAC ’” GTG
CAA ’” GTT
CGT ’” GCA
ATG ’” TAC
ACC ’” TGG
ACA ’” TGT
AAC ’” TTG
AAA ’” TTT
AGT ’” TCA
GTC ’” CAG
GTA ’” CAT
GCT ’” CGA
GAT ’” CTA

Prilog
Jang je po definiciji lak i neparan. Jin je po definiciji težak i paran. Jang
korespondira Piramidine (neparan broj 3 i mala atomska težina: Uracil 27,
Citozin 28, Timin 30). Jin korespondira Purine (paran broj 2 i velika
atomska težina: Adenin 51, Guanin 52). U RNK (ribonukleinska kiselina),
Jang korespondira Uracil i Citozin (veliki Jang korespondira Uracil, mali
Jang korespondira Citozin). U DNK (dezoksiribonukleinska kiselina),
Jang korespondira Citozin i Timin, tako da veliki Jang korespondira
Citozin, a mali Jang korespondira Timin. Veliki Jin korespondira Guanin, a
mali Jin korespondira Adenin.
Termini
1012 cm – poluprečnik atomskog jezgra.
1040 – odnos snaga sila: Jaka
1038 – elektromagnetna
1011 – slaba
1 – gravitacija
1040 – snaga Jake atomske sile u odnosu na Gravitaciju
1 – snaga Gravitacije u odnosu na Jaku atomsku silu
R cm – poluprečnik Vasione
9,4  1012 km – svetlosna godina

Postulati o opozitima
Prvi Postulat o Opozitima glasi: Jednakost proizvoda Opozita važi skroz
naskroz.
Drugi postulat o Opozitima glasi: Proizvod Opozita je konstantan.

Definicije
Opoziti su krajnje suprotnosti.
Opoziti su obrnuto proporcionalni.
Primeri za filozofske opozite su: Biće i Nebiće, Ništa i Nešto, Pozitivno i
Negativno, Maksimalno i Minimalno, Beskonačno i Konačno,
Ograničeno i Neograničeno, Povratno i Nepovratno, Život i Smrt,
Prošlost i Budućnost itd.
Primeri za fizikalne opozite su: Materija i Antimaterija, Čestica i
Antičestica, Masa i Zračenje, Entropija i Entalpija, Kretanje i Mirovanje,
itd.
Iz gornje definicije, a na osnovu prethodna dva Postulata o Opozitima,
proističe stav da je proizvod mase i zračenja uvek konstantan.
Odnosno:
Masa talasnadužina const
Pošto se masa može napisati kao m  h c2 , a talasna dužina kao
 c

sledi da m    h c  2,202 1037 cg, odnosno proizvod mase i toj masi

pripadajućeg talasa, ili proizvod talasa i tom talasu pripadajuće mase, uvek
je konstantan i ta konstanta je: h c  2,202  1037 cg.

Sud
Prva ili Kategorijalna Premisa glasi:
Opozit ´ Opozit = Opozit ´ Opozit
Prvi izvod Prve ili Kategorijalne Premise glasi:
Maksimum ´ Minimum = Minimum ´ Maksimum
Druga ili Atributarna Premisa glasi:
Prostor ´ Sila = Prostor ´ Sila
Prvi izvod Druge ili Atributarne Premise glasi:
Najveći prostor ´ Najslabija sila = Najmanji prostor ´ Najjača sila
Zaključak: na osnovu gornje dve premise zaključujemo da će proizvod
najvećeg fizičkog prostora i najslabije fizičke sile i proizvod najmanjeg
fizičkog prostora i najjače fizičke sile biti jednaki.
Ovo dalje znači da je: proizvod poluprečnika atomskog jezgra i jake
atomske sile, jednak proizvodu poluprečnika Vasione i gravitacione sile,
odnosno proizvod najmanjeg fizičkog prostora i najjače fizičke sile,
jednak je proizvodu najvećeg fizičkog prostora i najslabije fizičke sile.

Formula
Odavde lako možemo naći poluprečnik Vasione jer
1012 cm 1040  R  1
Odavde sledi da je R  1028 cm, odnosno 1026 m , ili 1023 km , a to je
vrednost poluprečnika Vasione (R) reda 1010 svetlosnih godina (negde
oko 11 milijardi svetlosnih godina).

Opšti zaključak
Iz Postulata o Opozitima proističe zaključak da, ukoliko postoji
Singularitet, onda postoji i beskonačno veliki Kosmos.
Pošto bi Singularitet bio proizvod beskrajno malog /ili nultog/ prostora i
beskonačno jake sile, a Kosmos pak, proizvod beskonačno velikog pro-
stora i beskrajno male (nulte) sile, odnosno formirali bi opozitnu
jednakost:
nulti prostor ´ beskonačno velika sila = beskonačni prostor ´ nulta
sila
Iz Postulata o Opozitima sledi takođe i da je proizvod minimalnog i
maksimalnog prostora, takođe i minimalne i maksimalne sile konstantan:
Min.  Max .  const
Odavde sledi da:
Min.  const Max .

Max .  const Min.

Kako sila gravitacije nije beskonačno mala, to ni Kosmos nije beskonačno

prostoran, a kako ni jaka atomska sila nije beskonačno velika, to ne po-
stoji ni beskonačno mali prostor, odnosno Singularitet.
Oba koncepta (i Singularitet i beskrajno veliki Kosmos) su samo teorijski
koncepti, fizikalno oni imaju granice, koje smo maločas naznačili i
odredili.
Specifičan vid Opozita su i Život i Smrt i Prošlost i Budućnost, pa tako i
za njih važe gornja načela, tj. proizvodi ovih opozita su konstantni,
odnosno ti su opoziti obrnuto proporcionalni: rastom prošlosti opada
budućnost i obratno.
POSLANICA KONSTANTINU CIOLKOVSKOM
(ili konverzija mase u talas-prostor u obrnuto i granice konverzije određene
konstantom h/c)
*
1. Masa i talas (prostor) kao opoziti, su fundamentalni oblici Postojanja.
2. Proizvod opozita je konstantan.
3. Konverzija mase u talas i talasa u masu, vrši se preko opšte formule:
4. To je konverzija iz diskretnog u kontinualno i obratno. Data se masa
transformiše u talas i talas u masu. Masa zaprema tačkasti deo prostora,
talas se pak, proteže kroz ceo pripadajući prostor.
5. Pretpostavimo postojanje neke mase m1 na nekoj tački prostora (A) sa
pripadajućim koordinatama ( x 1 y1z 1 ). Potrebno je da tu masu (m1) preba-
cimo na tačku prostora (B); sa koordinatama ( x 2 y2z 2 ). Konvertovanjem
(m1) u pripadajući talas (λ), po formuli λ1 = const.
U datom vremenu (t1), prelazi se sa tačkastog-korpuskularnog postojanja,
na talasno-kontinualno, tako da se može reći da se posle konverzije masa
(m1) nalazi u svakoj tački prostora između tačaka A( x 1 y1z 1 ) i B(
x 2 y2z 2 ) u obliku talasa (λ1).
U datom vremenu (t2), u koordinatama ( x 2 y2z 2 ) vrši se konverzija talasa
(λ1) u masu (m1), po formuli m1 = const.
Tako se talasni kontinuum pretvara u tačkasti diskontinuum, odnosno
konvertuje u maseni oblik postojanja (m1).
6. Pod pretpostavkom da je (m1) vasionski brod onda je kroz dve
konverzije moguće u momentu prelaziti ogromna kosmička rastojanja
između bilo koje dve tačke prostora.
7. Približno ovako funkcionišu fotoni. Oni se kao čestice fenomenalizuju
na lokacijama ( x n ynz n ) i ( x k yk z k ), a kao talasi su kontinualno
rasprostrti preko celokupnog kosmičkog prostora između te dve lokacije.
Na primer: ako je neka zvezda na lokaciji ( x n ynz n ) onda su naše oči u
odnosu na tu zvezdu na lokaciji ( x k yk z k ) a fotoni u obliku talasa
povezuju obe lokacije, dok su na samim lokacijama materijalizovani u
korpuskularnom obliku.
8. Ovo znači da je konverzija talasa u pripadajuću masu i mase u
pripadajući talas, moguća na celoj putanji, kao i na svakoj tački te
putanje. Granice te konverzije određene su konstantom h/c.
 POSLANICA LOBAČEVSKOM ILI OPOZITNI I
NEOPOZITNI PAROVI ENTITETA FIZIKALNOG
UNIVERZUMA SA KOEFICIJENTIMA TRANSFORMACIJE
I INVERZIJE

Definicije:

Entitet je ono što nije svodljivo na nešto jednostavnije.

1. Fizikalni entiteti su: vreme, frekfencija kao inverzija vremena, prostor
i masa.
2. Opozitni su oni parovi fizikalnih entiteta čiji je proizvod konstantan.
3. Neopozitni su oni parovi fizikalnih entiteta čiji proizvod nije
konstantan.
4. Ova poslanica delom počiva na prethodnih jedanaest poslanica,pa
je,da bi se ona potpuno razumela, potrebno proučiti i prethodne
poslanice.

Legenda:

Masu obeležavamo malim m

Prostor obeležavamo malim lambda / λ /
Vreme obeležavamo malim t
Frekfenciju obeležavamo malim ni / ν /
Odnos vremena i frekfencije je inverzan: t=1/ν
Takodje važi: mc²=hν , kao i: c= λν

Razmotrimo sada sledeće parove fizikalnih entiteta:

vreme-masa
frekfencija-masa
vreme-prostor
frekfencija-prostor
masa-prostor
vreme-frekfencija
Proizvod vremena i mase, daje dimenzionu konstantu:
t • m= 1/ν • hν/c² = h/c² = const.

Proizvod frekfencije i mase, ne daje konstantu:

1/t= ν
ν • m= ν • hν/c²=h/λ²

Proizvod vremena i prostora: ne daje konstantu

t • λ= 1/ν • λ= λ/ν
1/ν • λ= 1/ν • c/ν = c/ν²

Proizvod frekfencije i prostora, daje dimenzionu konstantu:

ν • λ = c =const.

Proizvod mase i prostora, daje dimenzionu konstantu:

m • λ= h/c= const.

Proizvod vremena i frekfencije, daje bezdimenzionu konstantu:

t • ν= t • 1/t= 1= const.

Uočavamo da smo dobili niz od tri dimenzione i jedne bezdimenzione

konstante: c, h/c, h/c², 1

Zaključujemo da postoje četiri opozitna i dva neopozitna para fizikalnih

entiteta,Podsetimo se da su opozitni oni parovi čiji je proizvod
konstantan, a da su neopozitni oni parovi čiji proizvod nije konstantan.
KOEFICIJENTI TRANSFORMACIJE

Prvi par koeficijenata transformacije je onaj kojim se masa transformiše u

prostor i prostor u masu.

Drugi par koeficijenata transformacije je onaj kojim se vreme

transformiše u masu i masa u vreme.

Treći par koeficijenata transformacije je onaj kojim se prostor

transformiše u vreme i vreme u prostor.

PRVI PAR

m=λ, za: m=ρλ

gde ρ=m/λ.
Pošto je m=hν/c²
onda
ρ1=hν/c²λ.
Ovo je koeficijent transformacije mase u prostor.
Odgovaraju]i račun kaže da je koeficijent transformacije prostora u masu
inverzan prethodnom i da glasi:
ρ2=c²λ/hν
Odavde sledi: ρ1 • ρ2=const.=1

DRUGI PAR

t = m, za t = r3m
Sledi: r3 = t/m
za m=hn/c², dobijemo r3 = c²/hn²
Ovo je koeficijent transformacije vremena u masu.
Odgovarajući račun pokazaće da je koeficijent transformacije mase u
vreme inverzan prethodnom:
r4= hn²/c²
Njihov je proizvod konstantan: r3 · r4= const.=1

TREĆI PAR

l= t , za: l= r5t
Sledi da: r5 = l/t , [to znači da: r5=c
Ovo je koeficijent trensformacije prostora u vreme i zove se brzina
svetlosti.Odgovarajući račun će pokazati da je koeficijent transformacije
vremena u prostor inverzan prethodnom: r6 = 1/c
Njihov je proizvod konstantan: r5 · r6= const.=1

FIZIČKE INVERZIJE I OČIGLEDNA PITANJA

Inverzija vremena je frekfencija i obratno

t • ν = t • 1/t = 1/ν • ν = const. = 1

Inverzija sekunde je Hertz i obratno.

*
Šta je inverzija prostora?
λ• ? = λ• 1/λ = const. = 1
Šta je inverzija santimetra?

*
Šta je inverzija mase?
m • ? = m • 1/m = const. = 1
Šta je inverzija grama?

*
Svrha ovih očiglednih pitanja je u tome, da se pokaže da, sve inverzije u
Svemiru / materija i antimaterija, gravitacija i antigravitacija, etc.etc./,
potpadaju pod opšti Zakon o Opozitima / postuliran u 10.Poslanici-Karlu
Saganu / I da u njemu traže krajnje odgovore. Ovde treba istaći da je
pojam opozit kategorijalan, dok pojam iverzija to nije, tj. invezija je
podskup skupa opozita /napr. Talas i čestica nisu inverzije,ali su opoziti,
život i smrt nisu inverzije ali su opoziti, entropija i entalpija nisu inverzije
ali su opoziti etc.etc./

Aneks: DIMENZIONI KONVERTORI

I / Rečnik
Dimenzioni konvertor- transformator dimenzija
Ω- koeficijent konverzije dimenzija / koeficijent transformacije/
D- dimenzija prostora: 0D,1D,2D,3D= tačka,linija,površina,telo

II / Fundamentalni dimenzioni konvertori

0=n
za 0 = Ω . n
gde: Ω = 0/n = 0
gde n = 0,1,2,3,…k
n=0
za n = Ω . 0
gde Ω = n/0 = ∞

Proizvod fundamentalnih dimenzionih konvertora daje Ontološku

Jedinicu / ovde u smislu:
Jeste, Biva, Postoji = 0 . ∞

III / Specifični dimenzioni konvertori

0D = 1D / konverzija tačke u liniju/

0D = 2D / konverzija tačke u površinu/
0D = 3D / konverzija tačke u telo/
za Ω = 0/1, 0/2, 0/3, sledi da: Ω = 0
*
1D = 0D / konverzija linije u tačku/
2D = 0D / konverzija površine u tačku/
3D = 0D / konverzija tela u tačku/
za Ω = 1/0, 2/0, 3/0, sledi da: Ω = ∞
*
1D = 2D / konverzija linije u površinu/
1D = 3D / konverzija linije u objekt /
2D = 1D / konverzija površine u liniju/
2D = 3D / konverzija površine u telo-objekt/
3D = 1D / konverzija tela u liniju/
3D = 2D / konverzija tela-objekta u površinu/
za: Ω = 1/2, 1/3, 2/1, 2/3, 3/1, 3/2

IV / Broj dimenzionih konvertora

Postoji ukupno osam dimenzionih konvertora:
Ω = 0, 1/2, 1/3, 2/1, 2/3, 3/1, 3/2, ∞

V / Definicije
-Beskonačnost pretvara/konvertuje/ jednodimenzioni svet-liniju u nul-
dimenzioni svet-tačku.
-Beskonačnost konvertuje dvodimenzioni svet-površinu u nul-dimenzioni
svet-tačku.
-Beskonačnost konvertuje trodimenzioni svet/ objekte, masu, tela,
Kosmos/ u nul-dimenzioni svet-tačku.
-Beskonačnost konvertuje Nešto/ 3D svet/, u Ništa/ 0D svet/.
-Beskonačno rasprostrt Svemir ne poseduje ni jedno telo,ni jednu
površinu,ni jednu liniju jer sva tela,sve površine i sve linije postaju
tačke.U beskonačno rasprostrtom Svemiru nestaju Treća,Druga i Prva
dimenzija. Takav Svemir je nul-dimenzion.

Kako u Ovom Svemiru postoje objekti-trodimenzioni svet,to je dokaz

da Ovaj Svemir nije beskonačan.

Svemir je dakle, prostorno konacan.

 ПОСЛАНИЦА ОРФЕЈУ
∞
Кажем Ти Орфеју
да ће на крају Света
сав материјални Универзум
у тонове прећи
Музика ће Свет сменити
Сав ће Свет Музика постати
kрешчендо материје
која Новом Небу даје најбоље од себе

Кад нестају
из Oвог Постојања
Кад песма постају своја
На обали мора
најлепше певају палме

Тако Свет одлази-тако се Свет рађа

и Ти
Омфал, Уробор и Симорг
узвишених метаморфоза

Из Свега Све и Све у Све

Из Ајнштајнове релације
која веже масу и квадрат брзине светлости
са Планковом константом и фрекфенцијом
Мири материју, простор, кретање, време,
филозофе, научнике, вернике, уметнике
лепо, мудро, узвишено, тачно…
из те једначине као мале ноћне музике
од бројева ко нота изаткане
помни и доброхотни посматрач уочиће
да се сва маса Свемира
у фрекфенцију може преобразити
у тонове, у музику
Сав Свемир у песму своју

Етида Нашег Неба

Пева: …десет на педесет шест грама…
масу квантне гране што је Свемиром зовемо
 Лак је, гле, као перо додир прста
И ево преображаја:…десет на сто три херца…
Прст божански ако је на харфи небеској
Ил на лири
Њему наличан

Две космичке Музике

о којима Гандарве зборе вечност
из Приче ове истичу

Музика Ужаса
у којој Свемир сав
у један колосални урлик усисан буде

ил Музика Друга
у којој тон по тон лагодно нестаје
у опојној сонати доконог предвечерја
Довољно времена Биће
да предмет сваки и сваки створ
у песму потоне своју и сам песма да постане
Овај пут
ову Златну Стазу
твоја је започела лира

Кажем ти Орфеју:
Замисли бескрајна поља тонова
као поља лаванде, јагода и менте
као носталгију осамних обала у дубоку јесен
По њима пљуште елегичне кише Џона Ленона
Пада измаглица у мирисе зрелих шума
Певају осеке и плиме

Замисли све те фуге, ноктурна, ораторијуме

мисе и мадригале
сонате, елегије, канцоне и фантазије
узвишене корале, токате, кантате
пред Родом из ког потичеш
и ког си својом Песмом почео да мењаш
На kрају Симфоније Златне Стазе
Инструменти који Тонове створише
Постаће Тонови сами
Потомци Богова
Претци

∞
 POSLANICA HERAKLITU

ILI

O SUŠTINAMA

Masa i prostor su inverzije /vidi poslanicu Karlu Seganu/, a njihov

proizvod je konstantan.

Ovaj odnos definiše moja osnovna formula:

m . p ═ const.═ 2,202 . 10 -37c.g .═ h/c
/MASA /m ═ const./p, za p ═ 0,∞ m ═ ∞,0
/ PROSTOR / p ═ const./m, za m ═ 0,∞ p ═∞, 0

U odnosu prema površini / n / inverzije su i dužina / a / i širina / b /, pa:

a.b═n
a ═ n/b , b ═ n/a
za b ═ 0, ∞ , a ═ ∞, 0 i obratno

Primer za opkladu:

Kada bi Bog zgusnuo prostor zapremine, recimo hiljadu kubnih

svetlosnih godina, najpraznijeg međugalaktičkog vakuuma / može i
milijardu - za ljubitelje manje kritične gustine/, u opkladu da bi od tog
prostora stvorio poveću Planetu.

Ako uradi suprotno, u opkladu da bi Bog od poveće Planete / ako je

ravnomerno razredi na prostor zapremine hiljadu kubnih svetlosnih
godina-ili milijardu!/ dobio najprazniji međugalaktički vakuum.

Ovo je namerna simplifikacija, čija je bit da pokaže da su prostor i masa

dva vida iste stvarnosti, da su prostor i masa opoziti čiji je proizvod uvek
konstantan.
ДИМЕНЗИОНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ

1. Линија је коначна површина бесконачног обима.

2. Линија није бесконачна површина бесконачног обима,али као
коначна површина бесконачног обима према бесконачној
површини бесконачног обима има однос неодређености.
3. Само се коначна површина може претворити у линију која је
коначна површина бесконачног обима.
4. Однос бесконачне површине бесконачног обима и линије као
коначне површине бесконачног обима-неодређен је.
5. Дуж је сегмент/део/ линије ограничен са оба краја.
6. За дуж не важе ставови из тачака 1.2.3. и 4.
7. Линија настаје или/и/ свођењем ширине на 0,или дужине на 0.
Услов је да то свођење не буде истовремено.У случају
истовремености добија се/настаје/ тачка.
8. Истовременим свођењем и дужине и ширине површине на
нулу добија се тачка.
9. Како тачка настаје истовременим свођењем ширине и
дужине површине на нулу, то је тачка увек потенцијална
/будућа/ површина у обрнутом процесу-процесу докидања
тачке истовременим настанком ширине и дужине. Исти
логички процес важи и за однос тачке и запремине.
Запремина би била експанзија/експлозија/ тачке а тачка би
била имплозија запремине. Тачка настаје урушавањем
запремине и свођењем свих њених димензија на нулу.
Обратно пак из тачке настаје запремина. Тачка у себи
садржи виртуалне димензије које се сукцесивном или
симултаном експанзијом остварују у облику линије,површине
и/или/ запремине/тела/.
10. Тачка је ограничена површина нултог обима док је линија
ограничена површина неограниченог обима.
11. Свођењем ширине или дужине површине у разним временским
интервалима на нулу добија се линија.
12. Поновимо: Линија је ограничена површина неограниченог
обима. Тачка је ограничена површина нултог обима. Однос
између ограничене површине неограниченог обима који се
зове линија и неограничене површине неограниченог
обима/који се зове запремина ограниченог обима/је
неодређен.
13. Запремина постаје површина тако што јој висина постаје 0.
14. Ограничена запремина нулте висине је неограничено велика
површина бесконачно великог обима.
15. Однос између неограничено велике запремине и ограничено
велике запремине нулте висине а који се зове неограничено
велика површина неограниченог обима, је суштински однос
трансформације димензија.
16. Свака ограничено велика запремина се може претворити у
неограничено велику површину.
17. Свака ограничено велика површина може се претворити у
неограничену линију.
18. Свака линија може се претворити у неограничен број
тачака.
19. Да би се димензије нижег реда претвориле у димензију вишег
реда потребно их је множити бесконачан број пута.
Бесконачно много тачака даје линију,бесконачно много
линија даје површину,бесконачно много површина даје
запремину. Да би се димензија вишег реда свела на димензију
нижег реда потребно је свођење на нулу једне њене
димензије. Свођењем висине на нулу тело постаје
површина,свођењем ширине/или дужине/површине на
нулу,површина постаје линија,свођењем дужине линије на
нулу линија постаје тачка. Истовременим свођењем ширине
и дужине на нулу површина постаје тачка,а истовременим
свођењем висине,ширине и дужине на нулу тело постаје
тачка.
Урушавањем/свођењем/ запремине/тела/у/на/0,по једној диме-
нзионој оси,добијамо површину,по две-линију,по три-тачку и
обратно-експанзијом тачке по једној димензионој оси
добијамо линију,по две-површину,по три-тело/запремину/.
20. Димензиони конвертори који претварају димензије навише и
наниже су: 0 и ∞
21. Дужина/а/ је инверзија ширине/б/ и обратно за коначну
површину/п/
.
а б═п
а ═ п/б
б ═ п/а
за б ═ 0 а ═ ∞
за б ═ ∞ а ═ 0 и обратно
22. Површина/п/ је инверзија висине /х/ и обратно, за коначну
запремину/в/
п.х═в
п ═ в/х
х ═ в/п
за х ═ 0 п═∞
за х ═ ∞ п ═ 0
и обратно

23.Када су у питању бесконачна површина и бесконачна

запремина,рачун је сложенији у односу на рачун за коначну
површину и коначну запремину, пошто се уводи и појам
неодређености/н/
∞ .∞ ═ ∞
∞ .0 ═ н
0 .∞ ═ н
к .∞ ═ ∞
∞ .к ═ ∞

У свему осталом важи иста логика димензионог рачуна као и за

коначне површине и коначне запремине.

DIMENZIONI RAČUN

d ═ dimenzija

1. tačka . ∞ ═ linija ili 0d . ∞ ═ 1d

2. linija . ∞ ═ površina ili 1d . ∞ ═ 2d
3. površina . ∞ ═ telo ili 2d . ∞ ═ 3d

Odavde sledi da je:

4. ∞ ═ linija/tačka, ili ∞═1/0

5. tačka ═ linija/∞ ili t ═ 1/∞
6. ∞ ═ površina/linija ili ∞ ═ 2d/1d
7. linija ═ površina/∞ ili 1d ═ 2d/∞
8. ∞ ═ telo/površina ili ∞ ═ 3d/2d
9. površina ═ telo/∞ ili 2d ═ 3d/∞

tačka ═ 0 . 0 . 0
linija ═ 0 . 0 . 1
 površina ═ 0 . 1 . 1
zapremina ═ 1 . 1 . 1

Jedan plastičan primer:

Zamislimo sada površinu od 1 hektar. Njene su dimenzije 100 puta 100

metara a obim 4 puta 100 tj. 400 metara.
Taj hektar može imati i obim od 500 metara za širinu od 50 i dužinu od
200 metara.
Isto može imati i obim od 2020metara za dužinu od 1000metara i širinu
od 10.
Isti je hektar i pri dužini od deset kilometara i širini od 1metar ali je tada
obim 20002metra.
I tako unedogled do beskonačno velike dužine a beskonačno male širine i
beskonačno velikog obima.Na taj se način dobija od površine linija koja
zato i jeste konačno velika površina beskonačno velikog obima.

Otuda ∞ . 0 ═ linija /1d/

širina . dužina . visina ═ 3d /telo/
širina . dužina . 0 ═ 2d /površina/
dužina/ a //ili širina//b/ . 0 . 0 ═ 1d /linija/, ili: ∞ . 0 ═ a . 0 . 0
0 . 0 . 0 ═ 0d /tačka/

0 . ∞ ═ 1d /linija/
linija . ∞ ═ 2d /površina/
površina . ∞ ═ 3d /telo/

Drugi plastičan primer:

Evo primera kako tvarna/realna/ kosmička linija-struna,koja se pruža s

kraja na kraj Univerzuma, nastaje od površine od 1m2:

Iz opšte formule:
dužina . širina ═ površina
sledi:
dužina kosmičke strune . X širine strune ═ 1m2
15 milijardi svetlosnih godina dužine strune . X širine strune ═ 1m2

X ═ 1/15 mld sv. god, što je ujedno i širina kosmičke strune,odnosno

struna koja se proteže s kraja na kraj univerzuma i dužine je 15 mld
sv.god.je inverzne širine,odnosno 1/15 mld.sv.god.
Ovo za površinu od 1m2

Dužina je inverzija širine i obratno za konstantnu površinu.

Debljina kosmičke strune dužine prečnika Univerzuma, za površinu od

1m2, je oko 10-34 cm., tj. 1o19 puta ima manji prečnik od elektrona /prečnik
manji deset miliona biliona puta/.

PRILOZI

1. O opažajno-pojmovnoj mapi prostornih dimenzija

I Termini:
pds – prostor dimenzioni svet
n – broj dimenzija prostora
grs – geometrija realnog sveta
o – objekt-telo
pd – prostor-dimenzija
pdk – prostor-dimenziona kocka

II Postulati:
P1. Broj koordinata potrebnih za potpuno određivanje položaja svake tačke
prostora, određuje broj dimenzija dotičnog prostora.
P2. Broj merenja koji je potreban da bi se odredio položaj neke tačke
jednak je broju dimenzija dotičnog prostora.
P3. Opažajno-kognitivna mapa pd operiše Univerzumom u kom postoje:
objekti, relacije među objektima i operacije nad objektima u okviru uspo-
stavljenih relacija među objektima. Objekti, relacije i operacije u
Univerzumu mogu biti materijalne prirode ali i proizvodi duha i mislene
delatnosti.
P4. U psihološkom univerzumu, prostorne dimenzije su Euklidskog
karaktera. Rimanovi i Lobačevskog prostori se tretiraju kao psihološke
činjenice niske korelacije sa opažajno-kognitivnim prostorom. Euklidski
prostor visoko korelira sa opažajno-kognitivnim (pojmovnim) prostorom.
P5. Psihološko poreklo pojma prostora je mentalna embriologija koja
počinje sa grs (geometrijom realnog sveta, 3 pds), a razvija se
tumačenjem prostora viših redova apstraktnosti, koji izrastaju iz grs,
odnosno 3 pds.
P6. Postoji visoka korelacija između opažajnog 3 pds i pojmovnog
prostora, s tim da je pojmovni prostor obuhvatniji, tj. 3 pds je sadržan u
pojmovnom (pojmovni prostor uvodi relacije, operacije, transformacije
nad objektima kako opažajnog tako i neopažajnog prostora, odnosno kako
geometrije realnog sveta, tako i mentalne geometrije).

III Definicije:
1. opšte definicije

Iz svake površine n pds moguće je stvoriti (n−1) pds.

Iz svake linije n pds moguće je stvoriti (n−2) pds.
Iz svake tačke n pds moguće je stvoriti (n−3) pds.
ili
(n−1) pds je površina n pds
(n−1) pds je linija (n+1) pds
(n−1) pds je tačka (n+2) pds
odnosno
n pds je površina (n+1) pds
n pds je linija (n+2) pds
n pds je tačka (n+3) pds
Uopštavanjem ovog pravila na pozitivne i negativne prostorne dimenzije
dobijamo sledeće relacije:
(−n) pds je površina (−n+1) pds
(−n) pds je linija (−n+2) pds
(−n) pds je tačka (−n+3) pds
n pds je površina (n+1) pds
n pds je linija (n+2) pds
n pds je tačka (n+3) pds
2. pojedinačne definicije

6 pds je površina 7 pds, linija 8 pds, tačka 9 pds

5 pds je površina 6 pds, linija 7 pds, tačka 8 pds
4 pds je površina 5 pds, linija 6 pds, tačka 7 pds
3 pds je površina 4 pds, linija 5 pds, tačka 6 pds
2 pds je površina 3 pds, linija 4 pds, tačka 5 pds
1 pds je površina 2 pds, linija 3 pds, tačka 4 pds
0 pds je površina 1 pds, linija 2 pds, tačka 3 pds
−1 pds je površina 0 pds, linija 1 pds, tačka 2 pds
−2 pds je površina −1 pds, linija 0 pds, tačka 1 pds
−3 pds je površina −2 pds, linija −1 pds, tačka 0 pds
−4 pds je površina −3 pds, linija −2 pds, tačka −1 pds
−5 pds je površina −4 pds, linija −3 pds, tačka −2 pds
−6 pds je površina −5 pds, linija −4 pds, tačka −3 pds

IV generalizacija
Nad svakom površinom 4 pdk moguće je podići 3 pdk, nad svakom
linijom 5 pdk moguće je podići 3 pdk, nad svakom tačkom 6 pdk (prostor-
dimenzione kocke) moguće je podići 3 pdk (znači bezbroj)
ili
3 pdk je površina 4 pdk, linija 5 pdk, tačka 6 pdk, odnosno 6 pdk sadrži
beskonačno mnogo 3 pdk.
Može se zaključiti da je, iz svake tačke 6 pds (prostor-dimenzionog sveta)
moguće izgraditi 3 pds i objekte 3 pds.
Iz jedne tačke 5 pds moguće je izgraditi 2 pds.
Iz jedne tačke 4 pds moguće je stvoriti 1 pds.
Iz jedne tačke 3 pds moguće je stvoriti 0 pds.

Isto je da iz
tačke 6 pds sledi 3 pds
linije 6 pds sledi 4 pds
površine 6 pds sledi 5 pds, itd.

Zaključak
Celokupan naš Euklidski Univerzum je tačka jednog 6-dimenzionog
Univerzuma, ovaj pak, tačka jednog 9-dimenzionog i tako ad infinitum.
2. O koeficijentima transformacije
1. Iz jednačine za energiju
m2 e2
E  m c2  h  k T     mV 2

r r
vidimo da se izdvajaju dve fundamentalne skupine ontoloških entiteta
koje čine fizikalni univerzum:
Datosti ili promenljive ili kategorije, i
Takvosti ili zakoni ili konstante.
Fundamentalne kosmološke datosti su masa, frekvenca (vreme), prostor,
kretanje (brzina) i toplota (temperatura), koje se redom beleže sa: m,v(t),
r, ν, T.
Fundamentalne kosmološke takvosti ili konstante su: brzina svetlosti,
kvant dejstva, elementarni naboj, gravitaciona konstanta i Bolcmanova
konstanta, koje se redom beleže sa: c, h, g, γ, k i imaju u ovom Svemiru
zadatu vrednost koja je takva i samo takva i zato ih nazivamo takvostima.
Ovo znači da će svi kosmosi uvek imati iste Datosti ili kategorije ili
promenljive, ali uvek različite Takvosti ili konstante ili zakone.
Konstante su diferentia specifica različitih univerzuma i u ovom, našem
javljaju se upravo sa takvim i samo takvim brojnim vrednostima koje
ovde navodim
c  3  1010 cm sec

h  6,62  1027 ergsec

e  4,8  10 10 esj  1,6  1019 C

  6,67  108 cm3 g sec2

k  1,38  1016 erg K

Pored fizikalnih postoje i matematičke, transcedentalne konstante, kao broj

π, imaginarni broj ( i   1 ), broj e i mnogi drugi koji uređuju naš
Univerzum. Sve su to Takvosti nad Datostima. To znači da svaki kosmos
ima neponovljive, samo jednom, za taj kosmos, i ni jedan drugi, važeće
Takvosti i večne za sve kosmose iste Datosti.
2. U ovom univerzumu sve Takvosti i Datosti podležu kategorisanju u:
– objekte,
– operacije nad objektima,
– relacije među objektima.
3. Postoji bezbroj objekata, bilo fizikalne, bilo simboličke (psihološke)
prirode.
Postoji samo jedna relacija među objektima, relacija jednakosti.
Postoje samo dve operacije nad objektima u okviru relacije jednakosti,
operacije deljenja i množenja.
Postoje koeficijenti transformacije koji su količnici objekata u relaciji
jednakosti (  ).
Postoji onoliko koeficijenata transformacije koliko je objekata, znači
besnonačno mnogo.
Postoje dakle, u svetu objekti, relacija jednakosti među objektima, operacije
množenja i deljenja nad objektima u relaciji jednakosti i koeficijent trans-
formacije kao količnici dva (ili više) objekta u relaciji jednakosti.
Primeri:

1.1.    za      ,  

0
1.2. 0  1 za 0    1 ,  
1

1.3.    za      



1.4.   e za     e  
e
E
1.5. E  F za E    F  
F
m
1.6. m    r  za m      

1
1.7. 1  1 za 1    1  
1
pl.
1.8. plavo A za pl.    A 
A
r
1.9. r   za r     

 m
1.10. m   za m     

n
1.11. n za n     


m
4. Npr: m  c za m    c  m,c  , ali i
c
c
c  m za c   m  c, m 
m
m c
gde  m,c   c,m   1
c m
5. Ovo važi za sve relacije i objekte ovog svemira (za kategorije ili
datosti; za takvosti; za fizikalne ili psihološke objekte, svejedno).
Odnos dva objekta (sam odnos) opozita ili ne, svejedno, je relacija (odnos)
jednakosti.
Tako, kažem da je crno u jednakom odnosu sa belim, kao što je i belo u
jednakom odnosu sa crnim (čim su u odnosu).
Različitosti objekata univerzuma su nižeg, (fenomenološkog) nivoa –
različitosti su fenomeni.
Na najdubljem nivou objekti su jednaki.
Na primer, reći: zeleno jednako konj, deluje na prvi pogled besmisleno, ali
na najdubljem nivou i zeleno i konj se, u krajnjem, svode na kvantnome-
haničke principe i relacije.
I zeleno i konj su produkti nekog tipa frekvence, ili pojednostavljeno, i
konj i zeleno su produkt atomske delatnosti.
Zato je fundamentalna kategorijalna relacija ovog svemira, jednakost, a
sve pojavne različitosti od nje nastaju.
Tako:
crno jednako belo
ili
toplo jednako hladno
ili
svetlo jednako tamno
ili
život jednako smrt i obrnuto,
za postojanje nekog koeficijenta transformacije koji je ništa drugo do sam
odnos ovih opozita. Kad dve različitosti dovedemo u vezu sigurno ćemo
naći ono što im je zajedničko, i na kraju, i jednakost iz koje su obe
proistekle.
3. O inverzijama

Termini
1012 cm – poluprečnik atomskog jezgra.
1040 – odnos snaga sila: Jaka
1038 – elektromagnetna
1011 – slaba
1 – gravitacija
1040 – snaga Jake atomske sile u odnosu na Gravitaciju
1 – snaga Gravitacije u odnosu na Jaku atomsku silu
R cm – poluprečnik Vasione
9,4  1012 km – svetlosna godina

Postulati o opozitima
Prvi Postulat o Opozitima glasi: Jednakost proizvoda Opozita važi skroz
naskroz.
Drugi postulat o Opozitima glasi: Proizvod Opozita je konstantan.

Definicije
Opoziti su krajnje suprotnosti.
Opoziti su obrnuto proporcionalni.
Primeri za filozofske opozite su: Biće i Nebiće, Ništa i Nešto, Pozitivno i
Negativno, Maksimalno i Minimalno, Beskonačno i Konačno,
Ograničeno i Neograničeno, Povratno i Nepovratno, Život i Smrt,
Prošlost i Budućnost itd.
Primeri za fizikalne opozite su: Materija i Antimaterija, Čestica i
Antičestica, Masa i Zračenje, Entropija i Entalpija, Kretanje i Mirovanje,
itd.
Iz gornje definicije, a na osnovu prethodna dva Postulata o Opozitima,
proističe stav da je proizvod mase i zračenja uvek konstantan.
Odnosno:
Masa talasnadužina const
Pošto se masa može napisati kao m  h c2 , a talasna dužina kao
 c

sledi da m    h c  2,202 1037 cg, odnosno proizvod mase i toj masi

pripadajućeg talasa, ili proizvod talasa i tom talasu pripadajuće mase, uvek
je konstantan i ta konstanta je: h c  2,202  1037 cg.

Sud
Prva ili Kategorijalna Premisa glasi:
Opozit ´ Opozit = Opozit ´ Opozit
Prvi izvod Prve ili Kategorijalne Premise glasi:
Maksimum ´ Minimum = Minimum ´ Maksimum
Druga ili Atributarna Premisa glasi:
Prostor ´ Sila = Prostor ´ Sila
Prvi izvod Druge ili Atributarne Premise glasi:
Najveći prostor ´ Najslabija sila = Najmanji prostor ´ Najjača sila
Zaključak: na osnovu gornje dve premise zaključujemo da će proizvod
najvećeg fizičkog prostora i najslabije fizičke sile i proizvod najmanjeg
fizičkog prostora i najjače fizičke sile biti jednaki.
Ovo dalje znači da je: proizvod poluprečnika atomskog jezgra i jake
atomske sile, jednak proizvodu poluprečnika Vasione i gravitacione sile,
odnosno proizvod najmanjeg fizičkog prostora i najjače fizičke sile,
jednak je proizvodu najvećeg fizičkog prostora i najslabije fizičke sile.

Formula
Odavde lako možemo naći poluprečnik Vasione jer
1012 cm 1040  R  1
Odavde sledi da je R  1028 cm, odnosno 1026 m , ili 1023 km , a to je
vrednost poluprečnika Vasione (R) reda 1010 svetlosnih godina (negde
oko 11 milijardi svetlosnih godina).

Opšti zaključak
Iz Postulata o Opozitima proističe zaključak da, ukoliko postoji
Singularitet, onda postoji i beskonačno veliki Kosmos.
Pošto bi Singularitet bio proizvod beskrajno malog /ili nultog/ prostora i
beskonačno jake sile, a Kosmos pak, proizvod beskonačno velikog pro-
stora i beskrajno male (nulte) sile, odnosno formirali bi opozitnu
jednakost:
nulti prostor ´ beskonačno velika sila = beskonačni prostor ´ nulta
sila
Iz Postulata o Opozitima sledi takođe i da je proizvod minimalnog i
maksimalnog prostora, takođe i minimalne i maksimalne sile konstantan:
Min.  Max .  const
Odavde sledi da:
Min.  const Max .

Max .  const Min.

Kako sila gravitacije nije beskonačno mala, to ni Kosmos nije beskonačno

prostoran, a kako ni jaka atomska sila nije beskonačno velika, to ne po-
stoji ni beskonačno mali prostor, odnosno Singularitet.
Oba koncepta (i Singularitet i beskrajno veliki Kosmos) su samo teorijski
koncepti, fizikalno oni imaju granice, koje smo maločas naznačili i
odredili.
Specifičan vid Opozita su i Život i Smrt i Prošlost i Budućnost, pa tako i
za njih važe gornja načela, tj. proizvodi ovih opozita su konstantni,
odnosno ti su opoziti obrnuto proporcionalni: rastom prošlosti opada
budućnost i obratno.
4. O opozitnim i neopozitnim parovima entiteta fizikalnog
univerzuma sa koeficijentima transformacije i inverzije

Definicije:

Entitet je ono što nije svodljivo na nešto jednostavnije.

5. Fizikalni entiteti su: vreme, frekfencija kao inverzija vremena, prostor
i masa.
6. Opozitni su oni parovi fizikalnih entiteta čiji je proizvod konstantan.
7. Neopozitni su oni parovi fizikalnih entiteta čiji proizvod nije
konstantan.
8. Ova poslanica delom počiva na prethodnih jedanaest poslanica,pa
je,da bi se ona potpuno razumela, potrebno proučiti i prethodne
poslanice.

Legenda:

Masu obeležavamo malim m

Prostor obeležavamo malim lambda / λ /
Vreme obeležavamo malim t
Frekfenciju obeležavamo malim ni / ν /
Odnos vremena i frekfencije je inverzan: t=1/ν
Takodje važi: mc²=hν , kao i: c= λν

Razmotrimo sada sledeće parove fizikalnih entiteta:

vreme-masa
frekfencija-masa
vreme-prostor
frekfencija-prostor
masa-prostor
vreme-frekfencija

Proizvod vremena i mase, daje dimenzionu konstantu:

t • m= 1/ν • hν/c² = h/c² = const.
Proizvod frekfencije i mase, ne daje konstantu:
1/t= ν
ν • m= ν • hν/c²=h/λ²

Proizvod vremena i prostora: ne daje konstantu

t • λ= 1/ν • λ= λ/ν
1/ν • λ= 1/ν • c/ν = c/ν²

Proizvod frekfencije i prostora, daje dimenzionu konstantu:

ν • λ = c =const.

Proizvod mase i prostora, daje dimenzionu konstantu:

m • λ= h/c= const.

Proizvod vremena i frekfencije, daje bezdimenzionu konstantu:

t • ν= t • 1/t= 1= const.

Uočavamo da smo dobili niz od tri dimenzione i jedne bezdimenzione

konstante: c, h/c, h/c², 1

Zaključujemo da postoje četiri opozitna i dva neopozitna para fizikalnih

entiteta,Podsetimo se da su opozitni oni parovi čiji je proizvod
konstantan, a da su neopozitni oni parovi čiji proizvod nije konstantan.
KOEFICIJENTI TRANSFORMACIJE

Prvi par koeficijenata transformacije je onaj kojim se masa transformiše u

prostor i prostor u masu.

Drugi par koeficijenata transformacije je onaj kojim se vreme

transformiše u masu i masa u vreme.

Treći par koeficijenata transformacije je onaj kojim se prostor

transformiše u vreme i vreme u prostor.

PRVI PAR

m=λ, za: m=ρλ

gde ρ=m/λ.
Pošto je m=hν/c²
onda
ρ1=hν/c²λ.
Ovo je koeficijent transformacije mase u prostor.
Odgovaraju]i račun kaže da je koeficijent transformacije prostora u masu
inverzan prethodnom i da glasi:
ρ2=c²λ/hν
Odavde sledi: ρ1 • ρ2=const.=1

DRUGI PAR

t = m, za t = r3m
Sledi: r3 = t/m
za m=hn/c², dobijemo r3 = c²/hn²
Ovo je koeficijent transformacije vremena u masu.
Odgovarajući račun pokazaće da je koeficijent transformacije mase u
vreme inverzan prethodnom:
r4= hn²/c²
Njihov je proizvod konstantan: r3 · r4= const.=1

TREĆI PAR

l= t , za: l= r5t
Sledi da: r5 = l/t , [to znači da: r5=c
Ovo je koeficijent trensformacije prostora u vreme i zove se brzina
svetlosti.Odgovarajući račun će pokazati da je koeficijent transformacije
vremena u prostor inverzan prethodnom: r6 = 1/c
Njihov je proizvod konstantan: r5 · r6= const.=1

FIZIČKE INVERZIJE I OČIGLEDNA PITANJA

Inverzija vremena je frekfencija i obratno

t • ν = t • 1/t = 1/ν • ν = const. = 1

Inverzija sekunde je Hertz i obratno.

*
Šta je inverzija prostora?
λ• ? = λ• 1/λ = const. = 1
Šta je inverzija santimetra?

*
Šta je inverzija mase?
m • ? = m • 1/m = const. = 1
Šta je inverzija grama?

*
Svrha ovih očiglednih pitanja je u tome, da se pokaže da, sve inverzije u
Svemiru / materija i antimaterija, gravitacija i antigravitacija, etc.etc./,
potpadaju pod opšti Zakon o Opozitima / postuliran u 10.Poslanici-Karlu
Saganu / I da u njemu traže krajnje odgovore. Ovde treba istaći da je
pojam opozit kategorijalan, dok pojam iverzija to nije, tj. invezija je
podskup skupa opozita /napr. Talas i čestica nisu inverzije,ali su opoziti,
život i smrt nisu inverzije ali su opoziti, entropija i entalpija nisu inverzije
ali su opoziti etc.etc./

Aneks: DIMENZIONI KONVERTORI

I / Rečnik
Dimenzioni konvertor- transformator dimenzija
Ω- koeficijent konverzije dimenzija / koeficijent transformacije/
D- dimenzija prostora: 0D,1D,2D,3D= tačka,linija,površina,telo

II / Fundamentalni dimenzioni konvertori

0=n
za 0 = Ω . n
gde: Ω = 0/n = 0
gde n = 0,1,2,3,…k
n=0
za n = Ω . 0
gde Ω = n/0 = ∞

Proizvod fundamentalnih dimenzionih konvertora daje Ontološku

Jedinicu / ovde u smislu:
Jeste, Biva, Postoji = 0 . ∞

III / Specifični dimenzioni konvertori

0D = 1D / konverzija tačke u liniju/

0D = 2D / konverzija tačke u površinu/
0D = 3D / konverzija tačke u telo/
za Ω = 0/1, 0/2, 0/3, sledi da: Ω = 0
*
1D = 0D / konverzija linije u tačku/
2D = 0D / konverzija površine u tačku/
3D = 0D / konverzija tela u tačku/
za Ω = 1/0, 2/0, 3/0, sledi da: Ω = ∞
*
1D = 2D / konverzija linije u površinu/
1D = 3D / konverzija linije u objekt /
2D = 1D / konverzija površine u liniju/
2D = 3D / konverzija površine u telo-objekt/
3D = 1D / konverzija tela u liniju/
3D = 2D / konverzija tela-objekta u površinu/
za: Ω = 1/2, 1/3, 2/1, 2/3, 3/1, 3/2

IV / Broj dimenzionih konvertora

Postoji ukupno osam dimenzionih konvertora:
Ω = 0, 1/2, 1/3, 2/1, 2/3, 3/1, 3/2, ∞

V / Definicije
-Beskonačnost pretvara/konvertuje/ jednodimenzioni svet-liniju u nul-
dimenzioni svet-tačku.
-Beskonačnost konvertuje dvodimenzioni svet-površinu u nul-dimenzioni
svet-tačku.
-Beskonačnost konvertuje trodimenzioni svet/ objekte, masu, tela,
Kosmos/ u nul-dimenzioni svet-tačku.
-Beskonačnost konvertuje Nešto/ 3D svet/, u Ništa/ 0D svet/.
-Beskonačno rasprostrt Svemir ne poseduje ni jedno telo,ni jednu
površinu,ni jednu liniju jer sva tela,sve površine i sve linije postaju
tačke.U beskonačno rasprostrtom Svemiru nestaju Treća,Druga i Prva
dimenzija. Takav Svemir je nul-dimenzion.

Kako u Ovom Svemiru postoje objekti-trodimenzioni svet,to je dokaz

da Ovaj Svemir nije beskonačan.
Svemir je dakle, prostorno konacan.
 POSLANICA DOSTOJEVSKOM

ili

TRAGAJUĆI ZA HADERAHOM

Kažem Ti Fjodore da je Haderah spasitelj, naroda, nacije, čovečanstva,

spasilac duha i svesti vasione...spasilac planetarnog i vasionskog života,
objedinitelj živog i neživog, obogotvoritelj, tvoritelj Zlatne Staze, veliki
učitelj, probudjeni, prevodilac preko reke vremena, predvodnik dobra,
vrhovni svetski sudija, katabaza božija i božji pomazanik, avatar božiji,
pejgamber, vrhovni prorok, Čovek /zaključno sa Četvrtim. Peti, Šesti i
poslednji-Sedmi Haderah mogu,ali i ne moraju biti ljudi - mogu pripadati
ljudskom rodu, ili nekoj drugoj inteligencija svemira ili stvorenim
bićima/.

Haderah je Fjodore i tirtikara, tatagata, sin božji,vrhovni mudrac,

mesija, saošin, ujedinitelj Sveta, vrhovni vojskovođa i uzvišeni ratnik
kakav bi Aleksandar, sakjamuni /utihli mudrac kad sve prođe i kad ispuni
zemne zadatke/, velika duša sveta...
 GAUSOVA KRIVA KAO HADERAHanski KLJUČ

To je Fjodore kriva distribucije kvantiteta od centralne tendencije

levo i desno.

Po njoj se distribuira inteligencija ljudskog roda, baš kao i

distribucija zvezda u galaksiji, baš kao i lideri čovečanstva.

Univerzalno je ona oruđe za upoređenje raznolikih fundamental-

nih skupova.

Raspoređuje se od minus tri sigma, preko minus dva sigma i

minus jedan sigma, do plus jedan sigma, preko plus dva sigma, do plus tri
sigma.

Celokupno čovečanstvo se, na osnovu inteligencije, a što je

nepromenljivo kao i genetski kod, deli na osam bioloških razreda:

1/ Od centralne tendencije do minus jedan sigma, kom pripada

34,13 posto celokupne populacije, su prosečno inteligentni do fiziološki
tupi.

2/ Od minus jedan sigma do minus dva sigma, kom pripada 13,59

posto celokupne populacije, su moroni.

3/ Od minus dva sigma do minus tri sigma, kom pripada 2,15

posto celokupne populacije, su debili.

4/ Od minus tri sigma do kraja leve strane Gausove krive je 0,125

posto od celokupne populacije, su idioti.

5/ Od centralne tačke/tendencije/do plus jedan sigma, nalazi se

34,13 posto celokupne populacije i to su prosečno inteligentni do
natprosečno inteligentni.

6/ Od plus jedan sigma do plus dva sigma, nalazi se 13,59 posto

od ukupne populacije i to su izuzetno inteligentni.
 7/ Od plus dva sigma do plus tri sigma, nalazi se 2,15 posto od
celokupne populacije i to su genijalni.

8/ Od plus tri sigma do desnog kraja Gausove krive, nalazi se

0,125 posto od celokupne populacije /nadgenijalni/ i to je zona u kojoj
se, Fjodore, traži Haderah.

Ovo je važilo oduvek, i kad je čovečanstvo brojalo šačicu

individua, i kad je u srednjem veku posle epidemija kuge bilo svedeno na
par stotina miliona jedinki, i kad je 1957. imalo 1,75 milijardi ljudi, i
danas 2008. kad ima oko 7,2 milijarde članova, i u budućnosti, kad se broj
pripadnika ljudskog roda bude merio bilionima /ali tad ćemo već
zaposesti zvezde i druge planetarne sisteme, šireći se Galaksijom i
Svemirom/.

Četvri će Haderah započeti tu fazu: ljudsku kolonizaciju Sunčevog

sistema, Galaksije i Dubokog Svemira, vodeći čovečanstvo putem vrsnog
uzdizanja, pantropije i teraformiranja. Za razliku od prethodna Tri
Haderaha koji su Mesije pojedinačnih kultura, rasa i civilizacija / Buda,
Isus, Muhamed/, četvrti će Haderah biti Planetarni objedinitelj celoku-
pnog čovečanstva.

***

Ovaj raspon od minus tri sigma do plus tri sigma pokriva 99,75
procenata nekog skupa-populacije /zvezda u galaksiji, inteligencije ljud-
skog roda, pojavljivanja, distribucije i nalaženja genetskih lidera čovečan-
stva itd./. Van 99,750 posto koje pokriva raspon od minus tri sigma do
plus tri sigma, nalazi se 0,250 posto, od kojih 0,125 posto pokrivaju
krajnje retardirani /levo od minus tri sigma/ a na suprotnom kraju,desno
od plus tri sigma nalazi se 0,125 posto nadgenijalnih.Kako je ovo jedina i
sveobuhvatna disekcija ljudskog roda,prema snazi, kvalitetu i količini
uma, svesti i inteligencije, a kako se četvrti Haderah jedino može pojaviti
u ljudskom rodu, to Gausova kriva predviđa da se Haderah, po određenim
pravilima, može tražiti, a kad se steknu uslovi i pojaviti, samo u zoni
desno od plus tri sigma, odnosno u onih krajnjih 0,125 posto sa desne
strane krivulje računajući od nulte-centralne tendencije.
 GENETSKI LIDERI

DNK Vođe.

Vođa je, Fjodore, izvršni organ i koordinator grupe, planer, stvara-

lac politike, spoljašnji predstavnik grupe, kontrolor unutrašnjih odnosa u
grupi, izvor nagrade i kazni, arbitar-sudija i presudilac, primer za ugled,
simbol grupe, zamena za ličnu odgovornost, ideolog grupe, očinska
figura, žrtveni jarac kad ustreba /a što je tako često bivalo/, posrednik
unutar grupe i predstavnik grupe prema spoljašnjem svetu.

Vođa mora biti opažan kao jedan od nas /presudan značaj

identifikacije/, i, a što je izvor nerešivih problema za vođu, kao najbolji
od nas, mora da odgovara očekivanjima sledbenika /tu pada njegovo
uverenje da je vođstvo božanski status/.

Nas ovde interesuju genetske vođe/onih 0,125 posto/ rođenih da

budu vođe najvišeg nivoa.

U odnosu na današnjih oko sedam milijardi ljudi to je oko 8,75

miliona vođa najvišeg nivoa/ ovde je potpuno nebitno da li će oni to i
postati, bitno je da su oni po svim potrebnim karakteristikama-
sposobnosti i inteligenciji, rođeni da budu vođe najvišeg nivoa/ vođe
čovečanstva/.

Stepen daljeg napredovanja ljudskog roda upravo i zavisi od

stepena korelacije između genetskih lidera i ključnih pozicija u politici,
nauci, ekonomiji...u celokupnoj kulturi i civilizaciji. Što je ta korelacija
veća, biće manja negativna selekcija i društvo će napredovati i obratno.
Društva u kojima je negativna selekcija, tj. gde je Pozicija veća od Vođe,
nazaduju, pošto je za napredovanje bilo kog tipa inteligencija presudan
faktor i to što je Položaj viši, pozitivna korelacija između Položaja i
ličnosti koja taj položaj zauzima je nužnija. Izbor istinskih / prirodnih/
lidera skroz naskroz - na svim nivoima:politika, ekonomija, nauka,
kultura, mediji etc. je ključ daljeg opstanka i budućnosti čovečanstva, ne
samo na opštinskom, gradskom, regionalnom, državnom, kontinentalnom,
planetarnom već i na širem –vasionskom nivou.

Vođe se isključuju iz svih skupova sem onog u plus tri sigma i

onih 0,125 posto do kraja desne strane Gausove krive.
 Lideri čovečanstva dakle, traže se u 2,15 posto populacije /između
plus dva sigma i plus tri sigma /i 0,125 izvan plus tri sigma do kraja
skupa/.

To čini ukupno 2,275 procenata od ukupne populacije.

U ovom trenutku na oko sedam milijardi ljudi genetskih vođa ima

oko 159 250 000. tj. 2,275 posto od ukupnog broja ljudi na planeti Zemlji
2008. godine.

Postoji 6 grupa vođa. Ukupna masa vođa je gornji broj /uslovno

rečeno svi su oni sposobni da budu opštinske vođe, i to je prvi nivo
izbora-prosejavanja Dalje piramidalno prosejavanje pokazuje da li su
sposobni i za nešto više/. Vođe višeg nivoa-gradske vođe čine 2,275
posto od broja opštinskih i to je drugi nivo prosejavanja . Regionalne
vođe čine 2,275 posto od broja gradskih i to je treći nivo prosejavanja,
državnih vođa ima 2,275 posto od broja regionalnih i to je četvrti nivo
prosejavanja. Kontinentalnih vođa ima 2,275 posto od broja državnih i
to je peti nivo prosejavanja, a zona u kojoj se može pojaviti Haderah čini
2,275 posto od kontinentalnih vođa-to je zona svetskih-planetarnih vođa
i poslednji-šesti nivo prosejavanja.

Ako je ukupan broj vođa/ račun važi za sadašnjih nešto preko 7

milijardi ljudi/ oko 159.250.000 /taktičke vođe/, drugih je oko 3,3 miliona
/operativne vođe/, trećih je oko sedamdeset hiljada /regionalne vođe /,
četvrtih je oko 1500 /nacionalno-državne vođe/, petih je 33 /kontinentalne
vođe/. U ovom vremenu-2008. zona Haderaha/H./ pokazuje broj od 0,688
/svetske vođe/ što znači da nemamo 1,000 kad se očekuje pojavljivanje
Haderaha.

Inventar problema čovečanstva i Planete je toliki da pojava

Haderaha, kao objedinitelja čovečanstva i Spasioca opšteljudskih
vrednosti, kao što su milosrđe, dobrota, solidarnost, ravnopravnost,
jednakost, eliminisanje gramzivosti, istina, vera, nada, vizije, očuvanje
života, vrsno uzdizanje, nenasilje i poštovanje svetosti života, postaje
preka potreba. Seti se Fjodore verskih i krstaških ratova i preklanih u
njima...samo je to sećanje dovoljno da pokrene Objedinjenje, a kamoli
sav ostali beskrajni dug u bolu, patnji i zverski prosutoj krvi, koji
nemerljivo nadilazi sva dobra koja je dosada rod ljudski učinio.
 Ali vratimo se mi, Fjodore ,računu... vidiš da se vođe na putu ka
Haderahu šestostruko prosejavaju.

Ako je na današnjih oko sedam milijardi ljudi koeficijent H.

/Haderah/ 0,688 to znači da će se Haderah pojaviti u vremenu u kom će
na planeti Zemlji živeti oko deset milijardi i dvesta miliona ljudi.

Račun je jednostavan:

7 x 10 9 /trenutni broj ljudi na svetu /= 0,688/ trenutni koeficijent H./

X /broj ljudi na planeti u nekoj budućnosti/ = 1,000/pojava H./

ovo iz odnosa: 7 . 109 : 0,688 ═ X : 1,000

za X=10,2 milijarde ljudi / pojava planetarnog H. /

Suština je u sledećem: potreban je određen kvantitet da bi se

pojavio kvalitet. U kvantitetu taj kvalitet čini 2,275 procenata. Nemoguća
je pojava planetarnog mesije-Haderaha za mali broj ljudi/ što je manja
populacija i spasioci-mesije su lokalniji/.

Kritična masa za pojavu planetarnog vođe, prema proračunu je

nešto preko deset milijardi ljudi i tada je koeficijent planetarnog mesije-
Haderaha 1,000-tj. On se pojavio i objavio.

Iz jednostavnog računa razmera lako je izračunati da je na

milijardu ljudi koeficijent /prirasta/ ka mesiji planetarnog nivoa 0,097.
Danas, 2008. godine taj je koeficijent 0,688. On će se pojaviti kad
koeficijent bude 1,000 odnosno kad broj ljudi na planeti bude nešto preko
deset milijardi.

Dosadašnji Mesije koji su bili osnivači svetskih religija, filozofskih

sistema, veliki učitelji, proroci, mislioci, bogoljudi, zlatna su staza ka
pojavi Haderaha objedinitelja /čovečanstva/na planetarnom i kosmičkom
nivou.
 ČETVRTI HADERAH

Četvrti Haderah je planetarni Mesija.

Četvrti Haderah je uzvišena ličnost na kraju Prve ere čovečanstva i

tvorac Druge ere ljudskog roda.

Druga se era čovečanstva završava i započinje Treća dolaskom Petog

Haderaha. Treća se era završava i započinje Četvrta dolaskom Šestog
Haderaha. Peta se era završava dolaskom Sedmog Haderaha koji je
NaHaderah jer je obogotvoritelj vasione i svih bića, koja su ikada živela,
u njoj. Šesta era je van naše moći poimanja pošto će to biti Prva era u
Vasioni višeg reda postojanja. Biće to, Fjodore, vasiona, u kojoj je Raj tek
početna stanica, a Večni Život dokon rajski dan, sa pogledom na
bezbednu i obećavajuću budućnost.

EVO KAKO JE TO BIVALO

Buda je čovečanstvu podario nirvanu kao metod pobede nad smrću, i

stvorio novu religiju čime je čitave metafizičke svetove preveo u fizikalne
i dostupne čovečanstvu. To upravo i jeste suština poslanja-prevođenje
metafizičkog u ovaj svet i darovanje ljudskom rodu, kako bi ovaj mogao
da napreduje uspinjući se Zlatnom Stazom na čijem je vrhu beskonačno
Dobro.

Isus je čovečanstvu podario vaskrsnuće i pobedu nad smrću stvorivši

novu religiju i otrgnuvši od metafizičkog sveta čitave sfere transformišući
ih u fizikalne i dostupne ljudskom rodu.

Muhamed je stvorio novu religiju i koncept Jednog i Jedinog potpuno

metafizičkog boga, čime je, izjednačivši vrhunske metafizikalne i
fizikalne sfere, omogućio uzvišeni napredak čovečanstva.
Mesije-/doplanetarni Haderasi/ se ne porede i svaki je nužno najveći.
Јavljaju se kad se pojavi preka potreba za spasenjem, pa je tako i sa
Budom, Isusom i Muhamedom.

Prvi je čovečanstvu na dar dao nirvanu

Drugi je čovečanstvu na dar dao uskrsnuće.

Treći je na dar čovečanstvu dao jednog celovitog skroz-naskroz

metafizičkog, bezpredstavnog Boga.

Sva trojica su čovečanstvu darovala i po jednu uzvišenu svetsku

religiju /budizam, hrišćanstvo, islam/.

HADERASI

Prvi doplanetarni Haderah čovečanstva je bio BUDA/ osnivač

svetske monoteističke religije. Pobednik nad smrću i prolaznošću. Metod
- nirvana/

Drugi doplanetarni Haderah čovečanstva je bio ISUS /osnivač

monoteističke svetske religije. Pobednik nad smrću i prolaznošću. Metod
– uskrsnuće/.

Treći doplanetarni Haderah čovečanstva je bio MUHAMED

/osnivač monoteističke svetske religije. Prvi stvorio koncept jednog
apsolutnog bezpredstavnog Boga/.

Četvrti planetarni Haderah će objediniti čovečanstvo. To nisu

mogli da učine pojedinačno ni Buda, ni Isus ni Muhamed. Nije bilo vreme
za Četvrtog. Premali je bio broj ljudi na Planeti, Kosmos je bio daleko i
fizički i psihički, a metafizikalni svetovi su bili nedodirljivi.

Prva tri doplanetarna Haderaha. su pripremala dolazak Četvrtog-

planetarnog objedinitelja i spasioca Našeg Sveta.
 To je Haderah objedinitelj jedne inteligentne rase na nivou
Planete.

Četvrti Haderah će biti i pokretač:

Teraformiranja stranih svetova /prilagođavanje stranih svetova

čoveku/

Pantropije /prilagođavanje čoveka stranim svetovima i stvaranje

novih vrsta hominida-pantropa/

Vrsnog uzdizanja/ davanje prava, a pre svih pravo na život, svim

živim bićima naše planete, koja ima i ljudski rod /

Time će biti pokrenute povratne sprege odnosa među vrstama,

njihovo bolje uzajamno razumevanje i prihvatanje...biće uzdignuta na
najviši nivo svest o svetosti života, ne samo na ovoj Planeti već i u čitavoj
vasioni /planetarna i vasionska Ahimsa/.

Peti Haderah će objediniti kosmičku inteligenciju /čovečanstva i

drugih kosmičkih svesti /svest, um, duh, dušu vasione/.To je Haderah
objedinitelj svih raznorodnih inteligencija Svemira.

Šesti Haderah će objediniti sav život u vasioni /inteligentan,

animalni, vegetativni, veštački, virtuelni, kentaurijski, himerički, pantro-
pijski,...sve što se, Fjodore, izjasni da je živo, ima mu se priznati da je
živo i odatle će baštiniti sva prava...

To je Haderah objedinitelj sveukupnog vasionskog života, dokida-

telj evolucije i njenog osnovnog principa-borbe za opstanak i surovosti na
njoj zasnovane. Nema, Fjodore, tog božijeg solventa koji može, bilo
kakvim parcijalnim dobrom, da namiri sav dug u krvi, te reke i ta mora
krvi, patnje i bola, koja je borba za opstanak nanela svojim stvorenjima,
sem potpune transformacije evolucije, ukidanjem korena, do tada nužnog
zla – borbe za opstanak / suština borbe za opstanak i na njoj nužno izni-
kle prirodne selekcije, je patnja svakog oblika: od one male do najveće/.

Sedmi i poslednji Haderah u vasioni, će objediniti sve živo i

neživo, dovešće do deifikacije civilizacije i svesti u ovom univerzumu,
pripremiće emanaciju u Svet višeg reda postojanja od ovog našeg. To je
Haderah obogotvoritelj, objedinitelj celokupne Vasione /žive, nežive,
duhovne.../. On je vrh Zlatne staze, jahač bezbroja eona, onaj koji otvara
Kapiju Raja za sva, ma kad postojala, bića. On je tvorac večnog Dana u
Dobru koje zauvek traje .

Ovu Vasionu od njenog postanja do svršetka njenog poslednjeg dana,

pohodi sedam Haderaha: tri doplanetarna koji su se objavili od 600. pre
n.e. do 2008.n.e., i još četiri, od te godine, do poslednje njene sekunde.

Četiri su Haderaha za čovečanstvo...tri su Haderaha za

čovečanstvo i svu vasionu.

Čovečanstvo ne može dalje da se razvija dok ne sazri, ne ujedini

se i pomiri sa samim sobom, sa vrstama koje naseljavaju naš matični svet.
Tek posle inicijacije objedinjenja čovečanstva i harmoničnog, nenasilnog
prihvatanja saživota sa drugim bićima na našoj planeti, sledi nova
inicijacija, zrenje i sazrevanje u kosmičkim razmerama-kontakt sa
drugim, ekstraterestrialnim svetovima.

Šta dakle, Fjodore, čini četvrti-prvi planetarni Haderah!?

Zauvek ujedinjuje čovečanstvo

Zauvek objedinjuje sve vere i rase čovečanstva

Briše države i granice među državama i ljudima

Okreće lice ka vasioni i širenju ljudskog roda među zvezdama

Započinje programe Vrsnog Uzdizanja

Priprema kontakte sa drugim kosmičkim civilizacijama

Stvara Zakone o jednakom pravu na život /i ne samo na život već i

na sve životne tekovine/ svim višim vrstama koje uz čovečanstvo
obitavaju na Planeti Zemlji. Potom taj posao nastavlja peti Haderah
/vaspostavljajući sva prava i nižim oblicima života/.

***
 Biće to najveća evolutivna inicijacija, u svoj dotadašnjoj istoriji
ljudskog roda, i prvi korak sazrevanja u kosmičkim razmerama.

***

Prvi doplanetarni Haderah-Buda, je čovečanstvu podario nirvanu kao put

i metod prevazilaženja prolaznosti i smrti i prvu svetsku religiju-budizam,
oko 600 p.n.e.

Drugi doplanetarni Haderah-Isus je 600 godina potom, podario

čovečanstvu prvo uskrsnuće/koje dolaskom sedmog Haderaha-vasionskog
mesije postaje pravilo za svakog pojedinca-svako živo biće/lična pobeda
nad smrću/. Stvorio je i drugu svetsku religiju- hrišćanstvo.

Treći doplanetarni Haderah-Muhamed, je napisao svetu knjigu

Kuran, podario čovečanstvu jednog apsolutnog Boga koji je bezpred-
stavan, kog ne mogu dokučiti ni predstavne ni bezpredstavne misli, ni
ejdetske slike. Dao je čovečanstvu i treću svetsku religiju-islam.

Četvrti Haderah čiji se dolazak na osnovu proračuna iz Gausove

krivulje očekuje kad čovečanstvo dosegne broj od oko 10.2 milijardi
ljudi, će objediniti sve vere i religije /ne ukidajući ni jednu, pošto će
objedinjenje svojom kolosalnošću nadići svaku pojedinačnu današnju
svetsku religiju i sve današnje svetske religije zajedno/. Biće to Haderah
planetarni objedinitelj.

Posle Njega, Ova planeta će biti jedno telo...i kao što sada u
pojedincu srce živi samo u telu i ne može van njega, tako će jedno telo
biti ceо naš svet...stupiće na Zlatnu stazu /objedinjenje i ujedinjenje
Planete Zemlje biće prvi korak na tom eonima dugom putu/, čiji će kraj
doći sa sedmim Haderahom...i tad će se svaki pojedinac obogotvoriti, a
ceo ovaj kosmos će metamorfozirati i transcendirati u viši oblik
postojanja.

Peti Haderah će objediniti svekoliku kosmičku svest...učiniće na

višem i obuhvatnijem nivou, ono što će učiniti četvrti Haderah za planetu
Zemlju. Ako je polje dejstva četvrtog Haderaha jedna-naša Planeta i
Čovečanstvo, onda su to petom Haderahu Vasiona i sve vasionske
inteligencije.
 Četvrti je Haderah objedinitelj planetarne svesti jedne
inteligentne vrste-čovečanstva, peti je Haderah objedinitelj svekolike
vasionske svesti.

Šesti Haderah će objediniti svekoliki vasionski život...svestan i

nesvestan... animalan i vegetativan i svaku njegovu formu od virusa i
koacervata do najuzvišenijih kosmičkih kultura i civilizacija.

Sedmi i poslednji Haderah će objediniti sve živo i neživo u

vasioni, dovešće do deifikacije celog čovečanstva ali i svakog pojedinca,
svakog člana ljudskog roda, svakog živog bića i tada će emaniravši u viši
nivo postojanja, osvajanjem vrsnog i individualnog Raja, vasiona prestati
da postoji.

Na kraju Sveta će sedmi Haderah izbrisati razlike između

fenomena i numena, prošlosti i sadašnjosti, između pojavnog sveta i
suština...spojiće metafiziku i fiziku, metafizikalne i fizikalne sfere i
transformisati ih u Jedan jedinstven nerazlučiv svet. U svetu posle
sedmog Haderaha-vasionskog mesije, Čuda će postati moguća i ponovlji-
va, dostupna svakom pojedinom stvoru.

Bilo je potrebno, od postanka čoveka, da prođe 30.000-40.000

godina da bi se pojavio prvi doplanetarni Haderah Buda.

Zatim se doplanetarni Haderasi-mesije, relativno brzo javljaju, jer

je bilo kritično vreme za ljudsku civilizaciju /ili će se istorijski i civiliza-
cijski ubrzano razvijati, ili će imati stopu prirasta tako malu, da bi bez
pojava Haderaha i dan danji ljudi živeli jedva iznad skupljačkog, lovač-
kog i pećinskog života/.

600 godina posle Bude dolazi Isus a oko 600 godina posle njega
Muhamed /oko 600. p.n.e Buda,oko 0. Isus i oko 600. n.e.Muhamed/.

U periodu izuzetno kritičnom za preživljavanje ljudske civilizacije

/raspon oko 1200 godina/,javljaju se u pravilnim pulsacijama tri mesije-
doplanetarni Haderasi.

Zatim se pojava Haderaha usporava.

 Od Muhameda do pojave četvrtog mesije proćiće oko 1400-1500
godina.

Četvrti Haderah će se po proračunima pojaviti u prvoj trećini

21.veka, /kad ljudski rod bude imao oko 10,2 milijarde članova.

Vreme da se pojavi peti Haderah-objedinitelj svekolike kosmičke

inteligencije i svesti, meri se desetinama milijardi godina.

Da se pojavi šesti Haderah /onaj koji će ukinuti osnovni princip

evolucije-borbu za opstanak i surovost na njoj zasnovanu/, objedinitelj
svekolikog vasionskog života...da sve što živi, živi u miru i slozi i da
jagnje ne bude hrana čoveku, nit čovek lavu, nit biljka da je hrana
antilopi, nit antilopa leopardu, nit sardela da je hrana delfinu, nit kril
kitu...ništa što je živo, bilo svesno bola il ne bilo, ne sme da pati, nit u
bolu i sekund da provede darovanoga života...prelazak svih živih bića na
ishranu direktnim korišćenjem zvezdanih zračenja-usavršena fotosinteza,
tako da će svi oblici života-uključiv i sadašnje evolutivne mesoždere i
svaštojede, prerasti u fotosintetske i fototropne.... za ovo će biti potrebne
stotine milijardi godina. Neće prestati borba za opstanak, ali će biti
preobraćena u neuporedivo blaže forme, sve dok na kraju i potpuno
prestane da postoji kao evolutivni princip.

Do pojave sedmog i poslednjeg Haderaha /ostvaritelja i otvoritelja

Raja/, koji će objediniti sve živo i sve neživo, da budu u slozi i
harmoniji ...da čovek ne udi planinama, a da planine ne bacaju usove na
čoveka,da čovek poštuje zemlju, a da se zemlja ne trese pod njim mrveći
ga,da se poštuju vode i mora, a da vode i mora ne ude čoveku i svakom
živom biću, bacajući se velikim valovima na njega i na obale na kojima
obitava, ništeći plod i delo ruku njegovih...

Između šestog i pojave sedmog, poslednjeg Haderaha što će

značiti i kraј Ove Vasione i njen ulazak, sa svim što je u njoj u Raj, proći
će, Fjodore, najviše vremena - hiljade milijardi godina.
 SAZVEŽĐE ČOVEČANSTVA

Zaratustra /Zoroaster/ /oko 650-700 pre n.e./, prorok, verski

reformator, osnivač dualističkog zoroastrizma. Napisao svetske
reformatorske tekstove pod imenom Gate/gathe/. Stvorio dualistički
poglеd na Vasionu u kome se večno bore dva podjednako jaka principa
Dobro i Zlo. Arahat. Dohaderah

Na osnovu Zoroasterovog učenja i moje poslanice o

Inverzijama /vidi Pitagorin soj/, proizilazi račun koji kaže da su:

A. Dobro i Zlo, opoziti čiji je proizvod konstantan.

Dobro . Zlo = Const = 1

D = 1/Z

Z = 1/D

što znači, da kad Z = 0, onda

1/O = ∞ = Beskonačno Dobro

a za D = O

Z ═ 1/0 ═ ∞ ═ Beskonačno Zlo

B. Važi, takođe i:

D ═ Z, za

D ═ ӨZ, gde

Ө/ koeficijent transformacije/ ═ D/Z

za Z ═ 0, Ө ═ ∞, za Z ═ ∞, Ө → 0
 ***

Svaka pojava Haderaha približava čovečanstvo beskonačnom

dobru. To je put koji se meri milijardama godina. Do beskonačnog
dobra stićiće čovečanstvo sa sedmim Haderahom i tada će svako živo
biće, uključiv i svakog čoveka biti obogotvoreno. U sedam koraka se
stiže do beskonačnog dobra i emanacije u vasionu višeg reda
postojanja. Prvi je korak započeo sa Budom, drugi sa Isusom, treći sa
Muhamedom, četvrti sa planetarnim Haderahom koji dolazi kako je
već rečeno, peti sa Haderahom objediniteljem kosmičkog duha, duše,
svesti i uma. To će se zgoditi desetine milijardi godina od leta u kom
ovo pišem. Šesti Haderah kao šesti korak pojaviće se stotine milijardi
godina od ovog trena i on će objediniti svekoliki život vasione. Sedmi,
poslednji korak је sedmi Haderah koji će objediniti svekoliku
vasionsku prirodu, živu i neživu u Postojanje-Biće, sposobno i
spremno da se deifikuje i emanira u viši oblik postojanja i kao
celovito Biće i kao svaki njegov deo/jedinka/. I to će se zgoditi hiljade
milijardi godina od ovog leta Gospodnjeg 2008.

Pitagora /oko 580-497 pre n.e./, filozof, matematičar, teoretičar,

muziko praktičar /uveo lečenje muzikom...tvorac učenja o muzici sfera i
kretanja planeta. Tvorac geometrije i najznačajnijeg teorema u istoriji
čovečanstva. Tvorac učenja o reinkarnaciji i metempsihozi. Kosmički i
planetarni učitelj, ali ne i reformator. Jedan od prvih implicitnih
monoteista, jer je Broj smatrao i postulirao kao jedino božanstvo. Stvorio
najznačajniju mentalnu aparaturu za osvajanje metafizike-matematiku.
Matematika je do danas jedini aparat ljudskog uma, koji se podjednako
nalazi u dva Sveta: metafizičkom i fizikalnom. Podjednako je u svetu
objekata kao i svetu pojmova-ideja, u svetu noumena je jednako kao i
svetu fenomena, tako da iz sveta metafizike crpi svoju bezvremenost i
božansku tačnost, a u ovom ga ovaploćuje na način prihvatljiv ljudskom
umu. Arahat

Laoce /oko 500 pre n.e./, osnivač taoističke filozofije, učenja i

svetske tao religije. Autor, uz Vede, Sutre, Bibliju i Kuran,
najznačajnije knjige čovečanstva, Tao te kinga i učenja o simbiotičkom
dualizmu Jina i Janga /u svakom je Jinu klica Janga i obratno/. Za razliku
od manihejstva i zoroastrizma za koje je dualizam borba dva nepomirljiva
principa, taoizam na oba principa gleda dijalektički i transformacijski
/jedno može preći u drugo/. Arahat
 Mahaviro /oko 600 pre n.e./. Pobednik reke vremena.Veliki
svetski učitelj i reformator. Tatagata i tirtikara. 27. i poslednji Đina.
Stvorio najplemenitije kosmičko učenje i religiju o apsolutnom nenasilju-
svetosti i aposolutnosti života-Ahimsa, kao i Yogu, metod anticipacije
smrti kao najznačajnijeg metafizičkog područja individualne psihe, i
njeno prevazilaženje koncentracijom, meditacijom, kontemplacijom,
samadhijem i specijalnim vežbama otvaranja i zatvaranja čakri i
kundalinija. Velika duša ovog sveta, planete i cele vasione. Arahat.
Dohaderah. Kosmička Duša

Imhotep /2700 pre n.e./. Prvi svetski graditelj /planetarni i

vasionski arhitekta/, neuporedivo značajniji od Hirama i nije jasno, zašto
tajni kultovi nisu njega uzeli za božijeg izabranika velikog zidarstva.
Izgradio prvu stepenastu piramidu i uopšte, prvu svetsku kolosalnu
građevinu-piramidu u Sakkari. Poštovan i kao bog-lekar. Jedini čovek, za
koga ne bi bilo čudno i izmišljeno reći da je sišao sa neba, da je došao sa
zvezda u Izidinoj barci /kosmičkom brodu/i doneo tada primitivnom
ljudskom rodu /civilizaciju, kulturu, umeće zidanja i arhitekture. Arahat

Isus /oko 8-4 pre n.e.- oko 29 n.е.-tvorac najveće svetske vere-
hrišćanstva. Pobednik nad smrću. Vaskrsnuo i vlastitom žrtvom iskupio
čovečanstvu pobedu nad prolaznošću /smrt/ i otvorio vrata večnosti
/večnog života/. Ovim postao univerzalna i, uz Budu i Muhameda,
najznačajnija ličnost čovečanstva. Mesija. Doplanetarni Haderah.

Muhamed /570-632 n.e./ Stvorio novu planetarnu veru. Napisao

svetu knjigu Kuran. Postulirao postojanje jednog kosmološkog boga
Alaha, jedinog Boga,uz Jahvea, čistog monoteizma - /u hrišćana i u
bramanizmu je zbog Trojstva/ Otac-Sin-Duh Sveti, Višna-Brama-Šiva/
sačuvan element politeizma/. Mesija. Doplanetarni Haderah.

Buda /563-483/ pre n.e./. Podario čovečanstvu pobedu nad

prolaznošću i smrti kao i Isus. Metod i eshatologija osvajanja večnosti za
svakog pojedinca zove se nirvana-utrnuće, ugasnuće, obezželjavanje
skroz-naskroz. Stvoritelj svetske religije /budizam/ i kosmičke vere.
Mesija. Doplanetarni Haderah.

Ehnaton/1373 pre n.e./ Faraon iz 18 egipatske dinanstije. Prvi

svetski, prevremeni, reformator religije. Uveo monoteizam i veru u
jednog boga Atona. Veliki filozofski pesnik /himna Atonu/. Arahat.
 Aleksandar Veliki /356-323 pre n.e./ Prvi ujedinitelj raznolikih
svetskih civilizacija i kultura, reformator, tvorac 18 Aleksandrija centara
svetske duhovnosti nauke i kulture. Tvorac jedinstvene jelinske, prve
objedinjene svetske civilizacije, sa jednakim udelom istočnjačkih i
zapadnjačkih uticaja. Čovek koji je prvi nakratko ujedinio čovečanstvo i
zamalo postao prvi planetarni Haderah. Dohaderah.

Nikola Tesla /1856–1943 n.e./ Prvi čovek koji je poslao elektro-

magnetski impuls u Svemir. Prvi kontaktor drugih svetova i vanze-
maljskih civilizacija /kosmičkih inteligencija/. Poslednji arahat do pojave
Četvrtog Haderaha. Stvorio u laboratoriji ono što Bogovi stvaraju u
Jastvu/jezgru/Vasione. Od svih umnih stvorenja najviše se približio sušti-
ni Singulariteta i objedinjenja elementarnih Sila. Kao Prometej oteo
bogovima ključne tajne Univerzuma: vatru, svetlost, toplotu, elektricitet-
elementarni naboj. Značajna područja metafizike transformisao u fizika-
lna, darovao ljudskom rodu i svim kosmičkim rasama. Ovaploćenje
Hermesa Trismegista. Naučnik-mag. Dohaderah.

СЕДАМ КОРАКА У ЧИЗМАМА ОД СЕДАМ МИЉА

Са Будом је, Фјодоре, човечанство рођено. До тад, биле су то

само ту и тамо, по земном шару, разбацане громуље људи...овде
громуља у делти Нила, тамо Мохенџо Даро, овамо Винча, тамо
Сумер и Акад, овамо делта Хоангхоа, тамо Колхида...везе,везе су
недостајале, оне споља и оне синаптичне.

Са Исусом је људски род проходао.

Са Мухамедом је ушао у детињство и рану младост.

Са Четвртим Хадерахом објављује пунолетство Васиони, која се

расцветава у свој лепоти, као божански глас Саре Брајтмeн.

Са Петим је Хадерахом на Берзи Васионе, учи се стрпљењу и

упорности, схвата да само прихватање и разумевање других води
прихватању и разумевању себе самога
Са Шестим Хадерахом ствара васељенско потомство и послање
које се као златни прах шири физичком и духовном васионом

Са Седмим Хадерахом улази у последње доба овог Света, у ком

остварује све икада постојале Утопије.

И све то, за тричаво једва туце десетина хиљада милијарди

година. Комарац је то на слоновском телу Вечности.

ГЕОГРАФСКА И РАСНА ДИСТРИБУЦИЈА XAДЕРAXА

1 Буда. Аријевац. Хиндус. Индија.

2 Исус Христ. Семит. Јевреј. Блиски Исток.

3 Мухамед. Семит. Арапин. Блиски исток.

4 Четврти Хадерах. Човек. Планета Земља.

5. Пети Хадерах. Створење обдарено Умом /може али и не мора

бити Човек/. Васиона.

6. Шести Хадерах. Живо биће које надраста и Ум. Васиона.

7. Седми и последњи Хадерах. Биће које надраста и Живот.

Васиона. Превођење у Универзум вишег реда постојања.

Добро је ,Фјодоре, заиста је добро, што је Исус васкрсао...мислим

да ће још боље бити кад буде могао да васкрсне свако од нас...То
ће се управо и згодити доласком седмог Хадераха – Месије
Васионе. Догодиће се то хиљаде милијарди година од ове у којој
о овоме пишем...у наизглед недогледној будућности...али, према
освојеном вечном животу човечанства, сваког човека, сваког
живог бића и хиљаде милијарди година су само секунде, тек пуке
погодбене конструкције наших ововремских несавршених умова.

И ето Фјодоре, ако ме после свега приупиташ:

Стеване! Из ког ће народа доћи четврти Хадерах, ујединитељ

човечанства, планетарни Месија?

Одговорићу ти једино могуће:

Доћиће оданде где је дуго највећа патња!

DODATAK

2,275 % od X ═ Y

2,275 % od Y ═ Z

2,275 % od Z ═ F

2,275 % od F ═ H

2,275 % od H ═ G

2,275 % od G ═ Ω

/ zona pojave planetarnog Haderaha /

Gde je X, ukupan broj ljudi na svetu u trenutku izvođenja računa.

Ω
STEVAN BOŠNJAK

ΩDOKUMENT

Predavanje održano 29. 1. 2009. povodom 27 godina Fizizma u NKC

KRIZA SVETA

TEZE

NA OBZORJU DOGAĐAJA KOJI DOLAZE

DUH PROMENE VREMENA - ZA LJUDSKA BIĆA NA NOVIM

GRANICAMA
NULTA TEZA

Istorija se ponavlja, pa je prognostika budućnosti ne samo moguća,

već izvesna, odnosno postoji visoka pozitivna korelacija između
Istorije, kao predstavnika Prošlosti, i Prognostike, kao predstavnika
Budućnosti, te je shodno ovome moguće uticati na razrešenje kriza
Sveta ne samo njihovom predikcijom, već i ispravnim tumačenjem i
preduzimanjem odgovarajućih psihoistorijskih postupaka kojima će
se one razrešiti.

PRVA TEZA
Ovo je jednačina Sveta u kom živimo i koja je generator Krize:
IMATI ═ BITI
NEMATI ═ NE BITI
IMAM ═ ŽIVIM
NEMAM ═ NE ŽIVIM

Vest sa TV

28.1.2009.
Ostavši bez posla, Amerikanac
ubio porodicu, ženu i petoro dece
a zatim izvršio samoubistvo
Svi problemi počinju i završavaju sa i u SAD.

Depresija i krah 1929., osamdeset godina kasnije, 2009. - isto

Depresija i krah 1929 počeli su u građevinskoj industriji, čeličanama i
automobilskoj...to se ponavlja i 80 godina kasnije.
Amerikanci delegiraju vlastitu krizu celom Svetu

Poučna teza
Od samog početka Nju Dila Ruzvelt se oslonio na ljude van stranačke
organizacije

Koncept liberalističkog kapitalizma je srušen Nju Dilom 1932-1938.

Komunistički /socijalistički/ koncept je srušen 1989-1991.
Neoliberalistički koncept je srušen 2008-2009.
Pitanje svih pitanja, kome služi država: krupnom kapitalu i profitu ili
ravnomernoj raspodeli nacionalnog bogatstva.

Iz odgovora na ovo pitanje proističu moje:

DVE DEFINICIJE koje govore o sukobu težnji ka idealnom liberalizmu i

društvu idealne socijalne pravde, kao generatoru svetskih kriza od 1789.

Idealni liberalizam je kad jedan jedini čovek poseduje celokupno svetsko

bogatstvo.
Manje idealan je kad dva čoveka poseduju celokupno svetsko bogatstvo
najgori je mogući liberalizam kad n ljudi poseduje celokupno svetsko
bogatstvo, a posebna je i ultimativna katastrofa kada je to n, broj svih
ljudi na svetu.Tada liberalizam nestaje i teorijski i prelazi društvo
socijalne pravde...

***
Idealno društvo apsolutne socijalne pravde je kad svaki čovek na planeti
poseduje lično bogatstvo koje je količnik ukupnog bogatstva planete i
broja ljudi na planeti.
Manje idealno je kad jedan čovek u tome ne učestvuje...i tako se ponavlja
priča iz prethodne definicije samo u suprotno...dok na kraju, onaj broj
bude n═1 i tada imamo ponovo idealni liberalizam.
Dakle, idealni liberalizam je ujedno i društvo idealne socijalne pravde ali
za jednog čoveka, a idealno društvo socijalne pravde je i liberalni ideali-
zam ali za svakog čoveka na planeti.
Ostaje samo jedan nerešiv problem - ukupno bogatstvo Sveta ne raste i ne
opada istom progresijom kao broj ljudi. Recimo da bogatstvo sveta adira-
opada aritmetički a broj ljudi raste-opada pre geometrijski i eksponen-
cijalno nego aritmetički.
Idealno društvo bi bilo neko približavanje krive svetskog bogatstva i broja
ljudske svetske populacije.

Poćetak Novog Doba biće zona homeostaze između ova dva krajnja
koncepta.

DRUGA TEZA
 a. Kriza sveta i put izlaska iz krize. Novo čovečanstvo zasnovano
na Mahaviru i ahimsi-nazivam ga *Ilojsko, nasuprot Makijaveliju i
načelu da cilj opravdava sredstvo-ovo čovečanstvo zovem *Morlo-
čko**H.Dž.Vels. Osnovna odlika ovog čovečanstva je da su MORAL
i ČAST ključne evolutivne slabosti kako jedinke tako i društva, drža-
ve , sistema, kulture i civilizacije.

b. Čovečanstvo je tek ušlo u krizu i ukoliko nastavi ovim putem,

doživeće socijalni bunt koji će biti ravan epohalnoj evolutivnoj promeni
pre oko 40.000 godina, kada je homo sapiens zbrisao iz postojanja čove-
ka neandertalca...

c. Korelacija dugog života čovečanstva i poštovanja principa ahi-

mse - ilojsko čovečanstvo, je izuzetno velika...nazovimo to Ispravnim
naporom i pozitivnim karmičkim efektima, koji se na skoro genetski na-
čin prenose na bezbrojne generacije.

d. Čovečanstvo bez samilosti - morločko čovečanstvo, odnosno

Makijavelističko čovečanstvo, je nagomilalo ogroman broj negativnih
psihosocijalnih efekata pa je i akumulacija krize tome srazmerna.

Prvo čovečanstvo se, dakle, ostvaruje kroz morločki princip Ne-

dobra: cilj opravdava sredstvo i ono je koren patnje ne samo Iloja već i
Morloka.

Dobro se ovaploćuje kroz osnovni ilojski princip drugog čovečan-

stva, a to je Mahavirovo učenje o ahimsi- da je život svetinja

Moralni univerzum čovečanstva i njegove celokupne istorije je proizvod

ova dva.

TREĆA TEZA

Da li podržavati uspone i padove sila, društava, sistema.

Biti učesnik ili posmatrač!
Ili oba ujedno!

Razlozi za da i za ne!
Pad komunizma 1989-divljanje neoliberalizma
Pad neoliberalizma 2008.i 2009. Divljanje ČEGA!

Opasnost od rekonkviste Novog tehno-religijskog mračnog doba- neo-

tehnološkog srednjeg veka i milenijumske diktature
Eklezokratije/ teokratije.

Ovo bi dovelo do psihoistorijskih i socioistorijskih potresa dugih desetine

hiljada godina i do novog tehnološkog feudalizma, sa pojavom neoinkvi-
zicije usavršene za dejstva u kortikalnim i neokortikalnim ratovima.

Divljanje novog Srednjeg Doba moglo bi kao rezultantu i krajnji cilj da

ima potpun preokret evolucije čovečanstva i individua u pravcu visoko
specijalizovanih kastinsko-robovskih sistema kakvi su mravinjaci, pčeli-
njaci i termitnjaci.
Jedni bi večno vladali-drugi večno radili- treći večito ratovali itd.

Do agoničnosti bi se razvila teza o dva čovečanstva sa eksponencijalnim

razilaženjem, tako da bi na kraju onaj moćniji deo onaj nemoćniji tretirao
kao Morloci – Iloe, kao domaće životinje!
Makijaveli kaže, da su ljudi po prirodi mahom zli i na tom sudu počiva
celokupna moderna Zapadna civilizacija.
Ja kažem, da su ljudi po prirodi mahom dobri i da na tom sudu počiva
budućnost Čovečanstva i celokupne Ljudske civilizacije..

ZAKLJUČAK
Dva čovečanstva, morločko i ilojsko, od osvita ljudske civilizacije, zasno-
vana na nehumanosti jednog i njegovim predatorskim aspiracijama prema
iloizmu drugog, suštastvo je i jastvo svih kriza istorije i njen nepotrošivi
generator. Ukidanjem dva čovečanstva i stvaranjem jednog čovečanstva,
dokinuće se i jastvo kriza.

ČETVRTA TEZA /// alternative

Alternativa ovome je nova socio psihološka homeostaza društava koja će

skladno uklapati sve najbolje iz prethodnih sistema, pre svega socijalizma
i liberalizma.
Društveno istorijsko psihološki eksperiment in vivo koji traje od osniva-
nja društva i realne postpećinske istorije i traje oko 9000 godina pokazao
je da od svih sistema ljudsku vrednost imaju samo tri:

Prvobitna rodovska zajednica

Liberalizam
Socijalizam

Kratka istorija liberalizma:

Liberalizam do Nju Dila 1932

Neoliberalizam, posebno od pada Socijalizma 1989 do 2008.
Neoneoliberalizam od 2009. i dalje.

Kratka istorija Socijalizma:

Utopijska faza, Furije i Sen Simon, Marks,Engels 18,19 vek.

Realni socijalizam od 1917-1989.
Neosocijalizam od 2009. i dalje.

Susret

Sledi susret i neka forma objedinjenja Neosocijalizma i Neoneoliberali-

zma, kao pokušaj odgovora na kolosalnost Krize savremenog Sveta i
prelazno stanje ka Novom Dobu opisanom u poslanici Dostojevskom.

PETA TEZA ///putevi napretka

1.Jačanje individualne psihologije i moći pojedinca unutar društva

2.Primenjena tehnologija, ne pretežno na sisteme, već pre svega na grupe
i jedinke:

Ekstraterestrializacija
Pantropija**mi se prilagođavamo svetovima
Teraformiranje**svetovi se prilagođavaju nama
Virtuelne realnosti - vidi moje uvodnike za Unus Mundus brojevi: 1, 2, 12
iz godina:1992, 1994, 2003.
Holografija
Nanotehnologija
Nehemijski, bio pogoni
Himeristika i alienotropija
Kentauristika i genetski inžinjering
Fraktalna stvarnost i tehnologija fraktalizacije
Kortikalizacija i stvaranje noosfere
Pojačivači senzora /čula/, efektora i sprovodnih puteva
Nano tehnologija mijelinskih ovojnica
Vrsno uzdizanje i međuvrsna komunikacija / analiza pesama delfina, orki
i ulješura i uspostavljanje bilingve/

ŠESTA TEZA

Postoje ključni tekstovi kao ugaoni kamenovi duha čoveka i ljudskog

roda, koji važe za sva vremena i ne samo za ljudski rod, već za svako
vasionsko društvo koje počiva na razumu, te ih je potrebno stalno i u
raznim vremenima izučavati, pošto su oni sami bezvremeni ali se pojedini
njihovi delovi odnose baš na vreme izučavanja i kao takvi predstavljaju
deo metodologije rešavanja krize..

Primeri univerzalnih dokumenata

Tabula smaragdina
Abidama sutra
Vede i pali kanoni
Jasne, Gathe, Mudre...
Jeronimus, vulgata /Biblija prevedena na latinski / 404.n.e.
Aurelije Augustin, De civitate dei, o božjoj državi
Toma akvinski, Summa theologiae /zbir teologije/
Jakob Beme, Aurora, Mysterium magnum
Kalvin, Institucije hrišćanske religije,1536.
Vesalius, De humani corporis fabrica,1543.
Ramelli, Diverse ed artificiose macchine, 1558.
Didro,Enciklopedija
Ruso, Društveni ugovor
Adam Smith, Wealth of nations / Bogatstvo naroda/ 1776.
Maltus,Esej o načelu populacije
Mark, Kapital 1867/94.
Kejns, Opšta teorija zaposlenosti,kamata i novca 1936.
...

Tomas Džeferson, Deklaracija Nezavisnosti,1776* Kongres 4 jula 1776.

...
Mi smatramo očiglednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednaki, da ih je
njihov tvorac obdario neotuđivim pravima, da među ova spadaju život,
sloboda i traženje sreće. Da bi osigurali ta prava,ljudi ustanovljavaju
među sobom države, koje svoju pravednu vlast crpu iz saglasnosti onih
kojima se vlada.

Kada neka forma vladavine postane štetna po te ciljeve, pravo je naroda

da je izmeni ili ukine i ustanovi novu državu, osnivajući je na novim
principima i organizujući njenu vlast u takvom obliku koji će mu
najverovatnije osigurati bezbednost i sreću.

Razboritost će mu, doduše, nalagati da davno ustanovljene oblike

upravljanja ne treba menjati zbog beznačajnog i prolaznog uzroka, i
shodno tome, sva su iskustva pokazala da je čovečanstvo više sklono da
zla podnosi dok su ona podnošljiva, nego da sebi pribavlja pravo,
ukidajući forme na koje je naviklo.

Ali kada dugi niz zloupotreba i nasilja, koja idu uvek za istim ciljem,
otkrije plan koji namerava da ljude podvrgne potpunom despotizmu,
njihovo je pravo, njihova je dužnost da zbace takvu vladavinu i da stvore
nove čuvare svoje buduće bezbednosti.

SEDMA TEZA ili 4 principa PSIHOISTORIJE

Princip Kritične Mase ili dinamički princip

Princip Homeostaze ili statički, konzervacijski princip
Princip Zadovoljstva
Princip Istine-Realnosti

Sudbina ljudskog sveta je uvek bila, i još će više biti, u uskoj zoni bezpo-
štedne borbe ovih principa.

U sociopsihološkom i psihoistorijskom smislu, na delu je snažan sukob

principa zadovoljstva i principa istine. Drugu polovinu dvadesetog i prvu
četvrtinu 21 veka, obeležava taj sukob na relaciji: virtualno - zadovoljstvo
i realno – istina - život.

Prvo su početkom i sredinom dvadesetog veka obavljeni eksperimenti na

pacovima /Klod Šenon/, a danas se ti eksperimenti, pre svega preko
medija i interneta, ostvaruju stimulisanjem centara zadovoljstva u
ljudskom mozgu.

Eksperiment se sa pacova preneo na više evolutivne forme postojanja i

sada se obavlja, in vivo, na celokupnom ljudskom rodu.

Čovečanstvo je, danas, u poziciji Šenonovih pacova, kojima su direktno

stimulisani centri za zadovoljstvo u mozgu. Pacovi do smrti nisu ništa
drugo radili, nisu pili vodu, nisu jeli, nisu se parili, po pravilu i bez
izuzetaka su, do smrti, pritiskali polugu, koja je bila prikačena na
elektrodu, koja je direktno dražila centar za zadovoljstvo u pacovskom
mozgu.

Centri zadovoljstva u ljudskom umu su raznovrsniji i teže podložni

kontroli nego kod pacova ali je i broj elektroda i poluga za pritiskanje
veći i primamljiviji.

Bitan je krajnji rezultat i krajnji cilj.

Krajnji je rezultat ujedno i krajnji cilj: sve veća do potpune kontrole

individualnog vremena - vremena života, odnosno života samog, svakog
pojedinca na ovoj planeti.

Zaključak za kraj:
Čipizacija će stvar, konačno dovesti do savršenstva, mogućim pretvara-
njem svakog čoveka ilojskog čovečanstva u Šenonovog pacova. Naša
volja i sudbina neće zavisiti od nas samih i fatuma, već od nekog
drugog, samo naizgled čoveka, ili ljudi sličnog, odnosno sličnih nama.
Naša će sudbina zavisiti od morločki bezličnog, nedefinisanog i emoci-
onalno nemilosrdnog, a voljno apsolutnog i beskrajno drčnog i alavog,
kad su moć, vlast i vladanje nad ljudskim telima, postupcima i dušama
u pitanju, pojedinca predatora, morločke kaste i morločkog sistema.
U pprvo usko grlo evolucije ušli su čovek neandertalac i čovek sapiens.
Bilo je to pre nekih trideset do četrdeset hiljada godina, od doba u kome
ovo pišem. Iz prvog uskog grla evolucije izašao je samo čovek sapiens,
dok je čovek neandertalac potpuno uništen, nestao je iz istorije i
evolucije. Pred današnjim čovečanstvom je drugo usko grlo evolucije. U
njega ulaze morločki čovek koji počiva na Makijavelijevom principu-cilj
opravdava sredstvo, i ilojski čovek, koji počiva na Mahavirovom
imperativu da je život svetinja. Iz drugog uskog grla evolucije, koja je
pred nama,izaći će ponovo samo jedni-morloci ili iloi,makijavelisti ili
mahavirovci!Predatori morloci ili Haderahanci. Čiji će geni milione i
milijarde godina potom zasejavati Planetu, Sunčev sistem, galaksiju i
vasionu, suština je drugog uskog grla evolucije čovečanstva. Počela je
borba za kontrolu ulaska u drugo usko grlo evolucije čovečanstva.
O tome, ko će postati novi neandertalci, a ko potonji zasemenjivači i
svetionici vasione, počinje da se odlučuje danas. Sva dosadašnja istorija
ljudskog roda, posebno zadnjih šest hiljada godina, priprema je za ovaj
ultimativni događaj.
To je u krajnjem i suština svih otkrivenja.

Krotiti i ukrotiti oluje, koje u nama, kao vrsti i svakom pojedincu, besne
od osvita čovečanstva, veći je izazov od kroćenja prirodnih nepogoda.

Osnova, metod, koordinate i put za to, nisu ni profit, ni interes, ni cilj, ni

sredstvo, već milosrđe i samilost prema svemu što živi i može da pati, i
nama samima konačno.

Izbor između morločkog i ilojskog čovečanstva je na svakom pojedincu.

A upravo je ovo doba kada se Dva Sveta opredeljuju da postanu Jedan
Svet, koji će, ili kobno i bedno završiti svoj evolucijski i civilizacijski hod
kroz vreme, ili videti svetionike i konačna svetla Dobre Večnosti.

***

Iz
Zlatne staze

...кad noću tišinu, razgrnu svetla mirijada zvezda

Misli mi prhnu, ko uplašene ptice iz gnezda.
Tad znam da smo, u ravnodušju Vasione, potpuno sami
Izronismo slučajno iz beskraja, niotkuda, semenje razuma u Tami.
I znam, da nam zapisani nigde nisu, nit Sudba, niti Zadaci,
Mi biramo, mi odlučujemo, mi smo u Bezmerju jedini
 Putokazi, Svetionici, Znaci...

(St.Boš.)

СТЕВАН БОШЊАК
Градина 1-2 /1995

TEMPORARIUM REINKARNILEND

(Приручник за заинтересоване који говори о реинкарнаторним

потенцијалима Онодрима)

Anno Domini...Naissus...Rivendale

Океан се таласа
Под мојим ногама
Певам уз педесет бас трзалица
Троструким опијат гласом
Вода мрешка облутке
Однегде са пучине
Гласови самоће
 Ово овде је обала

(Pavka.Oklop., Riverdale, Pleyone na Vlašićima)

ХАГЕРОВЕ1 НЕСТРУКТУРИРАНЕ МАПЕ ПОДОБЛАЧЈА

(Са коментаром и кратким историјатом)

мапе реинкарнаторних потенција из „Онодрим –

једна студија“

КОМЕНТАР: Да би се разумела природа Хагерових мапа ваља се

претходно подсетити да је атмосфера доњих региона Подоблачја
неупоредиво гушћа од земаљске и по густини се налази између
вредности земаљског ваздуха и воде.
Ако се вредност густине (земаљског) ваздуха обележи нулом
а воде јединицом, онда се густина (q) онодримског Подоблачја
креће између 0,52 – 0,72. Све детектоване (и остале) појаве, догађаји
и структуре у Подоблачју стога подлежу овој повећаној дифузији,
покретљивости (амебоидност), па је сходно томе и њихова детекција
(положај-места и импулса-покрета знатно тежа у односу на
детекцију феномена на другим световима.
Хајзенбергијанско начело неодређености које за микросисте-
ме важи на Земљи и земљоликим световима (теранијани) на Онодри-
му (због речене флуидности) почиње да важи и на микронивоима.
При густини атмосфере обележене индексом 0,52 хајзенбер-
гијанска начела прелазе из микро-нивоа у макро-ниво, да би се при
вредности индекса од 0,72 (најгушћи делови Подоблачја) имала
апсолутну вредност.
То значи да у „најгушћим“ деловима Подоблачја перманентно
опстаје Хаос, неструктурираност и недефинисаност како стања тако
и структура (феномена и догађања).
Због разлике у густини Подоблачја постоји „претакање“ ни-
воа у ниво, што опет значи да постоје извесни уређенији облици
неструктурираности („структурирана неструктурираност“) и они
који су потпуно хаотични и ентропијски („апсолутна неструктури-
раност“), као и сви могући прелази између ова два.
Јасно је да је информација која се добија из Подоблачја (било

1
: Сваку ману Хагер је својеручно обележио плејађанским руном
које методе да се употребе: физико-мерне, апстрактно-математичке,
психо-пројектоване или нирвано-реинкарнацијске) условљена овим
облицима неструктурираности. Зато (ми) никада, (ма како развијали
мерне методе и инструменте) нећемо моћи са задовољавајућим
резултатима да детектујемо информације из гушћих делова
Подоблачја где влада апсолутно хајзенбергијанско начело
неодређености, на свим микро и макро нивоима (максимална
негативна информација), док ће се постизати одређени прираст
(количине и квалитета) информације (метода, поступака, и
инструмената) у оним деловима Подоблачја који имају мање
коефицијенте густине и у којима хајзенбергијанско начело
неодређености важи само уз одређене услове и има релативну
вредност.

ИСТОРИЈАТ (Хагера Друмског):

Космичка луталица, истраживач, писац, дуелист, љубавник и
Стабилизован реинкарнант (са дефинисаним геномом психокода).
Лични пријатељ пишчев.
Први прошао граничне зоне Подоблачја (види Хагерове
мапе!). Мапе је сачинио комбинованом методом психо-пројекто-
ваних (неороршахијанских техника, дириговане интуиције и
усмерене интројективне перцепције под дејством peyotla и осталих
центрипеталних (нецентрифугирајућих) дрога. При прављењу мапа
употребљавао је и методу бочног снимања холо радаром – тамо где
су феномени и информације били томе подложни (физикалне методе
су од већег значаја у пределима веће структурираности односно
мањег утицаја Хајзенберговог начела неодређености и обратно,
психоинтуиционе методе у оним стањима Подоблачја у којима је
неструктурираност велика).
Мапе ми је Хагер лично доставио у Ривердејлу на Влашићима
где смо често приповедали о којечему.

УКРАТКО О ОНОДРИМУ (омиљеном свету Хагеровом опе-

ваном у „Киши“ A.E.THOR-A-NA:
Тип цивилизације – нетехнолошки, реинкарнаторна дирекција
интроспективни, симбиотски, метаморфни, линеарни, синтетски, ин-
термултикомуникацијски, конзервацијски.
Кôд друштва – еволутивни симбиоти, реинкарнирци. Систе-
ми каста, родова и редова.
Биологија – сада без генетске протезе (ДНК-РНК, покретни
Хетеротрофи и фотосинтетски аутотрофи).
 Излазак у отворен Космос задњих милион година – не.
Ванпланетарне колоније – не.
Астрономија – астрологија, астрални контакти психо типа.
Летилице – не.
Први контакт – статистички (случајна детекција од стране
СКБ).
Дешифровање кôда – статистичко (међуцивилизацијска
некомуникативност).
Култура – недруштвена (интровертовано-интројективна), ме-
тафизичка, спиритуална, синтеза интроспекције, астралне магије, по-
лиофилозофије и релативистичке религије.
Наука, Филозофија, Психологија, Религија – менталистичке,
интроспективне, повезане у јединствен, симбиотски систем. У нај-
тешњој вези са парапсихологијом, астрологијом, магијом, астралном
енигматиком, теоријом реинкарнације и, интра утералних сећања.
Посебна пажња се обраћа реинкарнаторним капацитетима и
теоријама најранијих сећања (досезање менталне фазе (свести) после
треће ћелијске деобе и њено даље прогресивно идентификовање у
најранијим интраутералним фазама).
Особити феномени – симбиотизам, реинкарнација
(телеплазматске пројекције), Wraka вирус и његови симбиотски
афинитети, Подоблачје и њему придружени феномени, Ц'ликси,
Пингал лестве...
Реинкарнацијске потенције – број десет на Томџловој
лествици.
Вероватноћа опстанка – стабилна, блиска јединици.

Проширење кода

Локација у Васиони – двојни соларни систем Фомалхаута.

Каталогизовано.
Подаци – маса Земље, удаљеност од бинарног система 9,1
А.Ј., орбитална брзина 20,33 км/сек, екваторијални пречник 13002
км, број пратилаца 5, површина 588 милиона километара квадрат-
них, површина Окна 25 милиона километара квадратних, површина
Подоблачја 563 милиона километара квадратних, дебљина атмосфе-
ре (облачни слој) 1200-1500 км.
Тропосфера – Г-типа, састав планете највероватније Г- типа
(језгро FeNi, кора од силиката Mg, Al и базалт). Магнетно поље –
опште 1,5 Гауса и локално за окно до 0,9 Гауса.
Биологија – генетски механизми на бази Н20, С, N, P. Покрет-
љиви хетеротрофи делимични симбиотици са фотосинтетским
аутотрофима расељавају површину. Дишу кисеоник. Сексуални
сисари. Организми засновани на амино киселинама (RC2H3NO2).
Ћелијски тип (протоплазма-цитоплазма, митоза-мејоза). Генетски
код стабилизован. Хромозомски носач високо спецификован.
Мутације: стабилно појачане, почев од шест милиона година унатраг
(расејање радиоактивног загађења планетом) за фактор 10 18
геометријски опадајући. Данас тај фактор износи 113,89 (за Земљу
9,12).
Еволуција – плејађанско преношење генетске протезе пре око
22 милиона година. Пре око 6 милиона година еволуцијска
дивергенција као последица зрачења и дејства Wraka вируса.
Технологија – рудиментарна, линеарна са стопом раста од 0,3
до 0,5 на десет хиљада година.
Писма и језици – три врсте апстрактног и пет врста сликовног
писма. Четрнаест базних и тридесет шест ситуацијских језика: Посе-
бну групу чине магијски језици од којих је најзначајнији Конфука
језик (Конфука алфабет фонемског типа пореклом од трансформи-
сане плејађанске ћирилице).
Болести – Yalic грозница у ендемским жариштима, често
гљивичне инфекције и лишајна отровања (око пет хиљада типова)
као и све инфекције изазване мутагеним типовима Wraka вируса.
Број у галактичком каталогу – 22,КК 01, ФЦД 99.

МАЛА ХРЕСТОМАТИЈА РЕИНКАРНАТОРНИХ

ПОЈМОВА
(комплементарна мапама, које се могу наћи у Градини 1-2
из 1995. године)

ОПРАВДАНОСТ РЕИНКАРНАЦИЈЕ (пренето из Vol. 77. No.

12. стр. 2077-2085. Ривердале):
Преко безбројних реинкарнација (уствари то је број реда 10 28)
жива бића стичу узајамно искуство врсних облика постојања
у Универзуму, што је у крајњем, једини могући начин да се у
дугој линији једног бића стекну сва могућа искуства
(емпатија, осећања, информације) свих могућих животних
(врсних) облика постојања.
Из горњег проистиче оправданост и неопходност реинкарна-
ције као основног моралног начела Универзума и његова императи-
вна категорија.
 РЕИНКАРНИРЦИ:
Поново рођени у бескрајном циклусу рађања и умирања. Ро-
дити се може поново у вишем животном облику од претходног,
истом животном облику или нижем облику живота.
Душе које имају моћ самопрепознавања и очувања властитог
ЈА у катаклизмичким процесима центрифугирања личности који
настају смрћу.
Предестинирано ЈА које задржава властитост упркос свих не-
гативних фактора који теже деперсонализацији.
Постоји више типова реинкарнације (реинкарнираца):
- Они који лако и брзо склизну низ Бардо косину, што зави-
си од следећих ствари: успешних еманација холографских
(холограмских) сличица током живота у холосферу или фракталос-
феру која је праузор, есенцијални калуп бивства, неоптерећујућег
смртног часа и успешног и добронамерног водича који у часу
умирања и после њега шапуће души, која кида споне не само са
телом већ због лимбичког шока губи и синаптичке везе, правовреме-
не и квалитетне шифре и дирекције при улазу у Бардо. Сврха ових
шифара и дирекција је очување Властитости при процесима
центрифугирања личности.
- Они који тешко и споро пролазе у Бардо раван, било због
проблема са глијалним ћелијама, било због слабог квалитета синап-
тичких веза (дакле примитивности умова) било због недоброна-
мерних дирекција шаптача који душу не воде ка очувању интегри-
тета, већ напротив.
- Они који не прођу Бардо косину и стално бивају (као у
коми) враћани у недовршено стање између почетка краја живота и
почетка смрти а да ни једно стање не могу да превазиђу. Њима је
вероватно најтеже, мада је психологија граничних процеса још слабо
истражена, па овај закључак пре треба узети као емотивну реакцију
него као научно верификован суд.
Претпоставља се да од ових последњих постају Хрхмаси (Ly-
zvyn), али бројне онодримљанске школе негирају ту могућност
тврдећи да су Хрхмаси производ једне сасвим друге психологије и
онирије.
Реинкарнирајући као више, исто или ниже биће од оног у пре-
тходном постојању, свако живо биће пролази сва могућа нижа и
виша стања и скупља из њих сву доступну информацију (самим тим
и целокупну живу информацију Универзума), све док јој то не
омогући да у једном времену искочи из непрекидног ланца рађања и
умирања и не постане деинкарнирајуће биће које живи у Вечном
Сада, за које не постоји ни прошлост ни будућност (ни рађање ни
умирање) а то значи да је постало биће са божанским атрибутима и
да је спремно да еманира у следећи Универзум на вишој лествици
постојања.

РЕИНКАРНАТОРНА ЕНТРОПИЈА:
Гомилање врсне реинкарнаторне информације које би настало
у случају да престане да важи закон о реинкарнаторној забрани. На
пример: један инсект би у оквиру своје врсте могао практично
безброј пута да реинкарнира – што би довело до дивљања једног
типа врсне информације, њеног дегенерисања и стварања
реинкарнаторне ентропије, која би тим вишком штетне информације
метастазирала кроз Универзум и уништила основне принципе
стицања врсног информационог искуства. На тај начин би се
Космички круг реинкарнација потпуно дегенерисао, сакупљена
реинкарнацијска информација била би некорисна за више циљеве –
реинкарнаторна хомеостаза би нестала, а самим тим би отпала и
свака могућност трансцеденције у више облике постојања.

РЕИНКАРНАЦИЈСКА ФОРМУЛА:
Постоји онолики број појединачних реинкарнација колики је
број врсних животних облика у целокупном манифестованом (физи-
калном) и духовном Универзуму. Формула за израчунавање укупног
броја свих реинкарнација у темпорално просторној матрици
умирања-рађања гласи:
Ty
Σ Rl = ------------------
∑ј .∑XL . ∑J
где је „Ту“ време једне пулсације 'Овог' Универзума
(експанзи-ја-контракције).
Σj је укупан број појединачних живих бића (јива) у Кос-
мосу
ΣXL је укупан број појединачних јива пута њихово
појединачно просечно трајање живота
ΣJ је укупан број врста јива (живих бића) у Универзуму
ΣR1 је укупан број реинкарнација једног јива
(живог бића)
Одавде следи да ∑R ═ ∑x/t
јер ΣR представља суму свих реинкарнација у Овом Универ-
зуму
 ΣX је збир свих живих бића у Универзуму
а t је време трајања Универзума.
Ову формулу можемо даље изразити као ∑R═∑Lj где је ∑R
сума свих реинкарнација појединог бића за време т,а ∑Lj је
сума свих живих бића за време т.
Време т је исечак у укупном времену трајања Универзума
(Т) које је довољно да дође до потпуног остварења целе реинкарн-
аторне појединачне линије и њене деинкарнације.
Рачуна се да број појединач них живих бића (јива) у Универ-
зуму варира између 10 48 и 10 52.
У то се можемо лако уверити ако размотримо следећу формулу:

∑x ═ ∑xG . ∑x1gG . 1011

где је ΣХ укупан број свих живих бића у Универзуму, ΣXG је број

свих живих бића на Земљи, ∑x1gG је број свих живих бића у једној
Галаксији, а 1011 је број Галаксија у Универзуму.
Рачуна се да је укупан број живих бића на Земљи реда
4.1018 до 1022 (рачунају се све животињске и биљне врсте као и
инсекти пута њихов појединачни број по свакој врсти).
Ако се ови подаци помноже са просечном дужином трајања
појединачног живог бића онда добијамо време које је потребно да се
оствари реинкарнаторни потенцијал сваке појединачне реинкарна-
цијске линије.
Следи да је потребно време од око 1048 година да једно живо
биће реинкарнира у свим могућим животним облицима и стањима
(нижим, истоврсним и вишим) па да потом стекне услове да постане
деинкарнирајуће биће и да трансцендира у Универзум вишег катего-
ријалног реда.
Неки овај број смањују за фактор 1012 (колики је просечан
број јединки по врсти) јер сматрају да је за реинкарнацију битно
само врсно искуство и да је оно довољно за трансцеденцију а не
свако појединачно и врсно искуство (дакле, не мора да свака јива
прође кроз сва појединачна врсна и индивидуална искуства свих
живих бића већ само врста, а у том случају се реинкарнаторна
формула дели са горе поменутим фактором).
Ако применимо ову формулацију онда добијамо следеће: уку-
пан број врста у Васиони износи Σ х = 4 . 106 . 105 . 106 . 1011 где је број
4 пута десет на шести укупан број свих живих врста на Земљи.
Број 105 је број планета по Галаксији који има жива бића а
број 106 је просечан број врста који живи на појединој планети
(Земља је очито најобилније насељена врстама), број 10 11 је број
Галаксија у Универзуму. Према томе укупан број свих врста у
Васиони износи 4.1028.
Из овога следи да укупан број реинкарнација које су потребне
за трансцеденцију (стицање животног искуства-информације сваке
од космичких врста кроз остварење реинкарнаторне линије) износи
4 . 1028.(1...р) где је „р“ број припадника најмање космичке врсте (зна
се да Ламети (Paqyti) са Безихела не броје више од неколико
десетина примерака укупно; ако се на другој страни ставе
кватрилиони инсеката јасно је да би дошло до реинкарнацијске
неравнотеже ако би се реинкарнација као скупљање информације
одигравало по принципу врсног паритета). Број „р“ значи да постоји
такозвана реинкарнаторна забрана најмање врсте – тј. да се у оквиру
једне врсте реинкарнација може десити управо само онолико пута
колико има припадника најмање космичке врсте. То значи да се
човек као реинкарнирац у људском облику поново може појавити
само неколико десетина пута, тј. управо онолико пута колико износи
број Ламета Paqyta са Безихела.

РЕИНКАРНАТОРНА ИНФОРМАЦИЈА:
Сума свих информација које се скупе за време живљења у ра-
зличитим животним облицима и стањима.
Реинкарнаторна информација је један од најснажнијих доказа
о неуништивости и сталним трансформацијама психичких енергија
(један живот – један облик информације, други живот – други облик
информације, енти живот – енти облик информације, све заједно на
крају реинкарнаторне линије дају укупну космичку информацију
која је основа непрекидних трансформација духовности Свемира).
Ова „Р“ информација (сума) је довољна да сваки реинкарни-
рац на крају тог процеса постане деинкарнирајуће биће и трансцеди-
ра у следећи Универзум на вишој лествици постојања.
Ваља рећи да данас знамо да је Р.И. снажан доказ о вечном
одржању и трансформацији психичких енергија (прелазак из једног
облика у други у бесконачном процесу који почиње Ванвременошћу
и уласком у Матрицу Рађања-Умирања, а завршава Деинкарнирањем
– излажењем из те Матрице и трансцеденцијом – на основу
целокупне сакупљене искуствене реинкарнацијске информације у
следећи Универзум).
Из овога следи да је једини, неопходан и довољан услов
 трансцеденције у виши Универзум, појединачно стицање укупне
реинкарнаторне (живљење и стицање искуства живљења – умирања
у свим животним – врсним облицима и стањима).

РЕИНКАРНАТОРНА ЛИНИЈА:
Број свих могућих реинкарнација једног психичког ентитета
(личности, бића, створа, особе, самосвојства, самоопстојања, соп-
ства) у облику свих могућих врсних животних постојања.
Реинкарнаторна линија се може сукцесивно одвијати на три
нивоа: нижем, истоврсном и вишем.
Ако је у питању човек онда нижи ниво реинкарнирања значи
да ће у следећој реинкарнацији бити појављен као биљка, инсект или
животиња или било који други космички животни облик са
дифузним или мање развијеним нервним системом.
Ако се реинкарнација одвија на истом нивоу, мора да се наг-
ласи да је теоретски могуће да се она обави само онолико пута
колико то пута дозвољава закон реинкарнаторне забране (дакле у
оквиру властите врсте се реинкарнира само само онолико пута
колики је број појединачних чланова најмање космичке врсте. Како
се сматра да су Paqyti најмања космичка врста, са најмањим бројем
чланова, онда су они онај лимитирајући фактор реинкарнација свих
других врста унутар властитих врста).
Ако се реинкарнација одвија на вишем нивоу, то значи да ће
човек у другом постојању бити појављен као биће више духовне
организације.

РЕИНКАРНАТОРНА ЗАБРАНА:
Другојачије се зове и Закон о равномерном стицању врсне ре-
инкарнаторне информације.
Проистиче из броја укупних реинкарнација у једној реинкар-
наторној линији која се израчунава по формули ΣREi(L)=4;
1028 . (1...p) где је „р“ број припадника најмање космичке врсте.
Реинкарнаторна забрана гласи: Немогућ је већи број реинка-
рнација у једној реинкарнаторној линији од највећег броја чланова
најмање космичке животне врсте, или највећи број реинкарнација у
појединачној у појединачној реинкарнаторној линији једнак је
највећем броју појединачних чланова најмање космичке врсте.
Овај принцип реинкарнаторне забране је категоријални онто-
лошки закон који регулише равномерност реинкарнације широм
Универзума и онемогућава њено дивљање.
 SLYFHOR (Холографска равнина):
Равница мртвих. Реинкарнаторна плоча не поседује трећу ди-
мензију. На њој постоје и бивствују дводимензионе душе које имају
само дужину и ширину и сав њихов циљ је да трагају за трећом
димензијом (такозвано освајање треће димензије). Та непрекидна и
јака жеља за добијањем треће димензије и опредмећењем (телесност)
је онај први узрок од ког потичу тела и облици физикалног
Универзума.
Метафизика опредмећења одвија се на три нивоа: у првом је-
дна (недимензионална) тачка кретањем ствара линију која поседује
(само) једну димензију (дужину). Једнодимензиона линија кретањем
ствара површину која је дводимензионална а друго име јој је Slyfhor.
Slyfhor кретањем (и жељом) обликује тродимензионално тело и
ствара први узрок постојања физикалног Света, који и није ништа
друго до први (тродимензионални) извод властите слике (дводи-
мензионалне) уз жељу слике да трансформација буде извршена.
Метафизика Slyfhora се претвара у физику Универзума низом
трансформационих процеса.
Све до открића Психотранзита између Slyfhora (света мртвих,
света сличица, холограма и фрактала) и и света физикалног
Универзума (света живих) није било никакве могућности за Контакт.
Данас су иреверзибилни процеси не само вероватни већ извесни, две
половине (једног света) спојене су у недељиву целину.

СУМА РЕИНКАРНАЦИЈА:
Сума опуса Реинкарнација говори да на крају свих реинкарна-
ција (сваки реинкарнирац постаје деинкарнирајуће) (нереинкарнира-
јуће) биће и искаче из круга рађања и умирања.
Он се тада по информационом капацитету (који је основни ат-
рибут постојања не само Бића и не само физикалности Универзума
већ и његове моралне мисије и оправданости изједначује са Богом и
трансцедира из Овог у следећи Универзум који је на вишој лествици
постојања где сви процеси у принципу почињу изнова (друге
физикалне константе, психичко управљање тродимензионалним,
његово преуређење индивидуалним чиновима и сл.).

ВРСТЕ РЕИНКАРНАЦИЈЕ:
ФИЗИЧКА реинкарнација је онај облик реинкарнације који је
најпростији и који признају и материјалисти, а своди се на
непрекидно кружење атома и њихову бескрају модификацију и
трансформацију у опусу живе и неживе материје – природе (по
смрти и распадању тела атоми умрлог бића поново улазе у даљи
циклус живе и неживе природе свих могућих стања и облика и тај се
процес бесконачно дуго и разнолико понавља омогућујући према
теорији вероватноће минималну али ипак могућу идентификацију
два стања постојања па ма колико она била временски и просторно
удаљена).
БИОЛОШКА реинкарнација је облик реинкарнације који је
изнад физичке а почива на поновном појављивању идентичних
генетских комбинација у различитим временским интервалима
(истим или различитим просторним тачкама). Како је Свемир
временски бесконачан и број појављивања ових генетски
идентичних комбинација (ма колико то ретко бивало, вероватно за
фактор 10600) је сасвим вероватно безбројан (уму недохватљив).
ПСИХОЛОШКА реинкарнација. Облик реинкарнације у коме
постоји сећање минулих живота, па се чак може стићи до прве
реинкарнације у времену и прекинути ланац узрочности тиме што ће
се из тог времена изаћи и почети живљење у Вечном Сада.
Прираст сећања минулих живота у било којем, вишем, нижем
или истоврсном облику постиже се вежбањем јоге, неојога и
прихватањем филозофско-научних метода и доктрина транзитне
психологије, психотронике и темпоралогије.
За овај облик реинкарнације у односу на претходна два, кара-
ктеристично је очување личног ЈА, властитости и свести о себи. То
ЈА се сећањем минулих живота пружа по линији реинкарнације од
ванвременог почетка (првог животног појављивања) до
деинкарнирајућег краја (обоготворења, трансцеденције у нов Униве-
рзум).
Психичка реинкарнација је једини начин очувања властитости
кроз целокупну временост и просторност Универзума.

REINKARNILEND ČETRNAEST GODINA KASNIJE

Šta bih sada promenio u osnovnom tekstu-oduzeo/dodao!

*Sada mislim da su procesi centrifugiranja ličnosti i brisanja

kortikalne biblioteke i kortikalne istorije u mortalnoj zoni znatno
snažniji i sa većim posledicama.

*Više bi obratio pažnju na komparaciju skupova

 Crna jama – individualna ljudska smrt- mitologija.

*Bio bi slobodniji da tvrdim da je Sfinga prototip metamorfa i medijatora

koja spaja ultimativne individualne psihičke procese kakav je pojedi-
načna smrt umnog bića i ultimativne fizikalne kosmičke procese, kakav
je Crna jama.

*Ergosfera postoji i kod Crne jame i u zoni frekvencije moždanih talasa

ispod pola herca. Izvršio bi detaljno upoređenje fizikalnog skupa pojmova
kakav je Crna jama i psihološko fizikalnog skupa pojmova kakav je
frekvencija moždanih talasa...ovde treba istaći da prioritet ima drugi skup
a da je prvi skup sekundaran, odnosno izveden iz psihološko-fiziološkog
skupa, zato što ne misli Crna jama Mozak-Um već je obrnuto, Mozak-Um
misle Crnu Jamu i sve objektivne skupove sveta.
Kad se pređe magična granica ergosfere Crne Jame to je smrt materije i
ona nestaje iza horizonta događaja tonući beskonačno ka singularitetu i
nikakva se otuda informacija u ovaj svet ne može više vratiti.

*Isto je i sa individualnom smrću, niko otuda nije došao da priča informa-

cije-sem...!
Ali i Njih nema da se Ovde siti ispričamo. Mora se Tamo, ako nam je sa
Njima, do priče.

Na kraju Entalpijskog Svemira i Mi i Oni i Tamo i Ovde biće Isto u

Večnom Sada.

Na kraju Entropijskog Svemira neće biti ni Nas, ni Njih, ni Tamo, ni

Ovde, biće samo beskrajnost bivstva apsolutne nule-Ničega.

*Kad se pređe horizont događaja, a to je blisko nulta frekfencija, tone se

ka nultoj frekfenciji koja je pandan singularitetu crne jame, i više se
nikakva informacija sa nulte frekfencije ne može pojaviti u ovom svetu.

*Sfinga je koordinator suštine horizonta događaja.

Sfinga Pita!

Ako je odgovor netačan Onaj ko rešava zagonetku-Odgonetač-tone iza

granice horizonta događaja i zauvek nestaje iz ovog postojanja, pa bila to
Crna jama ili Individualna smrt.
Ako je odgovor tačan, Pitač se otrže gravitaciji Crne jame ili Individualne
smrti i vraća u ovaj Svet - Kosmos - Život.

*Veću pažnju bi obratio na fizikalnu reinkarnaciju, odnosno realnu

reinkarnaciju atoma, koji nepromenjeni učestvuju u procesima postojanja
bezbrojnih generacija / realna stabilost/ životni vek/ atoma je oko deset na
četrdeset dve sekunde.

*Obratio bih veću pažnju na distribuciju atoma u živim bićima.

- Da li atomi u živim bićima stalno ostaju u njima iz generacije u gene-

raciju / bez obzira na vrstu živih bića/ ili se gube, i u kojoj količini, u
neživim sistemima.

-Obratio bih veću pažnju na entropiju i entalpiju života i životnih proce-

sa. Reinkarnacija je neka vrsta homeostaze u procesima stalnih trans-
formacija i menjanja formi i očuvanja ukupne mase života, koja kao i
ukupna energija i informacija mora da bude očuvana, odnosno ne može
nestati ili biti uništena, bez obzira na formu postojanja.

Razvio bi studiju
O tri stuba postojanja

*Homeostazi života ili reinkarnaciji ili neprekinutom kruženju života u

okviru jedne konačne količine života, večno zadate u jednom večnom
Svemiru. Jedino je reinkarnatorni Svemir dinamički i transformacijski
beskonačan, dok mu je količina-veličina, konačna. Ima konačnu količinu
života, materije i prostora, ali mu je beskonačno vreme u kom može da
izvede beskonačnu količinu transformacija i tu je ključna uloga reinkar-
nacije-kad su živi sistemi takve Vasione u pitanju.

I entropijski i entalpijski Svemiri su konačni. Entropijski završava apso-

lutnom nulom a Entalpijski potpunim hilozoizmom-odnosno oživotvo-
renjem celоkupne materije. Prvi završava večnom smrću, drugi večnim
životom. I jedan i drugi kao opoziti osvajaju večnost i večnu statičnost u
Večnom Sada. Ni jedan takav svemir više nema Budućnost ni Prošlost,
postoji samo Sada i večna nepokretnost za promene koje otuda proizilaze.

Entropijski vodi u konačnu apsolutnu Smrt i Vasione i Života u toplotnoj

smrti na večnoj nepokretnosti apsolutne nule.
Entalpijski Svemir kao krajnji oblik ima vlastito dokidanje i potpuni
hilozoizam, odnosno sva materija Vasione i cela vasiona postaje živa, i to
je Omega i tu je kraj...odatle počinje nepromenljiva večnost i Večni život.

*Veću pažnju bi usmerio ka Entropiji života ili apsolutnoj smrti života

vasione kroz stalno opadanje, asimptotskim približavanjem nuli.
Entropijski svet vodi u večnu smrt, a posledica toga je i Svemir koji ima
kraj u toplotnoj smrti.
Krajnji zalog dokidanja Entropijske vasione je večna Smrt i materije i
energije i dinamike i života- beskonačno i beskrajno zaleđena nepokre-
tnost-konačno je i zauvek dosegnuta Zla Večnost.

*Na suprotnom kraju, pomniju pažnju bi usmerio ka Entalpiji života ili

apsolutnom prirastu života u vasioni, kroz stalni rast života koji,
asimptotski se približavajući beskonačnoj vrednosti, oživljuje celu
vasionu, čineći život apsolutnim i beskonačnim na kraju Sveta..
Zato je krajnje entalpična vasiona živa- živa je skroz na skroz.
Krajnji zalog Entalpijske ili entalpične vasione je večni Život i
pretvaranje sveukupnog Bivstva Sveta u živo bivstvo.
Celokupno postojanje Oživljuje i to stanje postaje beskonačno i beskra-
jno, odnosno večno i tu je kraj bilo kakve dalje evolucije- dosegnuta je
Dobra Večnost.

Entalpijski svet vodi u večni život i krajnja-poslednja entalpijska vasiona

je sva živa.

Entropijska vasiona lagano ukida život a krajnja-poslednja Entropijska

vasiona je sva mrtva.

Krajnje reinkarnatorna vasiona je sva u večnoj ravnoteži i život je u njoj

večan, ali ga ima toliko koliko ga ima- Jedna nepromenljiva količina, koju
obeležavam velikim A.

U okviru tog skupa A koji je jedan ogroman ali ograničen skup i

predstavlja skup svih živih bića Vasione, moguć je ogroman broj vrsta
koje su ništa drugo do različiti oblici-forme života i njih obeležavam:
B1....n...
u oviru svakog B, je i skup individualnih, pojedinačnih članova svake
vrste, koje obeležavam sa: C1...k
i kojih može takođe biti proizvoljan broj.
Ovde imamo tri hijerarhijska skupa
ŽIVOT kao skup vrsta
VRSTE kao skupove jedinica života skupljenih i definisanih formom
JEDINKE kao jedinice života

U reinkarnacijskoj, odnosno homeostatskoj Vasioni je, ta jednom data ko-

ličina života-/opus života/večna, ali se menjaju njene forme-oblici postoj-
anja...može ih biti i enormno mnogo, ali sama vasiona nije sva živa, već
postoji stroga razlika, i nemešanje, živih i neživih sistema. Ovo je u
suštini jedna večna na najvišem nivou statična vasiona, a sva se dinamika
ostvaruje u podnivoima /život-smrt, živa materija-neživa materija,
reinkarnacijski procesi prelaska iz statusa u status, iz stanja u stanje, iz
transformacije u transformaciju i sl./ osnovnog nivoa, odnosno pod-
domenima vrhunskog domena-Vasione.

*U vezi sa tim obratio bi veću pažnju na obrede sahranjivanja...pošto je

ukop verovatniji način da svi atomi života i nadalje ostanu u živim
sistemima, nego što je to slučaj sa spaljivanjem leša.

*Tipični primer neposredne cirkulacije živih atoma iz jedne forme

života / ovde se i smrt javlja kao oblik nultog života/ u drugu formu
života /ptice/ je tibetanski i zoroastroanski način sahranjivanja,
izlaganjem mrtvaca-pticama u tornjevima-kulama tišine.

*Veću bi pažnju obratio na razradu odnosa skupova reinkarnacije, mate-

matike i medicine.
Suština sistema Zdravlje-Bolest je u prevođenju Bolesti iz metafizičkog/
magijskog/ u fizikalni /medicinski/ status... iz beskonačnih dimenzija u
konačne, sve do nultog dimenzionog stanja bolesti koje je Zdravlje.
Odavde sledi da:
Zdravlje . Bolest ═ 1
Z ═ 1/B
za B ═ 0, Z ═ ∞, pošto 1/0 ═ ∞
za B ═ ∞, Z → 0, pošto 1/∞ → 0
Takođe je moguće i izjednačiti Bolest i Zdravlje, ali uz postojanje
odgovarajućih koeficijenata transformacije, koji i čine nešto zdravim ili
bolesnim.
Z═B
za Z ═ ψ1B, gde ψ1 ═ Z/B
takođe i
B═Z
 za B ═ ψ2Z, gde ψ2 ═ B/Z
sledi, ψ1 . ψ2 ═ 1

Sve bolesti bih uporedio sa geometrijskim skupovima i dimenzijama, a

zatim bi sačinio izvode prvog, drugog do n-tog reda. Izvodi su rein-
karnatorni potencijali/.
Tako bi odsustvo bolesti nosilo sve kapacitete nulte dimenzije ili u
geometrijskom svetu-tačke.
Sve izlečive bolesti, prema težini, bile bi razvrstane od najmanje duži od
dve tačke, preko ograničenih površina do ograničenih zapremina.
Osnovni njihov element bi bila ograničenost i dimenzionalna konačnost,
bez traga metafizikalnog.
Sve neizlečive bolesti, od hroničnih do akutnih, prema težini, bile bi
razvrstane od poluprave - ograničene sa jedne, a neograničene sa druge
strane, preko prave, do neograničenih, odnosno beskonačnih površina i
zapremina. Osnovni njihov element bila bi neograničenost, beskonačnost
i prevalencija metafizikalnog nad saznajnim, odnosno fizikalnim.
Osnovni je cilj prevesti neograničene dimenzije u ograničene, odnosno
metafizikalno u fizikalno, odnosno neizlečive bolesti u izlečive, a ove u
zdravlje.
O izvodima prvog, drugog i n-tog reda, koji spadaju u domen reinka-
rnatorne vasione, drugom prilikom.

*Manju pažnju bi posvetio imenovanjima, naprimer kosmičkih civiliza-

cija, iako su imena odgovarajuća i lepa.

*Manju pažnju bi posvetio formulama,mada su sve korektne,tačne i ispra-

vno izvedene.

*Veću bi pažnju posvetio eventualnim nitima duševne paučine koja se

rasprostire između ultimativnih svetova, kakvi su život i smrt odnosno
nulti život.

*Više bi se koncentrisao na budističku filozofiju i psihologiju kao i na

Šankarina učenja, a osobitu bi pažnju posvetio Abidama sutri, kao i maha-
janskim legendama i hinajanskoj fizici i psihologiji.

* Veću pažnju bi posvetio zaključku da:

Entropijski i Entalpijski i Reinkarnatorni svemiri podležu Zakonu

koji kaže da :
Vreme ima Nepojavna i Pojavna stanja.
Nepojavna stanja vremena su Budućnost i Prošlost.
Pojavno stanje vremena je Sadašnjost.
Pojavno stanje Budućnosti je Sadašnjost i to je Prva Pojava Vreme-
na. Budućnost se uliva u sadašnjost i preko nje preliva u proš-
lost...zato je budućnost prva metafizika, a prošlost druga ili izvedena
metafizika. Budućnost je ontologijski Prva, Sadašnjost je Druga, a
Prošlost Treća. Oticanje budućnosti u prošlost moguće je samo kroz
sadašnjost.

Pojavno stanje Prošlosti je Sadašnjost i to je Druga ili Izvedena Poja-

va Vremena.
Svet – Materija, Um i Prostor, sa Vremenom komuniciraju samo i
samo kroz Sadašnjost, koja je fenomenalizacija Vremena i njegovo
jedino pojavno stanje.

Razradio bi matematiku reinkarnatornog svemira kao skupa koji

preseca skupove entalpijskog i entropijskog svemira.
Taj presek je u najlošijoj verziji tačka ili nula, u najboljoj oba sve-
mira postaju njegovi podskupovi i to tako da entropijski postaje
nuličan a entalpijski se potpuno preklаpа sa reinkarnatornim-
odnosno svi svemiri postaju skroznaskroz hilozoistički.

*Do tančina bi ponovio, uz par korektorskih ispravki, učenje o Ono-

drimskom podoblačju i o načelima neodređenosti, koja je tako briljantno
postavio Verner Hajzenberg .
*Više bi radio na kartografiji Onodrima

*Veću pažnju bi posvetio problemima bekapovanja / pravljenja rezervnih

kopija/ Uma, za koje sada mislim da igraju ključnu ulogu u nekim delo-
vima prrocesa reinkarnacije.

*Napominjem da su i entropijski i entalpiski svemiri baš kao i njima pri-

padajući životni sistemi, otvoreni ka beskonačnosti i to tako da je entro-
pijski sistem otvoren ka negativnoj beskonačnosti, a da je entalpijski
sistem otvoren ka pozitivnoj beskonačnosti, kad je život u pitanju.

*Reinkarnacijski je svemir zatvoren i konačan, baš kao i sa njim sparen

opus životnog sistema.
*Ovde se reinkarnacijski svemir i životni sistem sa njim sparen, javljaju
kao oblast preseka entropijskog i entalpijskog svemira i sa njima sparenih
entalpijskih i entropijskih životnih sistema. Maločas sam govorio o odno-
su tri svemira kao tri skupa, pa to valja uzeti u obzir pri analizi ove tačke.

*I entropijski i entalpijski univerzumi su beskonačni samo što entropijski

teži negativnoj a entalpijski pozitivnoj beskonačnosti.

*Kako je krajnji status života u entropijskom svemiru nula, tada je život u

entropijskom svemiru otvoren ka nuli a zatvoren ka jedinici. Kako je
krajnji status života u entalpijskom svemiru jedinica /sav svemir postaje
živ/, tada je život u entalpijskom savemiru zatvoren ka nuli a otvoren ka
jedinici.
Ovde važi moje načelo o proizvodu opozita:
Entropija x Entalpija ═ 1
Dakle:
Entropija ═ 1/ Entalpija
Entalpija ═ 1/ Entropija

za, Entropija ═ 0 → Entalpija ═ ∞

pošto 1/0 ═ ∞

za, Entropija ═ ∞ → Entalpija → 0

pošto 1/∞ → 0
i obratno.

*Entropijski svemir je svemir toplotne smrti-Karnoova vasiona bez nade.

*Entalpijski svemir je Haderahanski svemir- oda smislu i teleologičnosti.

*Odavde sledi da su život i reinkarnacija supremum-odnosno gornja me-

đa entalpijskog svemira. Oni su takođe infimum-odnosno donja međa
entropijskog svemira. Takođe je i ovaj-naš svemir, u kom postoje i život
i smrt, infimum reinkarnacijskog svemira. Svemir bez smrti je supremum
reinkarnacijske vasione, a spajanje oba svemira, krajnje entalpičnog,
odnosno hilozoističkog-oživotvorenog skroznaskroz i reinkarnatornog
svemira, odnosno dokidanje Oba, biće u Svemiru u kom će postojati samo
Večno Sada i koji će bivati samo u Večnom Sada. Taj Konačni Svet
nikada više neće znati ni za Prošlost ni za Budućnost. Večnost će biti
dosegnuta.
*
Zato, kao i pre četrnaest godina, kad sam temporarium reinkarnilend
započeo pesmom, i ovde, umesto kraja, stih:
Ovaj naš kosmički beskraj
Za koga je tek trun peska
Na plaži njihovog mora
I njihovog bezbrižnog leta.
Stevan Bošnjak, Niš februar/mart 2009.

STEVAN BOŠNJAK

KRAJ UČENJA O MINIMA PARTES

ili
AKSIOMATIKA VREMENA

1. O, Pitagora, postoji Vreme.

2. Za čoveka Vreme postoji trovido, kao prošlost, kao sadašnjost i kao

budućnost.

3. Prošlost je ono što je bilo, Sadašnjost, koju čini mnogo Sada, je ono
što jeste, Budućnost je ono što će biti.

4. Atomi Sadašnjosti su minima partes koje označavam sa Sad.

5. Sad je kvant-najmanja količina vremena u Sadašnjosti.

6. Prošlost i Budućnost su čiste/ samo i samo/ vremenske kategorije.

Sadašnjost je i vremenska, ali i svetsko-prostorno-materijalna
kategorija postojanja. Ona se dobija za jedinično vreme t ═1s., iz
formule za svetsku informaciju:

I ═ ht/c ═ h/cν
gde za t ═ 1s.
I ═ 2,202 x 10 -37c.g.s.

7. Psihološki mehanizam koji definiše prošlost je sećanje. Artefakti,

spisi, dokumenti predstavljaju istorijski mehanizam koji prošlost
definiše grupi, kulturi, civilizaciji...

8. Iako je svako sećanje u Sadašnjici, onaj ko se seća ima nepogrešiv

osećaj da se Ono/ Sećanje /, razlikuje od Sada i da nam Ono/
Sećanje /definiše prošlost.

9. Psihološki mehanizam koji definiše budućnost je predviđanje, a

psihološki i socijalni mehanizam je uverenje u kontinuitet događaja
koji se iz prošlosti preko sadašnjice prelivaju u budućnost. Otuda tako
čvrsta vera u uzročno-posledične odnose u svetskim događajima, sa
sveukupnim obiljem U-P veza.

10. I u najmanjim delovima vremena/ minima partes /, postoji ceo

Svet. Shodno tome i u jednom jedinom najmanjem delu vremena. Ma
koliko delili vreme, do veličine tačke vremena, i u njoj-tački vremena,
postoji ceo svet. Veličina tačke vremena je određena opštom
formulom za svetsku informaciju
I ═ ht/c
pa je za jedinično vreme t ═1, vrednost I ═ 2,202 x 10-37c.g.s.
dok je za t ═ ∞ , I ═ ∞ .

11. Šta je vremenski sinonim jediničnoj svetskoj informaciji! To je

onaj moment Sadašnjice koji zovemo Sad. To je komplementarni par,
u kom je jedan član jedinica svetske informacije stvorena drugim
članom para jediničnim vremenom.
Nemoguće je manje celo Sad ispod granice od 2,202x 10 -37c.g.s.

12. Sad je elementarni događaj i to kvantni događaj jedinične svetske

informacije u jediničnom vremenu. Sad je elementarni pojam
Sadašnjice koji objedinjuje elementarnu informaciju i jedinično
vreme.
Repetitorijum 1.
Najmanji deo fizikalnog vremena zove se Sad i on je atom/kvant/
Sadašnjice. Sad je tačka vremena. U Sad postoji ceo Svet.

13. Ceo Svet/ Univerzum,Kosmos,Vasiona,Svemir / postoji samo i

samo u Sad.
Raspon Sad je od nula/0/ do jedan/1/.
Kako je za jedinično vreme vrednost: Sad ═ 2,202 x 10-37c.g.s., onda
je to ujedno i gornja granica Sad. Donja je nula/ 0 /.

14. Da bi ceo Svet postojao u Sadašnjosti onda i Sadašnjost mora

imati donju i gornju granicu. Donja granica Sadašnjosti je Nula/ 0 /,
gornja je beskonačno/ ∞ /. Na kraju Sveta, vreme će biti beskonačno
pa će i Sadašnjost prirasti do beskonačnosti/ sva će budućnost biti
osvojena, sva prošlost prelistana/ i to će biti taj dan za kim žude i
religije i svaka umna duša, dan koji večno traje, dan koji se nikada
neće završiti u noći.

15. Sadašnjost se istorijski pomera od nulte vrednosti, preko svih

vrednosti prirastajući ka beskonačnosti, do beskonačnosti same i
osvojene večnosti.
Sadašnjica se širi kao i Svet koji je naseljava, zato što izvan Nje i
nema nikakvog Sveta.
To je suštastvo veze između Vremena i Sveta/ prostora, mase,
energije, sila, psihe.../

16. Sadašnjica je skup elementarnih Sad. Sad je interval između dva

susedna trena. Jedan tren je u Prošlosti i to zovem Prva Prošlost,
drugi tren je u Budućnosti i to zovem Prva Budućnost. Između ta
dva-Prve prošlosti i Prve budućnosti je Sad.

17. Fizikalno Vreme/ FV /, je ireverzibilna adicija i kolekcija bezbroja

Sad.
Fizikalni Prostor/ FP /, je reverzibilna adicija bezbroja tačaka. FP i FV
ne pripadaju istom skupu-sistemu dimenzija, zato što se u FP može
neprekidno vraćati u istu tačku, na isto mesto, ali je to nemoguće u
FV, zbog njegove nepovratnosti.
To je suštinska razlika:
U Svetu uzročno-posledičnih veza/ UP svet /, Prostor je reverzibilan.
U UP svetu,Vreme je ireverzibilno.
 Ovaj zaključak važi samo za fizikalnu stvarnost / fizikalni Svet /.
Ovo ne važi za psihičku stvarnost.
Ovde za primer posebnog oblika psihičke stvarnosti/četvrtog stanja
svesti/ uzimam prekognitivne snove, gde je povratnost vremena
uslov postojanja takvih snova.
U snovima nedvosmisleno možemo utvrditi postojanje psihičkog
prostora i psihičkog vremena, koje karakteriše nepostojanje
uzročno-posledičnih veza, tako bitnih za prostor i vreme fizikalnog
sveta .
Odavde sledi da i fizikalno-ekstrajektovano vreme i fizikalni prostor,
kao kauzalno vreme i kauzalni prostor-koje izučava fizika, i
psihičko- introjektovano vreme i psihički prostor, kao akauzalno
vreme i akauzalni prostor, koje izučavaju psihologija, psihijatrija i
srodni sistemi mišljenja, predstavljaju samo podskupove skupa Bića
Vremena koje zovem: Indiferentno vreme - tj. vreme kakvo ono
Jeste kao Biće po sebi.

18. Za tumačenje Sad, treba koristiti relativističku mehaniku Velikog

Sveta /makrokosmos, za tumačenje Prošlosti treba, pak, primenjivati
kvantnu mehaniku/ pošto je prošlost na neki način permanentno
smanjivanje i razmrljavanje Sadašnjosti...i to tako da što dalje u
prošlost/ negativna adicija aritmetičkom progresijom...-1sekunda, -2
sekunde, -3 sekunde....-n sekundi...udaljavanje od Sad aritmetičkom
progresijom/, razmrljavanje informacije prošlosti, pak, prirasta
geometrijskom progresijom/ 2n/.
Dakle, dve sekunde u prošlost od Sad, informacija iz prošlosti je
razmrljanija četiri puta u odnosu na informaciju u Sad.
Za tri sekunde u prošlosti informacija je razmrljanija osam puta, za
četiri sekunde šesnaest puta itd.

Definicija:
Prošlost se kao Negativno Biće vremena, od Sad kao Neutralnog
Bića vremena, udaljava aritmetičkom progresijom, a informacija
prošlosti u odnosu na informaciju Sad, udaljavanjem od Sad, opada
geometrijskom progresijom.

19. Svako Sad se kroz sve dalju prošlost redukuje i razmrljava težeći
nuli. Otuda ovde važi moje načelo o proizvodu opozita tj.
Prošlost . Sad ═ 1
 Prošlost ═ 1/Sad
za Sad ═ 0, ∞ Prošlost ═ ∞, 0
Sad ═ 1/ Prošlost
za Prošlost ═ 0, ∞ Sad ═ ∞, 0

Odavde proističe da Prošlost i nije ništa drugo do stalno umanjenje

Sad, odnosno Prošlost prestaje da bude umanjeno Sad, samo kad Sad
dobije vrednost 0, a Prošlost tada sledstveno postane beskonačna.
Figurativno može se reći da je Prva prošlost 99,99999999999......od
Sad, da je Druga Prošlost prethodni broj umanjen za 1 itd. idući ka 0
kao infimumu, odnosno beskonačno malom Sad.

Poetski rečeno, iz svake Prošlosti uz dovoljno snažne pojačivače

prošlosti, moguće je obrnutim procesom,vaspostaviti svako, ma kad
postojalo Sad. Odnosno, nijedno Sad, nije zauvek izgubljeno, što
dalje u prošlost sve ga je teže vaspostaviti, ali je to teorijski potpuno
moguće, sem u slučaju beskonačne prošlosti i nultog Sad.
Ono što je bilo kad bilo, nikada ne nestaje, samo mu se smanjuje,
razređuje, razmrljava informacija, kako je već rečeno. Ali moguć je i
obrnut proces: ono što je hiljadostruko razmrljano uz neki / za sad
nepoznat proces / hiljadostrukog pojačanja/ derazmrljavanja / dobiće
Identičnu informaciju onoj iz neutralnog/ nerazmrljavajućeg stanja-
odnosno stanja u Sad /, pa stoga možemo reći da postoji jednakost
proizvoda sledećih parova:

Sad . Razmrljavanje /gubitak/ informacije ═ Prošlost .

Derazmrljavanje / povraćaj / informacije
takođe važi i:
Razmrljavanje informacije . Derazmrljavanje informacije ═ 1
odnosno:
[RI] . [1/RI] ═ 1
odavde sledi:
[R.ht/c] . [c/R.ht] ═ 1

20. Budućnost je pretpostavka u Sadašnjici da će se događaj koji je u

toku-nastaviti, odnosno da neće biti prekinut. Razlog ovome je što
događaj ima kontinuitet u prošlosti do Sadašnjice, pa se na osnovu
toga zaključuje da će se on/ događaj / nastaviti i u budućnoisti-gde ga
još nema.
 Budućnost je psihološka tvorevina a njeni glavni psihološki
mehanizmi su verovanje i predviđanje.

Sadašnjost je medijator i transformator koji iskustvo/ informaciju /

prošlosti prenosi mehanizmima očekivanja i verovanja na pogodbeno
vreme koje zovemo budućnost.
Ceo proces se u Sadašnjosti odvija kroz fizički svet/ postojanje /,
samim tim što taj svet jedino i egzistira u Sadašnjici.

Apendiks 1.

entitet najmanja količina/ jedinica /entiteta

Masa Atom
Energija Kvant
Mišljenje Misao
Informacija Informaton: I ═ ht/c ═ h.1/c ═ 2,202 . 10-
37
c.g.s
Prostor Tačka
Vreme/ Sadašnjost / Sad

Komplemantarni par: Sadašnjost-informacija,

Sad-Informaton kao elementarne jedinice Sadašnjosti i Informacije.

21. Analizirajmo Prošlost u odnosu na Sad. Nulta Prošlost je Sad – 0 i to

pišem kao:

P0 ═ Sad – 0
Prva Prošlost je Sad – 1
P1 ═ Sad – 1
...
Pn ═ Sad – n
...
P∞ ═ Sad - ∞
Iz ovoga sledi i:
Sad ═ P0 + 0
Sad ═ P1 + 1
...
Sad ═ Pn + n
...
Sad ═ P∞ + ∞
Repetitorijum 2.
Razmrljavanje informacije u Prošlosti se definiše sledećom formulom:
Ip ═ 1/ 2n
Ovo znači da je u odnosu na jediničnu informaciju u Sad /S/, informacija
sekund u prošlosti 1/21 ═ 1/2, dve sekunde u prošlost 1/22 ═ 1/4, n sekundi
u prošlost I ═ 1/2n....za beskonačnu prošlost biće: I ═ 1/2∞

22. Za Budućnost/ B /, koja je pozitivno biće vremena,

važi isto kao i za Prošlost/ P /:

B0 ═ Sad + 0
B1 ═ Sad + 1
...
Bn ═ Sad + n
...
B∞ ═ Sad + ∞
odnosno
S ═ B1 – 1
S ═ B2 – 2
...
S ═ Bn – n
...
S ═ B∞ - ∞
odavde sledi i da:
P∞ + ∞ ═ B∞ - ∞ ═ S ═ 1
1 je ontološka jedinica, Element Bića fizikalnog postojanja, / vremena,
prostora, materije / i njena je informacijska vrednost, za jedinično vreme
informaton:

1 ═ I ═ 2,202 x 10 -37 c.g.s.

23. Razmrljavanje informacije u Budućnosti, u odnosu na Sad, važi kao i

za prošlost/ aritmetički prirast partikula Budućnosti, geometrijski prirast
razmrljavanja /.
Ovde se mora uzeti u obzir kvalitativna razlika u informaciji Prošlosti i
informaciji Budućnosti. Kroz Prošlost se razmrljava jednom postojala
informacija. Nazivam je + informacijom.
Prošlost razmrljava jednom već postojalu informaciju u Sad.
Budućnost poseduje razmrljanu informaciju, nazovimo je virtualna –
informacija koju tek treba dovesti u Sad.

Ponovo imamo proizvod informacionih opozita koji se transformišu u

Jedinici Postojanja koja se zove Sad.
.
(+ informacija prošlosti) (– informacija budućnosti) ═ Sad ═ 1

sledi:
+ip ═ 1/-ib
za: –ib ═ 0, ∞
sledi:
+ip ═ ∞, 0
i obratno.

Repetitorijum3

Sad ═ elementarni događaj u fizikalnom Svetu.

24. Stalna je transformacija Antisveta Budućnosti u Svet Sad /fizikalni

svet /...antiinformacije, antimase, antienergije, antipostojanja, antičestica,
antisila... Antisveta, u informaciju, masu, energiju, postojanje, čestice, sile
Sveta u Sad.
Beskonačna Budućnost je Antisvet koji se delovanjem Sad transformiše u
fizikalni Svet Sadašnjice.

25. Budućnost je virtuelni, stohastički svet naseljen negativnim

sekundama, negativnom masom/ antigravitacijom/, negativnom
informacijom, antičesticama, negativnim dimenzijama, antipostojanjem,
koje se pretvara u Svet, čestice, vreme, masu, prostor jedino i jedino,
samo i samo, skroznaskroz kroz, i u Sad.

Repetirorijum 4

Prošlost: ( + informacija, I ═ h. (+∞)/c )

Budućnost: (- informacija, I ═ h. (-∞)/c )
Sad: I ═ h.1/c ( jedinična informacija ═ 2,202 . 10 -37c.g.s.)

26. Postoje četiri vrste Sad :

- matematičko
- filozofsko
- psihičko
- fizikalno

27. Psihičko Sad je elementarni doživljaj/ psihički kvant /

Fizikalno Sad je najmanji vremenski tren koji ima fizikalne odlike.

Fizikalno Sad je elementarni događaj. To je ujedno i najmanja količina

svetske informacije za jedinično vreme i jediničnu frekvenciju čija je
vrednost I ═ 2,202 x 10-37c.g.s.

Matematičko Sad je bezdimenziona tačka vremena, nulto vreme: t ═ 0

Filozofsko Sad je elementarno Biće vremena koje se kreće od

matematičkog Sad ( za mS ═ 0, infimum) do fizikalnog Sad
( reda fS ═ 2,202 . 10-37, supremum).

28. U svakom Sad kao elementarnom događaju, učestvujemo u svetskom

procesu postojanja Sveta, i to u makrokosmičkom procesu. Tren potom za
Sad – 1 nastaje Prva Prošlost i ceo prethodni makrokosmički proces
postaje mikrokosmički proces, koji se seli u kortikalne strukture/sećanje/.

Sećanje, kao psihički nosač Prošlosti, na određen način postaje

bezdimenzioni mikro izvod, trodimenzionog makro originala Sveta
postojalog u Sad. Otuda se na Sećanje / Prošlost / primenjuje kvantna
mehanika, a na Sad pored kvantne i relativistička i njutnovska mehanika,
kao i euklidovska matematika i transformacijska matematika iz poslanica
Pitagori.

Repetitorijum 5

Matematičko Sad može da ima samo dve vrednosti:

kao tačka vremena t ═ 0
Tada je frekvencija ν ═ ∞
i, t ═ ∞
Tada je frekvencija ν ═ 0

Ovo drugo je matematika Kraja Sveta, odnosno Večnog Sada.

Informacijska vrednost ova dva se dobija iz:
I ═ ht/c
pa za t ═ 0, dobijamo I ═ 0, ν ═ ∞
a za t ═ ∞ , dobijamo I ═ ∞, ν ═ 0

Filozofsko sada je elementarno Biće vremena. Granica između prošlosti i

budućnosti, koja delom zahvata i u prošlost i u budućnost što svedoči o
njenoj protežnosti. Gornja granica( supremum) te protežnosti je fizikalno
Sad reda 2,202 x 10-37, donja( infimum) je matematičko Sad ═ 0.

Filozofsko Sad dozvoljava i situaciju u kojoj će njegova gornja granica

biti beskonačno Sad ═ ∞ a prva donja Sad ═ ∞ - 2,202 x 10-37, ali kao što
rekoh to pripada provizorijumu Kraja Sveta.

Psihičko Sad je najprotežnije i ono je:

Najmanje vreme potrebno da protekne između stimulusa i reakcije na
stimulus. To je dakle jedinično vreme potrebno da protekne između
jediničnog stimulusa i jedinične reakcije. ψSad se u ovom smislu
poistovećuje sa vremenskom reakcijom čula i nervnog odgovora na
spoljašnju ili unutrašnju draž. Ovako gledano donja granica psihičkog
Sad je 1/150 sekundi a gornja 1/10 sekundi. Kako život pojedinca traje
oko tri milijarde sekundi / za srećnike / to znači da je vreme individualnog
života napučeno sa oko trideset do 450 milijardi psihičkih Sad. Eto toliko
atoma vremena čini veliko vreme naših života.

Fizikalno Sad je jedinica Postojanja i kao što smo već rekli, ona za
jedinično vreme i jediničnu frekvenciju ima informaciju od
2,202 x 10-37c.g.s.

29. Svet se stvara jediničnim preobražajima Budućnosti, preko Sad u

Prošlost.

30. Jedinični vremenski preobražaj je konkretna fizikalna veličina čija

jedinična informacija iznosi 2,202 x 10-37c.g.s.

31. Pretvaranje negativne informacije Budućnosti, putem Sad u pozitivnu

informaciju Prošlosti je osnovni i neiscrpni mehanizam stvaranja i
postojanja Sveta.
Da postoji Budućnost nužno je, jer da ne postoji, onda ne bi postojala na
Sadašnjost ni Prošlost, pošto svako Sad, tren pre svog nastanka bude Prva
Budućnost odnosno Sad + 1. Budućnost je Sad unapred, Prošlost je Sad
unazad i uz koeficijente transformacije( vidi poslanice Pitagori), moguće
je izjednačavanje sva tri ( Prošlost-Sadašnjost-Budućnost, koji i nisu
drugo do, našim nesavršenim umovima preko potrebna, tri osnovna
podskupa skupa vremena).

Ovde u punoj meri važi da iz

Nečega /Budućnosti /→ Nešto/ Sadašnjost /
a da iz Ničega/ Nepostojanje Budućnosti/→ Ništa/ nepostojanje
Sadašnjosti/.
Kako Sadašnjost postoji, to postoji i Budućnost.

32. Ovaj Svet postoji samo u Sad. Ovaj svet je objektiviziran virtuelni
Svet Budućnosti.
Svet u Sadašnjici je izvedeni Svet Virtualnog Originala u Budućnosti.
Nema druge mogućnosti za postojanje ovog Sveta sem u Sad.

33. Sadašnjost pokriva fizika vremena ovog Sveta i za nju važe fizikalni
zakoni definisani mojom osnovnom formulom o svetskoj informaciji:
I ═ ht/c ═ h/cν

34. Sadašnjost je dakle fizika vremena.

Tada su Prošlost i Budućnost metafizika vremena, i to tako da je

Budućnost Prva metafizika, koju karakteriše negativna informacija i svi
atributi antisveta koji postaje Svet ulaskom u Sad.

Prošlost je Druga ili Izvedena metafizika koja je jednom prošla kroz

fizikalno postojanje/ ta je metafizika bivala / i za nju važe zakoni psihe,
pre svega sećanje i njemu slični mehanizmi.
Zato je Prošlost-sećanje neometafizika ili druga ili izvedena metafizika.

35. Ovde valja uočiti da čim Sad / za koje prevashodno ali ne i

isključivo važe relacije makrosveta i relativistička mehanika/ postane
Prva Prošlost, ono se smešta u neuralne strukture koje proizvode
Sećanje. Sećanje se uvek odnosi na neko, ma kad bivalo Sad. Nema
u sećanju originalnih sadržaja. Sećanje je magacioniranje svih ma
kad /u životu/postojalih Sad. Kako se makrosvet Sadašnjosti prešavši
u Prošlost/ sećanje / smešta u neuralne strukture mikrosveta/ ćelijski,
molekularni i atomski nivo /, to automatski počinju da važe zakoni
mikrosveta/ malog sveta / i kvantnomehaničke relacije, od kojih je
posebno značajna Hajzenbergova relacija neodređenosti.
36. Konkretan primer za kvantnomehaničke relacije u psihostratumu su
snovi i razmrljavanje informacija u njima, slepljivanje prostora i vremena
i disfunkcija kauzalnih odnosa

Kuriozum
Zamislimo neki sistem koji ima 1043 puta brže procese/recimo mentalne /
od ljudskih.
Tada će jedinično vreme tog sistema biti T ═ 10-43s.

37. Da bi se pojedinačno Sad analiziralo, nužno ga je zaustaviti, izolovati

i izvući iz toka, struje vremena, iz bezbroja Sad, pošto se ispred
analiziranog Sad nalazi njegov prvi sused: Prvo Buduće Sad ili Sad + 1,
a iza Sad je njegov prvi sused: Prvo Prošlo Sad ili Sad – 1. U tri
uzastopna trena imamo tri oblika Sad:
Prva Prošlost ili: Sad -1
Sad
Prva Budućnost ili: Sad + 1
Sem za božanskog posmatrača koji je jednovremeneno i učesnik,
nemoguće je istovremeno izučavati i mirovanje i kretanje Sad, i položaj/
koordinate/ i impuls, statiku i dinamiku, strukturu i funkciju.
Nemoguće je istovremeno izučavati i meriti jedinično Sad kao biće po
sebi i kao deo neprekinute struje kolekcije Sad.
Nemoguće je jednovremeno izučavanje i skupa i pojedinačnog elementa
istog skupa.
Sa prostorom i tačkama je jednostavnije, jer je tu na delu reverzibilnost
procesa, što je nemoguće u izučavanju vremena koje je ireverzibilno i
time usložnjava izučavanje ionako složene problematike bića vremena,
koja se tiče jastva suštine postojanja.

38. Šta je biće elementarnog Sad?

To je njegovo samo biće kao takvost i njegovo kretanje kojim se uklapa u
struju, kolekciju/ skup / svih Sad.
Ono što nazivam Prvim Bićem Sad je njegova struktura, njegove
koordinate-položaj, statika, božanska zamrznutost.
Ono Drugo koje zovem Drugim Bićem Sad je njegovo kretanje,
uklopljenost u struju vremena, njegov impuls, kretanje, dinamika i
delatna komponenta koja stvara Ovaj Svet.

Otuda važi sledeći proizvod opozita za Sad:

P(položaj, koordinate, mirovanje) Sad . i( impuls, kretanje ) Sad ═ 1
PS . iS ═ 1, odnosno: PS ═ 1/iS
i obratno.
za: iS ═ 0, ∞
PS ═ ∞, 0
i obratno

39. Osim, za božanskog posmatrač-učesnika / komplementa

jednovremenosti svih stanja i događaja/, u Ovom Svetu važi i sledeći
proizvod opozita:

Posmatrač . Učesnik ═ 1
Posmatrač ═ 1/ Učesnik
Učesnik ═ 1/ Posmatrač

Odnosno, prirastom učestvovanja smanjuje se posmatranje i obratno,

tako da je beskonačni posmatrač nulti učesnik i obratno.

U Svetu je opozitne proizvode nemoguće prevazići.

4o. Neka pojašnjenja o matematičkom Sad.

Matematičko Sad/ mS / jednako je nuli:

mS ═ 0

Prva Prošlost/ P1 / jednaka je: mS – 1 ═ 0 – 1 ═ -1

Prva Budućnost/ B1/ jednaka je: mS + 1 ═ 0 + 1 ═ +1
Poslednja Prošlost / P∞ / jednaka je: mS - ∞ ═ 0 - ∞
Poslednja Budućnost / B∞ / jednaka je: mS + ∞ ═ 0 + ∞
sledi:
P1 +1 ═ mS
B1 – 1 ═ mS
P1 ═ mS – 1
B1 ═ mS + 1
P1 + 1 ═ B1 -1
P 1 ═ B1 - 1 – 1 ═ B1 - 2
B1 ═ P1 +1+1 ═ P1 + 2
(P1 + 1) . (B1 – 1) ═ mS . mS ═ mS2 ═ 02 ═ 0
(P1 + 1) ═ 0/B1 – 1 ═ 0/S ═ 0/0 ═ n
mS . ( P1 + 1) ═ mS . (B1 – 1)
mS2 ═ mS2
02 ═ 02 ═ 0
[ ( mS – 1 ) + 1 ] . [ ( mS + 1 ) – 1 ] ═ S2 ═ 02 ═ 0

Analizirajmo sledeću duž:

-1_________ 0__________+1

0 označava matematičko Sad

-1 označava Prvu Prošlost
+1 označava Prvu Budućnost
Vidimo da se između 0 i -1 /mat.Sad i Prve Prošlosti / nalazi bezbroj
momenata koji se zovu:
Ni-Sad-ni-Prva Prošlost.
Takođe između 0 i +1, nalazi se bezbroj momenata koji se zovu:
Ni –Sad-ni Prva Budućnost.

41. Ova kontinualnost stvara neiscrpni broj matematičkih momenata i

punktova kao izvorišta autentičnih i autohtonih pojedinačnih Svetova čije
će zakone( datosti i takvosti) izučavati, njihovu topografiju, geografiju,
istoriju, naravi i običaje, oni koji su ispred Ovog vremena.

***

Stevan Bošnjak

KANTIKULUMI
za
Frenka Herberta
 Dunji

Ne ide se Tamo
Ono dolazi Ovde
 KANTIKULUM O BIĆU VREMENA

{Nastavak učenja o minima partes ( III deo )}

*
Postoji-biva Biće Vremena
Postoje-bivaju i delovi Bića Vremena:

Svet, Posmatrač, Sadašnjost

Sadašnjost, Svet i Posmatrač se nalaze u 3d (dimenzionom) Biću (Biću

objekata) kao podskupu dimenziono neodređenog Bića.
---
1. Posmatraču Svet postoji u Sadašnjosti. Nema Sveta u Prošlosti i
Budućnosti. I artefakti sveta Prošlosti su u Sadašnjosti. Zato kažem da
postoje Osnovni i Izvedeni svetovi. Osnovni svet je u Sadašnjosti. Izvede-
ni svetovi su psihološke (sećanja ili psihološki ostaci sadašnjosti) i artefi-
cijelne prirode (materijalni ostaci). Osnovni svetovi su fizikalne a
izvedeni svetovi psihološke prirode. Ovde je odnos sličan korpuskularno-
talasnom dualizmu, ali je za razliku od njega, ovaj odnos teže
matematički formalizovati. U svakom slučaju i ovde važi načelo opozita
tako da je proizvod Osnovnog i Izvedenog sveta konstantan. Mogu se
uspostaviti sledeće jednakosti:

Osnovni svet ( OS ) ═ Sadašnjost

Izvedeni svetovi ( IS ) ═ Prošlost, Budućnost
Odavde proizilazi:
(OS) . (IS) ═ 1
.
Sadašnjost { Prošlost,Budućnost} ═ 1
Sadašnjost ═ 1/ {Prošlost, Budućnost}
Sadašnjost ═ 1/ Prošlost . 1/Budućnost
Sadašnjost ═ Prošlost-1 . Budućnost-1
Sadašnjost . Prošlost ═ const.═ 1
Sadašnjost . Budućnost ═ const.═ 1
Sadašnjost ═ 1/ Prošlost
Sadašnjost ═ 1/ Budućnost
Sadašnjost . Prošlost ═ Sadašnjost . Budućnost
Sadašnjost . Budućnost ═ Prošlost . Sadašnjost
Odavde sledi:
( P ) Prošlost ═ Budućnost ( B )

Ovim jednačinama, formalizovao sam učenje o Večitom

Vraćanju (Vedante, Stoici, Niče), koji glasi ovako:
Sve što je Bilo-Biće, a sve što će Biti-Bilo je.
Kosmološki gledano, ovde se govori o cikličnom ekspanzivno-
implodirajućem Svemiru. Na ovome počiva veći deo klasične
hindu filizofije: Vedante, Mimase, Nyaya, Vaišešika, Samkhya i
prva polovina moderne fizikalno-kosmološke teorije Velikog
praska.

***

Sada je potrebno da izučimo specijalni odnos atoma

Sadašnjosti koji je Sad, prema njegovim prvim susedima, koji
su: Prva Prošlost i Prva Budućnost.
 Sledi:
Sad : Prva Prošlost ═ Prva Budućnost : Sad
Sledi:
2
Sad ═ Prva Budućnost . Prva Prošlost

Ako uzmemo da je prva Budućnost (+1), a prva Prošlost (-1),

onda je:
S2 ═ (+1) . (–1) ═ -1

Odavde sledi da je S ( Sad ) kvadratni koren iz (-1) tj.:

S ═ imaginarni broj, i ═
Ovim sam definisao da je atom Sadašnjice koji se zove Sad,
imaginarni broj: i ═

KRATKO SLOVO O BIĆU GORE IZNETOG

Ako razmotrimo Prvu Budućnost, odnosno (+1), kao specifično Biće,

Prvu Prošlost, odnosno (-1), kao specifično Biće i Sad, odnosno (0), kao
specifično Biće, onda je odnos sledeći:

Specifično Biće, imenom Prva Budućnost, označeno sa (+1)

svom prvom susedu
Specifičnom Biću, imenom Sad, označenom sa (0),
je isto ono što je
Specifično Biće imenom Sad označeno sa (0)
svom prvom susedu
Specifičnom Biću imenom Prva Prošlost označenom sa (-1).

Prva Budućnost je za (+1) veća od Sad, a Sad je za (+1) veće od Prve

Prošlosti.
Sledi proporcija:
Sad : Prvoj Prošlosti ═ Prva Budućnost : Sad
Sad : (-1) ═ (+1) : Sad
Sad2 ═ (-1) . (+1) ═ -1 ═ i odnosno imaginarni broj.
Ovo je matematičko Sad koje vredi u svim svetovima i svim vremenima
i ima nepogrešivu tačnost i vrednost imaginarnog broja: i ═ .

Fizički gledano Sad je proizvod anhilacije njegovih prvih

suseda (Prve Prošlosti i Prve Budućnosti) suprotnih
predznaka:
(+1) + (-1) ═ 0
Ovde uočavamo svojevrsni dualizam vremena sličan
korpuskularno-talasnom dualizmu kod čestica. Nosioci
korpuskularnog ovde bi bili Prva Prošlost i Prva Budućnost,
kao i dimenzionalnost koju oni i ka supremumu i ka infimumu
poseduju. Nosilac talasnog ovde bi bilo adimenzionalno
Sad ═ 0.
Ovo je fizičko Sad koje vredi samo za Ovaj Svet.
Jedinična kapija-vrata za pretakanje beskonačnih svemira
Prošlosti i Budućnosti jedan u drugi je adimenziono Sad.
* Zamislimo dimenzione svemire Budućnosti i Prošlosti kao
dve hiperbole, koje se šire ka levoj i desnoj beskonačnosti, a
dodiruju se u jednoj jedinoj adimenzionoj tački koja se zove
Sad. Inverznom transformacijom hiperbole dobićemo
Bernulijevu lemniskatu, koja je približno najbliža ovoj
zamisli.
Zasmislimo onda kako su ovi svemiri površine četvorodimen-
zionalnih univerzuma, kako su linije petodimenzionalnih
univerzuma a tačke šestdimenzionih svetova. Idimo tako u
beskraj i zamislimo na kraju svega (∞–3) svetove, koji su
površine (∞-2) svetova, linije (∞-1) svetova, tačke(∞) svetova.
To je i kolevka i utočište i utok i izvorište.
Pena Univerzuma.
Svi su ti svetovi podložni i dodiru i razilaženju. Kad među
svetovima nema dodira tada je Ništa a ne Nešto. Kad se
dodiruju, u zavisnosti od vrste dodira je Nešto a ne Ništa.
Dodirima ovih svemira stvara se fizikalni svet, i to tako da je
presek B.lemniskate Sad-Svet, a Prošlost i Budućnost su telo
lemniskate sklono beskonačnosti. Samo od vrste dodira svetova
zavisi da li je u pitanju nulta, jedna, dve, tri ili više dimenzija.
Preklapanje dva svemira (prošlosti i budućnosti) dovodi do
statusa fizikalnog sveta u večnoj Sadašnjosti. Dodir dva
svemira može ići od tačke koja je Sad i ima vrednost
imaginarnog broja, ili dimenzije nula, preko jednodimenzionih
dodira, površinskih(2d), preko 3d, do n dimenzionih i ∞
dimenzionih, kada su svemiri preklopljeni. Dakle, status večne
Sadašnjosti znao bi za beskonačan broj dimenzija postojanja i u
takvom svetu i vreme-nevremenu ne bi, sa lične i psihološke
tačke gledišta uopšte bilo dosadno bivati.
 ***

Uočavamo da u Tri sveta imamo tri vrednosti Sad.

U matematičkom svetu, to je koren iz (-1) ili imaginaran broj: i ═
U fizičkom svetu, Sad ═ 0
U psihološkom svetu, Ad hoc Sad ili Pseudosad je odnos dve ključne
konstante-takvosti ovog kosmosa i jediničnog vremena(t═1 sec):
Sad ═ ht/c ═ h .1/c ═ 2,202 x 10-37 cgs.
Ono što spaja sva tri sveta i tri vrednosti Sad su:
Koeficijenti transformacije:

i═0 za i ═ ρ110 gde ρ11 ═ i/0 ═ ∞

0═i ρ12 ═ 0/i ═ 0
i ═ h .1/c ρ13 ═ c /h
h .1/c ═ i ρ14 ═ h /c
0 ═ h .1/c ρ15 ═ 0/h ═ 0
h .1/c ═ 0 ρ16 ═ h/0 ═ ∞

Postoji jedan elegantan, ali i komplikovan način da se izbegne

korišćenje pojama Sadašnjosti i Sad kao kvanta Sadašnjosti,
preko definisanja pojma Sad isključivo pojmovima Prve
Prošlosti i Prve Budućnosti. Tako je:
Sad ═ Prva Budućnost za Prvu Prošlost
═ {(+1) + (-1) ═ 0}
Prva Prošlost═Prva Budućnost za Drugu Prošlost
═ {(+1) + (-2) ═ -1}
Prva Budućnost═ Prva Prošlost za Drugu Budućnost
═ {(-1)+(+2) ═+1}
Generalizujemo:
n-ta Prošlost ═ Prva Budućnost za (n-1)Prošlost
═ {+1+(n-1) ═ n}
n-ta Budućnost ═ Prva Prošlost za (n+1)Budućnost
═{-1+(n+1) ═ n}
Prošlost ═ -1,-2,-3,...-n, -n+(-1) ═ -n-1,...-∞
Budućnost ═ +1,+2,+3,...+n, +n +(+1) ═ +n+1,...+∞
Tada u vremenu postoji samo jedan odnos i to odnos proizvoda
dva opozita, koji su Prošlost i Budućnost:
P . B ═ const.═ 1
P ═ 1/B
za:
P ═ 0, ∞
B ═ ∞, 0

* Postoji još elegantniji način da se Prošlost i Budućnost

smene sa Sad. Sledi:
Prva Prošlost ═ Sad-1, Prva Budućnost ═ Sad+1
Sledstveno tome sve bi se Prošlosti pisale sa:
Sad -1, -2,-3, -n,...-n-1,...- ∞ ═ – 1,... -∞
Sve bi se Budućnosti pisale sa:
Sad +1,+2,+3,+n,+n+1,...+ ∞ ═ +1,... +∞

2. Beskonačnom Posmatraču je ceo Svet u Sadašnjosti.

S ═ 1/P . 1/B
∞ ═ 1/0 . 1/0
S═∞
P═B═0
3 Partikularnom Posmatraču su partikule Sveta koje posmatra u
Sadašnjosti.

4. Sadašnjost (Jedinično Vreme) je funkcija Posmatrača.

ali je i :
Posmatrač funkcija Sadašnjosti.
Svet funkcija Posmatrača.
Posmatrač funkcija Sveta.
Sadašnjost funkcija Sveta.
Svet funkcija Sadašnjosti.
Nulti Svet ═ nulta Sadašnjost ═ nulti Posmatrač
∞ Svet ═ ∞ Posmatrač ═ ∞ Sadašnjost.

5. S ═ f (P), Sadašnjost je funkcija Posmatrača.

za:
 P ═ 0, 1, ...n,....∞
S ═ 0, 1, ..n, ...∞

6. Jedinično vreme (J.V.), odnosno Sadašnjost nultog Sveta je 0 (0, 0, 0)

- nulti Posmatrač, nulta Sadašnjost, nulti Svet.
Kako:
Sadašnjost ═ 1/ Prošlost ═ 1/ Budućnost
koji je to broj ( ? ) koji zadovoljava sledeću jednakost:
0 ═1/?
tada sledi:
0.?═1
odavde sledi:
? ═ 1/0 ═ ∞
tada:
0 ═ 1/∞ ═ 0
Dakle, zaključujemo da je za beskonačnu Prošlost kao i za beskonačnu
Budućnost, Sadašnjost jednaka Nuli.

7. J.V. odnosno Sadašnjost jediničnog Sveta je 1 (1, 1, 1). Ovo je trenutni

kosmički status čovečanstva.

8. J.V. odnosno Sadašnjost n-tičnog Sveta je n (n, n, n)

9. Jedinično vreme beskonačnog Sveta je beskonačno (∞, ∞, ∞ ).

10. Jedinično vreme prirasta od nule ka beskonačnosti u funkciji prirasta

posmatrača. To je razvijanje – širenje Sadašnjosti, Posmatrača i Sveta.

11. U nultom stanju Bića (0) potpuno nerazvijeno Biće), Posmatrač,

Sadašnjost i Svet su preklopljeni i vrednost za sva tri je: (0, 0, 0)
(singularnost).

12. U beskonačnom stanju Bića (potpuno razvijeno Biće), Posmatrač,

Sadašnjost i Svet su beskonačno razmaknuti i vrednost sva tri je: ∞, ∞, ∞.

13. Između ova dva je Univerzum kao stanje razvijanja Bića.

14. Jednačina Bića glasi:

0.∞═n

Leva strana definiše krajnja stanja Bića, singularnost i beskonačnost

Desna strana jednačine Bića definiše njegovu Neodređenost.

0 ═ n/∞
∞ ═ n/0
n/∞ . n/0 ═ n2 /n ═ n

0 označava singularnost kao potpuno nerazvijeno Biće

∞ označava beskrajno, odnosno potpuno razvijeno Biće.

15. Koeficijenti transformacije krajnjih stanja Bića (singularnosti (0), u

beskonačnost (∞)
i obratno su:

Ω1 i Ω2

0═∞
za:
0 ═ Ω1 . ∞
gde Ω1 ═ 0/∞

∞═0
za ∞ ═ Ω2 . 0
gde Ω2 ═ ∞/0

sledi:
Ω1 Ω2 ═ 0/∞ . ∞/0 ═ 1
.

16. Koeficijenti transformacije Sveta, Posmatrača i Sadašnjosti

jedne u druge su:

Svet ═ Posmatrač
za:
Svet ═ ψ1 . Posmatrač
sledi:
ψ1 ═ Svet/Posmatrač
 Svet ═ Sadašnjost
za:
Svet ═ ψ2 . Sadašnjost
sledi:
ψ2 ═ Svet/Sadašnjost

Sadašnjost ═ Posmatrač
za:
Sadašnjost ═ ψ3 . Posmatrač
sledi:
ψ3 ═ Sadašnjost/Posmatrač
za
Posmatrač ═ Svet
koeficijent transformacije je ψ4
za
Sadašnjost ═ Svet
koeficijent transformacije je ψ5
za
Posmatrač ═ Sadašnjost
koeficijent transformacije je ψ6

Ima znači ukupno šest koeficijenata transformacije osnovnih stanja

(oblika postojanja- bivanja) Bića u Svetu koji je između singularnosti i
beskonačnosti, ( Univerzum – Kosmos – Svemir – Vasiona ), i još dva
koeficijenta transformacije za dva krajnja stanja Bića – Singularnost i
Beskonačnost.
Dakle, Biće u svim svojim stanjima( dva teorijska i jednom fizikalnom):
*potpuno nerazvijenom (Singularnost)
*razvojnom-fizikalnom ( Vasiona ) i
*potpuno razvijenom (Beskonačnost)
funkcioniše kroz 8 (2 + 6 ) koeficijenata transformacije:

Ω1, ψ1, ψ2, ψ3, ψ4, ψ5, ψ6 , Ω2

0, 1/3, 1/2, 2/3, 3/2, 2/1, 3/1, ∞
Koeficijenti transformacije ψ1 – ψ6 vrede za 0 – 3d.

Primedba: Brojna vrednost koeficijenata transformacije Bića u

razvojnom stanju (Univerzum – Vasiona – Svemir – Kosmos ), detaljno je
objašnjena u poslanici Lobačevskom, u delu dimenzioni konvertori.
 PONOĆNA MEDITACIJA
( Niš, 16.11.2009.)

ψ1. BESKONAČNA PROŠLOST ČINI BILO KAKAV ISKAZ

BESKONAČNO NEODREĐENIM I BESKONAČNO ZAKRIVLJENIM.

ψ2. SVEKOLIKI LJUDSKI ROD, OD ISKONA DO DANAS, O SMRTI ZNA

ONOLIKO, KOLIKO I JEDAN ČOVEK – NIŠTA!

***
Prošlost se rastapa i postaje sve neodređenija u odnosu na Sad,
srazmerno udaljavanjem od Sad, kao Nultog ili Početnog mo-
menta vremena.

Tako da, što dalje idemo u Prošlost, sa sve manjom preci-

znošću možemo govoriti i misliti o informaciji u Sad. Prošlost
je dinamična i transformabilna. Na nju se odnose zakoni koji su
u skladu sa učenjem o prirastu neodređenosti informacije
pohranjene u Sad.

Ne zakrivljuje se samo fizikalno vreme, zakrivljuje se i istorij-

sko vreme-i prošlost se zakrivljuje. Prošlost je pre Lobačevski-
jevska, nego Euklidska. Što dalje u Prošlost, sve je veća njena
neodređenost. Prošlost prirasta adicijom jedinica vremena-
aritmetičkom progresijom, a neodređenost Informacije (iz Sad)
prirasta geometrijskom progresijom, po formuli:

(Prirast Neodređenosti, odnosno umanjenje Informacije

pohranjene u Sad):
Pn ═ 1/2n
gde:
 ne(0, ... , ∞)

Odavde sledi:
P0 ═ 1/20 ═ 1/1 ═ 1
Ovo je Sad, ili Nulta Prošlost. Količina informacije je 100%,
a stepen razmrljavanja ili neodređenosti je 0%.

Kako je:
Sad ═ i ( imaginarni broj ) ═
Onda se celokupni prirast neodređenosti odnosi na taj ultimati-
vni informacijski moment, tj. da (i) sadrži 100% informacije u
Sad.
sledi:
P1 ═ 1/21 ═1/2

Ovo je Prva Prošlost, ili (Sad-1). Količina informacije iz Sad

je prepolovljena, a srazmerno tome je porasla Neodređenost.
P2 ═ 1/22 ═ ¼
...
Pn ═ 1/2n

P∞ ═ 1/2∞
Neodređenost (N) je postala beskonačno velika, a količina
informacije(I) iz Sad, beskonačno mala ( N x I ═ 1, gde I═1/N)

Odavde sledi:

(imaginarni broj)i ═ ∑Iw

Gde je : ∑Iw ═ Ukupna Informacija Sveta u Sad.

Vidimo da je ta informacija imaginarni broj.

Ovo znači da se:

Celokupno Postojanje svodi na imaginarno Sad, koje
beskrajno i neprekidno sadejstvuje sa Ništavilom neprekidno
se transformišući. Sad, koje je imaginarni broj, se neprekidno
menja, mireći aritmetičku i geometrijsku progresiju, vreme i
informaciju, koji i čine ono, što očajnički pokušavamo da
nazovemo, makar Jednim stabilnim, neiluzornim momentom -
a to je Svet u Sad.

Iza Sad, Svet se rastapa-razlaže kroz Prošlost-koja i nije ništa

drugo do Sad sa umanjenom informacijom-kako sam već
rekao u zakonu o prirastu neodređenosti:

Odavde sledi:
Prošlost═Prirast Neodređenosti svetske informacije iz Sad

Nulta Prošlost ═ P0 ═ i /20 ═ i /1 ═ i ═ Sad

P1 ═ i /21

P2 ═ i /22 ═ i /4
...
P n ═ i / 2n
...
P ∞ ═ i / 2∞

Ovde govorim o struji Izvedenih Svetova iz Prvobitnog Sad.

Sad je ceo Svet, Izvedeni svetovi se nižu jedan na drugi gubeći
informaciju, da bi je u beskonačnosti izgubili potpuno. Tako će
Zadnji Izvedeni Svet , iz Prvobitnog Sad-Sveta, biti: Poslednji
izvedeni svet u beskonačnosti, odnosno prazan skup nulte
informacije. Ovo je vremenska kosmička struna koja se sastoji
od vrha-glave koje je Roditeljsko Sad i za njim, u
beskonačnom sledu→ Izvodi (Potomstvo Sad) :

Sad – 1 ═ Prva Prošlost

 Sad – 2 ═ Druga Prošlost,...
Sad – n ═ n-ta Prošlost,...
zadnji izvedeni svet→
Sad - ∞ ═ Poslednja (beskonačna) prošlost.

Na taj način jedan jedini moment koji je Sad, a koji je

istovremeno i Svetski skup celokupne svetske informacije koji
zovemo Univerzum, Kosmos, Svemir,Vasiona, stvara struju
Svetova-skupova, koja opet čini strunu svetova koji se
informatički rastapaju, po zakonima o prirastu neodređenosti
informacije.

Ovde govorim o Jednom Sad, veštački uzdvojenom iz

neprekidnog toka-struje Sad, namerno dedinamizovanom-bez
impulsa, da bi se moglo izučiti u njegovoj božanskoj
statičnosti-položaju.
Jedno Sad ═ Jedan svetski informacijski skup.

Pored toga što postoji beskonačno mnogo Sad kao autentičnih

punktuma geneze bezbroja svetova u jednoj ravni-domenu,
valja uzeti u obzir da iz budućnosti neprekidno dolaze sve
nove i nove količine Sad, iz naizgled neiscrpnih metafizičkih
rezervoara.
Samo od dimenzija tih rezervoara zavisi da li je svet
beskonačan, ne samo u okviru jednog domena, već i da li je i
broj samih domena beskonačan.

Već je jedno Sad beskonačno, pošto će struna i struja

izvedenih svetova koje je Ono proizvelo i sva količina svetske
informacije koju ti izvedeni svetovi sobom nose, nestati u
beskonačnosti.

Dugo, beskrajno dugo traje informacijsko rastapanje jednog

(Sad-Jednog) svetskog skupa informacija i zbivanja.
A šta tek reći, kad u tom sukcesivnom sledu-Jednog Sad,
postoje isti i slični bezbrojni simultani događaji-mnoštvo Sad,
u okviru istog Domena-Sadašnjice!

A šta tek reći, o neprestanom priticanju novih svetova i

njihovom zgušnjavanju i ovoplaćivanju iz Budućnosti (ka
Sad).
Svetovi se nižu, u okviru jedne strune svetova, da ne
zaboravimo da je struna bezbroj, kao nizovi konačnih-
ograničenih i s leva i s desna Bernulijevih lemniskata, i to tako
da svet nižeg dimenzionog ranga, nužno proishodi iz sveta
višeg dimenzionog ranga, tako da su svetovi viših dimenzija
izvorišta svetovima nižih dimenzija, a i sami su proistekli iz
drugih roditeljskih svetova. To je suština onog filozofskog
odnosa između metafizikalnog i fizikalnog. Fizikalno je uvek
nižeg dimenzionog ranga. Tako je naš trodimenzioni Svet
tačka jednog 6d sveta, linija jednog 5d sveta i površina
jednog 4d sveta. Ovde uočavamo i stepenovanje
metafizikalnosti. Skoro da dodirujemo najniži nivo
metafizikalnosti 4d sveta, o 5d svetu možemo govoriti samo u
pojmovima želja, a o metafizičkom statusu 6d sveta možemo
razmišljati upravo onoliko, koliko stanovnici tačke iza ove
rečenice, mogu da razmišljaju o nama .←

Prirast B. lemniskata u adiciji jednog sveta-jedne strune

svetova-jedne struje svetova, zaustavlja se, na putu ka
beskonačnosti, samo ako taj dati svet skoči spontano ili
uzročno, u višu dimenziju, ili padne u nižu dimenziju, i time
napušta dotadašnji glavni tok ili strunu, ili struju svetova. Skok
u višu ili pad u nižu dimenziju, ne znači nužno i degradaciju
tog sveta.

Moguća su, dakle, najmanje tri scenarija u okviru života

Jednog Sveta-jedne strune svetova-jedne struje svetova*
1. Svet nastavlja da se beskonačno adira u okviru jednog
domena
2. Svet pada na niži dimenzioni rang
3. Svet skače na viši dimenzioni nivo.

Scenario pod 2. i 3. zaustavlja dalji razvoj i život sveta u

dotadašnjoj struni-odnosno struji svetova.
Scenario pod 1. omogućuje razvoj, do iscrpljenja svih
mogućnosti, datog sveta u datom domenu, struni-struji svetova,
ali se taj svet nikada ne može razvijati u međudimenzionalnom
preplitanju sa svetovima drugih domena-struna-struja svetova.
Ne može se,dakle, usavršavati u višem smislu, što znači da se
ne može kretati metafizičkim stepeništem-ni naviše, ni naniže.

Hajde sada da zamislimo čvorove kvadriliona B. lemniskata

jednog domena, da izvan toga zamislimo učvoravanje
kvadriliona nivoa, pa učvoravanje učvoravanja, pa se i ti
kvadrilioni čvorova i sve te struje svetova učvoravaju i svi
filamenti – domeni se učvoravaju i pri tom neprekidno
vibriraju mešajući se, uzročno ili stohastički, slučajnoliko ili
karmički, mešaju se tako da ih nikakva kosmička inteligencija,
pa ni Božija ili Božanska, ne može naći dva puta na istom
mestu...

Ovo je suština Kosmičkog Plesa - Lile i Iluzije o mogućnosti

sveuvida - Maje.

To, što u Jednom Postojanju, nikada nije dva puta na istom

mestu zove se Sad, a njegova tačna vrednost je :

i═
***
I ovde sad, vidimo jedinu istinsku razliku između Budućnosti i
Prošlosti.

Kroz Budućnost-krećući se ka Sad , prirasta informacija, po

istim zakonima po kojima kroz Prošlost opada, da bi na samom
vrhu jedinične Strune-struje Budućnosti, u jediničnom Sad,
bila ═ 100%.

Sad je poetski rečeno, uvek vrh planine Sveta, jedna jedina

irealna tačka, koja je imaginarni broj, i u kojoj je sažet, ne
samo ceo Ovaj Svemir, nego i svi ikada postojali Svemiri, a
strane te kolosalne multiverzumske planine, su Prošlost i
Budućnost. Njeno su telo, svi ikada, u bilo kom Sad postojali
svetovi, kao ovaploćeni svetski skupovi božanskog imagi-
narnog broja i kolosalne informacije u njemu sadržane..
↓
Ovim se došlo do objedinjenja fizičkog, psihičkog i matematičkog Sveta u :
Sad ═ i ═
 O BIĆU jedne male genetske muzike
ili G-lemniskata

Smrt svakog živog Bića je i nova smrt svih onih Bića koja su u
predačkoj liniji stvorila to Biće.
Prvi Predak umire bezbroj puta, zadnji Potomak jednom

*
Opadanje Jedinične genetske informacije (Gi) kroz vreme, definisano
uzastopnim generacijama{(brojem generacija), bg ═ 2n}

Gi ═ 1/2n
Prva generacija (♪Ti) Gi═1/20═1/1═1═100%

Druga generacija ( otac♫majka) Gi═1/21═1/2═50%

Treća generacija (baba♫deda+deda♫baba) Gi═1/22═1/4═25%

n-ta generacija ♫n Gi ═ 1/2n

Beskonačno daleka generacija čovečanstva: Gi ═ 1/2∞ ═ 1/∞ ═ 0 ═ 0%

Uočavamo lep opozitni par:

n . 1/n ═ 1
Gde:
n ═ Broj rođaka
1/n ═ Genetska informacija
1 ═ Jedinka
ne(1,...∞)

♫∞

KURIOZUM
1. Vrh donjeg trougla je jedinka i ona se obeležava sa 20 ═ 1
2. Slojevi su predačke generacije. U proseku predačka generacija traje 25
godina. Prva predačka generacija su otac-majka i pišu se sa 21 ═ 2, Druga-
predačka generacija su babe-dede i pišu se kao 22 ═ 4, Treća p.g. su
pradede-prababe i pišu se kao 23 ═ 8. itd.
3. Jedinka, bilo koja jedinka, svaka jedinka, od danas živih oko sedam
milijardi ljudi, od doba Hrista, dakle u zadnjih 2000 godina, ima:
280 ═ 1024 predaka * (210 ═ 1024 ≈ 103 )
80 je broj generacija. Trajanje generacije je 25 godina.
80 x 25 ═ 2000 godina
4. Od doba Adama i Eve, svaka danas živa jedinka ljudskog roda ima 240
generacija predaka.
Ima dakle, 2240 ═ 1072 direktnih predaka.
Od doba naših Dedova Lovaca na Severne Jelene i Doba Megalita, broj
generacija predaka je 270, to je oko 6750 godina i sledstveno tome broj
predaka svakog od nas danas živih ljudi je: 2270 ═ 1081
Jedva je deset puta veći od ukupnog broja Bariona u Vasioni. E, to je taj
kuriozum!!! Da ne idem dalje u Prošlost!
Ili je Svet Ljudi mnogo mlađi od Adama i Eve, ili je incest u direktnoj
predačkoj liniji, pravilo koje određuje predačku liniju, a neincestno
začeće jedva koji procenat incestnog, ili su Uska grla Evolucije znatno
češća nego što bi mi, kao vrsta, to želeli, pa su ciklični pomori ljudskog
roda pravilo, ili su Solipsisti u pravu! Ili Čuang Ce, ili Leptir koji sanja
Čuang Cea! Ili ovi Kantikulumi!

----------------------------------------------------------------------------------
* 210 ═ 1024 ≈ 103
 O BIĆU FIZIČKE VASIONE

Iz osnovne formule o opozitima mase i prostora ( vidi moju poslanicu

Karlu Seganu, m . λ ═ const. ═ h/c ═ 2,202 . 10-37 c.g.
i Komptonovu talasnu dužinu, λ ═ h/me. c ) :
sledi:
Za masu ( m ) Vasione, reda 1056g.
λ ( talasna dužina ) Vasione je reda 10-93cm.
Manja je reda 1060 puta od Plankeona (10 -33cm.)
t ( vreme ) Vasione je reda 10-103 sec.
ν ( frekvencija ) Vasione je reda 10103hz
E (energija) Vasione je reda 1076erg
ρ (gustina) Vasione u ovom stanju je 10335g/cm3
Ovo je, u krajnjem, slika pseudosingulariteta (ps) ili fizikalnog
infimuma (donji limes fizikalne Vasione), sa pripadajućom informacijom
od:
I ═ h/cv ═ 10-140cgs
Iz formule o Opozitima sledi:
Vasiona je onoliko puta veća od Atomskog jezgra, koliko je puta sila
Gravitacije slabija od Jake atomske sile.
Vasiona . Gravitacija ═ Atomsko jezgro . Jaka atomska
Odavde sledi:
.
Vasiona ═ Atomsko jezgro Jaka atomska / Gravitacija
Gravitacija ═ Atomsko jezgro . Jaka atomska / Vasiona
.
Atomsko jezgro ═ Vasiona Gravitacija / Jaka atomska

.
Jaka atomska ═ Vasiona Gravitacija / Atomsko jezgro
 Uočavamo da je:
Jaka atomska . Gravitacija ═ const. ═ 1
G ═ 1/Aj
za Aj (∞,0) → G (0, ∞)
Odavde se može naći i pseudobeskraj (p∞) ili fizikalni supremum,
odnosno: gornji limes fizikalne Vasione
iz: minimum . maximum═ constanta
sledi:
λps ( pseudosingularnost) . λp∞ ( pseudobeskraj) ═ const.
10-93 x λp∞ ═ const.
λp∞ ═ const./10-93
tada je: t ═ λp∞ / c
ν ═ c/ λp∞
Ovo je fizičko jastvo metafizičkog principa koje zovem: Bramino
disanje, ili Ritam disanja Boga***, ali je to istovremeno i materijalna
suština religijskih koncepata koji propovedaju cikličnu vasionu:
***Bog prirasta adicijom najviših sfera ljudskog duha, ali On i nadilazi
najveći mogući zbir najviših sfera ljudskog duha, odnosno, Bog nije samo
beskonačna noosfera na kraju ljudske Istorije, već je On i To sa
nedohvatnim viškom značenja.
Raspon teorijske i fizikalne Vasione
TEORIJSKA
Ω1═ 0 Ψ1 Ψ2 Ψ3 Ψ4 Ψ5 Ψ6 Ω2 ═ ∞
FIZIKALNA
Ψ1 Ψ2 Ψ3 Ψ4 Ψ5 Ψ6
λcm. ( 10 - 93, min . max.═ const. )
( infimum ═ 10 - 93, supremum ═ λp∞ ═ const./10-93 )

*
Sve komplikovane formule o odnosu mase, zapremine i gustine vasione
izvode se iz osnovne jednačine, koja je ontološki najplauzibilnija, pošto
pogađa suštinu Bića ova tri uzajamno vezana entiteta i glasi ovako:
m ═ ρ .V
masa ═ gustina . zapremina
Za konstantnu masu vasione od 1056gr. koja se odnosi na 1080bariona
( proton-neutrona, u koje je smeštena pretežna masa svemira), važila bi
sledeća skala:
konstanta varijable
masa gustina, zapremina
m ═ 1056grama ρ V
m ═ ρ .V

za Ekspanziju Svemira: 1056 ═ 10-n . 10{56-(-n)} ═ 10-n . 10(56+n)

za Kolaps Svemira: 1056 ═ 10+n . 10{56-(+n)} ═ 10n . 10(56-n)
uopšteno:
za Ekspanziju Svemira: 10k ═ 10-n . 10k+n
za Kolaps Svemira: 10k ═ 10n . 10k-n
za Espanzivno-kolaptički Svemir: 10-n . 10k+n ═ 10n . 10k-n

KREŠČENDO
1. Kad se formula analizira kao Biće, onda: h/c ═ 1
Kad se formula racionalizuje, onda: h/c ═ 2,202 . 10-37c.g.

2. Svaka matematička i fizikalna formula je racionalizacija metafizikalne-

mistične formule, koja se fenomenalizuje kao opozitna formula
najopštijeg tipa*
minimum . maksimum ═ constanta

3. Moje učenje o Opozitima je i filozofski i fizikalno najvećeg mogućeg

obima.

4. U proizvod opozita može da uđe celokupna kvantna mehanika, kao

specifikum, odnosno podskup.
Opozit . Opozit ═ Konstanta
Kad je formula filozofskog, najopštijeg karaktera, onda:
Konstanta ═ 1
Kad je formula fizička-kvantnomehanička ili relativistička, onda:
Konstanta ═ h/c ═ 2,202 . 10-37c.g.
Konkretizacija ontološke formule u fizikalnom svetu (kvantno-
mehaničkom i relativističkom) je:

masa . talasna dužina ═ const. ═ h/c ═ 2,202 . 10-37c.g.

5. Ovo sam detaljno objasnio u poslanici Karlu Seganu, u Poslanicama

Pitagori, a kasnije i u Opusu.

6. Tako se i Komptonova talasna dužina, λ ═ h/me. c , glatko uključuje u

moju osnovnu formulu-zakon, pa i sve ostale fizikalne formule i
vrednosti. Jednom rečju, stvorio sam skup najvećeg opsega koji, kao
podskupove, sadrži sve ostalo.
 

7. Ovde je račun izveden za okvirno m ═ 1056g.

Za m ═ ∞, sledi λ ═ 0, za m ═ 0, λ ═ ∞.
Masa je nula, kad je frekvencija nula. Jedini moment kad je frekvencija u
životu nula, je moment smrti. Tad je talasna dužina beskonačna.
I ovo je suštinski zaključak, ne ponavljanje,ili puko širenje Komptonovih
rezultata na druge oblasti.

8. Sada dajem primer transformacije-racionalizacije jedne metafizičke-

mistične formule, u racionalnu-matematičku-fizičku.

Koristim pojmove:

Jedno, Mnoštvo i dva Koeficijenta transformacije:

Өa, koji transformiše Jedno u Mnogo
Өb, koji transformiše Mnogo u Jedno

Prvi korak:
Jedno ═ Mnogo
Mnogo ═ Jedno
za:
Jedno ═ Өa . Mnogo
→ Өa ═ Jedno/ Mnogo
za:
Mnogo ═ Өb . Jedno
→ Өb ═ Mnogo/Jedno
→ Өa . Өb ═ 1

Drugi korak: Racionalizacija

Jedno obeležavam sa N1
Mnogo obeležavam sa X
X je element od 0 , preko svih vrednosti, do ∞
 Odavde sledi:

Өa ═ N1/X
za: X ═ 0, Өa ═ N1/0 ═ ∞
za: X ═ ∞, Өa ═ N1/∞ ═ 0
za: X ═ z → Өa ═ 1/z

Takođe važi i :
Өb ═ X/N1
redom za X ═ 0, ∞, z → Өb ═ 0, ∞, z

Važi takođe i :
N1. X ═ 1
N1 ═ 1/X
redom za X ═ ∞, 0, z → N1 ═ 0, ∞, 1/z

***
U prvom slučaju Jedno ═ 0
Jedno je nepovratno nestalo, transformisalo se u Mnogo ═ ∞.
Beskonačno Mnoštvo je dokinulo Jedno.
Ovo je vrhunski negativni razvoj Jednog , njegovo dokidanje u
nepovratnoj beskonačnosti Mnoštva.

U drugom slučaju
Mnogo ═ 0
Kao Biće, Mnogo je prestalo da postoji. Jedno je sveopšte, beskonačno,
neizdiferencirano, večno.
Beskonačno Jedno je dokinulo Mnoštvo.
Treći slučaj govori o razvojnosti i ka infimumu i ka supremumu, sa svim
prelaznim stanjima izneđu Beskonačnog Jednog i dokinutog Mnoštva, sa
jedne, i beskonačnog Mnoštva i dokinutog Jednog, sa druge strane..
To je racionalni fizički svet, Vasiona.

Prvi i drugi model su metafizički, ovaj treći je fizički. To je put uzajamne

transformacije Jednog i Mnogo, bio on reverzibilan ili ireverzibilan (kad
je dosegnuto bilo koje savršeno i samim tim večno stanje), odnosno stanje
nule ili beskonačnosti.

DODATAK

Prva Metafizika i poslednja Fizika

I) Samo kroz Um, Metafizičko ulazi u Biće i postaje Svet.

II) Demijurg je Um koji stvara Svet na gore opisani način.

III) Svet se razvija kroz konstante i varijable //datog Sveta//

IV) Konstante zovem i takovostima / brzina svetlosti, elementarni naboj,

Plankova konstanta, konstanta gravitacije, informaton /, zato što dati Svet
čine takvim i samo takvim, kakav je.
V) Uspostavljam sled:
*Metafizičko→
*Demijurg →
*Demijurg transformiše / stvaranjem
varijabli i konstanti/ Metafizičko u Svet →
*Svet se razvija do iscrpljenja
/ ako je konačan / metafizikalnog rezervoara.

VI) Varijable čine strukturu sveta [materija (masa, elementarni naboj,

prostor, frekvencija...)].
Konstante su pravila po kojima materija Sveta postoji i funkcioniše.
Zakoni su tačan odnos između materije /varijabli / i načina njenog
postojanja / konstanti /.
VII) Može postojati samo jedan metafizikalni svet koji je beskonačan i
može da se beskonačno prazni, što podrazumeva i večno postojanje
samo jednog fizikalnog Sveta / Univerzuma, Kosmosa, Svemira,
Vasione/, koji se večno puni i prirasta iz Prethodnog.
Moguće je zamisliti i složenije, matrjoškama nalik stvarnosti i konačne i
beskonačne Domene /metafizikalnog i fizikalnog/ i po broju i po opsegu.

VIII) Svet prirasta stalnim pretvaranjem Metafizikalnog u Svet radom

Univerzalnog Uma Demijurga i partikularnih umova kao delova
Univerzalnog uma Demijurga..
Buda je, /naprimer/, pretočio iz metafizikalnog u Svet-nirvanu,
Mahaviro-ahimsu, Laoce-načela jin-janga, Isus-besmrtnost
uskrsnućem, Muhamed idejom i praksisom jednog bezpredstavnog,
apsolutnog Boga....

IX) Umni ljudi su istinski potomci, partikule, minima partes, Demijurga -

rade isti posao, samo u znatno manjem obimu.
Oni održavaju i šire Svet stalnim pretakanjem metafizikalnog u Svet.
Električna energija, kvantna fizika, opšta relativnost.. .još bi bili
metafizika da se Tesla, Hajzenberg, De Brolji, Šredinger, Dirak,
Ajnštajn...nisu potrudili...
Jedino um vrši pretakanje iz Metaf. Sveta u f. Svet

Metaf. Svet→
Ljudski Um / kao mikroDemijurg-medijator i
transformator /→
f.Svet

X) Ali! Nije dovoljan samo Um.

Potrebna je i praksa, jer je to jedini način da Svet nastane, da traje i
da se razvija, stalnim preobraćanjem metafizikalnog u fizikalno.

Ahimsa ne bi bila ahimsa, da je ostala samo u umu Vardamane

Mahavire.
On je metafizikalni prauzor ahimse kroz vlastiti um pretočio u delo, u
postupke, u praksis i time ahimsu uneo u Svet, proširivši Ga.

XI) Znači važi:

Metafizikalno→
 Um→
Praksis→
Svet

XII) Na početku, vrednost Sveta je Nula, vrednost metafizikalnog je

beskonačna.

XIII) Kosmos Biva zato što se metafizikalno besprekidno preliva u Svet-

već rečenim putem-načinom, smanjujući se u onoj srazmeri, u kojoj Svet
ekspandira.

Na kraju Sveta, fizikalni Svet će biti beskonačan, metafizički će težiti

nuli.
Metafizikalno ne može nikada biti nula, pošto je metafizikalno uvek za
jedno minima partes, veće od beskonačnog Sveta koji je stvorilo.

XIV) Na kraju Svetova / metafizikalnog, koji je potpuno ispražnjen, sem

jedne jedine klice novog stvaranja, i fizikalnog koji je beskonačan, večan
i nepromenljiv /, Metafizikalno i Svet će biti preklopljeni, sem u Jednom.
U rezervoaru metafizikalnog ostaće klica novog Stvaranja koje se
zove Sad i koja je Informaton i Ontološka jedinica - kako je već
rečeno, i čija je vrednost:

1 ═ I ═ 2,202 . 10-37 c.g.s. ═ Sad

Otuda i ovde važe proizvodi fundamentalnih opozita:

Biće . Nebiće ═ const. ═ 1

za B ═ 0, ∞
NB ═ ∞, 0

Ovo je aproksimativno pošto se umesto 1, stavlja vrednost

Informatona, što važi i za sledeći proizvod.

Sledi dakle i:

Metafizikalno . fizikalni Svet ═ const. ═ 1

za M ═ ∞, 0
 fS ═ 0, ∞

XV) Svetovi manjeg opsega nastaju tako što metafizikalno ulaz-prolazii

u/ kroz / Um većeg opsega, od sveta koji se stvara.
Naš Svet je tako proizvod prolaska metafizičkog kroz Um(ove) višeg
nivoa.

XVI) Ljudi ne mogu biti tvorci vlastitog Sveta, ali Ga mogu održavati i
brinuti o Njemu. Ovde važi Gedelovo načelo o skupovima, koje kaže da,
samo skup većeg opsega može da tumači skup manjeg opsega.

XVII) Odavde sledi:

Svet /S/ ═ Sad
Metafizikalno /M/ ═ Sad+1
1 ═ Ontološka jedinica
I kad se na kraju, oba skupa / S i M / preklope, preostaće Ontološka
jedinica kao zalog Novom Stvaranju.

XVIII) Ovaj proces, u kom se Metafizikalno kroz Um, na raznim

nivoima lestvice postojanja-ovaploćuje u Svet/ove/, odnosno fizikalno/a/
Postojanje/a/, zove se Vreme.

*
Ovo je kraj učenja
o minima partes.
STEVAN BOŠNJAK
OBJEDINJENO
UČENJE O VREMENU

Veličina Vasione je upravo srazmerna

intelektualnim i perceptivnim moćima Posmatrača.

MINIMA PARTES
Šankari

Ova poslanica, u najopštijem smislu može da se nazove

učenjem o vremenu, o najkraćim vremenskim delićima, o
vremenskim tačkama, o sublimiranim sastojcima svesti, ili
učenje o minima partes. Međutim, pre nego što pređem na
istorijsko razmatranje problema kakav je vreme, hoću da ka-
žem šta ustvari predstavlja osnov, ljudski osnov, zbog čega
dolazi uopšte do razmišljanja o vremenu.
Ljudski osnov da razmišljamo o vremenu predstavlja njegova
prolaznost, zapravo naše postojanje u tom vremenu, nestajanje
i na kraju potpuni nestanak, potpuno utrnuće ili smrt. I
celokupan život čovekov, pojedinačan, i celokupne civilizacije,
u suštini počivaju na jednom pitanju: ima li postojanje, i naše –
pojedinačno, i postojanje civilizacije, neki smisao? I implicitan
odgovor i vera da smisao postoji. Da nema te vere i te nade da
smisao postoji, civilizacija bi se razvijala u nekom sasvim
drugačijem pravcu, te bi postala autična, zatvorena civilizacija
pred kojom ne bi bilo budućnosti.
Da li mi možemo reći da je posle 2500–3000 godina
civilizacije, filozofije, razvoja nauke, postojanja magije, religije,
introspektivne i joga tehnike, meditacija, kontemplacije,
pokušaja da se produži život, dosegne večnost, uđe u večno
sada, zaustave procesi koji vode ka neumitnom kraju, došlo do
ozbiljnijeg pomaka u produženju života, zaustavljanju
vremena, ili nije? Odgovor je da 2500 godina posle Bude,
Mahavire, Zaratustre, 2000 godina posle Hrista, posle 2500
godina razvoja filozofije, nauke, religije, umetnosti, civilizacije,
i dalje postoje i smrt i bolest i starost. Ni na jedno ključno pi-
tanje nije dat odgovor.
Pokušava se sad sa genetikom, sa genetskim inženjeringom koji
se pridružuje ovoj velikoj trci sa vremenom koju su započeli
mislioci, mudraci, a pre svih Buda i Mahaviro. Međutim, ni na
jedno od ključnih pitanja nije dat odgovor.
Opšta je ljudska nemoć pred stvarnošću, pred bolešću možda
nešto manja, a pred smrću apsolutna. Gde je put? Ima li ga? Da
li ga je uopšte moguće zamisliti ili nije? Gde je ključ? Da li
uopšte postoji? To su neka pitanja zbog kojih se razmišlja o
vremenu.
Jasno i duboko učenje o vremenu dala je za razliku od zapadne
filozofije, istočna, posebno škola Vaišešika i Budizam i, to u
oba svoja kola, (Tera Vadi i Mahajani). Dakle i u Hinajani i u
Mahajani. Tako nauk Budin, Abidam govori o trenutnosti svakog
egzistencijalnog sklopa i u vezi sa tim o atomskim strukturama
objektivnog sveta. Objektivni svet, predstavlja ono što nije, to
je negativna definicija. Objektivni svet počiva na nečem što se
zove Sada, a pošto Sada ne postoji onda je i objektivni svet
nepostojeći. Škola Vaišešike smatra da nema razlike između
vremenskog atoma i prostornog atoma. Ona naziva ceo taj
kompleks anuom.
Kod Đaina se atomi poistovećuju sa prostornim tačkama. Oni
kažu da u vremenskoj jedinici koja odgovara blesku munje
ukupan broj titraja u atomu iznosi 176.470.000.000 jedinica, a
da istoj vremenskoj jedinici odgovara frekvenca od tri biliona
titraja u subliminarnoj podlozi svesti. Da trajanje svakog titraja
ustvari predstavlja novo formiranje i raspad celine, a da mi od
toga primećujemo samo velike rezultate. To znači da se tokom
vremena bleska munje koji smo videli da je infinitezimalan,
dakle, tokom vremena bleska munje celina se raspada i nanovo
formira tri biliona puta.
Prema nebudističkim proračunavanjima, atom vremena iznosi
540.670.000 deo trenutka. Mi vidimo da u Indijskoj filozofiji
(za razliku od zapadne koja vreme tumači jednoslojno, dakle,
postoji prošlost, postoji sadašnjost i postoji budućnost, i strelica
vremena je uvek okrenuta od prošlosti preko sadašnjosti ka
budućnosti, vreme je ireverzibilno ili nepovratno) postoje
procesi reverzije, odnosno procesi vraćanja u vremenu.
Zapadna misao nikako ne može da se iznese sa objektivnošću
vremena, jer kao što sam rekao, „sada“ koje je jedinica
sadašnjosti, ima nultu dimenziju, ono je zapravo vremenska
tačka, „sada“ ne postoji. Kako na osnovu vremenskih tačaka,
nultih dimenzija koje zovemo sada, izgraditi jednu liniju kakvo
je vreme? Kako je moguće da od Ničega nastaje Nešto?
Zapadna filozofija nema odgovor na to. Iako su se vremenom
bavili i Aristotel i Njutn i Bergson i Hajdeger i Huserl i
Ajnštajn. Ajnštajn je postulirao kontinuum prostor – vreme,
koji su ranije bili odvojeni u zapadnoj misli. On je to učinio u
XX veku, a već sam pomenuo da je 2500 godina pre Ajnštajna,
u školi Vaišešika i u Budizmu, atom najmanji deo prostora i
vremenač to znači da vreme i prostor idu spareni, neodvojivi.
Predstava materijalnog atoma redovno je vezana za njegovu
predstavu u vremenu. Vreme i prostor su atomske strukture i
nerazlučivi su. Prostor i vreme su jedna dimenzija. Istočna
dimenzija ne razmišlja samo o beskrajno malim,
infinitezimalnim vrednostima vremena. Ona je recimo
postulirala i jedan pojam ogromnog kosmičkog vremena –
kalpe.
To je kosmička mera vremena od nastanka jednog svemirskog
sistema svetova do njegove propasti. Deli se na noć i dan
Brame, i kalpa dan i noć Bramin, odnosno 24 sata života
Brame, iznose naših 8.640.000.000 godina.
Šta reći na osnovu ovih razmatranja o sadašnjosti sa tačke
gledišta istočnjaka mada se u XX veku njemu pridružuje i
zapadni način razmatranja vremena. Sadašnjost je vremenski
period, trenutak koji se označuje prilogom sada. Rigorozno
gledano sadašnjost bi bila adimenzionalnač granica, adimen-
zionalna granica između prošlosti (onog što više nije) i
budućnosti (onog što još nije), granica između dve negativne
solucije. Sadašnjost u zapadnoj misli nikada nije mišljena kao
vremenska tačka nego kao protežnost, duža ili kraća linija vre-
mena čije su granice elastične, određene trajanjem nekog
izričitog ili implicitno intendiranog odsečka doživljavanja,
akcija ili zbivanja.
Dakle, ta doživljajna ili psihološka sadašnjost nošena
jedinstvenošću doživljaja celine, geštalta, zahvata uvek
donekle u prošlost kao perzistencija i u budućnost kao
anticipaciju, ali gledano sa filozofske tačke gledišta odgovor tu
nije zadovoljavajući jer sadašnjost ima nultu dimenziju, ona je
istinski adimenzionalna, fizikalno gledano adimenzionalna.
Psihološki gledano, ona ima neku vrstu emocionalne,
motivacione dimenzije. Ali objektivno sadašnjost ima nultu
dimenziju, i postavlja se iznova problem kako je moguće od
Ničega napraviti Nešto tj. od sadašnjosti napraviti vreme.
U Tera Vadi, budističkom nauku starešina, rekao sam da je
osnovni princip abidama, analitičko učenje o trenutnosti i
sintetičnosti, odnosno sintetičkom stavu svih pojava u
neprekidnom toku svesti koji oni zovu bavanga sota ili
bavanga struja. Dakle, ne postoji nijedan jedini moment u
bavanga soti, odnosno u tom neprekinutom toku svesti koji je
autonoman, koji je individualanč on je u struji vremena i ta
nadindividualnost ustvari predstavlja osnovu učenja nauka o
starešinama.
Da se vratimo infinitezimalnim vrednostima vremena. Ista
abidama budistička definiše moment svesti kao kšanu. Kšana,
dakle, moment svesti traje najduže 1/75 s, to je jedinica svesti.
Dakle, hoće da kaže da ne postoji ništa što je uočeno kao bilo
koji svesni bljesak a da je manje od 1/75 s. Ja bih ovde hteo da
naznačim jednu vrlo značajnu misao Budizma, čiji se koren
nalazi u sledećem Budinom iskazu:
„I u tom istom telu nalazi se put za nadilaženje sveta“.
Buda hoće da kaže: 1) odgovor na razrešenje večnosti je u
životuč 2) da odgovor za razrešenje večnosti nije u metafizicič
odgovor je dakle u fizikalnom, biološkom i psihološkom
domenu i pojedinca, i svih pojedinaca na planeti, svih ljudi, ce-
lokupnog čovečanstvač 3) odgovor je u realnim životnim
situacijama, brojevima, udarcima srca, broju uzdaha, izdaha,
broju nukleotida u genomu, broju misli u sekundi, broju svesnih
procesa (videli smo već učenje o kšani gde je jedinica svesti ta-
čno definisana)č na kraju 4) da nema odgovora koji pronađe
pojedinac a da ne važi za sveč ako pojedinac otkrije spas za
sebe, on će taj spas moći da prenese na druge ljude i na
celokupno čovečanstvo.
Slično budističkom mišljenju o vremenu ima Đainizam.
Moguće je čak i da je Buda bio đainiski raskolnik, pa je otuda
uzeo određene pojmove o vremenu, ali to ni na koji način ne
umanjuje njegovu veličanstvenu tvorevinu, naročito abidamu
koja predstavlja sigurno najumnije, najdublje i najsnažnije
znanje o vremenu. Po Đainima svaka jedinica vremena je
specifična i zauzima jednu prostornu jedinicu. Vreme ili kala
je, kao i prostor, supstancija. Obeležja supstancije su: nastanak,
trajanje i prestanak trajanja, takođe i ono što ima modalitete i
kvalitete.
Obe te definicije važe i za vreme. Po Đainima vreme je
supstancija koju proizvode nebeska tela svojim kretanjem.
Vjasa kaže o vremenu ovo: „Upravo kao što je atom najmanja
granica materije, tako je trenutak ili kšana najmanja granica
vremena ili vreme potrebno da jedan atom u pokretu ostavi je-
dnu tačku i dosegne sledeću. Ceo svet se menja u svakom
pojedinom trenutku“. Dubinu ovakvih misli zapadna filozofija
je dosegla tek u XX veku, a naročito preko Teorije relativiteta,
odnosno naučnih uvida Alberta Ajnštajna.
Katavatu kaže: „Sve pojavne stvari traju koliko jedna pomisao“,
dakle, vraća se na Budin nauk o kšani tj. da svaka stvar može da
traje 1/75 s.
Đaini, psihičke monade, kao i fizičke atome tretiraju kao
pojave koje mogu da postoje u stanju infinitezimalnih
komprimiranih energija velike potencije. Šta je to nego
današnje naukovanje Kvantne mehanike, zapadne fizike o
stanjima koncentrisanih energija, o subvakumskim domenima, o
poljima, o tome da je masa u suštini koncentrisana energija.
Dakle, ja ću još jednom ponoviti đainističku definiciju jer je od
fundamentalnog značaja: psihičke monade, što će reći psihički
atomi, kao i fizički atomi mogu postojati u stanju
infinitezimalnih, komprimiranih energija velike potencije.
Na osnovu ovoga možemo da shvatimo koja je ključna misao
koja je izuzetno značajna za istočnu filozofiju. To je čovek,
tačka u kojoj se seku različita stanja stvarnosti i da niko nije
bolje od Bude kroz 4 antinomije čistog uma postavio suštas-
tvena i konačna pitanja, i to 2400 godina pre Imanuela Kanta.
Evo četiri antinomije Budine: Da li je svet večan u vremenskoj
dimenziji? Da li je svet beskrajan u prostornoj dimenziji? Da li
je duša isto što i telo ili je različita od njega? Da li čovek koji je
dosegao istinu, Buda Tatagato, postoji posle smrti ili ne
postoji?
Da bi odgovorio na četvrtu antinomiju, Buda je uronio u
probuđenje, dosegao stanje nirvane. Nirvana je stanje u kome
konkretno vreme nestaje u večnom, vreme prestaje da postoji,
samim tim i da teče, vreme se dokida, stupa se u prostore ve-
čnog sada i tako se nadilazi prolaznost i smrt. Nirvana je po
Budinom učenju večno sada.
Na osnovu ovoga šta možemo zaključiti o samom životu, o
smislu života? Moguće da je ontološki smisao i svrha svakog
pojedinca i svakog živog bića upravo taj da svojim naporima
kroz evoluciju, kroz vreme, kroz istoriju, omogući kontrolu ži-
vota nad vremenom, zauzdavanje protoka reke vremena i
ulazak u večno sada. Poetski, moguće je zamisliti sva živa bića
od nastanka evolucije kao blokove, koji se ugrađuju u džinovsku
branu života koja će jednog dana u nekom dalekom, ne-
merljivom vremenu, eonima ispred nas, zaustaviti reku vre-
mena, zauzdati je. Zauzdavanjem vremena ono će stati i sva
živa bića ući će u večno sada. Ta poetska slika može da kaže
upravo sledeće, da evolucija života ima smisao, i to mnogo
dublji smisao nego što je sam život. Da je smisao života, zapra-
vo, zauzdavanje, pa zaustavljanje vremena, izbavljenje, ulazak
u večno sada, u večnu sadašnjicu.
Ontološke implikacije ovakvog razmatranja su sasvim jasneč
jer šta da razmišljamo i kako da razmišljamo o prostoru? On je
tu, on je topos – mesto, bez njega jednostavno nema postojanja,
on je jasan po sebi i nekoristan za dalja traganja sem u
naučnom smislu, ali govorim o krajnjim, eshatološkim
traganjima. Isto je sa materijom i kretanjem, oni su sui generis
povezani.
Međutim, vreme u toj velikoj četvorki: materija, prostor, kretanje
i vreme, je ključ, sa vremenom se nešto može učiniti. Iz
prethodnog izlaganja je jasno da je dovoljno da se sada,
sadašnjost, fizikalizuje, da postane realna i eto večnosti ili skoro
večnosti, eto kontrole vremena, eto zaustavljenog toka vremena u
sada. Ako je sadašnji tok vremena reka, onda će zaustavljeno
vreme i večno sada biti najpribližnije, napravimo takvu
analogiju, velikom akumulacionom jezeru kog je zaustavila bra-
na života slagana milijarde godina.
I na kraju ovog dela razmatranja treba postaviti nekoliko
pitanja. Da li o spasenju razmišlja sekvoja ili žbun, trava ili
ružina latica, da li o spasenju razmišlja vilin konjic ili
šimpanza, konj ili slon, tigar ili delfin? Ne. Niko. O spasenju,
životu, o smrti, o trajanju, o nestanku, prolaznosti i večnosti ra-
zmišlja samo čovek. I zato je on posebna vrednost života na
planeti. On nije jedan od… On je iznad svih.
A ono što ga čini da bude iznad je svest. I na kraju, zar nije
vreme da se postavi jedno i ontološko i svrhovito i estetičko
pitanje? Da li se prolaznost i smrt pobeđuju lepotom ili verom
ili mudrošću ili znanjem? Dakle, kojim od sistema misli, koji no-
si ove vrednosti? Da li umetnošću, da li religijom, da li
filozofijom, da li naukom?
Ja sam intuitivno usmeren da verujem da samo kombinacija
nauke i filozofije, dakle mudrosti znanja može dovesti do
rešenja. Lepota i umetnost, vera i religija, mogu pomagati u tom
procesu. Međutim, ključ ako postoji i brava za taj ključ, biće
nađeni u domenu mudrosti i znanja, u domenu nauke i
filozofije. U nekom možda bliskom, možda dalekom vremenu,
ali sigurno će biti nađeni.
Razmatrajući dalje ovu problematiku, minima partes, problem
ifinitezimalnih vrednosti vremena, odajući dužno poštovanje
prethodnicima, nastavio sam sa daljim istraživanjima i rešio da
definišem distinkcije između psihičkog sada, koje je dimenzi-
ono, i filozofskog i fizikalnog sada, koje je bezdimenzionalno.
Psihičko sada sam definisao kao najmanji interval u kom se
dešava najmanji psihički doživljaj, odnosno neka vrsta
psihičkog kvanta i zaključio sam da to mogu biti npr. akcioni
potencijal, najniži pražni tonovi u muzicič kvant opaženog
pokreta, opažanje sličica na tahitoskopu, opažanje broja slova
pri čitanju: što znači da je fizička draž ušla u psihičku matricu i
da je u određenom intervalu privedena svesti.
O ovom problemu psihičkog kvanta, govorio je Bekeši u
Teoriji detekcije signala, pa je došao do pojma da je jedan
nervni kvant ustvari jedan nerv. Međutim, šta bi bila filozofska
osnova ovog pojma, ove razlike između psihološkogč sada i fi-
lozofskog ili realnog sada, između dimenzionog i adimenzionog?
Ako pođemo od ključnog filozofskog i naučnog postulata, ex
nihilo nihilo, da niizčega ništa, kako onda može da važi stav na
kome počiva celokupna geometrija, fizika, nauka pa i filozof-
sko poimanje materijalizma u celini.
Dakle, kako može da važi stav da se iz nečega kao što je tačka,
a tačka je po definiciji ono što nema delove, što je
bezdimenzionalno ili tačnije nultih dimenzija, kako može dakle
iz toga, tačke, da se izgradi sve što je dimenzionalno? Linija sa
jednom dimenzijom, površina sa dve dimenzije, objekti, tela od
tri dimenzije, dakle ceo prostor i fizički univerzum, kako ni iz
čega nešto? Kako iz tačke svet?
Analogno ovome u drugom ontološkom supstratu sveta je
vreme. Kako se ono pak gradi? Šta bi bila analogija u vremenu,
tački, prostoru? Ništa drugo do vremenski moment sadašnjice
koji znamo kao sada, kao kvant vremena koji jasno definišemo
kao sada, kao sad. Da li sada ima dimenzije? Nema. Dakle,
sada, je tačka vremena, i baš kao što tačka gradi prostor tako i
Sada gradi vreme.
Međutim, činjenica je da mi sada opažamo, što će reći da ono
jeste neki interval, odnosno psihički interval. Dakle, za razliku
od bezdimenzionalnog sada, mora postojati i neko
dimenzionalno sada, koje se zove psihološko sada i koje je
kako sam malopre rekao interval svesnog percepta.
Psihološko sada je dakle, najmanji interval kojim se privodi
svesti spoljašnji ili unutrašnji sadržaj i postaje prepoznatljiv
kao sadašnji objektivni momenat. Iz ovog proističe čitav niz
implikacija. Jedan od njih je da ma koliko mali deo vremena
zamislio, ma koliko infinitezimalni deo vremena u njemu
egzistira celokupan prostorni i fizikalni univerzum. Bilo da se
radi o psihičkom sada, bilo da se radi o bezdimenzionalnom
sada. U svakom odsečku infinitezimalnog vremena egzistira
celokupan svemir i fizički i psihički.
I sada dolazimo do jednog paradoksa. Pošto ceo Svemir postoji
i u najmanjim vremenskim intervalima, minima partes, pa i
onom bezdimenzionalnom, onda se nameće jedan logičan
zaključak, da svemir ne postoji. I celu tu igru da iz ničega ipak ne-
što a da iz nešto ipak ništa, možemo svrstati u tri stava:
8. Sve što jeste, biva, postojič jeste, biva i postoji u sada, u sa-
dašnjosti.
9. Kako Sada nema dimenzije ono nije, ne biva, ne postoji.
10. Kako sve što jeste, biva i postoji – jeste, biva i postoji u
nečem što nije, ne biva i ne postoji, onda ništa nije, ne biva i
ne postoji. Odnosno sve što biva, postoji, nije, ne biva i ne
postoji.
Kako mi možemo definisati ili suočiti psihičko ili psihološko
sada sa realnim, istinitim, bezdimenzionalnim sada?
Psihičko sada nije ništa drugo do kvant vremena, dakle,
najmanji mogući deo vremena koji je uopšte funkcionalan, bilo
sa stanovišta univerzuma, dakle, suodnosa sa fizičkim
konstantama, bilo kao posledica toga sa mogućnostima čulne
percepcije i mentalne obrade spoljašnje ili unutrašnje, dakle,
introspektivne informacije. Kvant vremena psihološkog sada je
moguće izvesti samo iz suodnosa, iz sučeljenja sa ključnim
kosmološkim konstantama među kojima su: Plankova brzina
svjetlosti, Avogardov broj i neke druge.
Pokušajmo, dakle, sada da napravimo rezolutne distinkcije
između psihološkog sada kao dimenzionalng i realnog ili
filozofskog sada kao adimenzionog.
Prvo, psihološko sada ima jednu vremensku dimenziju tj. trajnost
ma koliko mala ona bila i uz nju sparene tri prostorne.
Drugo, filozofsko ili realno sada je bezdimenzionalno i ne
poseduje ni prostornu ni temporalnu dimenziju.
Treće, prošlost kao vid postojanja je definisana unutar
memorije u supstrativnim – kortikalnim strukturama.
Četvrto, budućnost je definisana kao stepen očekivanja u
tranzitivnim kortikalnim strukturama.
Peto, psihološko sada se definiše kao realni kapacitet
konduktivnosti nervnih impulsa, odnosno broj reakcija na
spoljašnje, unutrašnje, čulne, emocione, motivacione i
predstavne momente.
I šesto, možemo zaključiti da se život prosečnog pojedinca u
proseku sastoji od oko 30.000.000.000 psiholoških sada, što će
reći da psihološko sada po mojoj proceni iznosi upravo onoliko
koliko iznosi konduktivnost nervnih impulsa, odnosno pro-
vodljivost nervnih impulsa, a to je otprilike 1/10 s. Ako
prosečan životni vek traje 3.000.000.000 s, onda psihološko
sada u svakoj s ima 10, dakle 30.000.000.000 psiholoških sada.
Šta možemo dati kao opšti zaključak? Kao jednu vrstu
Vremenske Aksiomatike?
To bi bilo da, kao prvo, definišemo tačku: tačka je ono što
nema delove niti dimenzije, odnosno tačka je ono što ima nulte
dimenzije. Drugo, tačka je ono što izgrađuje prostor. Treće,
tačka kretanjem izgrađuje jednu, dve, tri dimenzije, dakle
prostor. Četvrto, da je sada momenat sadašnjosti, ono što nema
delove, odnosno ima nulte dimenzije baš kao i tačka. Peto, da
Sada kretanjem gradi vreme, dakle jednu dimenziju. Šesto, da
se Sada može definisati kao vremenska tačka. Sedmo, da tačka
i Sada kretanjem grade i prostor i vreme Univerzuma. I osmo,
kao neka vrsta implikacije, može se reći da ako su tačka i sada
bezdimenzionalni, (uslovno ih možemo nazvati Ništa), dakle,
da oni kretanjem grade Nešto.
Odnosno, šta bi bio analogon tome: da nešto (prostor, vreme)
kome se oduzme kretanje, proizvešće Ništa, svešće se opet na
bezdimenzione tvorevine ili vrednosti.
Znači, možemo napraviti sledeće parove analogija: tačka plus
kretanje jednako prostor, prostor manje kretanje jednako tačka,
dakle, bezdimenziono plus kretanje jednako dimenziono,
dimenziono manje kretanje jednako bezdimenziono.
Analogon u vremenu je ovome novi par: Sada plus kretanje
jednako vreme, vreme manje kretanje jednako Sada.
Možemo dakle, zaključiti da je zaustavljeno vreme sadašnjost,
stalno zaustavljeno vreme je večna sadašnjost, večno Sada.
Šta je smrt? Smrt je zaustavljeno vreme.
Dakle, smrt je večno Sada. I odavde ide ona poslednja
implikacija koju možemo poetskim rečnikom izraziti, jer očito
da o tom stanju, o toj poslednjoj sekundi života mi nemamo
racionalne uvide, moguće da uz religiju, nauku i filozofiju, naj-
bolji uvid može da da nekakav poetski iskaz.
Ja ovde ne dajem poetski iskaz, ali ću u formi poetskog
razmišljanja ustvari doneti zaključak o smrti, odnosno o
poslednjoj sekundi kao vratnicama ulaska u večno sada.
Smrtnik ostaje u večnosti, a napolju život nastavlja ustaljenoč
prošlost – sadašnjost – budućnost, prošlost – sadašnjost – budu-
ćnost, prošlost – sadašnjost – budućnost. Izlaženje iz kruga
vremena i prolaznosti dešava se u zadnjem momentu ovog
postojanja nazvanog život.
Sa stanovišta živih vreme nastavlja da teče. Zapravo, otišli su
oni koji su živi, a ostali su oni koji to više nisu. Sa stanovišta
umrlog vreme je stalo. Čim je stalo, onda je ono u sadašnjosti, u
momentu smrti. Taj momenat smrti je zaustavljen i to je večno
sada. Ulaz u večno sada je moguć jedino činom umiranja,
izlaskom iz toka vremena.
Možemo dakle, prihvatiti jednu jednostavnu analogiju. Kao što
tačka kretanjem gradi prostor i tela, tako i sada kretanjem gradi
vreme, a tačka i sada kretanjem grade fizički – spoljašni i
psihički – unutrašnji univerzum.
Prestankom kretanja sav prostor postaje ponovo tačka, i nultih
je dimenzija. A vreme postaje večno sada bez kretanja i
pokreta. Živ čovek je analogon tački i „sada“ koji se kreću.
Umrli je to isto samo bez kretanja, u večnom je sada i dovoljni
su mu tačka i njena bezdimenzionalnost da u njoj večno postoji.
Kretanje je ključ ovostranog i onostranog. Ovostrano se kreće i
prolazno ječ Onostrano se ne kreće i večno je.
Kad umiruće nestane sa horizonta životnog događanja, za njega
se otvore beskrajni krajolici večne Arkadije. Ono što je za našu
prolaznost ovde tren, tamo tren večno traje i ime mu je večnost.
Sekundi spolja ime je prolaznost. Sekundi iznutra ime je
večnost. Sekunde ovde, sekunde tamo, o razlike između
ništavila privremenosti i večitog postojanja.
Ovim iskazom o odnosu života i smrti kao posledicama odnosa
bezdimenzionalnog, dimenzionog i kretanja odnosno ne
kretanja, kao posledicom protoka odnosno zaustavljanja
vremena, kao posledicom stvaranja dimenzija od nečeg bezdi-
menzionalnog, kao posledicom odnosa između sada koje nije a
stvara sve što jeste, pa je samim tim krajnje nerealno, i onoga
što zovemo smrt a što se definiše kroz ono što jeste a da je
prethodno bilo da nije, ja ću i završiti ovu studiju.
Jedino što želim još da pomenem je ovo: u toku cele evolucije
do danas, pa možda i mnogo vremena od danas, ulazak u večno
sada biće moguć jedino putem umiranja, ali doći će daleki neki
eon, neki novi duhovni Odisej, koji će videti druge zvezde na
nebu i koji će posejati po tom nebu zvezde iz svog uma.
Neko ko će tim činom obogotvoriti i sebe i celokupno
čovečanstvo, i tada, tog dalekog eona, jedino put u večno sada
neće biti čin umiranja već čin večnog življenja.
 AKSIOMATIKA VREMENA
Pitagori

1. O, Pitagora, postoji Vreme.

2. Za čoveka Vreme postoji trovido, kao prošlost, kao
sadašnjost i kao budućnost.
3. Prošlost je ono što je bilo, Sadašnjost, koju čini mnogo Sada,
je ono što jeste,
Budućnost je ono što će biti.
4. Atomi Sadašnjosti su minima partes koje označavam sa Sad.
5. Sad je kvant-najmanja količina vremena u Sadašnjosti.
6. Prošlost i Budućnost su čiste/ samo i samo/ vremenske
kategorije. Sadašnjost je i vremenska, ali i svetsko-prostorno-
materijalna kategorija postojanja. Ona se dobija za jedinično
vreme t ═1s., iz formule za svetsku informaciju:
I ═ ht/c ═ h/cν
gde za t ═ 1s.
I ═ 2,202 x 10 -37c.g.s.
7. Psihološki mehanizam koji definiše prošlost je sećanje.
Artefakti, spisi, dokumenti predstavljaju istorijski mehanizam
koji prošlost definiše grupi, kulturi, civilizaciji...
8. Iako je svako sećanje u Sadašnjici, onaj ko se seća ima
nepogrešiv osećaj da se Ono/ Sećanje /, razlikuje od Sada i da
nam Ono/ Sećanje /definiše prošlost.
9. Psihološki mehanizam koji definiše budućnost je
predviđanje, a psihološki i socijalni mehanizam je uverenje u
kontinuitet događaja koji se iz prošlosti preko sadašnjice
prelivaju u budućnost. Otuda tako čvrsta vera u uzročno-
posledične odnose u svetskim događajima, sa sveukupnim
obiljem U-P veza.
10. I u najmanjim delovima vremena/ minima partes /, postoji
ceo Svet. Shodno tome i u jednom jedinom najmanjem delu
vremena. Ma koliko delili vreme, do veličine tačke vremena, i
u njoj-tački vremena, postoji ceo svet. Veličina tačke vremena
je određena opštom formulom za svetsku informaciju
I ═ ht/c, pa je za jedinično vreme t ═1, vrednost I ═ 2,202 x
10-37c.g.s.
dok je za t ═ ∞ , I ═ ∞ .
11. Šta je vremenski sinonim jediničnoj svetskoj informaciji!
To je onaj moment Sadašnjice koji zovemo Sad. To je
komplementarni par, u kom je jedan član jedinica svetske
informacije stvorena drugim članom para jediničnim
vremenom.
Nemoguće je manje celo Sad ispod granice od 2,202x 10 -37
c.g.s.
12. Sad je elementarni događaj i to kvantni događaj jedinične
svetske informacije u jediničnom vremenu. Sad je elementarni
pojam Sadašnjice koji objedinjuje elementarnu informaciju i
jedinično vreme.

Repetitorijum 1.
Najmanji deo fizikalnog vremena zove se Sad i on je
atom/kvant/ Sadašnjice. Sad je tačka vremena. U Sad postoji
ceo Svet.
13. Ceo Svet/ Univerzum,Kosmos,Vasiona,Svemir / postoji
samo i samo u Sad.
Raspon Sad je od nula/0/ do jedan/1/.
Kako je za jedinično vreme vrednost: Sad ═ 2,202 x 10 -37
c.g.s., onda je to ujedno i gornja granica Sad. Donja je nula/ 0 /.
14. Da bi ceo Svet postojao u Sadašnjosti onda i Sadašnjost
mora imati donju i gornju granicu. Donja granica Sadašnjosti je
Nula/ 0 /, gornja je beskonačno/ ∞ /.
Na kraju Sveta, vreme će biti beskonačno pa će i Sadašnjost
prirasti do
beskonačnosti/ sva će budućnost biti osvojena, sva prošlost
prelistana/ i to će biti taj dan za kim žude i religije i svaka
umna duša, dan koji večno traje, dan koji se nikada neće
završiti u noći.
15. Sadašnjost se istorijski pomera od nulte vrednosti, preko
svih vrednosti prirastajući ka beskonačnosti, do beskonačnosti
same i osvojene večnosti.
Sadašnjica se širi kao i Svet koji je naseljava, zato što izvan
Nje i nema nikakvog Sveta.
To je suštastvo veze između Vremena i Sveta/ prostora, mase,
energije, sila, psihe.../
16. Sadašnjica je skup elementarnih Sad. Sad je interval
između dva susedna trena.
Jedan tren je u Prošlosti i to zovem Prva Prošlost, drugi tren je
u Budućnosti i to zovem Prva Budućnost. Između ta dva-Prve
prošlosti i Prve budućnosti je Sad.
17. Fizikalno Vreme/ FV /, je ireverzibilna adicija i kolekcija
bezbroja Sad.
Fizikalni Prostor/ FP /, je reverzibilna adicija bezbroja tačaka.
FP i FV ne pripadaju istom skupu-sistemu dimenzija, zato što
se u FP može neprekidno vraćati u istu tačku, na isto mesto, ali
je to nemoguće u FV, zbog njegove nepovratnosti.
To je suštinska razlika:
U Svetu uzročno-posledičnih veza/ UP svet /, Prostor je
reverzibilan.
U UP svetu,Vreme je ireverzibilno.

Ovaj zaključak važi samo

za fizikalnu stvarnost / fizikalni Svet /.
Ovo ne važi za psihičku stvarnost.
Ovde za primer posebnog oblika psihičke stvarnosti/četvrtog
stanja svesti/
uzimam prekognitivne snove, gde je povratnost vremena uslov
postojanja
takvih snova.
U snovima nedvosmisleno možemo utvrditi postojanje
psihičkog prostora i psihičkog vremena, koje karakteriše
nepostojanje uzročno-posledičnih
veza, tako bitnih za prostor i vreme fizikalnog sveta .
Odavde sledi da i fizikalno-ekstrajektovano vreme i fizikalni
prostor, kao
kauzalno vreme i kauzalni prostor-koje izučava fizika, i
psihičko-
introjektovano vreme i psihički prostor, kao akauzalno vreme i
akauzalni
prostor, koje izučavaju psihologija, psihijatrija i srodni sistemi
mišljenja,
predstavljaju samo podskupove skupa Bića Vremena koje
zovem:
Indiferentno vreme - tj. vreme kakvo ono Jeste kao Biće po
sebi.

18. Za tumačenje Sad, treba koristiti relativističku mehaniku

Velikog Sveta /makrokosmos, za tumačenje Prošlosti treba,
pak, primenjivati kvantnu mehaniku/ ,pošto je prošlost na neki
način permanentno smanjivanje i razmrljavanje Sadašnjosti...i
to tako da što dalje u prošlost/ negativna adicija aritmetičkom
progresijom...-1sekunda, -2 sekunde, -3 sekunde....-n
sekundi...udaljavanje od Sad aritmetičkom progresijom/,
razmrljavanje informacije prošlosti, pak, prirasta
n
geometrijskom progresijom/ 2 /.
Dakle, dve sekunde u prošlost od Sad, informacija iz prošlosti
je razmrljanija četiri puta u odnosu na informaciju u Sad.
Za tri sekunde u prošlosti informacija je razmrljanija osam
puta, za četiri sekunde šesnaest puta itd.

Definicija:
Prošlost se kao Negativno Biće vremena, od Sad kao
Neutralnog Bića vremena, udaljava aritmetičkom progresijom,
a informacija prošlosti u odnosu na informaciju Sad,
udaljavanjem od Sad, opada geometrijskom progresijom.
19. Svako Sad se kroz sve dalju prošlost redukuje i razmrljava
težeći nuli. Otuda ovde važi moje načelo o proizvodu opozita
tj.

Prošlost . Sad ═ 1
Prošlost ═ 1/Sad
za Sad ═ 0, ∞ Prošlost ═ ∞, 0
Sad ═ 1/ Prošlost
za Prošlost ═ 0, ∞ Sad ═ ∞, 0
Odavde proističe da Prošlost i nije ništa drugo do stalno
umanjenje Sad, odnosno ,Prošlost prestaje da bude umanjeno
Sad, samo kad Sad dobije vrednost 0, a Prošlost tada
sledstveno postane beskonačna. Figurativno može se reći da je
Prva prošlost 99,99999999999......od Sad, da je Druga Prošlost
prethodni broj umanjen za 1 itd. idući ka 0 kao infimumu,
odnosno beskonačno malom Sad. Poetski rečeno, iz svake
Prošlosti uz dovoljno snažne pojačivače prošlosti, moguće je
obrnutim procesom,vaspostaviti svako, ma kad postojalo Sad.
Odnosno, nijedno
Sad, nije zauvek izgubljeno, što dalje u prošlost sve ga je teže
vaspostaviti, ali je to teorijski potpuno moguće, sem u slučaju
beskonačne prošlosti i nultog Sad.
Ono što je bilo kad bilo, nikada ne nestaje, samo mu se
smanjuje, razređuje, razmrljava informacija, kako je već
rečeno. Ali moguć je i obrnut proces: ono što je hiljadostruko
razmrljano uz neki / za sad nepoznat proces / hiljadostrukog
pojačanja/ derazmrljavanja / dobiće Identičnu informaciju onoj
iz neutralnog/ nerazmrljavajućeg stanja-odnosno stanja u Sad /,
pa stoga možemo reći da postoji jednakost proizvoda sledećih
parova:
Sad . Razmrljavanje /gubitak/ informacije ═ Prošlost .
Derazmrljavanje /
povraćaj / informacije
takođe važi i:
Razmrljavanje informacije . Derazmrljavanje informacije ═ 1
odnosno:
ŠRI] . Š1/RI] ═ 1
odavde sledi:
ŠR . ht/c ] . Šc/R.ht] ═ 1

20. Budućnost je pretpostavka u Sadašnjici da će se događaj

koji je u toku-nastaviti, odnosno da neće biti prekinut. Razlog
ovome je što događaj ima kontinuitet u prošlosti do Sadašnjice,
pa se na osnovu toga zaključuje da će se on/ događaj / nastaviti
i u budućnoisti-gde ga još nema.
Budućnost je psihološka tvorevina a njeni glavni psihološki
mehanizmi su
verovanje i predviđanje.
Sadašnjost je medijator i transformator koji iskustvo/
informaciju / prošlosti prenosi mehanizmima očekivanja i
verovanja na pogodbeno vreme koje zovemo budućnost.
Ceo proces se u Sadašnjosti odvija kroz fizički svet/
postojanje /, samim tim što taj svet jedino i egzistira u
Sadašnjici.

Apendiks 1.
entitet
najmanja količina/ jedinica /entiteta
Masa Atom
Energija Kvant
Mišljenje Misao
Informacija Informaton: I ═ ht/c ═ h .1/c ═
2,202.10-37 c.g.s
Prostor Tačka
Vreme/ Sadašnjost / Sad

Komplemantarni par: Sadašnjost-informacija,

Sad-Informaton kao elementarne jedinice Sadašnjosti i
Informacije.

21. Analizirajmo Prošlost u odnosu na Sad. Nulta Prošlost je

Sad – 0 i to pišem kao:
P0═ Sad – 0
Prva Prošlost je Sad – 1
P1 ═ Sad – 1
...
Pn ═ Sad – n
...
P∞ ═ Sad - ∞
Iz ovoga sledi i:
Sad ═ P0 + 0
Sad ═ P1 + 1
...
Sad ═ Pn + n
...
Sad ═ P∞ + ∞

Repetitorijum 2.
Razmrljavanje informacije u Prošlosti se definiše sledećom
formulom:
Ip ═ 1/ 2n
Ovo znači da je u odnosu na jediničnu informaciju u Sad /S/,
informacija sekund u prošlosti 1/21 ═1/2, dve sekunde u
prošlost 1/22 ═ 1/4, n sekundi u prošlost I ═ 1/2n, ...za
beskonačnu prošlost biće: I ═ 1/2∞

22. Za Budućnost/ B /, koja je pozitivno biće vremena,

važi isto kao i za Prošlost/ P /:
B0 ═ Sad + 0
B1 ═ Sad + 1
...
Bn ═ Sad + n
...
B∞ ═ Sad + ∞
odnosno
S ═ B1 – 1
S ═ B2 – 2
...
S ═ Bn – n
...
S ═ B∞ - ∞
odavde sledi i da:
P∞ + ∞ ═ B∞ - ∞ ═ S ═ 1
1 je ontološka jedinica, Element Bića fizikalnog postojanja, /
vremena, prostora, materije / i njena je informacijska vrednost,
za jedinično vreme informaton:
1═ I ═ 2,202 x 10 -37 c.g.s.
23. Razmrljavanje informacije u Budućnosti, u odnosu na Sad,
važi kao i za prošlost/ aritmetički prirast partikula Budućnosti,
geometrijski prirast razmrljavanja /.
Ovde se mora uzeti u obzir kvalitativna razlika u informaciji
Prošlosti i informaciji Budućnosti. Kroz Prošlost se razmrljava
jednom postojala informacija. Nazivam je + informacijom.
Prošlost razmrljava jednom već postojalu informaciju u Sad.
Budućnost poseduje razmrljanu informaciju, nazovimo je
virtualna – informacija koju tek treba dovesti u Sad.
Ponovo imamo proizvod informacionih opozita koji se
transformišu u Jedinici Postojanja koja se zove Sad.
(+ informacija prošlosti) . (– informacija budućnosti) ═ Sad ═
1
sledi:
+ip ═ 1/-ib
za: –ib ═ 0, ∞
sledi:
+ip ═ ∞, 0
i obratno.
Repetitorijum3
Sad ═ elementarni događaj u fizikalnom Svetu.

24. Stalna je transformacija Antisveta Budućnosti u Svet Sad

/fizikalni svet /...antiinformacije, antimase, antienergije,
antipostojanja, antičestica, antisila... Antisveta, u informaciju,
masu, energiju, postojanje, čestice, sile Sveta u Sad.
Beskonačna Budućnost je Antisvet koji se delovanjem Sad
transformiše u fizikalni Svet Sadašnjice.

25. Budućnost je virtuelni, stohastički svet naseljen negativnim

sekundama, negativnom masom/ antigravitacijom/, negativnom
informacijom, antičesticama, negativnim dimenzijama,
antipostojanjem, koje se pretvara u Svet, čestice, vreme, masu,
prostor jedino i jedino, samo i samo, skroznaskroz kroz, i u
Sad.

Repetirorijum 4

Prošlost: ( + informacija, I ═ h . (+∞)/c )

Budućnost: (- informacija, I ═ h . (-∞)/c )
Sad: I ═ h .1/c ( jedinična informacija ═ 2,202 .10 -37c.g.s.)

26. Postoje četiri vrste Sad :

- matematičko
- filozofsko
- psihičko
- fizikalno

27. Psihičko Sad je elementarni doživljaj/ psihički kvant /

Fizikalno Sad je najmanji vremenski tren koji ima fizikalne
odlike.
Fizikalno Sad je elementarni događaj. To je ujedno i najmanja
količina svetske
informacije za jedinično vreme i jediničnu frekvenciju čija je
vrednost
I ═ 2,202 . 10-37c.g.s.
Matematičko Sad je bezdimenziona tačka vremena, nulto
vreme: t ═ 0
Filozofsko Sad je elementarno Biće vremena koje se kreće od
matematičkog Sad ( za mS ═ 0, infimum) do fizikalnog Sad
( reda fS ═ 2,202 .10-37, supremum).

28. U svakom Sad kao elementarnom događaju, učestvujemo u

svetskom procesu postojanja Sveta, i to u makrokosmičkom
procesu. Tren potom za
Sad– 1 nastaje Prva Prošlost i ceo prethodni makrokosmički
proces postaje mikrokosmički proces, koji se seli u kortikalne
strukture/sećanje/.
Sećanje, kao psihički nosač Prošlosti, na određen način postaje
bezdimenzioni mikro izvod, trodimenzionog makro originala
Sveta postojalog u Sad. Otuda se na Sećanje / Prošlost /
primenjuje kvantna mehanika, a na Sad pored kvantne i
relativistička i njutnovska mehanika, kao i euklidovska
matematika i transformacijska matematika iz
poslanica Pitagori.

Repetitorijum 5
Matematičko Sad može da ima samo dve vrednosti:
kao tačka vremena t ═ 0
Tada je frekvencija ν ═ ∞
i, t ═ ∞
Tada je frekvencija ν ═ 0
Ovo drugo je matematika Kraja Sveta, odnosno Večnog Sada.
Informacijska vrednost ova dva se dobija iz:
I ═ ht/c
pa za t ═ 0, dobijamo I ═ 0, ν ═ ∞
a za t ═ ∞ , dobijamo I ═ ∞, ν ═ 0
Filozofsko sada je elementarno Biće vremena. Granica između
prošlosti i budućnosti,
koja delom zahvata i u prošlost i u budućnost što svedoči o
njenoj protežnosti. Gornja granica( supremum) te protežnosti je
fizikalno Sad reda 2,202 . 10-37, donja( infimum) je
matematičko Sad ═ 0.
Filozofsko Sad dozvoljava i situaciju u kojoj će njegova gornja
granica biti beskonačno
Sad═ ∞ a prva donja
Sad ═ ∞ - 2,202 . 10-37, ali kao što rekoh to pripada
provizorijumu
Kraja Sveta.

Psihičko Sad je najprotežnije i ono je:

Najmanje vreme potrebno da protekne između stimulusa i
reakcije na stimulus. To je dakle jedinično vreme potrebno da
protekne između jediničnog stimulusa i jedinične reakcije.
ψSad se u ovom smislu poistovećuje sa vremenskom reakcijom
čula i nervnog odgovora na spoljašnju ili unutrašnju draž.
Ovako gledano donja granica psihičkog Sad
je 1/150 sekundi a gornja 1/10 sekundi. Kako život pojedinca
traje oko tri milijarde sekundi / za srećnike / to znači da je
vreme individualnog života napučeno sa oko trideset do 450
milijardi psihičkih Sad. Eto toliko atoma vremena čini veliko
vreme
naših života.
Fizikalno Sad je jedinica Postojanja i kao što smo već rekli,
ona za jedinično vreme i
jediničnu frekvenciju ima informaciju od
2,202 . 10-37c.g.s.

29. Svet se stvara jediničnim preobražajima Budućnosti, preko

Sad u Prošlost.
30. Jedinični vremenski preobražaj je konkretna fizikalna
veličina čija jedinična informacija iznosi 2,202 . 10-37 c.g.s.

31. Pretvaranje negativne informacije Budućnosti, putem Sad u

pozitivnu informaciju Prošlosti je osnovni i neiscrpni
mehanizam stvaranja i postojanja Sveta.
Da postoji Budućnost nužno je, jer da ne postoji, onda ne bi
postojala na Sadašnjost ni Prošlost, pošto svako Sad, tren pre
svog nastanka bude Prva Budućnost odnosno Sad + 1.
Budućnost je Sad unapred, Prošlost je Sad unazad i uz
koeficijente transformacije( vidi poslanice Pitagori), moguće je
izjednačavanje sva tri ( Prošlost-Sadašnjost-Budućnost, koji i
nisu drugo do, našim nesavršenim umovima preko potrebna, tri
osnovna podskupa skupa vremena).
Ovde u punoj meri važi da iz
Nečega /Budućnosti /→ Nešto/ Sadašnjost /a da iz Ničega/
Nepostojanje Budućnosti/→ Ništa/ nepostojanje Sadašnjosti/.
Kako Sadašnjost postoji, to postoji i Budućnost.

32. Ovaj Svet postoji samo u Sad. Ovaj svet je objektiviziran

virtuelni Svet Budućnosti.
Svet u Sadašnjici je izvedeni Svet Virtualnog Originala u
Budućnosti.
Nema druge mogućnosti za postojanje ovog Sveta sem u Sad.

33. Sadašnjost pokriva fizika vremena ovog Sveta i za nju važe

fizikalni zakoni definisani mojom osnovnom formulom o
svetskoj informaciji:
I ═ ht/c ═ h/cν
34. Sadašnjost je dakle fizika vremena.
Tada su Prošlost i Budućnost metafizika vremena, i to tako da
je Budućnost Prva metafizika, koju karakteriše negativna
informacija i svi atributi antisveta koji postaje Svet ulaskom u
Sad.
Prošlost je Druga ili Izvedena metafizika koja je jednom prošla
kroz fizikalno postojanje/ ta je metafizika bivala / i za nju važe
zakoni psihe, pre svega sećanje i njemu slični mehanizmi.
Zato je Prošlost-sećanje neometafizika ili druga ili izvedena
metafizika.

35. Ovde valja uočiti da čim Sad / za koje prevashodno ali ne i

isključivo važe relacije makrosveta i relativistička mehanika/
postane Prva Prošlost, ono se smešta u neuralne strukture koje
proizvode Sećanje. Sećanje se uvek odnosi na neko, ma kad
bivalo Sad. Nema u sećanju originalnih sadržaja. Sećanje je
magacioniranje svih ma kad /u životu/postojalih Sad. Kako se
makrosvet Sadašnjosti prešavši u Prošlost/ sećanje / smešta u
neuralne strukture mikrosveta/ ćelijski, molekularni i atomski
nivo /, to automatski počinju da važe zakoni mikrosveta/ malog
sveta / i
kvantnomehaničke relacije, od kojih je posebno značajna
Hajzenbergova relacija neodređenosti.

36. Konkretan primer za kvantnomehaničke relacije u

psihostratumu su snovi i razmrljavanje informacija u njima,
slepljivanje prostora i vremena i disfunkcija kauzalnih odnosa

Kuriozum
Zamislimo neki sistem koji ima 1043 puta brže procese/recimo
mentalne / od ljudskih.
Tada će jedinično vreme tog sistema biti T ═ 10-43s.

37. Da bi se pojedinačno Sad analiziralo, nužno ga je

zaustaviti, izolovati i izvući iz toka, struje vremena, iz bezbroja
Sad, pošto se ispred analiziranog Sad nalazi njegov prvi sused:
Prvo Buduće Sad ili
Sad+ 1, a iza Sad je njegov prvi sused: Prvo Prošlo Sad ili Sad
– 1.
U tri uzastopna trena imamo tri oblika Sad:
Prva Prošlost ili: Sad -1
Sad
Prva Budućnost ili: Sad + 1
Sem za božanskog posmatrača koji je jednovremeneno i
učesnik, nemoguće je istovremeno izučavati i mirovanje i
kretanje Sad, i položaj/ koordinate/ i impuls, statiku i dinamiku,
strukturu i funkciju.
Nemoguće je istovremeno izučavati i meriti jedinično Sad kao
biće po sebi i kao deo neprekinute struje kolekcije Sad.
Nemoguće je jednovremeno izučavanje i skupa i pojedinačnog
elementa istog skupa.
Sa prostorom i tačkama je jednostavnije, jer je tu na delu
reverzibilnost procesa, što je nemoguće u izučavanju vremena
koje je ireverzibilno i time usložnjava izučavanje ionako
složene problematike bića vremena, koja se tiče jastva suštine
postojanja.

38. Šta je biće elementarnog Sad?

To je njegovo samo biće kao takvost i njegovo kretanje kojim
se uklapa u struju, kolekciju/ skup / svih Sad.
Ono što nazivam Prvim Bićem Sad je njegova struktura,
njegove koordinate-položaj, statika, božanska zamrznutost.

Ono Drugo koje zovem Drugim Bićem Sad je njegovo

kretanje, uklopljenost u struju vremena, njegov impuls,
kretanje, dinamika i delatna komponenta koja stvara Ovaj Svet.
Otuda važi sledeći proizvod opozita za Sad:
P(položaj, koordinate, mirovanje) Sad . i( impuls, kretanje )
Sad ═ 1
PS . iS ═ 1, odnosno: PS ═ 1/iS
i obratno.
za: iS ═ 0, ∞
PS ═ ∞, 0
i obratno
39. Osim, za božanskog posmatrač-učesnika / komplementa
jednovremenosti svih stanja i događaja/, u Ovom Svetu važi i
sledeći proizvod opozita:
Posmatrač . Učesnik ═ 1
Posmatrač ═ 1/ Učesnik
Učesnik ═ 1/ Posmatrač
Odnosno, prirastom učestvovanja smanjuje se posmatranje i
obratno, tako da je beskonačni posmatrač nulti učesnik i
obratno.
U Svetu je opozitne proizvode nemoguće prevazići.

4o. Neka pojašnjenja o matematičkom Sad.

Matematičko Sad/ mS / jednako je nuli:
mS ═ 0
Prva Prošlost/ P1/ jednaka je: mS – 1 ═ 0 – 1 ═ -1
Prva Budućnost/ B1/ jednaka je: mS + 1 ═ 0 + 1 ═ +1
Poslednja Prošlost / P∞ / jednaka je: mS - ∞ ═ 0 - ∞
Poslednja Budućnost / B∞ / jednaka je: mS + ∞ ═ 0 + ∞
sledi:
P1+1 ═ mS
B1– 1 ═ mS
P1═ mS – 1
B1═ mS + 1
P1+ 1 ═ B1-1
P1═ B1- 1 – 1 ═ B1- 2
B1═ P1+1+1 ═ P1+ 2
(P1 + 1) .(B1 – 1) ═ mS .mS ═ mS2 ═02 ═ 0
(P1+ 1) ═ 0/B1 – 1 ═ 0/S ═ 0/0 ═ n
mS . ( P1+ 1) ═ mS .(B1 – 1)
mS2═ mS2
02 ═ 02 ═ 0
mS – 1 ) + 1 ] .Š ( mS + 1 ) – 1 ] ═ S2 ═02═ 0

Analizirajmo sledeću duž:

-1_________ 0__________+1
0 označava matematičko Sad
-1 označava Prvu Prošlost
+1 označava Prvu Budućnost
Vidimo da se između
0 i -1 /mat.Sad i Prve Prošlosti / nalazi bezbroj momenata koji
se
zovu: Ni-Sad-ni-Prva Prošlost.
Takođe između 0 i +1, nalazi se bezbroj momenata koji se
zovu:
Ni –Sad-ni Prva Budućnost.

41. Ova kontinualnost stvara neiscrpni broj matematičkih

momenata i punktova kao izvorišta autentičnih i autohtonih
pojedinačnih Svetova čije će zakone( datosti i takvosti)
izučavati, njihovu topografiju, geografiju, istoriju, naravi i
običaje, oni koji su ispred Ovog vremena.

DODATAK

Prva Metafizika i poslednja Fizika

I) Samo kroz Um, Metafizičko ulazi u Biće i postaje Svet.
II) Demijurg je Um koji stvara Svet na gore opisani način.

III) Svet se razvija kroz konstante i varijable //datog Sveta//

IV) Konstante zovem i takovostima / brzina svetlosti,
elementarni naboj, Plankova
konstanta, konstanta gravitacije, informaton /, zato što dati Svet
čine takvim i samo
takvim, kakav je.
V) Uspostavljam sled:
*Metafizičko→
*Demijurg →
 *Demijurg transformiše /
stvaranjem varijabli
i konstant i/ Metafizičko u Svet →
*Svet se razvija do
iscrpljenja / ako je konačan / metafizikalnog rezervoara.
VI) Varijable čine strukturu sveta Šmaterija (masa, elementarni
naboj, prostor, frekvencija...)].
Konstante su pravila po kojima materija Sveta postoji i
funkcioniše.
Zakoni su tačan odnos između materije /varijabli / i načina
njenog postojanja / konstanti /.
VII) Može postojati samo jedan metafizikalni svet koji je
beskonačan i može da se beskonačno prazni, što podrazumeva i
večno postojanje samo jednog fizikalnog Sveta
/ Univerzuma, Kosmosa, Svemira, Vasione/, koji se večno puni
i prirasta iz Prethodnog.
Moguće je zamisliti i složenije, matrjoškama nalik stvarnosti i
konačne i beskonačne Domene /metafizikalnog i fizikalnog/ i
po broju i po opsegu.
VIII) Svet prirasta stalnim pretvaranjem Metafizikalnog u Svet
radom Univerzalnog Uma Demijurga i partikularnih umova
kao delova Univerzalnog uma Demijurga..
Buda je, /naprimer/, pretočio iz metafizikalnog u Svet-nirvanu,
Mahaviro-ahimsu, Laoce-načela jin-janga, Isus-besmrtnost
uskrsnućem, Muhamed idejom i praksisom jednog
bezpredstavnog, apsolutnog Boga....

IX) Umni ljudi su istinski potomci, partikule, minima partes,

Demijurga - rade isti posao, samo u znatno manjem obimu.
Oni održavaju i šire Svet stalnim pretakanjem metafizikalnog u
Svet. Električna energija, kvantna fizika, opšta relativnost.. .još
bi bili metafizika da se Tesla, Hajzenberg, De Brolji,
Šredinger, Dirak, Ajnštajn...nisu potrudili...
Jedino um vrši pretakanje iz Metaf. Sveta u f. Svet
Metaf. Svet→
 Ljudski Um / kao mikroDemijurg-medijator i
transformator /→f.Svet
X) Ali! Nije dovoljan samo Um.
Potrebna je i praksa, jer je to jedini način da Svet nastane, da
traje i da se razvija, stalnim preobraćanjem metafizikalnog u
fizikalno.
Ahimsa ne bi bila ahimsa, da je ostala samo u umu Vardamane
Mahavire.
On je metafizikalni prauzor ahimse kroz vlastiti um pretočio u
delo, u postupke, u praksis i time ahimsu uneo u Svet,
proširivši Ga.

XI) Znači važi:

Metafizikalno→
Um→
Praksis→
Svet
XII) Na početku, vrednost Sveta je Nula, vrednost
metafizikalnog je beskonačna.
XIII) Kosmos Biva zato što se metafizikalno besprekidno
preliva u Svet-već rečenim putem-načinom, smanjujući se u
onoj srazmeri, u kojoj Svet ekspandira.
Na kraju Sveta, fizikalni Svet će biti beskonačan, metafizički
će težiti nuli.
Metafizikalno ne može nikada biti nula, pošto je metafizikalno
uvek za jedno minima partes, veće od beskonačnog Sveta koji
je stvorilo.
XIV) Na kraju Svetova / metafizikalnog, koji je potpuno
ispražnjen, sem jedne jedine klice novog stvaranja, i fizikalnog
koji je beskonačan, večan i nepromenljiv /, Metafizikalno i
Svet će biti preklopljeni, sem u Jednom.
U rezervoaru metafizikalnog ostaće klica novog Stvaranja koje
se zove Sad i koja je Informaton i Ontološka jedinica - kako je
već rečeno, i čija je vrednost:
1 ═ I ═ 2,202 .10-37 c.g.s. ═ Sad
Otuda i ovde važe proizvodi fundamentalnih opozita:
Biće .Nebiće ═ const. ═ 1
za B ═ 0, ∞
NB ═ ∞, 0
Ovo je aproksimativno pošto se umesto 1, stavlja vrednost
Informatona, što važi i za
sledeći proizvod.
Sledi dakle i:
Metafizikalno .fizikalni Svet ═ const. ═ 1
za M ═ ∞, 0
fS ═ 0, ∞
XV) Svetovi manjeg opsega nastaju tako što metafizikalno
ulaz-prolazii u/ kroz / Um većeg opsega, od sveta koji se
stvara.
Naš Svet je tako proizvod prolaska metafizičkog kroz Um(ove)
višeg nivoa.
XVI) Ljudi ne mogu biti tvorci vlastitog Sveta, ali Ga mogu
održavati i brinuti o Njemu.
Ovde važi Gedelovo načelo o skupovima, koje kaže da, samo
skup većeg opsega može da tumači skup manjeg opsega.

XVII) Odavde sledi:

Svet /S/ ═ Sad
Metafizikalno /M/ ═ Sad+1
1═ Ontološka jedinica
I kad se na kraju, oba skupa / S i M / preklope, preostaće
Ontološka jedinica kao zalog Novom Stvaranju.
XVIII) Ovaj proces, u kom se Metafizikalno kroz Um, na
raznim nivoima lestvice postojanja-ovaploćuje u Svet/ove/,
odnosno fizikalno/a/
Postojanje/a/, zove se Vreme.
*
Ovo je kraj drugog dela učenja
o minima partes
 BIĆЕ VREMENA
Dunji

Postoji-biva Biće Vremena

Postoje-bivaju i delovi Bića Vremena:

Svet, Posmatrač, Sadašnjost

Sadašnjost, Svet i Posmatrač se nalaze u 3d (dimenzionom)

Biću (Biću objekata) kao podskupu dimenziono neodređenog
Bića.
---
1. Posmatraču Svet postoji u Sadašnjosti. Nema Sveta u
Prošlosti i Budućnosti. I artefakti sveta Prošlosti su u
Sadašnjosti. Zato kažem da postoje Osnovni i Izvedeni svetovi.
Osnovni svet je u Sadašnjosti. Izvedeni svetovi su psihološke
(sećanja ili psihološki ostaci sadašnjosti) i arteficijelne prirode
(materijalni ostaci). Osnovni svetovi su fizikalne a izvedeni
svetovi psihološke prirode. Ovde je odnos sličan
korpuskularno-talasnom dualizmu, ali je za razliku od njega,
ovaj odnos teže matematički formalizovati. U svakom slučaju i
ovde važi načelo opozita tako da je proizvod Osnovnog i
Izvedenog sveta konstantan. Mogu se uspostaviti sledeće
jednakosti:

Osnovni svet ( OS ) ═ Sadašnjost

Izvedeni svetovi ( IS ) ═ Prošlost, Budućnost
Odavde proizilazi:
(OS) . (IS) ═ 1
Sadašnjost .š Prošlost,Budućnostć ═ 1
Sadašnjost ═ 1/ šProšlost, Budućnostć
Sadašnjost ═ 1/ Prošlost . 1/Budućnost
Sadašnjost ═ Prošlost-1 . Budućnost-1
Sadašnjost . Prošlost ═ const.═ 1
Sadašnjost . Budućnost ═ const.═ 1
Sadašnjost ═ 1/ Prošlost
Sadašnjost ═ 1/ Budućnost
Sadašnjost . Prošlost ═ Sadašnjost . Budućnost
Sadašnjost . Budućnost ═ Prošlost . Sadašnjost
Odavde sledi:
( P ) Prošlost ═ Budućnost ( B )

Ovim jednačinama, formalizovao sam učenje o Večitom

Vraćanju (Vedante, Stoici, Niče), koji glasi ovako:
Sve što je Bilo-Biće, a sve što će Biti-Bilo je.
Kosmološki gledano, ovde se govori o cikličnom ekspanzivno-
implodirajućem Svemiru. Na ovome počiva veći deo klasične
hindu filizofije: Vedante, Mimase, Nyaya, Vaišešika, Samkhya i
prva polovina moderne fizikalno-kosmološke teorije Velikog
praska.

***

Sada je potrebno da izučimo specijalni odnos atoma

Sadašnjosti koji je Sad, prema njegovim prvim susedima, koji
su: Prva Prošlost i Prva Budućnost.

Sledi:
Sad : Prva Prošlost ═ Prva Budućnost : Sad
Sledi:
Sad2 ═ Prva Budućnost . Prva Prošlost

Ako uzmemo da je prva Budućnost (+1), a prva Prošlost (-1),

onda je:

403
S2 ═ (+1) . (–1) ═ -1

Odavde sledi da je S ( Sad ) kvadratni koren iz (-1) tj.:

S ═ imaginarni broj, i ═
Ovim sam definisao da je atom Sadašnjice koji se zove Sad,
imaginarni broj: i ═

KRATKO SLOVO O BIĆU GORE IZNETOG

Ako razmotrimo Prvu Budućnost, odnosno (+1), kao

specifično Biće, Prvu Prošlost, odnosno (-1), kao specifično
Biće i Sad, odnosno (0), kao specifično Biće, onda je odnos
sledeći:

Specifično Biće, imenom Prva Budućnost, označeno sa (+1)

svom prvom susedu
Specifičnom Biću, imenom Sad, označenom sa (0),
je isto ono što je
Specifično Biće imenom Sad označeno sa (0)
svom prvom susedu
Specifičnom Biću imenom Prva Prošlost označenom sa (-1).

Prva Budućnost je za (+1) veća od Sad, a Sad je za (+1) veće

od Prve Prošlosti.
Sledi proporcija:
Sad : Prvoj Prošlosti ═ Prva Budućnost : Sad
Sad : (-1) ═ (+1) : Sad
Sad2 ═ (-1) . (+1) ═ -1 ═ i odnosno imaginarni broj.
Ovo je matematičko Sad koje vredi u svim svetovima i svim
vremenima i ima nepogrešivu tačnost i vrednost imaginarnog
broja: i ═ .

404
Fizički gledano Sad je proizvod anhilacije njegovih prvih
suseda (Prve Prošlosti i Prve Budućnosti) suprotnih
predznaka:
(+1) + (-1) ═ 0
Ovde uočavamo svojevrsni dualizam vremena sličan
korpuskularno-talasnom dualizmu kod čestica. Nosioci
korpuskularnog ovde bi bili Prva Prošlost i Prva Budućnost,
kao i dimenzionalnost koju oni i ka supremumu i ka infimumu
poseduju. Nosilac talasnog ovde bi bilo adimenzionalno
Sad ═ 0.
Ovo je fizičko Sad koje vredi samo za Ovaj Svet.
Jedinična kapija-vrata za pretakanje beskonačnih svemira
Prošlosti i Budućnosti jedan u drugi je adimenziono Sad.
* Zamislimo dimenzione svemire Budućnosti i Prošlosti kao
dve hiperbole, koje se šire ka levoj i desnoj beskonačnosti, a
dodiruju se u jednoj jedinoj adimenzionoj tački koja se zove
Sad. Inverznom transformacijom hiperbole dobićemo
Bernulijevu lemniskatu, koja je približno najbliža ovoj
zamisli.
Zasmislimo onda kako su ovi svemiri površine četvorodimen-
zionalnih univerzuma, kako su linije petodimenzionalnih
univerzuma a tačke šestdimenzionih svetova. Idimo tako u
beskraj i zamislimo na kraju svega (∞–3) svetove, koji su
površine (∞-2) svetova, linije (∞-1) svetova, tačke(∞) svetova.
To je i kolevka i utočište i utok i izvorište.
Pena Univerzuma.
Svi su ti svetovi podložni i dodiru i razilaženju. Kad među
svetovima nema dodira tada je Ništa a ne Nešto. Kad se
dodiruju, u zavisnosti od vrste dodira je Nešto a ne Ništa.
Dodirima ovih svemira stvara se fizikalni svet, i to tako da je
presek B.lemniskate Sad-Svet, a Prošlost i Budućnost su telo
lemniskate sklono beskonačnosti. Samo od vrste dodira svetova
zavisi da li je u pitanju nulta, jedna, dve, tri ili više dimenzija.
Preklapanje dva svemira (prošlosti i budućnosti) dovodi do

405
statusa fizikalnog sveta u večnoj Sadašnjosti. Dodir dva
svemira može ići od tačke koja je Sad i ima vrednost
imaginarnog broja, ili dimenzije nula, preko jednodimenzionih
dodira, površinskih(2d), preko 3d, do n dimenzionih i ∞
dimenzionih, kada su svemiri preklopljeni. Dakle, status večne
Sadašnjosti znao bi za beskonačan broj dimenzija postojanja i u
takvom svetu i vreme-nevremenu ne bi, sa lične i psihološke
tačke gledišta uopšte bilo dosadno bivati.

***

Uočavamo da u Tri sveta imamo tri vrednosti Sad.

U matematičkom svetu, to je koren iz (-1) ili imaginaran broj:
i═
U fizičkom svetu, Sad ═ 0
U psihološkom svetu, Ad hoc Sad ili Pseudosad je odnos dve
ključne konstante-takvosti ovog kosmosa i jediničnog
vremena(t═1 sec):
Sad ═ ht/c ═ h .1/c ═ 2,202 x 10-37 cgs.
Ono što spaja sva tri sveta i tri vrednosti Sad su:
Koeficijenti transformacije:

i═0 za i ═ ρ110 gde ρ11 ═ i/0 ═ ∞

0═i ρ12 ═ 0/i ═ 0
i ═ h .1/c ρ13 ═ c /h
h .1/c ═ i ρ14 ═ h /c
0 ═ h .1/c ρ15 ═ 0/h ═ 0
h .1/c ═ 0 ρ16 ═ h/0 ═ ∞

Postoji jedan elegantan, ali i komplikovan način da se izbegne

korišćenje pojama Sadašnjosti i Sad kao kvanta Sadašnjosti,
preko definisanja pojma Sad isključivo pojmovima Prve
Prošlosti i Prve Budućnosti. Tako je:

406
Sad ═ Prva Budućnost za Prvu Prošlost
═ š(+1) + (-1) ═ 0ć
Prva Prošlost═Prva Budućnost za Drugu Prošlost
═ š(+1) + (-2) ═ -1ć
Prva Budućnost═ Prva Prošlost za Drugu Budućnost
═ š(-1)+(+2) ═+1ć
Generalizujemo:
n-ta Prošlost ═ Prva Budućnost za (n-1)Prošlost
═ š+1+(n-1) ═ nć
n-ta Budućnost ═ Prva Prošlost za (n+1)Budućnost
═š-1+(n+1) ═ nć
Prošlost ═ -1,-2,-3,...-n, -n+(-1) ═ -n-1,...-∞
Budućnost ═ +1,+2,+3,...+n, +n +(+1) ═ +n+1,...+∞

Tada u vremenu postoji samo jedan odnos i to odnos proizvoda

dva opozita, koji su Prošlost i Budućnost:
P . B ═ const.═ 1
P ═ 1/B
za:
P ═ 0, ∞
B ═ ∞, 0

* Postoji još elegantniji način da se Prošlost i Budućnost

smene sa Sad. Sledi:
Prva Prošlost ═ Sad-1, Prva Budućnost ═ Sad+1
Sledstveno tome sve bi se Prošlosti pisale sa:
Sad -1, -2,-3, -n,...-n-1,...- ∞ ═ – 1,... -∞
Sve bi se Budućnosti pisale sa:
Sad +1,+2,+3,+n,+n+1,...+ ∞ ═ +1,... +∞

2. Beskonačnom Posmatraču je ceo Svet u Sadašnjosti.

S ═ 1/P . 1/B
∞ ═ 1/0 . 1/0

407
S═∞
P═B═0
3 Partikularnom Posmatraču su partikule Sveta koje posmatra
u Sadašnjosti.

4. Sadašnjost (Jedinično Vreme) je funkcija Posmatrača.

ali je i :
Posmatrač funkcija Sadašnjosti.
Svet funkcija Posmatrača.
Posmatrač funkcija Sveta.
Sadašnjost funkcija Sveta.
Svet funkcija Sadašnjosti.
Nulti Svet ═ nulta Sadašnjost ═ nulti Posmatrač
∞ Svet ═ ∞ Posmatrač ═ ∞ Sadašnjost.

5. S ═ f (P), Sadašnjost je funkcija Posmatrača.

za:
P ═ 0, 1, ...n,....∞
S ═ 0, 1, ..n, ...∞

6. Jedinično vreme (J.V.), odnosno Sadašnjost nultog Sveta je

0 (0, 0, 0) - nulti Posmatrač, nulta Sadašnjost, nulti Svet.
Kako:
Sadašnjost ═ 1/ Prošlost ═ 1/ Budućnost
koji je to broj ( ? ) koji zadovoljava sledeću jednakost:
0 ═1/?
tada sledi:
0.?═1
odavde sledi:
? ═ 1/0 ═ ∞
tada:
0 ═ 1/∞ ═ 0
Dakle, zaključujemo da je za beskonačnu Prošlost kao i za
beskonačnu Budućnost, Sadašnjost jednaka Nuli.

408
7. J.V. odnosno Sadašnjost jediničnog Sveta je 1 (1, 1, 1). Ovo
je trenutni kosmički status čovečanstva.

8. J.V. odnosno Sadašnjost n-tičnog Sveta je n (n, n, n)

9. Jedinično vreme beskonačnog Sveta je beskonačno (∞, ∞, ∞

).

10. Jedinično vreme prirasta od nule ka beskonačnosti u

funkciji prirasta posmatrača. To je razvijanje – širenje
Sadašnjosti, Posmatrača i Sveta.

11. U nultom stanju Bića (0) potpuno nerazvijeno Biće),

Posmatrač, Sadašnjost i Svet su preklopljeni i vrednost za sva
tri je: (0, 0, 0) (singularnost).

12. U beskonačnom stanju Bića (potpuno razvijeno Biće),

Posmatrač, Sadašnjost i Svet su beskonačno razmaknuti i
vrednost sva tri je: ∞, ∞, ∞.

13. Između ova dva je Univerzum kao stanje razvijanja Bića.

14. Jednačina Bića glasi:

0.∞═n

Leva strana definiše krajnja stanja Bića, singularnost i

beskonačnost
Desna strana jednačine Bića definiše njegovu Neodređenost.

0 ═ n/∞
∞ ═ n/0
n/∞ . n/0 ═ n2 /n ═ n

0 označava singularnost kao potpuno nerazvijeno Biće

409
∞ označava beskrajno, odnosno potpuno razvijeno Biće.

15. Koeficijenti transformacije krajnjih stanja Bića

(singularnosti (0), u beskonačnost (∞)
i obratno su:

Ω1 i Ω2

0═∞
za:
0 ═ Ω1 . ∞
gde Ω1 ═ 0/∞

∞═0
za ∞ ═ Ω2 . 0
gde Ω2 ═ ∞/0

sledi:
Ω1 . Ω2 ═ 0/∞ . ∞/0 ═ 1

16. Koeficijenti transformacije Sveta, Posmatrača i

Sadašnjosti
jedne u druge su:

Svet ═ Posmatrač
za:
Svet ═ ψ1 . Posmatrač
sledi:
ψ1 ═ Svet/Posmatrač

Svet ═ Sadašnjost
za:
Svet ═ ψ2 . Sadašnjost
sledi:
ψ2 ═ Svet/Sadašnjost

410
Sadašnjost ═ Posmatrač
za:
Sadašnjost ═ ψ3 . Posmatrač
sledi:
ψ3 ═ Sadašnjost/Posmatrač
za
Posmatrač ═ Svet
koeficijent transformacije je ψ4
za
Sadašnjost ═ Svet
koeficijent transformacije je ψ5
za
Posmatrač ═ Sadašnjost
koeficijent transformacije je ψ6
Ima znači ukupno šest koeficijenata transformacije osnovnih
stanja (oblika postojanja- bivanja) Bića u Svetu koji je između
singularnosti i beskonačnosti, ( Univerzum – Kosmos – Svemir
– Vasiona ), i još dva koeficijenta transformacije za dva krajnja
stanja Bića – Singularnost i Beskonačnost.
Dakle, Biće u svim svojim stanjima( dva teorijska i jednom
fizikalnom):
*potpuno nerazvijenom (Singularnost)
*razvojnom-fizikalnom ( Vasiona ) i
*potpuno razvijenom (Beskonačnost)
funkcioniše kroz 8 (2 + 6 ) koeficijenata transformacije:

Ω1, ψ1, ψ2, ψ3, ψ4, ψ5, ψ6 , Ω2

0, 1/3, 1/2, 2/3, 3/2, 2/1, 3/1, ∞
Koeficijenti transformacije ψ1 – ψ6 vrede za 0 – 3d.

Primedba: Brojna vrednost koeficijenata transformacije Bića u

razvojnom stanju (Univerzum – Vasiona – Svemir – Kosmos ),
detaljno je objašnjena u poslanici Lobačevskom, u delu
dimenzioni konvertori.

411
 PONOĆNA MEDITACIJA
( Niš, 16.11.2009.)

ψ1. BESKONAČNA PROŠLOST ČINI BILO KAKAV ISKAZ

BESKONAČNO NEODREĐENIM i BESKONAČNO ZAKRIVLJENIM.

ψ2. SVEKOLIKI LJUDSKI ROD, OD ISKONA DO DANAS, O SMRTI ZNA

ONOLIKO, KOLIKO i JEDAN ČOVEK – NIŠTA!

***
Prošlost se rastapa i postaje sve neodređenija u odnosu na Sad,
srazmerno udaljavanjem od Sad, kao Nultog ili Početnog mo-
menta vremena.

Tako da, što dalje idemo u Prošlost, sa sve manjom preci-

znošću možemo govoriti i misliti o informaciji u Sad. Prošlost
je dinamična i transformabilna. Na nju se odnose zakoni koji su
u skladu sa učenjem o prirastu neodređenosti informacije
pohranjene u Sad.

Ne zakrivljuje se samo fizikalno vreme, zakrivljuje se i istorij-

sko vreme-i prošlost se zakrivljuje. Prošlost je pre Lobačevski-
jevska, nego Euklidska. Što dalje u Prošlost, sve je veća njena
neodređenost. Prošlost prirasta adicijom jedinica vremena-
aritmetičkom progresijom, a neodređenost Informacije (iz Sad)
prirasta geometrijskom progresijom, po formuli:

412
 (Prirast Neodređenosti, odnosno umanjenje Informacije
pohranjene u Sad):
Pn ═ 1/2n
gde:
ne(0, ... , ∞)

Odavde sledi:
P0 ═ 1/20 ═ 1/1 ═ 1
Ovo je Sad, ili Nulta Prošlost. Količina informacije je 100%,
a stepen razmrljavanja ili neodređenosti je 0%.

Kako je:
Sad ═ i ( imaginarni broj ) ═
Onda se celokupni prirast neodređenosti odnosi na taj ultimati-
vni informacijski moment, tj. da (i) sadrži 100% informacije u
Sad.
sledi:
P1 ═ 1/21 ═1/2

Ovo je Prva Prošlost, ili (Sad-1). Količina informacije iz Sad

je prepolovljena, a srazmerno tome je porasla Neodređenost.
P2 ═ 1/22 ═ ¼
...
Pn ═ 1/2n

P∞ ═ 1/2∞
Neodređenost (N) je postala beskonačno velika, a količina
informacije(I) iz Sad, beskonačno mala ( N x I ═ 1, gde
I═1/N)

Odavde sledi:

(imaginarni broj)i ═ ∑Inj

413
Gde je : ∑Inj ═ Ukupna Informacija Sveta u Sad.
Vidimo da je ta informacija imaginarni broj.

Ovo znači da se:

Celokupno Postojanje svodi na imaginarno Sad, koje
beskrajno i neprekidno sadejstvuje sa Ništavilom neprekidno
se transformišući. Sad, koje je imaginarni broj, se neprekidno
menja, mireći aritmetičku i geometrijsku progresiju, vreme i
informaciju, koji i čine ono, što očajnički pokušavamo da
nazovemo, makar Jednim stabilnim, neiluzornim momentom -
a to je Svet u Sad.

Iza Sad, Svet se rastapa-razlaže kroz Prošlost-koja i nije ništa

drugo do Sad sa umanjenom informacijom-kako sam već
rekao u zakonu o prirastu neodređenosti:

Odavde sledi:
Prošlost═Prirast Neodređenosti svetske informacije iz Sad

Nulta Prošlost ═ P0 ═ i /20 ═ i /1 ═ i ═ Sad

P1 ═ i /21

P2 ═ i /22 ═ i /4
...
P n ═ i / 2n
...
P ∞ ═ i / 2∞
Ovde govorim o struji Izvedenih Svetova iz Prvobitnog Sad.
Sad je ceo Svet, Izvedeni svetovi se nižu jedan na drugi gubeći
informaciju, da bi je u beskonačnosti izgubili potpuno. Tako će
Zadnji Izvedeni Svet , iz Prvobitnog Sad-Sveta, biti: Poslednji
izvedeni svet u beskonačnosti, odnosno prazan skup nulte
informacije. Ovo je vremenska kosmička struna koja se sastoji

414
od vrha-glave koje je Roditeljsko Sad i za njim, u
beskonačnom sledu→ Izvodi (Potomstvo Sad) :

Sad – 1 ═ Prva Prošlost

Sad – 2 ═ Druga Prošlost,...
Sad – n ═ n-ta Prošlost,...
zadnji izvedeni svet→
Sad - ∞ ═ Poslednja (beskonačna) prošlost.

Na taj način jedan jedini moment koji je Sad, a koji je

istovremeno i Svetski skup celokupne svetske informacije koji
zovemo Univerzum, Kosmos, Svemir,Vasiona, stvara struju
Svetova-skupova, koja opet čini strunu svetova koji se
informatički rastapaju, po zakonima o prirastu neodređenosti
informacije.

Ovde govorim o Jednom Sad, veštački uzdvojenom iz

neprekidnog toka-struje Sad, namerno dedinamizovanom-bez
impulsa, da bi se moglo izučiti u njegovoj božanskoj
statičnosti-položaju.
Jedno Sad ═ Jedan svetski informacijski skup.

Pored toga što postoji beskonačno mnogo Sad kao autentičnih

punktuma geneze bezbroja svetova u jednoj ravni-domenu,
valja uzeti u obzir da iz budućnosti neprekidno dolaze sve
nove i nove količine Sad, iz naizgled neiscrpnih metafizičkih
rezervoara.
Samo od dimenzija tih rezervoara zavisi da li je svet
beskonačan, ne samo u okviru jednog domena, već i da li je i
broj samih domena beskonačan.

Već je jedno Sad beskonačno, pošto će struna i struja

izvedenih svetova koje je Ono proizvelo i sva količina svetske
informacije koju ti izvedeni svetovi sobom nose, nestati u
beskonačnosti.

415
Dugo, beskrajno dugo traje informacijsko rastapanje jednog
(Sad-Jednog) svetskog skupa informacija i zbivanja.

A šta tek reći, kad u tom sukcesivnom sledu-Jednog Sad,

postoje isti i slični bezbrojni simultani događaji-mnoštvo Sad,
u okviru istog Domena-Sadašnjice!

A šta tek reći, o neprestanom priticanju novih svetova i

njihovom zgušnjavanju i ovoplaćivanju iz Budućnosti (ka
Sad).
Svetovi se nižu, u okviru jedne strune svetova, da ne
zaboravimo da je struna bezbroj, kao nizovi konačnih-
ograničenih i s leva i s desna Bernulijevih lemniskata, i to tako
da svet nižeg dimenzionog ranga, nužno proishodi iz sveta
višeg dimenzionog ranga, tako da su svetovi viših dimenzija
izvorišta svetovima nižih dimenzija, a i sami su proistekli iz
drugih roditeljskih svetova. To je suština onog filozofskog
odnosa između metafizikalnog i fizikalnog. Fizikalno je uvek
nižeg dimenzionog ranga. Tako je naš trodimenzioni Svet
tačka jednog 6d sveta, linija jednog 5d sveta i površina
jednog 4d sveta. Ovde uočavamo i stepenovanje
metafizikalnosti. Skoro da dodirujemo najniži nivo
metafizikalnosti 4d sveta, o 5d svetu možemo govoriti samo u
pojmovima želja, a o metafizičkom statusu 6d sveta možemo
razmišljati upravo onoliko, koliko stanovnici tačke iza ove
rečenice, mogu da razmišljaju o nama .←

Prirast B. lemniskata u adiciji jednog sveta-jedne strune

svetova-jedne struje svetova, zaustavlja se, na putu ka
beskonačnosti, samo ako taj dati svet skoči spontano ili
uzročno, u višu dimenziju, ili padne u nižu dimenziju, i time
napušta dotadašnji glavni tok ili strunu, ili struju svetova. Skok
u višu ili pad u nižu dimenziju, ne znači nužno i degradaciju
tog sveta.

416
Moguća su, dakle, najmanje tri scenarija u okviru života
Jednog Sveta-jedne strune svetova-jedne struje svetova*
1. Svet nastavlja da se beskonačno adira u okviru jednog
domena
2. Svet pada na niži dimenzioni rang
3. Svet skače na viši dimenzioni nivo.

Scenario pod 2. i 3. zaustavlja dalji razvoj i život sveta u

dotadašnjoj struni-odnosno struji svetova.
Scenario pod 1. omogućuje razvoj, do iscrpljenja svih
mogućnosti, datog sveta u datom domenu, struni-struji svetova,
ali se taj svet nikada ne može razvijati u međudimenzionalnom
preplitanju sa svetovima drugih domena-struna-struja svetova.
Ne može se,dakle, usavršavati u višem smislu, što znači da se
ne može kretati metafizičkim stepeništem-ni naviše, ni naniže.

Hajde sada da zamislimo čvorove kvadriliona B. lemniskata

jednog domena, da izvan toga zamislimo učvoravanje
kvadriliona nivoa, pa učvoravanje učvoravanja, pa se i ti
kvadrilioni čvorova i sve te struje svetova učvoravaju i svi
filamenti – domeni se učvoravaju i pri tom neprekidno
vibriraju mešajući se, uzročno ili stohastički, slučajnoliko ili
karmički, mešaju se tako da ih nikakva kosmička inteligencija,
pa ni Božija ili Božanska, ne može naći dva puta na istom
mestu...

Ovo je suština Kosmičkog Plesa - Lile i Iluzije o mogućnosti

sveuvida - Maje.

To, što u Jednom Postojanju, nikada nije dva puta na istom

mestu zove se Sad, a njegova tačna vrednost je :

i═

417
***
I ovde sad, vidimo jedinu istinsku razliku između Budućnosti i
Prošlosti.

Kroz Budućnost-krećući se ka Sad , prirasta informacija, po

istim zakonima po kojima kroz Prošlost opada, da bi na samom
vrhu jedinične Strune-struje Budućnosti, u jediničnom Sad,
bila ═ 100%.

Sad je poetski rečeno, uvek vrh planine Sveta, jedna jedina

irealna tačka, koja je imaginarni broj, i u kojoj je sažet, ne
samo ceo Ovaj Svemir, nego i svi ikada postojali Svemiri, a
strane te kolosalne multiverzumske planine, su Prošlost i
Budućnost. Njeno su telo, svi ikada, u bilo kom Sad postojali
svetovi, kao ovaploćeni svetski skupovi božanskog imagi-
narnog broja i kolosalne informacije u njemu sadržane..
↓
Ovim se došlo do objedinjenja fizičkog, psihičkog i
matematičkog Sveta u :
Sad ═ i ═

418