Deo Bosnjakovog

"OPUSA"
Ovde objavljujem svoju interpretaciju Bosnjakove stranice

"O bicu fizicke Vasione"

Inace, smatram da je ceo "OPUS" do sada nevidjeno i necuveno

veoma uspesno ujedinjenje Azije i Zapada, filozofije i nauke,

filozofije i poezije. Bosnjak je vrlo smeo mislilac i ne boji se

da kroci novim putevima pevanja i misljenja. U tekstu koji tumacim

i izracunavam Bosnjak se pozabavio istrazivanjem najranijeg

stadijuma

razvitka Vasione dajuci nekoliko novih definicija kao aksioma. To se

nalazi ovde presnimljeno i preuzeto. Moje dodatne formule i znatna

prosirenja treba da posluze kao posredna potvrda validnosi

Bosnjakovih stavova i njihovih izvodjenja.

O BIĆU FIZIČKE VASIONE

Iz moje osnovne formule o opozitima mase i prostora:

mx λ - const. - 2,202 x 10-37 c.g.

sledi:
Za masu ( m ) Vasione, reda 1056 g.
λ ( talasna dužina ) Vasione je reda 10-93cm.
Manja je reda 1060 puta od Plankeona (10 -33cm.)
t ( vreme ) Vasione je reda 10-103 sec.
ν ( frekvencija ) Vasione je reda 10103hz
E (energija) Vasione je reda 1076erg
ρ (gustina) Vasione u ovom stanju je 10335g/cm3
Ovo je, u krajnjem, slika pseudosingulariteta (ps) ili fizikalnog
infimuma (donji limes fizikalne Vasione), sa pripadajućom informacijom
od:
I - h/cv - 10-140 cgs
Iz formule o Opozitima sledi:
Vasiona je onoliko puta veća od Atomskog jezgra, koliko je puta sila
Gravitacije slabija od Jake atomske sile.
Vasiona x Gravitacija - Atomsko jezgro x Jaka atomska
Odavde sledi:
Vasiona - Atomsko jezgro x Jaka atomska / Gravitacija
Gravitacija - Atomsko jezgro x Jaka atomska / Vasiona
Atomsko jezgro - Vasiona x Gravitacija / Jaka atomska
Jaka atomska - Vasiona x Gravitacija / Atomsko jezgro
Uočavamo da je:

Bosnjaku je mnogo stalo da pronadje univerzalnu

konstantu
M sv    37
= 2.21  10 cm gm

h
 2.210  10 37 cm gm
c

Proizvod Mase i odgovarajuce talasne duzine

je UNIVERZALNA KONSTANTA

Ovo je vrlo znacajno jer omogucuje nove racune.

Tako , iz ove konstante se moze dobiti Plankova

konstanta iz odnosa koji imaju vidu najmanju

Komptonovu talasnu duzinu, Bosnjakovo

originalno

otkrice

2.000
cm  gm
M sv  c    6.625  10 27
sec

Na ovaj nacin smanjuje se u racunima broj

konstanti, jer ova gornja formula igra ulogu

Plankove konstante. Plankova konstanta nije

nam potrebna da dobijemo Bosnjakovu Uni-

verzalnu konstantu. I, naravno, u svim

novim

formulama pravicemo tu supstituciju

M sv  c  
 2.210  10 37 cm gm
c
 M sv    2.210  10 37 cm gm

Minimalna Komptonova talasna duzina

Vasione

M sv  c  
 2.210  10 93 cm
M sv  c

 min  ( 2.21  10 93 cm)

Vreme Vasione u minimumu

1
 M sv  c2 
tsv   7.372  10 104 sec
 M sv  c   
 

Frekfencija Vasione minimumu

M sv  c2 1
 1.357  10103
M sv  c   sec

Najvece dejstvo Vasione

M sv  c  Rsv  2.224  1094  erg  sec

Najveca Komptonova duzina Vasione

M sv  c  Rsv
 max   7.420  1027 cm
M sv  c

 max
 2.475  1017 sec
c

1
  max 
 max   
 c 

Ovo je Hablova konstanta

1
 max  4.040  10 18
sec

Hablova konstanta iskazana razlicitim

formulama i prikazana kao vektor

  max 
   
1
 max
 
a    c  
 2 
M  c
 sv 
 M sv  c  Rsv 
 
 0

a  0 4.040·10 -18 1  1 
1 4.040·10 -18 sec 
a1  4.040  10  18 
2 4.040·10 -18  
 4.040  10 18 

Moj prvi vektor

Drugi vektor

a3
 a3
2
 1
 sv  1.36  10103
sec

Energija Vasione-Bosnjakova procedura

 max  M sv  c  Rsv   8.988  1076 erg

1
 sv  1.360  10103
sec

 sv   M sv  c     9.011  1076 erg

Energija Vasione-uobicajena procedura

M sv  c2  8.988  1076 erg

 1.640  10 65 cm
2.000
 min  max 

 min  max  4.049  10 33 cm

M sv  c    G
 min  max
c3

G
 min  max h
c3
Iz proizvoda Bosnjak-Komptonovih talasnih duzina
pomnozeih sa brzinom svetlosti na trecem stepenu
i podeljenih Plankovom konstantom dobija se Njutnova
gravitaciona konstanta. Sada se ovim moze racunati.

3
 min  max c cm3.000
 6.669  10 8
M sv  c   gm sec 2.000

1.6407798311171880083e-69  joule  sec 2.0

Rsv   7.424  1027 cm
1.0 1.0
kg   min

Kvadrat brzine svetlosti

2
 min  max c cm2.000
 8.988  1020
   max sec 2.000
 
 min   max   sv    2

 max 

  1.000
 max

 min  max  sv    2




 min   max   sv    2


 max 
 
 
  max  min  max 
 
 
 min   max   sv    2

 
 max  
  
 max  min  max
 
 
 
 min   max   sv    2

z    max 



  max  min  max 
 
 
 min   max   sv    2

  max  

  
  max  min  max 
 
 
 min   max   sv    2

  max  

 
 max  min  max 
 

z
 
 min   max   sv    2

 max  cm2.000

  9.034  1020
 max  min  max sec 2.000

2 cm2.000
c  8.988  1020
sec 2.000

Energija po Bosnjaku

 min  max  sv    2

 M sv

8.988  1076 erg
 max

8.988  1076 erg   max 

 9.949  1055 gm
 min  max  sv    2
  sv  h
 9.975  1055 gm

 min   max   sv    2

 max 


 max  min  max

 sv  h
 9.975  1055 gm

 min   max   sv    2

 max 


 max  min  max


 min   max   sv    2

 max  cm2.000

  9.034  1020
 max  min  max sec 2.000

Energija po Njutnu

G  M sv 2
 8.987  1076 erg
Rsv

Sila po Bosnjaku

3
 min  max c
 M sv 2
M sv  c  
 1.211  1049 dyne
2
 max
 simplifies to

4.067  10169 dyne  min

 1.211  1049 dyne
 max

Sila po Njutnu

G  M sv 2
 1.210  1049 dyne
2
Rsv

Hablova konstanta

3
 min  max c
 M sv
h 1
 0.384  1.550  10 18
Rsv 3 sec

1
HableK  1.550  10 18
sec
 1.6407798311171880083e-69  joule  sec 2.0
 2.211  10 93 cm
1.0 1.0
kg   max

h G
RPl   4.051  10 33 cm
3
c

Kvadratni koren porizvoda najmanje i najvece

Komptonove duzine Vasione jednak je Plankovoj
duzini

 min  max  4.049  10 33 cm

Ovaj rezultat dedukcije u Bosnjakovom sistemu vodi do zakljucka

da se u ovom sistemu nalazi veza sa uobicajenim pojmovima i

formulama relativisticke kvantne kosmologije

3
 min  max c cm3.000
 6.668  10 8
h gm sec 2.000

  max 
   3.357  10120
 min
 

  max 
3

   1.497  1040
 min
 
 Veliki magicni broj srazmernosti

 hsv 
3

  
 h 

 M sv  7.73  1039
mp

( 1.0e56  gm)
7.73  1039
mp

 min  2.210  10 93 cm

h G
3
c
 7.424  1027 cm
 min

M sv
 min 
3
 minK

3
6.672e-11  m
h
kg  sec 2
 min  max
c3
Pogresno je pomisliti da je slozena struktura
Bosnjakovih knjiga apsolutno neprozirna.
Mnogi delovi njegovog "Opusa" prosto su
remek-dela prodiranja u tajne Vasione. Dajuci
osnovne formule o bicu fizicke vasione
2  3   1 3  
  
Bosnjak dolazi
4  8 G   do potpuno 
 max kvantne
nove
  max 
teorije vasione. Odredjujuci donji limes
fizicke vasione Bosnjak konkretizuje teoriju
pocetnog stanja vasione.
Tumaceci njegove formule ja cu ovde napraviti
gornji limes fizicke vasione i izvrsicu
komparativnu analizu.Pored toga ja cu,
primenjujuci Bosnjakove ideje, obraditi
nasu galaksiju , Mlecni Put,( Mliky Way),
takodje i Sunce,Plankovu masu,proton i
elektron i time cu na posredan nacin
objasnjavati procedure Stevana Bosnjaka.
Veliki i necuven originalni preokret napravljen
je pocetnim korakom, najmanjom Komptonovom
talasnom duzinom vasione,a ovu talasnu
duzinu treba razlikovati od talasne funkcije
vasione koja u savremenoj teoriji postoji.
Odmah se ukazuje mogucnost da se dobije
najveca Komptonova talasna duzina.
Mali odeljak koji ja obradjujem daje nekoliko
dimenziono-numerickih definicija (konstanti) i
nekoliko opisnih teorema. Iz pozadine se moze
zakljuciti da je iz Komptonove talasne duzine
vasione i datih u ovom odeljku konstanti, Bosnjak
 Rsv   max  7.420  1027 cm

cm3.000
G  6.672  10 8
gm sec 2.000

Ova veza, ovaj identitet dveju formula

je pravo Bosnjakovo cudo. To treba
kratko opisati.
Kolicnik proizvoda radijusa Vasione,
Komptonove talasne duzine Vasione,
treceg stepena
brzine svetlosti i Plankove konstante
jednak je Njutnovoj gravitacionoj
konstanti. Taj identitet se moze upotrebiti
za racunanje Komptonove talasne duzine.

1.6407798311171880083e-69  joule  sec 2.0

 2.211  10 93 cm
1.0 1.0
kg   max

1.6407798311171880083e-69  joule  sec 2.0

 7.424  1027 cm
1.0 1.0
kg   min
 3
 max  min c cm3.000
G   6.668  10 8
h gm sec 2.000
cm3.000
G  6.668  10 8
gm sec 2.000

Komptonova najmanja talasna duzina

Vasione
G h
 2.210  10 93 cm
3
Rsv  c

 min  2.210  10 93 cm

Komptonova najveca talasna funkcija Vasione

 max  7.420  1027 cm

Kvadrat Plankove duzine

1.640  10 65 cm
2.000
 min  max 

Bosnjakova procedura omogucila je gornji

rezultat.
Da je proizvod najmanje i najvece Komptonove
talasne
funkcije jednak kvadratu Plankove duzine moze
se nazvati
cudom Bosnjakove procedure.

Brzina svetlosti u vakuumu

  
3
G h cm
  2.998  1010
 max  min  sec
Plankova konstanta

3
 max  min c
 6.626  10 27  erg  sec
G

Minimalna Komptonova talasna duzina

3
 max   min  c

G
 2.210  10 93 cm
M sv  c

Masa Vasione
Rsv  c2
 1.000  1056 gm
G
M sv
 1.000
( 10.00  1055 gm)

Elementarno naelektrisanje

re  c2
 me  G  4.803  10 10 statcoul
G
Plankova konstanta - osnov
kvantne teorije
3
 max  min c
 6.626  10 27  erg  sec
G
Radijus Vasione jednak najvecoj
Komptonovoj talasnoj duzini

G h
 7.420  1027 cm
3
 min c
 gm
 max  10305 
cm3

Najveca gustina u granicama kompjutera

gm
 max  1.000  10305
cm3.000

 max  7.420  1027 cm

3
 max  4.085  1083 mL

Odgovarajuca kompjuterska Komptonova talasna duzina

 min
 minK   1.000  10 83 cm
( 2.21  10 10)

1.640  10 65 cm
2.000
 min  max 

1
  min 
   4.525  109
  minK 
 max gm
 minK   1.000  10215
1090 cm3.000

  max   1
3

    1.000  10 83 cm
M
 sv  
gm
 max  1.000  10305
cm3.000
gm  G  h  3
2.44  10 28   
cm3.00   min c3 
9.968  1055 gm
tsv  c  2.210  10 93 cm

1   gm  G h  3 gm
1.00   2.44  10   1.076  10276
mL  3 
10249 28
3.00 
cm  minK c cm3.000
  

 
2 3  1 1    10 105 sec
  2.115
4  8    G    minK  max



2 

3 1
 10 105 sec
t1    2.115
4  8 G   minK

2 

3 1
 10 150 sec
t2    2.115
4  8 G   max

 t2 
 t2 
 
t3   t2 
 t2  2/4*sqrt(3/8**G)*((1/sqrt(rho.minK)-(1/sqrt(rho.max)
 
 t2  90

t1  t2  2.115  10 105 sec120 6 60

4
150 30

t3 180 0 0

210 330

240 300

270

t3
2 

3   1 1    10 105 sec
  2.115
4  8 G    minK  max

 

 t2 
 t2   t2 
   t2 
t3   t2   
 t2  t33   t2 
   t2 
 t2   
 t2 

Vreme sirenja Vasione

90
120 10 60
1
150 30
0.1
0.01

t3 180 0.001 0

210 330

240 300
270

t3
 0
0 2.115·10 -150
1 2.115·10 -150 cm
t33  sec
2 2.115·10 -150  sv    3.006  1010
sec
3 2.115·10 -150
4 2.115·10 -150

 t2 
 t2 
 
t3   t2 
 t2 
 
 t2 

Vreme

t3

2 

3   1 1    10 105 sec
  2.115
4  8 G    minK  max

 
2 

3   1 1 
 
4  8 G    max  minK

 

1.08  1027 gm c2 1

 1.465  1074
h sec
 1.08  1027 gm c2  1
  1.465  1074
 h  sec

1 cm
1.46  1074  ( 1.04  10 95 cm)  1.518  10 21
sec sec

1
 G  ( 1.08  1027 gm) 
 
 ( 1.10  10 93  1.91i  10 93)  cm 
3

( 1.22  10 149  1.97i  10 152) sec

1.08  1027 gm

3
 sv

1  gm  G  h  3
1.00  10249  2.44  10 28  
mL 3.00  3 
cm  sv  c
  

3
1.0778063876931880992e15  gm joule  sec 6

cm3  kg3  mL  sv 3
Bosnjakova gustina rho=10^336*gm/cm^3 nije beskrajna
gustina , rho2=10^/gm/cm^3vec je manja.Bosnjak je
zove donji limes gustine vasione (najveca gustina
uopste) i time otvara put za novu proceduru
tumacenja Vasione. Veliki prasak kao teorija o
beskonacnoj gustini Vasione eliminisan gm je kao
 10 335
nemoguc . Eliminisan je po definiciji,  ali u
cm3
Bosnjakovoj studiji, u njenim drugim delovima
i to u obilnoj meri figurira, i karakterise sistem
Donji limes vasione je ,ako ga gm
 kosmolozi i
2 10
fizicari prihvate, otvaranje novih cm puteva u
3

tumacenju evolucije vasione. A za neposredno

razumevanje
Najveca gustina donjeg limesa
Vasione vasione
s kojom ce kod
se ovde izvoditi
Bosnjaka
racuni je data je samo Komptonova talasna
h
gm
  10305 
M c
duzina cm3 jersvdo .togFormalna procedura
broja radi je u
moj kompjuter.
redu,ali to nije i van svake odredbe u savremenoj
fizici, za razliku od talasne funkcije vasione.
Sasvim je druga stvar ako se λ shvati kao odnos
kvadrata Plankove duzine i Radijusa
h G
3 R R
vasione, c i sv. Ovde ne samo da se sv
meri, nego su i tri konstante u redovnoj upotrebi.
Doduse, Plankova masa jos nije eksperimentalno
pronadjena (nema akceleratora da to urade), ali
ona se nalazi na vasionskoj skali na mestu gde
se gravitacija i kvantna mehanika dovode u vezu.
Uopste se moze reci da su Plankove jedinice na
velikoj ceni i u savremenoj kosmologiji i

kosmogoniji.
c5
 Pl
= G h , = ,
G h
tPl c5
= = 
5
c h 1
7.4
EPl  sec sec
= G = 1.35 ,1042
h G 10 43

RPl  erg
c3 =4.9
= ,
10 16
c
M Pl h   cm
= G=
4.05
10pominje
U svojoj studiji Bosnjak na
33

jednom mestu odnos gmλ.sv i Plankove
5.46
duzine koju imenuje kao
10
Plankeon.
G  M sv cm
 2.998  1010
Rsv sec
 h
 sv 
M sv  c

 sv  2.210  10 93 cm

Plankova duzina i koeficijent daju

Komptonova talasnu duzinu
vasione
10 33  cm
 2.212  10 93 cm
4.52  1059

Rsv  7.42  1027 cm

mp
 1.673  10 80
M sv

M sv  1  1056 gm

Vasiona je onoliko puta veca od atomskog jezgra,

koliko je puta sila gravitacije slabija od jake
atomske sile

G  M sv 2
f1   1.211  1049 dyne
2
Rsv

mp f1
M sv f

M sv
f  f1   7.241  10128 dyne
mp

mp
 1.673  10 80
M sv
 f1 
2

   1.673  10 80
 f
mp
 1.293  10 40
M sv

mp
 1.673  10 80
M sv

Ovaj zakon o odnosu masa velikog i

malog i o odnosu sila velikog i malog
je apsolutno tacan i
upucuje na magicne brojeve
mp
 1.293  10 40 f1
M sv f = 1.29  10 40
jer i
Zato treba pazljivo pratiti racionalnu
ravan Bosnjakove teorije kao
i transformisanu misticnu ravan
(to jest rezultate pretvaranja 0 u λ
R
i u sv.Ovu supstituciju Bosnjak
vidi kao dedukciju, kao pretvaranje
opsteg u posebno. Osim toga, ova
suprotnost intelekta i intuicije, nauke i
mistike iscezava posle racionalizacije, ali
tada ostaje suprotnost Bosnjakove
filozofije-poezije i ovako racionalizovane
nauke. Uzgred dodajem da je ova
poezija-filozofija, najhumanistickija i
najpacifistickija koncepcija svih vremena
prenebegla pojavu ratno-zlocinackih
svetskih vodja iako se nazire da ih ova
koncepcija smatra iscezavajucim
negativnim velicinama.
Vreme u minimumu
 1
Habl  2.43058237  10 18  Hz  2.431  10 18
sec
 sv
 7.373  10 104 sec
c

Gustina Vasione danas.

Habl2
3
 2  
8  G

Bosnjakova gustina obradiva u kompjuteru

2
 sv
3
b  
8  G

gm
2  1.058  10 29
cm3.000

gm
b  3.311  10212
cm3.000

gm
 b ( 3.19  10 242)  1.056  10 29
cm3.000

Masa Vasione
mp
4.07  10169 dyne  1.001  1056 gm
( 6.8  1089 dyne)

Frekvencija kao kolicnik brzine

svetlosti i talasne duzine.
 c 1
 sv   1.356  10103
 sv sec

 sv   sv c

 sv  2.210  10 93 cm

Brzina svetlosti kao proizvod

frekfencije i talasne duzine.

cm
 sv   sv  2.998  1010
sec

Plankova konstanta kao proizvod

mase, brzine i talasne duzine.

cm2.000  gm
h  M sv  c   sv  6.626  10 27
sec

Kvadrat Plankove duzine kao proizvod

Komptonove talasne duzine i radijusa
Vasione

1.640  10 65 cm
2.000
 sv  R sv 

 sv  h
 4.066  10169 dyne
 sv

Ovo je vrednost informacije

 h
In   1.629  10 140 cm gm sec
c   sv

 sv  2.210  10 93 cm

   sv c

M sv x   sv

h G
RPl   4.049  10 33 cm
3
c

gm
 sv  4.52  10148  9.990  1055 gm
cm
299792458  m 1
   1.357  10103
  sec sec

 h  8.988  1076 erg

In c cm2.000  gm
 6.627  10 27
tsv sec

gm gm
k  4.52  10148  4.520  10148
cm cm

h  1.000  1056 gm
2
c

k je koefijent transformacije
mase vasione u najmanju
talasnu duzinu
M sv  1.000  1056 gm

M sv
 2.212  10 93 cm
k
 
h
c2
 2.213  10 93 cm
gm
4.52  10148
cm

k   9.989  1055 gm

10103
 
sec

1
  1.000  10103
sec
M sv
 sv   2.212  10 93 cm
gm
4.52  10148
cm

h
 2.210  10 140 cm gm sec
c

 sv   4.52  10148
gm 
 1.000  1056 gm
 cm 
Kao sto se vidi talasna
duzina se transformise u
masu pomocu dimenzionog
gm
4.52  10148
koeficijenta cm
to jest mnozenjem ovog
dimenzionog broja sa
talasnom jednacinom. Vidi
se isto tako da delenje
mase vasione
ovim istim brojem daje
Komptonovu talasnu
duzinu vasione.
 
h
c2
 sv
gm
4.52  10148
cm

Najveca frekfencija Vasione

2.0
6.1308891030451067646e198   sv  gm m 1
   1.356  10103
1.0
cm  joule  sec 1.0 3.0 sec


h
c2
 sv
gm
4.52  10148
cm

3.0
1.6310847956837406592e-199  cm joule  sec 
 2.212  10 93 cm
1.0 2.0
gm  m


h
( c) 2
gm
4.52  10148
cm

3
1.6310847956837406592e-199  cm joule  sec 
 2.212  10 93 cm
2
gm m

3
1.6310847956837406592e-199  cm joule  sec 
 sv
gm m2

3
1.6310847956837406592e-199  cm joule  sec 
 sv
2
gm m
 
h
 2.99792458e8  m 
2

 
 sec   sv
gm
4.52  10 148
cm

Plankove jedinice
Veoma cesto korisne u kvantnoj teoriji polja

c5
G h 1
 1.481  10103
5  10 61 sec

5
c
 Pl 
G h
cm
   sv  2.998  1010
sec

G h
c5
 2.251  10 93 cm
sec
6  1049
cm

1
 Pl  7.403  1042
sec
cm
   sv  2.998  1010
sec

M Pl  5.46  10 5 gm

c5  h
G
 5.458  10 5 gm
2
c
l
G h
tPl   1.351  10 43 sec
5
c

c5  h
G
 9.811  1076 erg
5  10 61

h  sv  8.988  1076 erg

h G
RPl   4.049  10 33 cm
3
c

c5  h
EPl   4.905  1016 erg
G

h G
RPl   4.049  10 33 cm
3
c

RPl  4.05  10 33 cm

h
h1 
2

c
M Pl  h  5.458  10 5 gm
G

M Pl RPl  2.211  10 37 cm gm

Ovde se iskazuje vazan rezultat :

Plankova duzina je
Komptonova talasna duzina
Plankove mase.
 h G
 4.049  10 33 cm
3
c

h
 4.049  10 33 cm
M Pl c

( n) h G
M sv  c c3

 1.6407798311171880083e-69  joule  sec 2.0 

0.5

2.99792458e64  gm m  
hsv 
 kg1.0 
1.0
sec

hsv  1.21  1034 erg  sec

hsv
 1.826  1060
h

M sv   sv  2.212  10 37 cm gm

M sv      sv   c  8.987  1076 erg

 sv  2.212  10 93 cm

1
  1.356  10103
sec
Najvisa temperatura vasione

M sv  c2
 6.510  1092 K
kb

Totalna temperatura protona

mp c2
 1.089  1013 K
kb

Totalna temperatura elektrona

me  c2
 5.930  109 K
kb

2
Msv  c
kb
 5.918  109 K
1.10  1083

 M sv 
   1.098  1083
m
 e 

Po Bosnjaku najmanje vreme Vasione

nije nula

1
 M sv  c2 
tsv     7.373  10 104 sec
 h 
tsv  10 90  sec  10.000  10 91 sec
Hablovo vreme
tsv  c  2.210  10 93 cm

tsv  7.373  10 104 sec

 3 
  tsv
 8    G  1 

2.0
1.7890618602955860585e9  kg  sec gm
1   3.292  10212
m3.0  tsv 2.0 cm3.000

cm
c  2.998  1010
sec

74  10 105 sec  7.400  10 104 sec

U nekoliko formula nize

nalaze se vrlo
interesantna izvodjenja
primene
Bosnjakove frekfencije u
Fridmanovoj i
Vajnbergovoj jednacini.
ovo treba sada detaljno
opisati jer pokazuje
opravdanost Bosnjakove
pretpostavke
o Komptonovoj talasnoj
duzini.
 3
 7.375  10 104 sec
8  G  1

rgal  7  1017  cm

G  M sv 1
 gal2   4.409  10 3
rgal3 sec

 sv  h
2
d
 
rgal3

gm M gal
292
cm3 rgal3

 gal2  h
2
( d)

rgal3

1
  sv 
   3.164  10110
 rgal 
3
292  gm rgal
 1.002  1056 gm
3
cm

 gal2  rgal
 1.030  105
c
 

 sv  h
2
d
3 
 rgal 
3

 
 3 

gm
2  1.058  10 29
cm3.000

 

 gal2  h
2
( d) gm
292
rgal3 cm3

 
2  
3 1 3   1.341  10 157  yr
 
4  8    G    max  max



 
2  
3 1  

4  8    G    min



gm gm
a  10   3.333
3
3  cm cm3.000

gm
c  5  3
3  cm

 
2  
3 1 1  
  151.773 sec
4  8    G   c a


 gal2  h
2
( d)

rgal3
 2.99792458e8  m

sec
 1.000
c

 gal2  h
2
 2.99792458e8 m 
 
 sec  gm
292
rgal3 cm3

2.0
3.9606628718786972904e52  gm m  rgal3.0 1
 1.359  10103
3.0
cm  joule  sec 1.0 3.0 sec

2.0
3.9606628718786972904e52  gm m  rgal3.0 1
 1.359  10103
cm3.0  joule1.0  sec 3.0 sec

1
 sv  1.356  10103
sec
 sv  h
 1.000  1056 gm
2
c

3
8 G 

( 3  10 sec )
16

gm
  306 
cm3

 sv  h
 6.510  1092 K
kb
 gm
  306.000
cm3.000

 
2  3 1 1  
  1.094  109  yr
4  8 G    sv  h  sv  h 
 
 c
2
c
2

 Rsv 3  Rsv 
3 

   
  3  

 sv  h
 2.170  1092 K
k b 3

3
 8.552  1016 sec
 sv  h
2
c
8  G
Rsv 3

2.99  109 yr  9.436  1016 sec

1
HableK  1.55  10 18
sec
gm
 sv  4  10 30
cm310
0

1
HableK  1.550  10 18
sec
1
HableK  1.550  10 18
sec
gm
 sv  4.000  10 30
cm3.000
 1
 3   1.495  10 18
1
 8    G   sv
 sec
 

2.0
1.789e9  HableK  kg  sec 2.0 gm
 4.298  10 30
3.0
m cm3.000

 tsv2  tsv  3.32  1016 sec

HableK  1  6.452  1017 sec

3.32e16  sec  3.320  1016 sec

tsv2  7.37  10 80  sec

1
 6.452  1017 sec
HableK

tsv  tsv2  2.335  10 87  yr

Hablovo vreme Vasione

3
 6.690  1017 sec
8  G   sv

4.3003710361050082532e-27  kg gm
 4.300  10 30
3.0
m cm3.000
Proizvod Komptonove talasne
duzine i frekfencije Vasione
daje brzinu svetlosti u
vakuumu

cm
   sv  2.998  1010
sec

Najvisa temperatura na
Okunjovoj skali
1030  K  1.000  1030 K

In c  
 0.159
h 2  

tsv 1.17  10 104 sec

Najvisa energija na Okunjovoj skali

1  1030 K  kb  1.381  1014 erg

tsv  1.17  10 104 sec

Proizvod Komptonove talasne
duzine Vasione i radijusa
Vasione jednak je kvadratu
Plankove duzine

1.640  10 65 cm
2.000
  Rsv 

2  6.283

In c cm2.000  gm
 4.175  10 26
tsv sec

In  c
tsv
 1.003
h 2  
 cm2.000  gm
h 2    4.163  10 26
sec

tsv
 6.301
c

In c   2  8.988  1076 erg

2  6.283

h 
In   1.629  10 140 cm gm sec
2
c

tsv 2 sec 2.000

 3.351  10 292
Rsv 3 cm3.000

M sv  c2
 4.494  1076 erg
2

cm gm
Impulssv  M sv      2.998  1066
sec
h
 2.210  10 93 cm
Impulssv

tsv 2 4
2
 x5

3 G

3.0
6.387e-267  cm  kg  sec 2.0 2
c
3.0 2.0
m  tsv 1
 6.329  10 15
h sec
 3.0
1.618e-268  cm  kg  sec 2.0
 1.182  10 63 gm
3.0 2.0
m  tsv

  2.210  10 93 cm

cm gm
In  2  2.998  1066
sec

In  1.000  1056 gm


M sv
 1.000
 In  
 
 
Minimalna gravitaciona masa
3.0
1.4988009592326139089e10    kg  sec 2.0
M gr   1.182  10 63 gm
3.0 2.0
m  tsv
Minimalna gravitaciona energija

M gr  c2  1.062  10 42 erg

G  M gr cm
 1.888  1011
 sec

h
 2.210  10 93 cm
M sv  c
 Rsv
Tsv   2.475  1017 sec
c

1 gm sec 2.000

 1.500  107
G cm3.000

Univerzalni zakon
Kvadrat Vremena kroz
treci stepen radijusa
puta masa jednako
je inverzu Njutnove
gravitacione konstante
za sve objekte

1 gm sec 2.000

 1.500  107
G cm3.000

tsv 2 gm sec 2.000

 M gr  1.499  107
3
 cm3.000

Tsv 2 gm sec 2.000

 M sv  1.500  107
Rsv 3 cm3.000

  2.210  10 93 cm

G  M gr 1
 8.545  10103

3 sec
 h
 gr
M gr  c

h
 gr 
M gr  c

 gr  1.870  1026 cm

Treci
Keplerov zakon vredi i za
mnimalnu masu

a8  1.2  10 63 gm

c 1
 1.357  10103
 sec

tsv 2 1
 M gr

3 G

cm3
G  6.67  10 8
gm sec 2

h
Mgr  c
 8.462  10118


 sv  h  8.988  1076 erg

Gravitacija i kvantna mehanika

Postoji cestica mase
2.98  10 65 gm
cije gravitaciono polje biva
identicno sa kvantnim
Bosnjakovim poljem. Tako
odmah nize dajem ugaonu
brzinu kao jednakost
gravitacione i kvantno
mehanicke formule.
 ( a8)
tsv 2  3

 0.026
gm sec 2
5.9  108
cm3

 sv  h  8.988  1076 erg

  2.210  10 93 cm

G  M sv  M gr
 sv  hsv


G  M gr c 1


3  G


 7.372  10 104 sec
c

 
2

 
 c  M 1
3 gr G


 4 2  gm sec 2.000

   5.919  108
 G cm3.000

 
2

 
 c  M  5.950  10 8
gm sec 2.000
3 gr
 cm3.000

G  M sv  M gr
M sv  c2


7.7754131906215258182e26  kg gm
 7.775  1027
m1.0 cm
 9.9951490201246805887e54  cm kg
M gr   9.995  1055 gm
1.0
m

tsv 2 gm sec 2.000

 M gr  3.349  10 236
3 3.000
Rsv cm

G  M sv  M gr
 8.985  1076 erg
Rsv

M sv
 1.000
M gr

1.3470551240060216427e27    kg
 2.977  10 65 gm
1.0
m

3
M sv
 1.000
M gr

M sv  c2  8.988  1076 erg

7.4236011739897421795e-28  M gr  m
 7.420  1027 cm
1.0
kg

1.3470551240060216427e27    kg
 2.977  10 65 gm
1.0
m

h
 gr 
M gr  c

c 1
 1.357  10103
 sec

M sv  1056  gm

G  M sv cm
 5.492  1070
 gr sec
 M gr
 gr  
3
 gr

M sv  1  1056 gm

h
h1 
2

h1
 5.292  10 9 cm
me  c  1

1  7.297  10 3

Vajnbergova formula o hladjenju vasione

Mlecni Put
5.8 × 1011 M☉

M gal  5.8  1011  M S  1.154  1045 gm

1,000,000,000,000,000,000 km

Rgal  9.5  1017  km

Rgal  9.500  1022 cm

9.5×1017 km

G  M gal cm
vgal   2.846  107
Rgal sec

  gal Rgal RPl2 

1018  km  1.000  1023 cm

1
 RPl2 
 c 
 Rgal 
M gal     1.280  1051 gm
 h 

h
 gal 
M gal  c

RPl2
Rgal   9.500  1022 cm
 gal

1.640  10 65 cm
2.000
 gal  R gal 

c
 gal 
 gal
 cm
 gal   gal  2.998  1010
sec

M gal   gal  2.210  10 37 cm gm

cm
 gal   gal  2.998  1010
sec
cm
 gal   gal  2.998  1010
sec
299792458  m 1
 1.736  1098
sec   gal sec


M gal   gal   gal  2
 1.151  1072 erg

M gal  c2  1.151  1072 erg

Rgal   gal
 1.000
RPl2

M gal  c2
f1gal   6.664  10159 dyne
 gal

f1gal  mp
f   8.707  1084 dyne
M gal

M gal f1gal
mp f

f1gal
 7.653  1074
f
G  M gal cm
vgal   2.998  1010
Rgal sec
M gal
 7.653  1074
mp

Rgal  9.500  1022 cm

M gal gm
 1.493  10 18
3
Rgal cm3.000

c
 gal 
 gal

c 1
 gal   1.736  1098
 gal sec

G  M gal cm
 2.998  1010
Rgal sec

cm
 gal   gal  2.998  1010
sec
1,000,000,000,000,000,000 km
Radijus Mlecnog Puta

Frekfencija Mlecnog Puta

c 1
 gal   1.736  1098
 gal sec
Brzina Mlecnog Puta
G  M gal cm
 2.998  1010
Rgal sec

cm
 gal   gal  2.998  1010
sec

1.640  10 65 cm
2.000
 gal  R gal 

Gustina Mlecnog Puta

M gal gm
 gal   1.493  10 18
Rgal3 cm3.000

Bezdimenzioni koeficijenti
srazmernosti izracunavaju
koliko je puta razdaljina
jednog objekta veca od
drugog.
Ili, koliko je puta radaljina
manja od razdaljine drugog
objekta.Dimenzioni koeficijenti
transformisu svaku formulu
U bilokoju zahtevanu formulu.
Gore sam pokazao broj koji
pomnozen radijusom vasione
daje radijus Mlecnog puta.
Isto tako pokazao sam
dimenzioni broj koji podeljen
radijusom Mlecnog puta daje
brzinu svetlosti.
 gal  1.92  10 82 cm

1.92  10 82 cm

RPl  4.050  10 33 cm

 gal

Rgal  8.56  1016 cm

Proizvod radijusa nase galaktike i njene

ugaone brzine daje brzinu svetlosti.
G  M gal
 gal 
Rgal3

cm
Rgal   gal  3.158  1013
sec

RPl2
 8.543  1016 cm
 gal

M gal  c2 cm2.000  gm
hgal   3.118  1075
 gal sec

G  M gal cm
 3.158  1013
Rgal sec

RPl
 2.109  1049
 gal

 gal  R gal RPl2

M gal  c2  1.151  1072 erg

cm
 gal  R gal  3.158  1013
sec
RPl2
 1.916  10 82 cm
Rgal

 gal  hgal  1.151  1072 erg

1.644  10 65 cm
2.000
 gal  R gal 

3
Rgal3  8.560  1016 cm

cm gm
pgal  M gal  Rgal   gal  4.043  1064
sec

h
 1.639  10 91 cm
 M gal  Rgal   gal 
Kolicnik Plankove konstante i
impulsa nase galaktike
daje talasnu duzinu vasione

h
 1.639  10 91 cm
pgal

( h)
 gal
 M gal  Rgal   gal 
h
 1.639  10 91 cm
1.0 1.0 1.0
M gal  Rgal   gal

( 6.6260755e-34  joule  sec )

 gal
 M gal Rgal  gal
h 1
 3.149  10 13
1.0
M gal  Rgal   gal 1.0 1.0
sec
Ugaona brzina galaktike po
Njutnovoj teoriji gravitacije.
Sta ovde utvrdjujemo?
Ovde se vidi identitet
Bosnjakove formule i
Njutnove formule. Posto je
Njutnov rezultat
opsteprihvacen identitet
pokazuje da je Bosnjakova
teorija u ovoj interpretaciji
fizickog znacenja ne samo
ispravna nego i ingeniozna.

M sv  G 1
 4.041  10 18
Rsv 3 sec

G 1
M gal   3.690  10 4
Rgal3 sec

  
2
 M  G 
2

 gal
R 3  gal  

 gal  

G
 gal M gal 
Rgal3

 3 
2

2

 6.672e-11  m
 
 kg  sec
2
  h 
 M gal  Rgal 3   M 1.0  R 1.0   1.0 
   gal gal gal 
 6.672e-11  M gal  m3 
2

 6.6260755e-34  joule  sec 

 R 3  kg  sec 2 M gal  R gal   gal 
 gal 

 
2

2
3
6.672e-11  m
  
 kg  sec
2
 h 
 M gal R gal3  M gal1.0  Rgal1.0   gal1.0 
 

3
6.672e-11  m
2
kg  sec h
M gal 
Rgal3 M gal1.0  Rgal1.0   gal1.0

h
 7.307  107 cm
1.0 1.0 1.0
M gal   gal   gal

h
 1.093  1042 gm
1.0 1.0 1.0
Rgal   gal   gal

Iz ove identicne jednakosti

mogu se izracunavati
sve komponente : konstanta i
varijable.Napominjem da je
na desnoj
strani talasna duzina nase
galaktike izracunata po
Bosnjaku.
 RPl
 9.507  1022 cm
4.26  10 56

Rgal   gal
 4.058  10 33 cm
RPl

 gal   Rgal  4.054  10 33 cm

2.0
2.25e-66  cm
RMW   1.018  1027 cm
1.0


RMW  1.018  1027 cm

0.37  R Pl  1.499  10 33 cm

2.0
0.1369  R
Pl
1.0
RMW
 2.162  10 93 cm
1.02

RMW   MW vMW

RPl  4.050  10 33 cm

M gal  vMW2 

M gal  R MW   gal   gal  1.774  1071 dyne

vMW
 MW  
RMW

M gal  RMW  vMW   MW 

M gal  c2 cm
 RMW  3.132  1044
2
cm  gm sec
3.74  1054
sec
 M gal gm
 MW1   1.213  10 30
3
RMW cm3.000

RMW1  105  cm  1.000  105 cm

gm
 gal  4  5.972  10 18
cm3.000

Gustina nase galaktike

gm
 gal  1.15  10 36
cm3

 ngal   gal  400000

Formula koja sledi

preuzeta je po
strukturi iz Vajbergove
knjige "Prve tri minute"
i pokazuje sirenje
nase galaktike usled
hladjenja Vasione.

M sv
 sv 
Rsv 3

1 3
  7.54  6.447  1017 sec
 sv 8 G

  
2 3 1 1
  1.973  1013  yr
4 8 G   gal  ngal

 
 ngal   gal  10

  
2 3 1 1
  1.351  1013  yr
4 8 G   gal  ngal

 

 2 3

1   2.495  1021 sec
 8 G  gal

 
HableK  1  6.452  1017 sec

3
 8.550  1016 sec
8  G   sv

3 1
2   7.906  1013  yr
8 G  gal

 1

 
3
8.550  1016 sec
  sv 8 G 
 

Sledi doslovna Vajbergova

formula za sirenje
Vasione . Vreme ptrebno
da se vasiona ohladi
od 100 miliona stepeni do
deset milona stepeni 0.06
godina.

 
2 3 1 1
tsv   
4 8 G  gm gm 
 1.22  10 35  1028  1.22  ( 10  35
)  10  3 
32

 cm3 cm 

tsv  0.060  yr
U drugoj komponenti
promenjen je exponent
za dva manje.

 
2 3 1 1
tsv2   
4 8 G  gm gm 
 1.22  10 35  1028  1.22  ( 10 35)  1030  
 cm3 cm3 

tsv2  0.055  yr

2 3 1
   6.068  10 3  yr
4 8 G gm
1.22  ( 10 35)  1030 
cm3

a  7.42  1027 cm

o gm
 10307 
( a) 3 cm3
a  7.42  1027 cm

o gm
10307 
3
 cm3

2 3 1
   1.165  10 111  yr
4 8 G b

msv  1.0793861e29  gm
 h
b   2.048  10 66 cm
msv  c

msv gm
b   1.257  10226
3
b cm3.000

M sv gm
 sv1   2.448  10 28
Rsv 3 cm3.000

M sv
 sv2 
 Rsv 
3

 
 10 

gm
 sv2  2.448  10 25
cm3.000

2 3 1 2 3 1
      1.312  109  yr
4 8 G  sv1 4 8 G  sv2

6.01  10 2 yr
 1.002
0.06  yr

tsv  1.896  106 sec

2  106 sec  2  106 sec

60  10 3 yr

3  yr
 1.893  106 sec
50

1  100

2  106

2000000  sec  2.000  106 sec

106
1000000

1.0e6

 
1 3 1 1
tsv1   
2 8 G  gm gm 
 1.22  10 35  1028  1.22  ( 10 35)  1032  
 cm3 cm3 

tsv1  0.060  yr

gm gm
1.22  10 35  1028   1.220  10 7
3
cm cm3.000

gm gm
1.22  ( 10 35)  1032   1.220  10 3
cm3 cm3.000

gm
 Vajn1  1.22  10 35  1028 
cm3

gm gm
 Vajn2  1.22  ( 10 35)  1032   1.220  10 3
3
cm cm3.000

 
2 3 1 1
tVajn   
4 8 G   Vajn1  Vajn2

 
tVajn  0.060  yr

1
0.06  yr h
 9.125  10 20 K
kb

( 100000000  K  10000000  K )  kb 1
 1.875  1018
h sec

2 3 1
   0.061  yr
4 8 G  Vajn1
2 3 1
   6.068  10 4  yr
4 8 G  Vajn2

3 1
  1.341  10 157  yr
8 G gm
10305 
cm3

 
1 3 1 1
tsv2   
2 8 G  gm gm 
 10305  103  
 cm3 cm3 

3 1
  1.341  10 6  yr
8 G gm
103 
cm3

1  10 6 yr  31.557 sec

10 1  0

Vazno je istaci da Vajnbergova formula za

sirenje Objekata radi izvrsno

1
vgal   2 
3

1  R cm
8 G  MW  4.081  105
sec
 gal
 
hgal  M gal  vgal  RMW  5.318  1083  erg  sec

Ovde nize dajem sjajan rezultat pomocu

Vajnbergove
formule osirenju vasione
1
 2 3  1
 
8 G
  gal 
 Rgal 
   2.277  10 47
sec
  1
 
2
cm gm
M gal   2 
3
  1

 8 G  gal
  Rgal 
   

1
  R  
2

M gal   2 
3 1
  gal 1.507  1042 erg
8 G  gal
  
1
 gal  3.690  10 4
sec

1
 
2

hgal   4.01  10 22
1 
M gal   2 
3 1
    Rgal
 sec 

8 G  gal
 
M gal  vgal2  2.132  1062 erg


hgal   4.01  10 22
1 
 2.133  1062 erg
 sec 
2.0
1.3973804123167400325e-10  M gal  R MW  m3.0   gal 1
 4.009  10 22
1.0
hgal  kg  sec 1.0 2.0 sec

1
 
2

M gal   2 
3
  R 1
8 G  MW
 gal
    6.213  1066
cm gm
1 sec
 2 3 1 
  
8 G
  gal 
 Rgal 
 
  1
 8
 1  
  2   R 4
x 
   gal 
 3  

90
120 1  109 60

150 30

x 180 1  108 0

210 330

240 300
270

25
3.2 10

25
3 10

25
x
3 2.8 10

25
2.6 10

25
2.4 10
8 8 8 8
2.9 10 3 10 3.1 10 3.210

Gornji limes
fizikalne
vasione
M sv  1056  gm

Rsv  1.199  1028 cm

cm2.000  gm
M sv  c  Rsv  3.595  1094
sec

cm2  gm
hsv2  3.595  1094
sec
hsv2
 1.199  1028 cm
M sv  c

h
2 
M sv  c

 M sv  c2 
h    8.988  1076 erg
 h 
2  1.199  1028 cm

2
4 gm sec 2.000
 5.919  108
G cm3.000
6e51 kg
6  1051  kg  6.000  1054 gm

2
4 gm sec 2.000
 5.919  108
G cm3.000

M sv  100.0  1054 gm

G  M sv 2
 5.563  1076 erg
Rsv

  3.142

cm2.000  gm
hsv2  3.595  1094
sec
2    2
t2   2.513  1018 sec
c

hsv  M sv  c  Rsv  3.595  1094  erg  sec

Hablova
konstanta
Rsv  1.199  1028 cm

2
G Msv
Rsv 1
HablK   1.547  10 18
hsv2 sec

c
 1.937  1028 cm
HablK
hsv
 1.199  1028 cm
M sv  c

1.0e56  gm  1.000  1056 gm

hsv
Rsv 
M sv  c

h
 sv 
M sv  c
2.5×10−18 s−1

2.650  10 65 cm
2.000
 sv  R sv 

Gustina vasione sada

M sv gm
 5.802  10 29
3
Rsv cm3.000

Komptonova Talasna duzina

vasione pomnozena radijusom
vasione daje kvadrat Plankove
duzine.

c
M Pl  h  1.089  10 5 gm
8 G

1.6407798311171880083e-69  joule  sec 2.0

Rsv   7.424  1027 cm
1.0 1.0
  kg

1.641  10 65 cm
2.000
Rsv   

2  Rsv  9.435  1027 cm

h G
RPl   4.050  10 33 cm
3
c

2  Rsv R Pl

h
R2sv   2.210  10 93 cm
M sv  c

H0 ~ 2.29×10−18 s−1
1
H  2.29  10 18 
sec
H  1  1.384  1010  yr

H  hsv  8.231  1076 erg

  Rsv  4.051  10 33 cm

Ht  1.38  1010 yr  4.355  1017 sec

2
 5.425  10120


2  R2sv   R sv

Rsv  7.424  1027 cm

Rsv 2  2.000
5.512  1055 cm

2  Rsv  9.435  1027 cm

2  R2sv  5.148  10 33 cm

Rsv
 3.359  10120


  2.210  10 93 cm

2 
 R sv  2.21e-93  cm R sv

3
Rsv
 1.498  1040


2  ( 7.42e27  cm) 2.21e-93  cm R sv

h
4.35  1017  sec   9.614  10 20 cm gm sec
c

M sv    2.210  10 37 cm gm

4.348416289592760181e73  gm  4.348  1073 gm

1.0

Radijs vasione je jednak kolicniku

kvadrata Plankove duzine i najmanje
Komptonove duzine.
Najmanja duzina jednaka je kolicniku
kvadrata Plankove duzine i radijusa
vasione.
Zakon vazi i za bilokoje Komptonove
talasne duzine i bilokoje odgovarajuce
velike radijuse.

RPl2
 7.422  1027 cm


RPl2
 2.209  10 93 cm
Rsv

1.641  10 65 cm
2.000
Rsv   

h G
Rsv  
c3

Njutnova gravitaciona konstanta

h G Rsv    c3

Rsv  7.42  1027 cm

 cm
c  3  1010
sec

  2.21  10 93 cm

G  6.68  10 8

2
cm  gm
h  6.63  10 27
sec

Rsv    c3
G 
h

Rsv    c3 cm3.000
 6.678  10 8
h gm sec 2.000

G  6.680  10 8

G2  1  16

90
120 60
15

150 10 30

G2 180 0

210 330

240 300
270

G2

  c3
h

1
G  M sv gm
2
 3.000  10 10
Rsv 1
2
cm
 Rsv    c3
 M sv
h cm
 3.000  1010
Rsv sec

  gm m3
2.0165215351215786472e57 
joule  sec 4

  gm m3 cm
2.02  1057   3.003  1010
joule  sec 4 sec

. Jednačina Bića glasi:

0.8 - n
Leva strana definiše krajnja stanja Bića, singularnost i beskonačnost
Desna strana jednačine Bića definiše njegovu Neodređenost.

0 - n/8
8 - n/0
n/8 x n/0 - n2 /n - n

0 označava singularnost kao potpuno nerazvijeno Biće

8 označava beskrajno, odnosno potpuno razvijeno Biće
Jednacina bica glasi:
h G
  Rsv
c3

RPl2
Rsv 


RPl2
 7.422  1027 cm


RPl2
 7.422  1027 cm


RPl2 R Pl2
1.640  10 65 cm
2.000
 
Rsv 

λ oznacava potpuno
nerazvijenu vasionu
R sv
oznacava potpuno
razvijenu vasionu.

Gornji rezultat je stvarno fizicko

znacenje Bosnjakovih mistickih
formula.
Medjutim, struktura
Bosnjakovih formula je
sacuvana i supstitucijom
dovedena u racionalni oblik.
Bosnjakova intuicija je paznje
dostojna.

Plankova duzina je kvadratni

RPl2 RPl2

Rsv 
koren
 G 1
h 3 2
c gm  sec
 1.833  1060
 3
2
cm

Rsv  7.422  1027 cm

  2.210  10 93 cm

RPl2  1.640  10 65 cm

2.000

1.640  10 65 cm
2.000
  Rsv 

5.46  10 61  7.389  10 31

Leva strana jednacine

Bica definise krajnja
stanja Bica
,pseudosingularnost i
pseudobeskonacnost.
Desna strana jednacine
Bica definise njegovu
odredjenost:
kvadrat Plankove duzine.
Proizvod talasna duzine
vasione pomnozene nekim
brojem i radijusa vasione
podeljenog tim istim brojem
uvek daju kvadrat Plankove
duzine.

Rsv
 x RPl2
x
Rsv  x

Rsv
 3.358  10120


Rsv
1.640  10 65 cm
2.000
  ( 3.35  10120)  
( 3.35  10120 )

3.35  10120

  ( 3.35  10120)  7.403  1027 cm

3
3.35  10120  1.496  1040

Rsv
 2.216  10 93 cm
( 3.35  10120)

Postoji koeficijent
srazmernosti kojim se
najmanja duzina preobraca
u najvecu,a najveca u
najmanju.
Proizvod manje duzine i
odgovarajuce vece je uvek
kvadrat Plankove duzine.
 
t22  M sv  4
2

2
3 G

3
( 1.5  1040)  3.375  10120

1.0e56  gm  1.000  1056 gm

t22  ( 1.0e56  gm) 2

4

2
3 G

2
t2  ( 1.0e56  gm)
2
3
gm sec 2.000
 0.620
 4 2  cm3.000
 
 G 

cm2  gm
hgal  4.77  1077
sec

 3.0  c  gm kg  sec 

3.0 0.5

 4.1488620702519172963e-146  cm    
 
3.0
 m 
 3.0 1.0
c  gm  sec 1.0  0
   0 2.525·10 -163 sec
 
0.5
 c3.0
 gm  kg  sec  1 -2.525·10 -163
4.1488620702519172963e-146  cm   
3.0
 
  m3.0  
 c3.0  gm1.0  sec 1.0 
Sunce
MS  1.989  1033 gm

h
s   1.111  10 70 cm
MSc

G M S

6.68  10 8  cm  gm 1  sec  2

3
G 

MS s  2.210  10 37 cm gm

cm2.000  gm
MSc s  6.630  10 27
sec

Rs  6.960  1010 cm

G M S cm
vs   4.369  107
 Rs  sec

7.733  10 60 cm
2.000
 s  Rs 

Rs  6.96e8  m  6.960  1010 cm

G M S cm
vs   4.369  107
( 6.96e8  m) sec

 s  Rs  2.781  10 30 cm

cm3.000
G  6.680  10 8
gm sec 2.000
 2
  s  ( 6.96e8  m)
  7.733  10 60 cm
2.000

1.4367816091954022989e-9  R Pl
 5.819  10 44
1.0
m

1
1.4367816091954022989e-9  R Pl
2
 ( 6.96e8  m)  6.364  10 17 cm
1.0
m

Rs  1.48  105 cm

G M S cm
vs   2.996  1010
Rs sec

G M S
s 
Rs 3

h
s 
MSc

1
s  2.025  105
sec

 s MS  2.210  10 37 cm gm

cm
 s  Rs  2.996  1010
sec

M S  c2
1
 s x

M S  c2
hs   8.843  1048  erg  sec
s

cm2.000  gm
M S  c  Rs  8.832  1048
sec
 s  hs  1.790  1054 erg

M S  c2

 
1.000
 s hs

cm
 s  Rs  2.996  1010
sec

M S  c2

 hs 
1.000
 s

2.0
1.7877139260254039677e47  kg  m cm2.000  gm
 8.830  1048
sec 2.0   s 1.0 sec

 RPl2 
 1.476  105 cm
 s 
 
 s  Rs RPl2

 s  hs  1.790  1054 erg

cm
 s  Rs  2.996  1010
sec

Rs  1.480  105 cm

RPl  4.050  10 33 cm

 s  Rs  4.055  10 33 cm
Rs  1.480  105 cm

s  1.111  10 70 cm

RPl ( 6.87  102)

2.5  1040 1
 Rs  2.474  1032
R Pl2 cm

M S  c2  1.790  1054 erg

 s h  1.342  10 21 erg

 s  Rs  4.055  10 33 cm

M Pl
Vec ovde 3
iako imamo u vidu
RPl
samo tri objekta  6.137  10:17vasionu
gm
(donji
( 2.67  10i74gornji
) indeks) sunce i
cm3.000
proton ima dovoljno
MS
elemenata
 za detaljnu
6.136  1017
gm
komparaciju,
Rs 3 za3.000iznalazenje
cm
onog sto je opste i konstantno
i onoga sto je razlicito i
 s  M S  2.210  10 37 cm gm
promenljivo. Razliciti i
promenljvi entitetu su :
talasne duzine, donji i gornji
limesi, vremena i uglovne
brzine, mase i sile i energije.
Razlicite su i
gustine.Zajednicki i konstantni
su : proizvodi talasnih duzina i
masa, proizvodi talasnih
duzina i radijusa, proizvodi
ugaonih brzina i radijusa.
 s  Rs   R sv

1.640  10 65 cm
2.000
  Rsv 

1.644  10 65 cm
2.000
 s  Rs 

 s  Rs   R sv

 s  Rs   R sv

 s  Rs   R sv

 s  Rs   
 Rsv 
 s  Rs    ( 7.42e27  cm)

M gal  1.15  1051 gm

 s  ( 6.96e8  m)   R sv
  s  Rs   R sv
kb
 7.5  1087  K  1.151  1051 gm
2
c

 s  Rs 2.21e-93  cm R sv

M sv  c2
 6.519  1092 K
kb

M gal  c2
 7.496  1087 K
kb

M S  c2
 1.297  1070 K
kb

mp c2
 1.090  1013 K
kb

me  c2
 5.938  109 K
kb

 sv  h  8.993  1076 erg

 sv  h  8.993  1076 erg

M sv  c2  9.000  1076 erg

G  M Pl
h
RPl3
 1.589  1032 K
kb
 gal  hgal  1.760  1074 erg

 s  hs  1.790  1054 erg

M Pl c2  9.797  1015 erg

M Pl c2 1
 1.478  1042
h sec

mp c2 1
 p   2.271  1023
h sec

M Pl c2
 pl 
h

1
  pl h 
 
 kb   2.239
 G MPl 
 h 
 
3
RPl
 
 kb 

 pl h  9.797  1015 erg

mp c2 1
 2.271  1023
h sec

me  c2
 e 
h

me  c2 1
 1.237  1020
h sec

G  M Pl
h
RPl3
 1.589  1032 K
kb
 G  M Pl
h  2.194  1016 erg
RPl3

Temperaturni niz mikro i

makro sveta
Od Bosnjakovog donjeg
limesa do elektrona u
vise varijanti : klasicnim i
drugim

  2.210  10 93 cm

cm2.000  gm
hsv  M sv  c  Rsv  2.227  1094
sec
 sv  h
 6.513  1092 K
kb

G M S
 hs
Rs 3
 1.297  1070 K
kb

G  M sv
 hsv
Rsv 3
 6.519  1092 K
kb
 sv  h

h
 gal 
M gal  c

2.0
3.8025971006854565046e21  sec  statcoul2.0
M1   3.803  1015 gm
3.0
m

c
 gal 
 gal

 gal  1.922  10 88 cm

e  a0

p  re

 pl  R Pl


M gal   gal   gal  2

 7.496  1087 K
kb

1
HablK  1.547  10 18
sec

Temperaturna skala
objekata vasione
pomocu Bosnjakovih :
masa , talasnih duzina
i ugaonih brzina

 G  M sv G  M gal G M S G  M Pl G  M1 G  M1 
  hsv  hgal  hs h h h 
 Rsv 3 Rgal3 Rs 3 RPl3 re 3 a03 
  K
kb kb kb kb kb kb
 
( 6.52  1092 1.21  1087 1.3  1070 1.59  1032 5.12  1012 1.99  106 ) K

Energetska skala - Bosnjakove

ugaone brzine

  sv  h  gal  hgal  s  hs  pl h h 

 e h
  p 
 kb kb kb kb kb kb 

( 6.51  1092 7.5  1087 1.3  1070 7.1  1031 1.09  1013 5.94  109 ) K

6.51  1092  K  kb 1
 1.356  10103
h sec

7.5  1087  K  k
b 1
 1.562  1098
h sec

c
s 
s

 pl  R Pl

hgal  4.770  1077  erg  sec

1
 gal  1.561  1098
sec
 2
 gal gm
3
 gal    4.355  10202
8  G cm3.000

3 Habl2
2  
8  G

2
 sv
3
b  
8  G

Masena skala

M gal   gal   gal  2

 7.496  1087 K
kb


MS  s  s  2

 1.297  1070 K
kb
Ovaj ili ovakav temperaturni niz
 M bi
ne sv  cmogao
2
M gal  cda
2
bude
M M Pl c2 mp c2 me  c2 
S  c postavljen
2

i izracunat kb 
 kb kb kb kb kb
bez Bosnjakove definicije
Komptonove
( 6.52  1092 7.5  1081 talasne
1.3  1070 duzine
7.1  1031 1.09  1013 5.94  109 ) K
vasione.
Bosnjakove Tacno varijable
je da sam jai mase
izracunao talasne duzine nase
galaktike, talasne duzine
 M sv      sv  2 M gal   gal   gal 2 M S    s   s  2 M Pl   pl  pl 2  
mp  p  p 2

me   e   e  2

Plankove mase, talasne duzine
 Sunca,talasne
kb duzine
kb protona kbi kb kb kb 
 
talasne duzine elektrona, ali bez
Bosnjakove intuicije i definicije
ja ne bih krenuo ovim
( 6.51  1092 7.5  1087 1.3  1070 2.82  1030 4.96  1013 5.94  109 ) K
putem.Iako je Bosnjak
izracunao u racionalnom obliku
samo Komptonovu talasnu
duzinu vasione, to je dovoljno
za ova moja kao i za sva kasnija
uopstavanja.Cela ova skala
napravljena je da potvrdi
Bosnjakovu pocetnu aksiomu.
 gal  1.922  10 88 cm

 
M gal    gal   gal 2
 7.496  1087 K
kb

c
 gal 
 gal
 cm gm

M gal   gal   gal   3.450  1061
sec

e  a0

p  re

 pl  R Pl

1013  K  kb  1.381  10 3  erg

1013  K  k
b
 0.917
2
mp c

mp c2  1.505  10 3 erg

Okunjov temperaturni niz

( 1030  K 1025  K 1020  K 1015  K 1010  K 105  K 1K )

( 1  1030 1  1025 1  1020 1  1015 1  1010 1  105 1) K

Okunjov energetski niz

( 1030  K 1025  K 1020  K 1015  K 1010  K 105  K 1K )

kb 1

( 1  1014 1  109 1  104 0 1  10 6 1  10 11 1  10 16 ) erg

1015  K
1
kb
 7  1027 cm
19  10 30 dyne
 2
MPl c
kb
 7.096  1027 cm
K
10  103
cm

2
MPl c 1015  K

kb  k b  1

K 19  10 30 dyne
10  103
cm

1015  K
2
MPl ( c) 1
 1.380658e-23 joule 
kb  
 K 
K 19  10 30 dyne
10  103
cm

1015  K
2
MPl ( c) 1
 1.380658e-23 joule 
kb  
 K 
K 19  10 30 dyne
10  103
cm

1015  K
2
MPl ( c) 1
 1.380658e-23 joule 
kb  
 K 
K 19  10 30 dyne
10  103
cm

2
 2.99792458e8 m 
MPl 
1015  K
 1
 sec   1.380658e-23 joule 
kb  
 K 
K 19  10 30 dyne
10  103
cm
 2.0
1.1162904789472250878e-15  joule  sec 2.0
 1.116  10 5 gm
1.0 1.0 2.0
cm  dyne  m

( 1.38  1014 1.38  109 1.38  104 0.14 1.38  10 6 1.38  10 11 1.38  10 16 ) erg

Okunjove duzine

( 10 30  cm 10 25  cm 10 20  cm 10 15  cm 10 10  cm 10 5  cm 1  cm )

( 1  10 30 1  10 25 1  10 20 1  10 15 1  10 10 1  10 5 1) cm

Okunjova skala gustina

 1097  gm 1081 
gm
1065 
gm
1049 
gm
1033 
gm
1017 
gm
10 
gm
10 15 
gm
10 30 
gm 
 
 cm3 cm3 cm3 cm3 cm3 cm3 cm3 cm3 cm3 

gm
( 1  1097 1  1081 1  1065 1  1049 1  1033 1  1017 10 1  10 15 1  10 30 )
cm3

Okunjova skala vremena

( 10 42  sec 10 38  sec 10 30  sec 10 24  sec 10 10  sec 10 12  sec 10 5  sec 1  sec 106  sec 1012  sec 1018  sec )

Jedna transformacija

HablK 1
 5.292  10 9 cm
1
3.87  1018 yr
cm

Jos jedna transformacija

1012  sec
 2.817  10 13 cm
sec
3.55  1024
cm
1  sec  3.169  10 8  yr

( 10 42  sec )  1  ( x) c

0  3  10 32 cm

o  ( 10 42  sec )  1

cm
 o 0  3.000  1010
sec

M Pl  0  3.266  10 37 cm gm

Talasna funkcija vasione razlikuje se od

h
Bosnjakove M  c .Uzgred receno nije se
mnogo postiglo sa ψ=exp(i*θ(r)*ψ , dok je
upotrebom uopstene Bosnjakove funkcije
napravljeno cudo.

r  Rsv

 exp ( i   ( r)  

 
2

i  1
  exp ( i     )

  1.000

h
 p  m  c
p

re  2.818  10 13 cm

 p 1.321  10 13 cm

 1 
2 
3 
4 
5 
 
6 
a  7 
8 
9 
 
 10 
 11 
 12 
 13. 
 

RPl  4.05  10 33 cm

Rpl
  RPl2 
 
R 2 
 Pl 
R 2 
Pl 
Rpl  
R 2 
 Pl 
R 2 
 Pl 
R 2 
 Pl 

 p ( x) RPl2

R Pl2
 p
G  mp cm
 3.002  1010
1.24  10 52 cm sec

RPl2
Rp   1.241  10 52 cm
 p

RPl2  1.640  10 65 cm

2.000
 1.640  10 65 cm
2.000
 p R p 
cm2.00  gm
kb  1.38
K  sec 2.00

cm2.00  gm
1.38
sec 2.00
K 
kb

K  1.000 K

 sv
 1.000 K
cm
2.21  10 93
K

 


 1.64  10 65 cm2   1  
2
 1  2
M sv      2   sv   1.83  10 cm sec   
 75 4.504  1076 erg
  sv
     
General form of general relativity
 


 1.64  10 65 cm2   1  
2
 1  2 cm2.000
    2   sv   1.83  10 cm sec   
 75 4.504  1020
  sv
      sec 2.000

3 
1 
 
n   
1

1 
1 
 
3 
 4.508 1076



  
 1.6410 65 cm   1  
2 2
1  
2
Msv     
 2  sv 
    1.83 10 75
 
  sv
    cm  sec  

4.499 1076

0 12 6.348109
Rsv

 


 1.64  10 65 cm2   1  
2
 1  2
n M sv      2   sv   1.83  10 cm sec  
 75

  sv
     

 



 1.64  10 65 cm2   1  
2
1 2
n     2   sv  ( 1.83  10 ) cm sec  
75

  sv
    
 h
 sv 
M sv  c

 sv  2.210  10 93 cm

h
M sv 
 sv  c
 Funda m e nt a l Cons t a nt s

As t r onom i c a l Cons t ant s

 Funda m e nt a l Cons t a nt s

As t r onom i c a l Cons t ant s

0
 Funda m e nt a l Cons t a nt s

As t r onom i c a l Cons t ant s