Refleksivni oblik fizickog znacenja ili jednacina

1
Formule su sastavljene od slova, brojeva i znakova, kao sto su 10 A 10 B.To
im je obicni simbolicki oblik. Ali one su formule samo zato sto su nesto
dvostruko - znaci a, u isto vreme i nosioci znacenja. Zbog toga se one
ispojavaju kao formule, odnosno imaju oblik formula samo ukoliko imaju
dvosruk oblik ; simbolicki i znacenjski. Uprkos gruboj simbolicnosti
formulskih tela, njihovo je znacenje nesto drugo Stoga se neki izdvojeni
simboli ili niz slova moze okrtetati do mile, kao stvar znacenja ona ostaje
neshvatljiva. Ali ako se setimo da je znacenje formula vidljivo samo ukoliko
su formule izrazi iste jedinice, frekfencije, da je njihov znacenjski sloj
fizicko-matematicki konvencionalan, onda se samo po sebi razume da se ona
moze ispoljavati u odnosu formule prema formuli. i doista mi polazimo od
odnosa u kome se formule izjednacuju, da bismo usli u trag znacenju koje se
u njima krije. Govorimo,dakle, o pojavnom obliku znacenja.
Svako, makar ne znao nista drugo iz fizike, zna da formule imaju
zajednicki oblik znacenja koji je do krajnosti upadljivo suprotan sarenim
simbolickim njihovim simbolickim izgledima -
frekfenciju. Ali tu sad treba dati ono sto fizika, klasicna i kvantna,
,Hajzenbergovsaka i Sredingerovska, kvantna teroija polja i razne ujedinjene
teorije svega, nisu cak ni pokusavale, treba naime dokazati kako je postao
oblik opste frekfencije, valja, dakle, propratiti razvitak izraza znacenja koji se
sadrzi u odnosu dveju formula, pocev od njegovog najprostijeg,
najneuglednijeg lika, pa sve do sjajnog frekfentnog oblika, A s tim ce ujedno
otpati i zagonetka Teorije SVEGA..
Ocevidno je da je najprostiji odnos znacenja onaj u kome se neka
formula nalazi prema samo jednoj jedinoj formuli druge, bilo koje vrste.Zato
nam odnos znacenja dveju formula pruza najprostiji izraz znacenja za neku
formulu.

A) Prost ,pojedinacan ili slucajan oblik znacenja

x A=yB

26 48
1.79 × 10 A = 9.04 × 10 B 2

26 39
1.79 × 10 A = 3 × 10 cm
 1.Dva pola izraza znacenja : relativni oblik znacenja i
ekvivalentski oblik
Tajna svakog oblika znacenja sadrzi se u ovom prostom obliku znacenja. Zbog toga pravu teskocu i
predstavlja analiza ovog oblika.

16 −1 −7 −1
Dve formule, A i B, u nasem primeru 4.13 × 10 sec i 8.19 × 10 sec , igraju
16 − 1
ovde ,ocigledno, dve razlicne uloge. 4.13 × 10 sec izrazava svoje znacenje u
−7 −1 −7 −1
8.19 × 10 sec ,a 8.19 × 10 sec sluzi kao materijal za izrazavanje tog znacenja. Prva

formula igra aktivnu, druga pasivnu ulogu. Znacenje prve formule

predstavljeno je kao relativno znacenje, odnosno ta se formula nalazi u
relativnom obliku znacenja. Druga formula funkcionise kao ekvivalent,
odnosno nalazi se u obliku ekvivalenta.
Relativni oblik znacenja i ekvivalentsi oblik jesu momenti kiji idu
jedan s drugim, uslovljavaju jedan drugog, nerazdvojni su, ali su u isto vreme i
suprotne krajnosti koje se uzajamno iskljucuju, tj. oni su polovi istog izraza
znacenja; oni se stalno razdeljuju na razlicite formule koje izraz znacenja
Da bismo iznasli kako se prosti izraz znacenja neke formule
− 7 −skriva
1 u odnosu
dovodi u medjusobni odnos. Na primer, znacenje 8.19 × 10 sec ne mogu izraziti
znacenja −dveju formula, moramo posmatrati ovaj odnos prvo sasvim
8.19 × 10 ( sec ) .8.19 × 10 sec .
7 −1 −7 −1
sa
nezavisno od njegove kvantitativne strane. Obicno se radi bas obrnuto, te se
26 26
u1.51odnosu
× 10 A=znacenja
1.51 × 10 Agleda samo srazmera
nije nikakav u kojoj Naprotiv,
izraz znacenja. odredjeni ova brojevi dveju kazuje
jednacina
formula imaju jednako znacenje. Ispusta se iz vida da velicine razlicitih
26 26 26
obrnuto : 1.51 × 10 A jeste samo 1.51 × 10 A, tj.odredjena "kolicina" 1.51 × 10 A
stvari, pa i formula, 26 postaju kvantitatvno uporedive tek kad se svedu na istu
.Znacenje 1.51 × 10 A moze se,dakle, izraziti samo relativno, tj. u drugoj
jedinicu.. Samo kao izraz iste jedinice one su jednoimene pa stoga i
26
formuli.Otud
samerljive velicine.
relativni oblik znacenja 1.51 × 10 A ima za pretpostavku da se bilo
koja druga Biloformula
da prema njemu nalazi u obliku ekvivalenta. S druge strane,
ova druga formula, koja figurira kao ekvivalent, ne moze se u isto vreme
26 48 26 48
nalaziti
1.51 × 10 uA relativnom
jednako 9.04 obliku
× 10 znacenja.
B, 1.51 × 10 A Nejednako
izrazava9.04ona × 10svoje
B, znacenje. Ona
samo pruza 1.51
tj. vredela materijal 26
× 10 A malo za izrazavanje
ili mnogo znacenja9.04 × 10 B,neke
48
svaka druge
takvaformule.
srazmera uvek
26 48
Na svaki nacin, izraz : 1.51 × 10 A= 9.04 × 10 B,obuhvata i obrnuti odnos :
ukljucuje da su A i B kao znacenje izrazi istog jedinstva, stvari iste prirode..
48 26 48
Osnovu
9.04 × 10 Bjednacine
= 1.51 × 10 Acini . Ali,: A=B.
ako hocu Takodasuznacenje
u nasem:konkretnom
9.04 × 10 B izrazim primeru A=
relativno,
16 − 1 −7 −1 26
4.13 × 10 sec , a B= 8.19 × 10 sec ,nejednake kvantitativno,
moram obrnuti jednacinu, a cim ovo uradim, postaje 1.51one × 10 su jednake
A ekvivalent
kvalitativno. Tek 48 kad ih i kvantitativno izjednacimo, formule su, u istom
namesto 9.04 × 10 B.Prema tome, ista 26
formula48ne moze se u istom izrazu
izrazu znacenja , jednake. 1.51 × 10 A= 9.04 × 10 B.
znacenja pojaviti istovremeno u oba ovlika.Naprotiv, ovi se polarno iskljucuju.
Ali
Da liove se dve
nekakvalitativno
formula nalazi izjednacene
u obliku formule,
relativnog neznacenja
igraju istu ili ulogu.
u
Izrazava
suprotnom obliku ekvivalenta, zavisi iskljucivo od toga koje mesto kadaB-u
se se samo znacenje A-a. I to kako? Njegovim odnosom prems
kao
zauzuma premau njegovom
izrazu znacenja, ekvivalentu,
tj. od togaili necim stoona
da li je je jednako
formula njemu.U tome
cije se znacenje
odnosu B vazi kao oblik egzistencije
izrazava ili formula kojom se znacenje izrazava. znacenja, kao samo zancenje. S druge
strane, vlastito znacenje B-a izlazi na videlo, odnosno dobija samostalni
izraz, jer se A samo kao znacenje moze dovesti u odnos prema B-u kao
prema
1.51 × 10 necem
26 sto
A = 2 × 10
39 je jednakog znacenja ili sto je jednoznacno s njim.Tako je i
cm
maslena kiselina telo razlicno od propilformijata. Pa ipak se oba tela sastoje
od istih hemijskih supstancija - ugljenika, vodonika i kiseonika, i to u istom
postotnom sastavu C4H8O2. Kad bismo sad postavili jednacinu : malena
kiselina = propirlformijat , onda bi u ovome odnosu prvo propilformijat
2. Relativni
vazio samo kao oblik znacenja C4H8O2, a drugo time bi bilo receno da se
oblik egzistencije
i9.04
maslena 48 kislelina sastoji iz C4H8O2. Izjednacivsi propilformijat s
× 10 B =
maslenom kiselinom mi bismo, dakle, izrazili njihovu hemijsku supstanciju 3
a Sadrzina
za razliku od relativnog
njihovogoblika telesnog znacenja
oblika.
Sada formule prikazuju svoja znacenja prvo prosto, jer ih prikazuju jednom
jedinom formulom,a drugo jedinstveno, jer ih prikazuju istom formulom.
Njihov oblik znacenja prost je i zajednicki i stoga opsti.
Oblici I i II dospeli su samo dotle da znacenje neke formule izraze
kao nesto sto se
razlikuje od njene vlastite simbolicke forme ili njenog jezickog tela.
Prvi oblik imao je za rezultat jednacine znacenja
26 48
1.51 × 10 * A= 9.04 × 10 *B,
47 53
1.36 × 10 * C= 1.69 × 10 *D.

Znacenje
26
1.51 × 10 A-a

izrazava se kao nesto jednako

48
9.04 × 10 B-u,

znacenje
47
1.36 × 10 C-a

kao nesto
53
1.69 × 10 D-u,

itd,ali to jednako
48
9.04 × 10 B-u

i to jednako
47
1.36 × 10 C-u,
26 48 26
ti izrazi znacenja 1.51 × 10 A-a i 9.04 × 10 B-a isto se tako razlikuju kao 1.51 × 10
53
C i 1.69 × 10 D Ocevidno je da ovoga oblika ima samo u prvim pocecima kad
se znacenja pretvaraju u formule samo slucajnim i prigodnm
izjednacavanjem.
Drugi oblik razlikuje potpunije od prvog znacenje neke formule od
njeno vlasititog simbolickog tela,jer sada znacenje npr. A-a izlazi pred njegov
simbolicki oblik u svima mogucim oblicima,kao nesto jednako B-u,jednako
C-u, jednako D-u itd, kao sve drugo samo ne kao jednako A-u. S druge
strane, ovde je neposredno iskljuceno svak zajednicko izrazavanje znacenja
formula, jer se sada u izrazu znacenja svake pojedine formule sve ostale
formule pokazuju samo u obliku ekvivalenata. Razvijeni oblik znacenja
javlja se fakticki tek onda kad se neka formula ne izjednacava vise izuzetno
sa raznim drugim formulama, nego vec po prihvacenom pravilu.
Novodobijeni oblik izrazava znacenja sveta formula u jednoj te istoj
Opsti oblikodznacenja
formuli izdvojenoj njega, npr. u B-u,te na taj nacin predstavlja znacenja
svih formula njihovom jednakoscu sa B-om.Kao nesto jednako
B-u sada se znacenje svake formule razlikuje ne samo od njene simbolicke
forme, vec i od svake simbolicke forme, te je bas time izrazeno kao ono sto
je njoj zajednicko sa svima ostalim formulama. Zbog toga tek ovaj oblik
stvarno i dovodi formule u uzajamni odnos kao znacenja, odnosno cini da se
medjusobno pokazuju kao znacenjski uporedive i jednake.

Oba ranija oblika izrazavaju znacenje po jedne formule, bilo jednom jedinom
formulom druge vrste, bilo nizom mnogih formula drukcijih od nje.Oba je
puta, tako reci, privatna stvar pojedine formule da sebi dade oblik znacenja, i
to ona izvrsuje bez saradnje drugih formula. Ove igraju prema njoj samo
pasivnu ulogu ekvivalenta, jednakog znacenja.Naprotiv, opsti oblik znacenja
nastaje samo kao zajednicko delo tvoraca sveta formula.Izvesna formula
dobija opsti izraz znacenja samo zato sto u isto vreme i sve druge formule
izrazavaju svoje znacenje istim ekvivalentom, a i svaka nova vrsta formule 4
mora ici za njihovim primerom. S tim izlazi na videlo da se i znacenjska
predmetnost formula moze da izrazi samo njihovim svestranim sistemskim
odnosom, jer je ona samo postojanje formula u sistemu, pa zbog toga mora i
Kod opsteg oblika znacenja razlikuju se dva tipa : jedan kada je opsti
ekvivalent simbol, formula, neka konkretna jednacina, i drugi tip kada je
opsti ekvivalent neimenovani ili imenovani broj. I kod prvog i kod
drugog tipa opsteg oblika
znacenja, opsti ekvivalent moze biti veceg ili manjeg obima u odnosu na
samoga sebe, iako je sveobuhvatan u odnosu na relativni oblik znacenja.
Sta se podrazumeva pod :veci ili manji obim u odnosu na samoga sebe.
To je kvantitet kao stepen. Kada je opsti ekvivalent kao imenovan ili
neimenovan broj krajnjeg clana niza, on je neki pseudo-opsti, on je
posebni kao opsti broj. Svekolike formule najrazlicitijih relativnih oblika
mogu se redukovati na opšti ekvivalent koji je manji od vlastitog obima
formula pre nego ih dovedemo u odnos. Koeficijent srazmernosti ih
usaglasava sa obimom opsteg ekvivalenta. Smanjuje njihov obim kad je
taj vei od obima opsteg ekvivalenta, povecava njihov obim kad je ovaj
manji od obima opsteg ekvivalentaž.Nema opsteg ekvivalenta koji je vei
od Bosnjakove konstante.
Kod varijacije komponenata imamo slu~ajeve postojanih i promenljivih
komponenata.
Kad je opšti ekvivalent postojan, onda imamo slucajeve da
koeficijent raste a vrednost formule opada. Ili : da koeficijent opada a
vrednost formule raste.
Kad je formula vrednost formule postojana, onda Ako opsti
ekvivalent raste koeficijent opada, ili ako opsti ekvivalent opada vrednost
formule raste.Grani~na vrednost porasta opsteg ekvivalenta je
Bošnjakova konstanta.

Evo primera kada je ekvivalent posebna formula u ulozi opšteg. Tako ova
posebna jednacina moze igrati ulogu opšÈÈteg ekvivalenta svih drugih
5
posebnih formula
 − 31
me := 9.1093897 × 10 kg

− 34
h := 6.6260755 × 10 joule sec

3
− 11 m
G := 6.67259× 10
2
k gse c

c
mpl := h
G

− 31
me := 9.1093897 × 10 kg

−3
αf := 7.29735308 × 10

− 27
mp := 1.6726231 × 10 kg

1 5
→
43 1  d
6
E 2 2  1  F1 F1
.302e7⋅ me ⋅ ⋅gm ⋅cm = −2.96 × 10 ψ  ( ψ + e lA )γ − m 1e ψ − 
2
h 1 ⋅se c
se c dx 4 
Iz ovoga
mpl := 5.456 × 10 segmmogu izvoditi zakljucci :
−5
 h
h 1 :=
2π

2 2
me c αf
E :=
2

Prva premisa

me E
2
( )
2
h1
( ) 2 26 −1 −2
= mpl c 1.51 × 10 secgm cm
−7 sec
6.633 × 10
1 5
2 2
gm ⋅cm

Druga premisa

me E
2
→ 2
43 1  d  1  F1 F1 = h1
−2.96 × 10 ψ  ( ψ + el A )γ − m1e ψ − 
sec  dx  4  6.633 × 10
−7 sec
1 5
2 2
gm ⋅cm

Prema tome -Konkluzija

→
43 1  d  1  F1 F1 = 1.51 × 1026 m c2( secgm− 1 cm− 2)
−2.96 × 10 ψ  ( ψ + el A )γ − m1 e
sec  dx  ψ −  pl
 4 

I premise i konkluzija pripadaju razlicitim domenima, pa ipak su identicni

odnos.
U procesu zakljucivanja relativni oblik iz prve premise postaje ekvivalentski
oblik
konkluzije.

2 2
me c αf 7
E :=
2
h
h 1 :=
2π
  7 × 1042 
 
 4 × 1042 
me E  
2
h1
2  2 × 1042  1
= 
 4.823 × 10− 27   2 × 1042  se c
 
 9.646 × 10− 27   42

   1 × 10 
 1.447 × 10− 26  se c  42 
 1 × 10 
 
 1.929 × 10− 26  cm2
 − 26

 2.412 × 10 
 − 26 
 2.894 × 10 

x := 1 .. 4

2
d
ψ (x) =
2
dx

x := 2

42 −1
F := 7.4 × 10 sec

y := 2

2 2
x + y =

30 30
10 K = 1 × 10

B := A

 4.823 × 10− 27 
 
 9.646 × 10− 27 
 
 1.447 × 10− 26  sec
 
 1.929 × 10− 26  cm2 8
 − 26

 2.412 × 10 
 − 26 
 2.894 × 10 
 D := C

i := −1

1 0 
γ 5 :=  
0 −1 

i := −1
E := B

µ := 1 B := 1 g1 := 1 L := 1
µ

Y := 1 R := 1

D := 1 R := 1
g2 := 1 µ Y := 1
L

→
R := 1

ν := 1

Dragan Popovic. Lagrangiani iz

njegove knjige

g1
i Y B =i
2 R µ

µ
L iγ D 0 i
g1
Y B −i
g2→ 
→
r W µ L + R iγ 
µ ( )
Dµ − i YR Bµ  R
g1
µ 2 L µ 2  2 

−1 
→
( ) →
W µ ,ν W ( )
 µ ,ν 1
− B B
µ ,ν
4 4 µ ,ν

B1µν := 1

9
(
Wµν) := 1

→
B1 := 1
−1 (
→ →
)(
1 )
Wµν Wµν − B1µνB1µν =
4 4
 h
mpl := c
G

− 11
4.36 × 10 erg
=
2 −2
gmcm sec

42 1
7.404 × 10
sec
=
53 sec
1.698 × 10
2
gm ⋅cm

.43604240282685512367e-10 2
⋅gm ⋅cm =
2
sec

.436e-10 2
⋅gm ⋅cm =
2
sec

−5
mpl = 5 × 10 gm

42 1
f b := 7.404 × 10
se c

Izracunavanje bilo koje varijable relativnog oblika. Indeksom se odabere

komponenta, a potom oznaci varijabla koju racunamo. Da bismo mogli da
racunamo
i opsti ekvivalent (ovde Bosnjakova konstanta) treba da bude niz sa
identicnim komponentama.

( mpl ) c2( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2)

2 −1 −2 16 1
mpl c secgm cm = 5 × 10
sec

2
− 27 gm ⋅cm
me cαf a0 = 1 × 10
sec

2 16
mpl c = 5 × 10 e rg
10

(
2
10 × 10
26
me c × 9.04
1.51
48 2
mpl csecgm )
secgm cmcm = 7=×710
− 1− 1 − 2− 2 42 421 1
× 10
secsec
 2 −1 −2 −7 1
me c secgm cm = 8 × 10
sec

2 −7
me c = 8 × 10 e rg

48
secgm cm  = 7 × 10
2 −1 −2 42 1
9.04 × 10  me c sec

( 2
) 26( −1 −2
p1 := mpl c 1.51 × 10 secgm cm )
2 ( 48 −1 −2
p2 := me c 9.04 × 10 secgm cm )

me E
2
2
h1
p3 :=
−7 se c
6.633 × 10
1 5
2 2
gm ⋅cm

( mpl ) c2( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 

 
 m c2( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
 e 
 mpl   7.405 × 1042 
 − 48   42 
 7.37 × 10 gmsec   7.401 × 10 
 me E   42 
 2
2
 =  7.404 × 10  1
 h1   42 se c

 −7 se c   7.404 × 10 
6.633 × 10
 1 5  42
 7.394 × 10 
 2 2   
 gm ⋅cm   7.401 × 1042 
 (
 mpl c 4.52 × 10 gm cm
36 − 1 − 1) 

 me c( 2.71 × 10 gm cm ) 
 59 − 1 − 1 

Ax1 := ¬ p1 ∨ p2 ∨ p1

Ax1 = 1

n := 1 .. 4


sin  f b
−1 1 
=
 sec 

A1 := 1

2
11
→ − 1 
sin ( R) 1 +2cos ( A1 1) = 2
2
−1

cos  f b
−1 1 
 =+ cos  f b
−1 1 
sin  =
 sec   sec 
 fb
=
( 26 −1 −2
1.51 × 10 secgm cm ) 

 ( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
 
7.37 × 10− 48se cgm− 1 cm− 2
 
 4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c 
 
 ( 4.52 × 10 gm cm se c) 
36 − 1 − 2

 ( 2.71 × 10 gm cm se c) 
 59 − 1 − 2 

 4.903 × 1016   ( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 

   
 8.19 × 10− 7   ( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
   
 1.005 × 1090  7.37 × 10− 48se cgm− 1 cm− 2
  e rg 
 1.638 × 106   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c 
   
 1.638 × 10   ( 4.52 × 10 gm cm se c) 
6 36 − 1 − 2

  ( 2.71 × 10 gm cm se c) 
 − 17   59 − 1 − 2 
 2.732 × 10 =
6

 ( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 

 
 ( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
 
7.37 × 10− 48se cgm− 1 cm− 2 
 
 4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c 
 
 ( 4.52 × 10 gm cm se c) 
36 − 1 − 2

 
 ( 2.71 × 10 gm cm se c) 
59 − 1 − 2
=
6

Ova jednakost sto sada dolazi moze se komentarisati pocetkom "Nauke o

 4.903 × 1016   2.517 × 1025 
sustini" 
    
 8.19 × 10− 7   1.507 × 1048  
    
 1.005 × 1090   1.228 × 10− 48  se c

  e rg  =
2
 1.638 × 106   7.533 × 1035  gm⋅cm  12
 6
  35
 
 1.638 × 10
1.005× 10 e7.533
90
rg × 10  
mgalax:= − 17  2  58  
 2.732 × 10  c  4.517 × 10  
 − 17
2.732 × 10 erg − 38
= 3 × 10 gm
2
c

2 90
mgalax c = 1 × 10 erg

fb
=
26 −1 −2
1.51 × 10 secgm cm

fb
=
48 −1 −2
9.04 × 10 secgm cm

(
f b 7.37 × 10
− 48
gmsec =)

fb
=
36 −1 −1 −1
4.52 × 10 gm cm seccm

fb
=
59 −1 −1 −1
2.71 × 10 gm cm seccm

fb
=
26 −1 −2
1.51 × 10 secgm cm

 fb 
 48 −1 −2 
 9.04 × 10 secgm cm 
 fb 
 26 −1 −2
 =
 1.51 × 10 secgm cm 
  2 
 f b  1.214 × 1011 gm⋅cm  
  se c  

33
MS := 10 gm

42 1  11 gm ⋅cm 
2
7.403 × 10 1.214 × 10 =
sec  sec 
Trougao i cetvorougao
 m c
2   −7 
 e kazem,povrsina
Ako   8 × 10  trougla A je jednaka sa cetvorouglom B, to ne
 2 =  16  erg
znaci
 mpl c samo
  5 ×to
10 da je povrsina trougla izrazena u cetvorouglu i povrsina
 2   9 ×u
cetvorougla 
trouglu..
53 Nego to znaci, ako je visina trougla A=v i
 MS c   10 
baza=o,da je A=v*o/2,svojstvo koje mu pripada isto onako kao sto
pripada cetvorouglu B, da je isto tako=v*o/2.Kao
povrsine trougao i cetvorougao su ovde jednaki,ekvivalentni, iako su
kao trougao i cetvorougao razliciti. Da bismo ove razlicnosti
izjednacili, mora svaki, bez obzira na drugoga, da izrazi istu j e d i n i 13
cu.
Pojam identicne jedinice je kljucni pojam teorije transformacija
 − 34
h := 6.6260755 × 10 joule sec

3
− 11 m
G := 6.67259× 10
2
k gse c

c
mpl := h
G

− 31
me := 9.1093897 × 10 kg

−3
αf := 7.29735308 × 10

− 27
mp := 1.6726231 × 10 kg

vis := 4cm

osnova := 3

vi sosn ova
Atro:=
2

mpl
p3 :=
− 48
7.37 × 10 gmsec

Atro =

(
p2 := mpl c 4.52 × 10
36 −1 −1
gm cm )

visosn ova
Bce v:=
2

Bcev =

Ax2 := ¬ p1 ∨ ( ¬ p2 ∨ p3 ) ∨ ¬ p1 ∨ p2 ∨ ¬ p1 ∨ p3

¬ p1 ∨ ( ¬ p2 ∨ p3 ) ∨ ¬ p1 ∨ p2 ∨ ¬ p1 ∨ p3 = 1

−1
 fb 
 =
43 
 2.22 × 10 

[ [ [ ( ¬ p1 + ¬ p2 + p3 sec ) + ¬ p1 ] + p2 sec] + ¬ p1 ] + p3 sec = 2 × 10

43 14
4
[ [ [ ( ¬ p1 + ¬ p2 + p3 sec ) + ¬ p1 ] + p2 sec] + ¬ p1 ] + p3sec

42
= 7 × 10
12
43
x = 1sec = 2 × 10
3 p3
 me E
2

( mpl ) c2( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2)

2
h1
∨ =1
−7 sec
6.633 × 10
1 5
2 2
gm ⋅cm

( 2
) ( 26 −1 −2
p1 := mpl c 1.51 × 10 secgm cm )

me E
2
2
h1 46 sec
= 4 × 10
−7 sec 1 1
6.633 × 10
1 5 2 2
gm ⋅cm
2 2
gm ⋅cm

Ax2 = 1

Ax3 := ¬( p1 ∧ p2 ) ∨ p1

Ax3 = 1

Ax4 := ¬( p1 ∧ p2 ) ∨ p2

Ax4 = 1

Disjunkcija je istinita
Ax5 := ¬ p1 ∨ p2 ∨ ¬( p1 ∧ p2 )

Ax5 = 1

Ax6 := ¬ p1 ∨ p1 ∨ p2

Ax6 = 1

Ax7 := ¬ p2 ∨ p1 ∨ p2

Ax7 = 1

Ax8 := ¬ p1 ∨ p3 ∨ p2 ∨ p3 ∨ p1 ∨ p1 ∨ p2 ∨ p3

Ax8 = 1

42 1
− p1 + p1 + p2 = 7 × 10 15
sec

42421 1
− [ ¬(+−−p2
¬p1 p2)++p1
p1 p3=]=7−−×7p2
p1 × 10
10
secsec
 ( )2 ( 26 −1 −2
A := mpl c 1.51 × 10 secgm cm ) B := A

 me E me E 
 2 2 
( )
2 2
¬ h1
( ) 2 26 −1 −2
∨ mpl c 1.51 × 10 secgm cm ∧
h1 =1 16
 −7 se c −7 se c 
 6.633 × 10 1 5
6.633 × 10
1 5 
 2 2 2 2 
 gm ⋅cm gm ⋅cm 
  7.405 × 1042 
 
 7.401 × 1042 
 
 7.404 × 1042  1
  =
 7.404 × 1042  sec
 42

 7.394 × 10 
 42 
 7.401 × 10 

 7.405 × 1042 
 
 7.401 × 1042 
 
 7.404 × 1042  1 2 sec
.33165000000000000000e-6 ⋅  ⋅ h1 ⋅ =
sec 1 5
 7.404 × 1042 
 42
 2
me ⋅gm ⋅cm
2
 7.394 × 10 
 42 
 7.401 × 10 

13
E = 1 × 10 cm
 7.405 × 1042   5 × 10− 5 
   
 7.401 × 1042   5 × 10− 5 
   
 7.404 × 1042  1 cm
 5 × 10− 5 
.22123893805309734513e-36 ⋅  ⋅gm ⋅ =  gm
 7.404 × 1042  sec c
 5 × 10− 5  17
 42
  −5

 7.394 × 10   5 × 10 
 42   −5 
 7.401 × 10   5 × 10 
  7.405 × 1042   9 × 10− 28 
   
 7.401 × 1042   9 × 10− 28 
   
 7.404 × 1042  1 cm
2  9 × 10− 28 
.11061946902654867257e-48 ⋅  ⋅gm ⋅ =  gm
 7.404 × 1042  sec 2
c ⋅sec  9 × 10− 28 
 42
  − 28

 7.394 × 10   9 × 10 
 42   − 28 
 7.401 × 10   9 × 10 

me E
2
2
h1 46 sec
= 4 × 10
−7 sec 1 1
6.633 × 10
1 5 2 2
gm ⋅cm
2 2
gm ⋅cm

me E
2
2
h1 46 sec
= 4 × 10
−7 sec 1 1
6.633 × 10
1 5 2 2
gm ⋅cm
2 2
gm ⋅cm

2 sec 16 1
mpl ⋅c ⋅ = 5 × 10
2 sec
gm ⋅cm

2 sec −7 1
me ⋅c ⋅ = 8 × 10
2 sec
gm ⋅cm

mpl −5 1
= 5 × 10
gm ⋅sec sec

1 5
E 2 2 40 sec
me ⋅ ⋅gm ⋅cm = 1 × 10
2
h1 ⋅sec
1 1 18
2 2
gm ⋅cm
cc −617 1 1
mepl⋅ ⋅ ==32××1010
gmgm⋅cm
⋅cm secsec
  4.904 × 1016 
 
 8.187 × 10− 7 
 
 5.456 × 10− 5  1
d :=  
se c
 2.456 × 1036 
 6

 1.636 × 10 
 − 17 
 2.731 × 10 

F1 := 1

A := 1

el := 1

ψ := 1

γ := 1

− 28
m1 e := 9.109 × 10
− 19
eV ≡ 1.60217733 × 10 joule

Lagrangian iz koga se izvodi energija eV =

Vodonika
→d
ψ  ( ψ + el A )γ − m1 e ψ −  1  F1 F1 =

dx  4 
9
GeV := eV10

→
d
ψ  ( ψ + el A )γ − m1e ψ −
 1  F1 F1 m c2 αf 2 2 = −14 eV
 e
dx  4 

1 →d  1  F1 F1 =
ψ  ( ψ + el A )γ − m1e ψ − 
sec  dx  4 

.151e27⋅ m ⋅c2 ⋅ sec + 3 .904e49m ⋅ e ⋅c ⋅

2 sec 
...
 Sledecipl zakon sam primenio na 2 
gm ⋅fajlove teorije koja se ovde
2
 gm ⋅cm  cm 
razvija. Sta me E to znaci? To znaci da se me E 
 2 2 
svi
 redovi hmogu tako iskazivati u 26
ovoj fizici.
∨ ( mpl ) c ( 1.51 × 10 secgm cm ) ∧
2 2
+ ¬
1 2 −1 −2 h1  19
1 + 3 + 5 = − 7 se c −7 se c 
 6.633 × 10 1 5
6.633 × 10
1 5 
 2 2 2 2 
 gm ⋅cm gm ⋅cm 
 9 .151e27⋅ mpl ⋅c ⋅  = 7 × 1043
2 sec 1
2 se c
 gm ⋅cm 

Teorija redova u okviru predlozenog sistema diferencijalne filozofije fizike

1 − 86 2
... = 1 × 10 se c
 .151e27m c2 sec   .904e49m c2 sec 2
 pl
2 
e
2 
 gmcm   gmcm 
1
+
 2 × .904e49m c2 sec  3 .151e27m c2 sec 
 e
2  
pl
2 
 gmcm    gmcm 

 4  = 1 × 10− 86 se c2
 2 sec   2 sec  2 sec  
  .151e27mpl c 2  
2 .151e27mpl c 2 + .151e27mpl c
2  2 
 gmcm   gmcm  gmcm  

2 sec
z := .151e27mpl c
2
gmcm

4
 1  = 1 × 10− 86 sec2
  2 sec   2 sec  2 sec  
z= 1   .151e27 mpl c 2  
2 .151e27 mpl c 2 + .151e27 mpl c
2  2 
 gmcm   gmcm  gmcm  

Redovi rade savrseno. Gore sam razvio dva clana sledeceg reda

n := 2

1 1
+ =
1×2 2×3

2
1
 n( n + 1 )
=
20
n =1

A sada sledi isti red iskazan Bosnjakovom konstantom

 z1 := f b

1 1
+ =
f b2 f b 2 f b 3. f b

4
1
 (
f b2 f b2 + f b
=
)
z1 = 1

42
f b := 7.404 × 10

Jedan novi red

1 1 1 1 1
1− + − + − =
2 3 4 5 6

Bosnjakove trigonometrijske funkcije sin(f.b) i cos(f.b)

7! =

1f b 1f b 1f b 1f b 1f b
1f b − + − + − =
2 3 4 5 6

3 5 7 8
 f b − 1  f b − 1  f b − 1  f b − 1
fb
−1
−
  +
  −
  +
  =
3! 5! 7! 8!

sin 
 1 =

 fb 

2 2
sin 
1 
+ cos  fb 
−1
    =
 fb 

−2 −4 −6 −8
fb fb fb fb
1− + − + =
2! 4! 6! 8!

cos  f b
− 1
=
21
1 5
→
43 E 1 →d 2 ⋅cm 2 = −2.96 × 1043 1 ψ1 d ( ψ + e lA )γ − m1 ψ −  1  F1 F1
−2.96 ×⋅ m
10e ⋅ 2 ψ⋅gm  se c 4 dF1
 F1 = e 
.302e7 
 
( ψ + el A )γ − m1 
e ψ −
x   4 
 c dx
h1sec⋅se
Ovo je jedna sjajna. Sredingerova jednacina

16
ν := 4.134 × 10

5
1
2 2
2 cm 3 sec
.40810810810810810811e-36 ⋅ me ⋅E ⋅gm ⋅ = 5 × 10
2 2 1 1
F1 ⋅ h1
2 2
gm ⋅cm

5
1
2 2
2 cm 3 sec
.40810810810810810811e-36 ⋅ me ⋅E ⋅gm ⋅ = 5 × 10
2 2 1 1
F1 ⋅ h1
2 2
gm ⋅cm

ψ =

U poslednjoj komponenti dobio sam Bosnjakovu konstantu iz Lagranzijana

Higgsovog polja i koeficijenta.

→
43 1  d  1  F1 F1 =
−2.96 × 10 ψ  ( ψ + el A )γ − m1 e ψ − 
sec  dx  4 

−1
cαf cm se c
ν :=
−1
a0 cm

10
c1 := 2.998 × 10

z := 1

2
c1
ψ :=
2
π ⋅ me

16
ν = 4 × 10

− 28
me := 9.109 × 10
22
c1 =
2 2 1 2 1 2
d 1
 i meψ  +− 28 2  i meψ  + 2  i meψ  +
( 2π ν )  1
 i meψ  = ν
d d 2

νm
2 2  4
:= 29.109
dxe = 33 
× 10 × 10 d y
 4  dz  4  i c1
2  4 
 46
ψ := 9.997 × 10

Svodjenje Sredingerove jednacine na Bosnjakovu konstantu

2 2
d  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + ( 2π ν )  1 i m ψ 
2 e e e e
dx  4  dy  4  dz  4  2 4 
2 2
i c1
=
− 10
2.308 × 10 sec

Svodjenje Sredingerove jednacine na brzinu svetlosti

2 2
d  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + ( 2π ν )  1 i m ψ 
2  4 e  e e e
dy  4  dz2  4  4 
2 2
dx i c1
=
22
5.7 × 10 statohm

2 2 2 2
d  1 im ψ  d  1 im ψ  d  1 im ψ  ( 2π ν )  1 i m ψ 
2  4 e  2  4 e  2  4 e 
+ + + e
dx dy dz i c1
2 4 
=
37 1
3.132 × 10
gm

fb =

ψ =

2
c1
=
2
π ⋅ me

me =

15
Md := 3.796 × 10 gm

2
2 c1
cm ⋅ =
2 2
π ⋅ me ⋅a0

Md 23
ρ := 3
2 3 2
2 2 4π a0 2 1
df ⋅ 1 c1  = d  1
 i m ψ  + 2  i meψ  +
( 2π ν )  1
 i meψ  =
d
b  i meψ  +
2  42 2  2 4 e   4  2 4 
dx π ⋅ν ⋅ me d y dz i c1
 y := 1cm

x := 1cm

z := 1cm

2
d2  1 d2  1
i meψ  i meψ 
Hsb 8 2
  +   ... = − π Gρ me r
dx  4  d y2  4 
2 2 3
2
d 1
i meψ 
2  ...
+
dz  4 
2
( 2π ν )  1
+  i meψ 
2 4 
ic

16
ν := 4.134 × 10 Hz

46
ψ := 9.997 × 10

2
d  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  ... = 2 × 1033 1
2  4 e  e
dy  4 
2 2
dx cm
2
d 1
+  i m ψ  ...
2 4 e 
dz
2
( 2π ν )  1
+  i meψ 
2 4 
ic

2
( 2π ν )  1 i m ψ  = 2 × 1033 1
e
ic
2 4  cm
2

15
Md := 3.796 × 10 gm

e= 0

ψ := 1

Svodjenje Sredingerove jednacine na takozvanu kriticnu masu

2
2π  4.134 × 1016 1 

2
d  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  +   sec   1 i m ψ 
2 4 e  e e e 24
dy  4  dz2  4  4 
2 2
dx ic 15
= 4 × 10 gm
− 30 1
4.503 × 10
2
ν = gm ⋅cm
 n := 1 .. 5

2
d2  1 d2  1 d2  1
im ψ  + im ψ  + i meψ  +  1 i m ψ 
[ 2π ( ν ) ]
2  4 e  2  4 e  2 e
dx dy dz  4  ic
2 4 
=
2
−4 se c 2
7.841 × 10 n
4
cm gm
13.608 eV

3.402
1.512
0.85
0.544

2 2
d  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + [ 2π ( ν ) ]  1 i m ψ 
2  4 e  e e e
dy  4  dz2  4  4 
2 2
dx ic 42 1
= 7 × 10
− 57 sec sec
2.309 × 10
2
cm

4
me ⋅ψ ⋅cm − 37 1
= 6 × 10 eV
4 2 gm
sec c

39 gm
ρ := 6.116 × 10
3
cm

ρ
=
− 4 gm ⋅sec
8.26 × 10
3
cm

Svodjenje Sredingerove jednacine na gustinu kriticne mase

2
2π  4.134 × 1016 1 

d2  1 im ψ  + d2
 1 im ψ  + d2
 1 im ψ  +   sec   1 i m ψ 
2  4 e  2  4 e  2  4 e  2 4
e

dx dy dz ic 39 gm
= 6 × 10
− 54 cm 3
2.795 × 10 cm
gm

Svodjenje gustine kriticne mase na Bosnjakovu konstantu 25

ρ 3
− 28
1210.6537530266343826 ⋅ ⋅cm =
me := 9.109 × 10 gm gm ⋅sec
 ρ 3
⋅cm =
gm ⋅sec

Formula uz koeficijent kao neimenovani broj, po dimenzijama je kao opsti

ekvivalent, a kvantitativno je to jednako vrednosti formule bez dimenzija.

2 2
e lb:= me c αf a0

− 10
elb = 5 × 10 statcoul

2
elb 42 1
= 7 × 10
3 sec
− 62 gm ⋅cm
3.116 × 10
sec

2
elb 42 1
.32092426187419768935e62 ⋅ ⋅sec = 7 × 10
3 sec
gm ⋅cm

2
elb
⋅sec =
3
gm ⋅cm

me
=
− 70
1.23 × 10 gm ⋅sec

me
.81300813008130081301e70 ⋅ =
gm ⋅sec

me
=
gm ⋅sec

2
2π  4.134 × 1016 1 

2 2 2
d  1 i m ψ  + d  1 i m ψ  + d  1 i m ψ  +   se c  1 i m ψ 
2 4 e  e e e
 H2  dy  4  dz2  4  4 
2 2
4 dx ic
 − π Gρ  ⋅ − me a0 =
2
 2 3  2
− 4 se c
7.841 × 10
4
 2 1 2 2 ( 2
)  cm
 d  i meψ  + d  1 i meψ  + d  1 i meψ  +
2π H3  1
 i meψ  
 dx 2  4  d y2  4  dz2  4  ic
2 4 
 
2
H3 :=  4.134 × 1016 1  − 4 se c =
7.841 × 10
  sec 4  26
cm
 
cαf  H 32 4  
 =  − π Gρ  ⋅ − me a0
2 
a0  2 3  
Disjunkcija je istinita

d2  1 d2 1 d2 1 ( )2 1
 i m ψ  + 2  i meψ  + 2  i meψ  +  i meψ 
2π H3
2 4 e   H 32 
dx dy  4  dz  4  2 4 
ic
∨  −
4
π Gρ  ⋅ − me a0 =
2

− 4 sec
2  2 3 
7.841 × 10
4
cm

Konjunkcija je istinita

d2  1 d2  1 d2  1 ( )2 1
i meψ  + i meψ  +  i m ψ  +  i meψ 
2π H3
  2 4 e 
dx
2 4  dy
2 4  dz 2 4   H 32 
ic
∧  −
4
π Gρ  ⋅ − me a0 =
2

− 4 sec
2  2 3 
7.841 × 10
4
cm

Implikacija je istinita

 2 1 2 2 ( 2π H3) 2  1 
 d  i m ψ  +
d  1 i m ψ  +
d  1 i m ψ  +  i meψ  
 dx 2  4 e  dy
2 4 e 
dz
2 4 e  2 4    H 32 
∨ π Gρ  ⋅ − me a0 =
ic 4 2
¬ −
 − 4 sec
2
  2 3 
 7.841 × 10 
4
 cm 

4 2
π Gρ me a0 =
3

 H 32  27
 −
4
π Gρ  =
 2 3 
2 − 28
m3e :== 9.109 × 10
H gm
 Identitet teorije gravitacije i kvantne mehanike

2
 1 i m ψ  2
 1 i m ψ  2
 1 i m ψ  ( 2π H3) 2  1
 i meψ 
d d d
e + e + e +
 H 32  dx  4
2  dy  4
2  dz  4
2  2 4 
 −
4
π Gρ  ⋅ − me a0 =
2 ic
 2 3  2
− 4 se c
7.841 × 10
4
cm

Resavamo kruznu brzinu

 1 
 2 
⋅ .5e16⋅a0 ⋅c ⋅se c + .1259e21ψ
⋅ ⋅cm  ⋅G ⋅ρ ⋅se cc
.6142e9 2 2 2 4
⋅ ⋅a0
 2 2 2 4   16 
 .15e17⋅a0 ⋅c ⋅se c + .3777e21ψ ⋅ ⋅cm  =  4 × 10  1
 1   16  se c
 2   −4 × 10 
⋅ .5e16⋅a0 ⋅c ⋅se c + .1259e21ψ ⋅ ⋅cm  ⋅G ⋅ρ ⋅se cc
 −.6142e9
⋅ ⋅a0 
2 2 2 4
 .15e17⋅a02 ⋅c2 ⋅se c2 + .3777e21ψ 4  
 ⋅ ⋅cm 

U relativnom obliku znacenja nalazi se Ajnstajnova jednacina opste

relativnosti i to za energiju vodonika. Na desnoj strani se nalazi talasna
jednacina sa koeficijentom kao ekvivalentni oblik.
Ali, ova jednacina igra ulogu fizickog znacenja.

Iz ove jednacine se moze izracunati gustina ρ

2 2 2 4
2 .5e16 ⋅a0 ⋅c ⋅sec + .1259e21 ⋅ψ ⋅cm 39 gm
.2387e-16 ⋅H3 ⋅ = 6 × 10
2 2 2 3
a0 ⋅c ⋅sec ⋅G cm

ρ =

28
G=
Izracunavanje energije elektrona u atomu vodonika iz Sredingerove
jednacine
 2
 1 i m ψ  2
 1 i m ψ  2
 1 i m ψ  ( 2π H3) 2  1
 i meψ 
d d d
+ + +
2 4 e  2 4 e  2 4 e  2 4 
dx dy dz ic
= 14 eV
2
− 4 sec
7.841 × 10
4
cm

16 1
ν := 4.134 × 10
se c

− 10
el := 4.803 × 10 statcoul

2
el
=
G me

39 gm
ρ := 6.116 × 10
3
cm

cα
H :=
a0

3Md
=
3
4π a0

16 1
ν := 4.134 × 10
se c

19 1
H = 3 × 10
sec

 H2 4 
 − π Gρ  ⋅ − me a0 = −6 × 10 e V
2 6
 2 3 

2
π Gρ me a0 = eV

−3
αf := 7.29735308 × 10

cαf
H :=
a0

Jonizaciona energija vodonika kao identicna jedinica veze izmedju teorije

gravitacije i kvantne mehanike
 2π  4.134 × 1016 1 
2 
  
 d2  1 im ψ  + d2
 1 i m ψ  + d2
 1 i m ψ  +   se c  1 i m ψ  
 2  4 e  2 e e e

dx dy  4  dz2  4  ic
2 4
   14 
 2  =   eV
− 4 se c
 7.841 × 10
4   14  29
 cm 
  H2  
4  4
π Gρ  ⋅ − me a0
2
 π Gρ = − 
 3  2 3  
 2 33 1
H = 2 × 10
2
sec

2
  2 
 2π  4.134 × 1016 1  
  se c  1
  
i me 
ψ
 2  4  
ic −1 33 1
  0.25 = 2 × 10
2 2
 − 4 se c h  se c
 7.841 × 10 
4 2π
 cm 

Pred nama se nalaze dva suda sa razlicitim subjektima a identicnim predikatima

 2π  4.134 × 1016 

2 
 1 
 d2  1 i m ψ  + d2  1 i m ψ  + d2
 1 i m ψ  +   se c  1
2 4 e  e e  i meψ  
 dx dy  4
2  dz2  4  ic
2 4 
   2.18 × 10− 11 
2
 − 4 se c  = 
e rg
7.841 × 10
 4   2.18 × 10− 11 
 cm 
  H2  
 4
π Gρ  ⋅ − me a0
2
 − 
  2 3  1

Racunanje sa prevashodno kvantno-mehanickom jednacinom.

Dobijanje mase elektrona

2
− 11 4 c − 28
.46486919038268469848e-37 ⋅2.18 × 10 erg ⋅sec ⋅ = 9 × 10 gm
4
ψ ⋅cm

Racunanje sa prevashodno kosmoloskom jednacinom.

Dobijanje frekfencije i gustine cestice.

 1 
 
 1
1
  2 (
2 me ⋅4 ⋅ me ⋅a0 ⋅π ⋅G ⋅ρ − 3 ⋅ 2.18 × 10
− 11 ) 
e rg
2

 ⋅6 ⋅ 
 3 ⋅ me a0
=
 1 
  30
 −1 22 2me ⋅4(⋅ me ⋅a02 ⋅π −⋅G11⋅ρ −) 3 ⋅( 2.18 × 10− 11e rg) 
1 2

m ⋅
3 ⋅ e ⋅60 ⋅
a ⋅H + 2 ⋅ 2.18 × 10 erg 39 gm 
83 ⋅ me a0 = 6 × 10 
2 3
me ⋅a0 ⋅π ⋅G cm
Iskazano Bosnjakovom konstantom i koeficijentom
42
7.40 × 10
f b :=
sec

fb
=
26
1.79 × 10

fb
=
3
3 cm
1.21 × 10
gm ⋅sec

38 gm 
3 
6.116 × 10  1.21 × 104 cm  =
3 gm ⋅sec 
cm

Ako vrednost koeficijenta raste - vrednost formule

opada

Vrednost koeficijenta i vrednost formule su u obrnutoj srazmeri

fb = x*y

U numericko-dimenzionalnom primeru koji sledi ispunjujem formulu - zakon

racunom o energijama atoma vodonika, pridruzujuci i kvadrat kvantnog broja
za izracunavanje kvantnih stanja

fb
=
53 sec
3.395 × 10
2
gm ⋅cm
31

2.18 × 10
− 11 
e rg  3.395 × 10
53 se c =
2
 gm⋅cm 
 − 11
En := 2.18 × 10 erg

 3 
erg  6.193 × 10
− 11 − 33 sec
2.18 × 10 =
 2
 gm ⋅cm 

 n
2  1
En  .339e54 ⋅  = 7.401 × 1042
 erg ⋅sec  sec

erg
.218e-10⋅ =
2
n

Ovaj primer iskazuje varijaciju koeficijenta srazmernosti.Koeficijent raste -

energija se smanjuje.

2
n
.339e54⋅ =
erg⋅sec

.135e-42 ⋅sec
=
3
− 33 sec
6.193 × 10
2
gm ⋅cm

.33949541284403669725e54
⋅ c
e rgse

32

.218e-10
.21798805102535120297e-10
2 2
⋅gm ⋅cm = ⋅gm ⋅cm =
2 2
sec sec
.33949541284403700000e54
⋅ c
e rgse

.339e54
⋅ c
e rgse

−1
 2.18 × 10− 11erg  3.395 × 1053 sec  
  2 
  gm⋅cm 
 =
n  7.401 × 10
 2 42 1  

  sec 

− 11
x1 := 2.18 × 10 erg

53 se c
y1 := 3.395 × 10
2
gm⋅cm

x1 y1 =

42 1 2
7.401 × 10 n
sec
=
x1 y1

Kad racunamo odnose materije i prostora-vremena mi mozemo da sve

formule iskazemo pomocu tri konstante :
G, h, Mdc c2i koeficijenata.
= 7 × 10
42 1Diferencijalna filozofija fizike jeste, izmedju
33
ostalog,− 7i gm
racunanje
⋅cm
2 nastanka
sec i razvoja sveta
4.61 × 10
pomocu ove sec metode.Zakon obrnute proporcionalnosti izmedju formule i
koeficijenta vlada svetom.
 2
c 42 1
.217e7 ⋅Md ⋅ ⋅sec = 7 × 10
2 sec
 1 1 
 100 
⋅217 ⋅( f b ⋅gm ⋅Md ⋅sec)
2 2
gm ⋅ ⋅c
 f b ⋅gm 

2
c
.217e7 ⋅Md ⋅ ⋅sec = f b
2
gm ⋅cm

2
c 42 1
.217e7 ⋅Md ⋅ ⋅sec = 7 × 10
2 sec
 1 1 
 100 
⋅217 ⋅( f b ⋅gm ⋅Md ⋅sec)
2 2
gm ⋅ ⋅c
 f b ⋅gm 

 1 1 

⋅217 ⋅( f b ⋅gm⋅Md ⋅se c) ⋅c
100 2 2

 f b ⋅gm  =  1  cm
  
1 1   −1 
 −100 
 f ⋅gm ⋅217 ⋅( f b ⋅gm⋅Md ⋅se c) ⋅c
2 2
 b 

2 sec
2170000 ⋅Md ⋅c ⋅ = 1 gm
2
f b ⋅cm

fb 2
1 cm 15
⋅ ⋅gm ⋅ = 4 × 10 gm
2170000 2 sec
c

− 11
e rg 3.395 × 10 n ⋅cm  =
2.18 × 10 53 2 se c 2

n
2  gm 

34

2.18 × 10
− 11 (
3.395 × 10 )
53 secerg
=
2.18 × 10
− 11 (
3.395 × 10
53
= )
gm ⋅cm
2
Svodjenje na Bosnjakovu konstantu

− 3 gmsec  − 3 gm ⋅sec 
2.204 × 10 2.204 × 10 =
3  3 
cm  cm 

3 2 2 (
me ⋅a0 ⋅H + 2 ⋅ 2.18 ×10
− 11
erg )
8
2
me ⋅a0 ⋅π ⋅G 42 1
= 7 × 10
− 3 gm ⋅sec sec
1.515 × 10
3
cm

42 1  − 3 gm ⋅sec 
7.401 × 10 1.515 × 10 =
sec  3 
 cm 

2 2 (
me ⋅a0 ⋅H + 2 ⋅ 2.18 × 10
− 11
erg ) 40 gm
= 2 × 10
2 3
me ⋅a0 ⋅π ⋅G cm

− 3 gmsec
2.204 × 10
3
cm
=
42 1
7.399 × 10
sec

 7.399 × 1042 1 
2 2 (
me a0 H + 2 2.18 × 10
− 11
e rg )  se c 
=
2 − 3 gmse c 
me a0 π G  2.204 × 10 3

 cm 

42 1
7.399 × 10
sec
=
− 3 gmsec
2.204 × 10
3
cm
35
2 2 (
me ⋅a0 ⋅H + 2 ⋅ 2.18 × 10
− 11
erg ) 3
.57769489325551846012e-10 ⋅ = 2 × 10 ⋅ me ⋅a0 ⋅H + 109. ⋅erg 
40 gm 2 2 cm 42 1
2  2500000000000. 3 ⋅ 2
= 7 × 10
sec
me ⋅a0 ⋅π ⋅G cm me ⋅a0 ⋅G ⋅gm ⋅sec
 3
.578e-10 ⋅ 2500000000000. ⋅ me ⋅a0 ⋅H + 109. ⋅erg  ⋅
2 2 cm 42 1
= 7 × 10
2 sec
me ⋅a0 ⋅G ⋅gm ⋅sec

x := a0

h
h _ :=
2π

x
t :=
c

(
ψ 1 := 1.565 × 10
10
+ 1.846i × 10
9 )
9 8
−1.071 × 10 − 1.263i × 10

e rg
ψ 2 := .218e-10⋅
2
me ⋅c

i h_ d ψ − −i h_c d ψ 2  ( ) − 11
 2  1 − me c ψ 2  = 2 × 10 e rg
 dt  dx 

i := −1

ψ := 1

i := −1

m1e := 1

el := 1

µ := 1

− 11
u := 2.18 × 10

F := 1

x := 1

γ := 1

A := 1
µ

  ψ 1 
( )
d
ψ i + el A γ − m1 eψ + FF + u
 dx  µ  4 
=
2
sec
1
2
gm ⋅cm

36
− 11
u := 2.18 × 10
m1 e := 1
 cαf
H :=
a0 ν := 1

→ d 
u + ψ i  ψ + el A γ − m1 eψ  + FF
( ) 1
 dx  µ  4 
=
2
sec
2
gm ⋅cm

me =

 H2 8  − 11
 − π Gρ  ⋅ − me a0 = 7 × 10
2
e rg
 2 3 
ρ =

2
H 4 32 1
− π Gρ = −9 × 10
2 3 2
sec

u=

  ψ 1 
( )
d
ψ i + el A γ − m1 eψ  + FF =
 dx  µ  4 

→ d 1 

 d x  (µ )
u + ψ i  ψ + el A γ − m1 eψ  + FF
  4 
= erg
2
sec
2
gm ⋅cm

Svodjenje na Bosnjakovu konstantu

Sredingerova ,potom kosmoloska ,najzad Dirakova

w := 1cm
cαf
H :=
a0

ψ1 =
37

d  i h_ c d  ψ cm− 1 − m c2 ψ  = 1 × 104 + 2i × 103 erg

( )
ψ 2 d= t3 × 10   1  1
i h_ ψ 2 = − −0−5erg e
dx 
 B := 11

3
d gm ⋅cm
−i h_ c ψ1 = 0
dx 2
sec

3 >2=

1=2=

 0 
→
 d  1  
  dx  ( µ  4 
)
u + ψ i  ψ + e lA γ − m1eψ  + FF
 
P :=
 2 
 se c 
 2 
 gm⋅cm 

 →
 → d 1  
u + ψ i   ( )
  4  
e 
ψ + elA γ − m ψ + FF
¬  dx  µ

 sec
2 
 2 
 gm ⋅cm 

→ d 1 

 dx 
( µ )
u + ψ i  ψ + e lA γ − m1eψ  + FF
 4 
Q :=
2
se c
2
gm⋅cm

Q =

u + → d  1 
 ψ i ( ψ )
+ e lA γ − m1eψ  + FF =
 4 
  dx  µ

→
d  1 
 dx  µ (
u + ψ i  ψ + el A γ − m1 eψ  + FF )
 4 →d  1 
u + →  d  2 1   dx  µ (
u + ψ i = ψ + e lA γ − m 1eψ  + F F
 4  ) 38
 dx 
(
 ψ i  ψ + e lAµ γ − m 1eψsec )
 + 4 FF ∧ =
 2 
2
se c
gm ⋅cm
2
gm⋅cm
 →
d  1 
 → d   dx
( )
u + ψ i  ψ + el A γ − m1 eψ  + FF
 µ  4 
¬u + ψ i  ψ + el A γ − m1 eψ  + FF ∨
( )
1
=
  dx  µ  4 
sec
2

2
gm ⋅cm

→
d  1 
 d x  (
u + ψ i  ψ + el A γ − m1 eψ  + FF
 µ  4  )
=
2 2
m1 e c1 α1
2

10
c1 := 2.998 × 10

→
d  1 
 dx 
(
u + ψ i  ψ + el A γ − m1eψ  + FF =
µ  4  )

2 2
m1 e c1 αf
=
2

10 cm
c = 3 × 10
sec

→
d  1 
 dx  µ (
P := u + ψ i  ψ + e lA γ − m1eψ  + F F
  4 
)

 H2 4 
P :=  − π Gρ  ⋅ − me a0
2
 2 3 

Q =

− 11
P = 2 × 10 erg

¬Q ∨ P = 1

fb =

i d  ψ  = 2.18 × 10− 11erg

 dx ( )1
 4 µ , ν ν , µ 
ψ + el A γ − meψ  − F F
µ µ
 µ 
39
  ψ 
( )
d 1
  4 µ , ν ν , µ 
ψ i + e lA γ − meψ  − F F
dx µ µ
 µ 
  H2 4 
 − π Gρ  ⋅ − m 1e a0
2
 2 3  = 2 × 10
16
−4
1 × 10 S v

y := 1

me := 1

 →
⇒( P , Q ) := ( ¬P ∨ Q )

Implication:

 →
⇒( P , Q ) := ¬¬( ¬P ∨ Q )
r := a0

Use

− 11
Q := 2.18 × 10
− 11
P = 2 × 10 erg

− 11
P := 2.18 × 10

Q =

¬P ∨ Q =

⇒ ( P, Q ) =

 →
¬¬( ¬P ∨ Q ) =

P⇒ Q =

Najzad , pronadjen j
e postupak za iskazivanje metamorfoze formule.I to u algebarskom obliku i
konkretno razvijeno.

40

P=Q =P
Q =P=Q
   ψ  = f
( )
d 1
  4 µ , ν ν , µ  b
f b = ψ i + el A γ − meψ  − F F
dx µ µ
 µ 

i d  ψ  = f = ψ i d  ψ 

 dx ( ) ( )
1 1
 4 µ , ν ν , µ b  4 µ , ν ν , µ
ψ + e lA γ − meψ − F F  + e lA γ − meψ − F F
µ µ  dx µ µ
 µ   µ 

 4.903 × 1016   ( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 

   
 8.19 × 10− 7   ( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
   
 1.005 × 1090  7.37 × 10− 48secgm− 1 cm− 2
  erg 
 1.638 × 106   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 sec 
   
 1.638 × 10   ( 4.52 × 10 gm cm sec) 
6 36 − 1 − 2

 − 17   
  ( 2.71 × 10 gm cm sec) 
59 − 1 − 2
fb =
 2.732 × 10 = fb
6

 4.903 × 1016   ( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 

   
 8.19 × 10− 7   ( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
   
 1.005 × 1090  7.37 × 10− 48se cgm− 1 cm− 2
  e rg 
 1.638 × 106   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c 
   
 1.638 × 10   ( 4.52 × 10 gm cm se c) 
6 36 − 1 − 2

 − 17   
  ( 2.71 × 10 gm cm se c) 
59 − 1 − 2
f b1 :=
 2.732 × 10
6

Opste - Posebno - Opste

 H2 4 
 − π Gρ  ⋅ − m1e a0
2
 2 3 
−4
1 × 10 Sv

  4.903 × 1016   ( 1.51 × 1026sec gm− 1 cm− 2)  

    
  8.19 × 10− 7   ( 9.04 × 1048sec gm− 1 cm− 2)  
    
  1.005 × 1090  7.37 × 10− 48secgm− 1 cm− 2 
  erg   
  1.638 × 106   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 sec  
    
  1.638 × 10   ( 4.52 × 10 gm cm sec) 
6 36 − 1 − 2

  ( 2.71 × 10 gm cm sec) 
 − 17   59 − 1 − 2  
f b1 = 
 2.732 × 10 = f b1 =
 6 
41
 H2 4 
 − π Gρ  ⋅ − m 1e a0
2
 2 Posebno
3  - Opste= -2 Posebno
× 10
16 2 2
m1e c1 α1
−4
1 × 10 S v n := 1 .. 4 2
 Gravitacija - Kvantna mehanika Gravitacija

  H2   H2  2 
 −
4
π Gρ  ⋅ − m 1e a0
2
2 2  −
4
π Gρ  ⋅ − m1e a0
¬
 2 3  =
m1e c1 αf
=
 2 3   =
 −4 2 2 −4 2 
 1 × 10 Sv n 2n 1 × 10 Sv n 
1
1
1
U ovoj knjizi svugde cu uzimati Bosnjakovu konstantu kao opsti
1
ekvivalent.
Prva funkcija ove konstante sastoji se u tome da formulama pruzi materijal
,oblik,za izrazavanje njihovog fizickog znacenja, tj. da formule predstavlja
kao jednoimene velicine, kvalitativno jednake, a kvantittativno
uporedive.Time ona funkcionise kao opsta mera fizickog znacenja, i tek
ovom  funkcijom
2  postaje Bosnjakova  konstanta,
 H2 4 ta specific2
  H − 4 π Gρ  ⋅ − m 1e a02 2 2  − π Gρ  ⋅ − m 1e a0 
na frekfencija,
  2 3 opstim
 ekvivalentom.
m1 e c1 αf =  2 3  =
¬ ∨

Ne postaju formule
−4 2samerljive preko 2  Bosnjakove − 4 konstante.
2  Naprotiv. Zato
 1 × 10 Sv n 2 n  1 × 10 Sv n 
sto su 1sve formule po fizickom znacenju svodive na frekfencije, usled cega
su same 1 po sebi samerljive, mogu one i zajednicki meriti svoja fizicka
znacenja 1 istom specificnom frekfencijom i time ovu pretvoriti u zajednicku
meru svojih1 fizickih znacenja, ili u opsti ekvivalent, tj. u Bosnjakovu
konstantu. Bosnjakov konstanta kao mera fizickog znacenja formula oblik
je u kome se ispoljava ona mera znacenja koja se nalazi u samoj formuli -
frekfencija. (To jest energija,
Znaci , posredujuci clan moze jerda sam Plankovu
bude i vektor.konstantu h stavio jednaku
jedinici).
Osim toga , odmah se moze videti da je kruzenje istinito.
Izraz
Zatofizickog
je dobroznacenja
sto se ovo neke formulevrsi
racunanje u Bosnjakovoj
u okviru Bulove konstanti : toliko i se
dedukcije.Sada
toliko frekfencije
ceo tekst formule ovde
o metamorfozi A jednako
moze je Bosnjakovoj konstanti, njen je
frekfentni
da koristi. oblik ili broj identicne jedinice. Sada se svaka formula moze
staviti na levu stranu jednacine u obliku proizvoda nekog broja i specificne
frekfencije formule i izjednaciti sa Bosnjakovom konstantom.To je moguce
stoga sto ekvivalent-formula vec ima karakter opste frekfencije. Zbog toga
sad opsti relativni oblik fizickog znacenja formula ima opet vid njihovog
prvobitnog, prostog ili pojedinacnog relativnog oblika znacenja. S druge
strane,Bosnjakova
razvijeni relativni
konstanta izraz znacenja,formula
ili kruzenje ili beskrajni niz relativnih izraza
znacenja, postaje specifican relativni oblik znacenja Bosnjakove konstante.
A ovaj niz sada je vec sveden na identicnu jedinicu - frekfenciju puta neki
broj. Citajte obrnuto jednacinu pa cete znacenje Bosnjakove konstante naci
izrazeni u svim mogucim formulama. Ali, Bosnjakova konstanta ne moze
se u isto vreme naci i u relativnom obliku znacenja.
Opsti frekfentni oblik formula jeste, kao uopste njihov oblik znacenja, oblik
koji se razlikuje od njihovog 1. stvarnog
Mera znacenjasimbolickog oblika, dakle samo
ideelan ili zamisljen oblik. Znacenje frekfencije impulsa, energije, dejstva
itd. postoji mada nevidljiva u samim formulama ; ono se predstavlja
njihovom jednakoscu sa Bosnjakovom konstantom, odnosom prema ovoj
konstanti koja postoji takoreci samo unutra
42
 − 11
P := 2.18 × 10

 →
⇒( P , Q ) := ( ¬P ∨ Q )

  H2 4  
 − π Gρ  ⋅ − me a0
2 
    H2 
− π Gρ  = function
2 3  4
⇒ ∨
 2  2 3 
 2.946 × 10− 54
gmcm

 sec 

2 33 1
⇒ ( P , Q ) H = 2 × 10
2
sec

 →
( ¬P ∨ Q ) =

43
→ 
⇔( P , Q ) := [ ( P ⇒Q ) ∧ ( Q ⇒ P ) ]
 P=

Q =

Use

P⇔ Q =

 H2 4  1
 − π Gρ  = −9 × 10
32
 2 3  2
se c

 H2 4 
 − π Gρ  ⇒ 0 = 0
 2 3 

 H2 4  1
 − π Gρ  = −9 × 10
32
 2 3  2
se c

Logic

 2π  4.134×1016 1 
2 
  
 d2  1 i m ψ  + d2 d2
 1 i m ψ  +  1 i m ψ  +   se c  1 i m ψ  
e e e e
 dx  4
2  d y2  4  dz2  4  ic
2 4  
 
2
 − 4 se c 
7.841×10
 4 
cm
 
 − 54 gmcm
2 
 2.946 × 10
se c

 
  H2 4  
  − π Gρ  ⋅ − me a0
2

 2 3 
 
2
 − 54 gmcm 
2.946 × 10
 se c 
 
  i h_ d ψ − −i h_c d ψ − m c2( ψ )  
2  1 e 2
  dt  dx  
  2  
 − 54 gmcm 
 2.946 × 10 
  se c  

 1
 0
 
 1
 0
R :=  43 1 → d  1  F1 F1
1
−2.96 ×10 ψ  ( ψ + e lA )γ − m1e ψ −  44
se c dx  4 
 0
 1
 
 0
  1
 1
 
 0
 0
Q :=  
 1
 1
 0
 
 0

 1
 1
 
 1
 1
P :=  
 0
 0
 0
 
 0

 →
B := [ ( P ∨ Q ) ∧ ( P ∨ R ) ]

 →
A := [ P ∨ ( Q ∧ R ) ]

 2π  4.134×1016 1 
2 
  
 d2  1 i m ψ  +d2 d2
 1 i m ψ  +  1 i m ψ  +   se c
 1 i m ψ  
e e e e
 dx  4
2  d y2  4  dz2  4  ic
2 4  
 
2
 − 4 se c 
7.841×10
 4 
 cm   H2 4 
 2   − π Gρ  ⋅ − me a0
2
− 54 gmcm  2 3 
 2.946 × 10
se c  =
2
  − 54 gmcm
43 1  d →  2.946 × 10
  
1 

−2.96 × 10 ψ  ( ψ + e lA )γ − m 1e ψ −  4  F1 F1 
se c
se c dx   
 
  i h _ d ψ − −i h _c d ψ − m c2( ψ )  
2  1 e 2
  dt  dx  
  2  
− 54 gmcm
  2.946 × 10  
  se c  2

45

A⇔ B=
 A1 := 1

x1 := 1

1 2 2
φ := ρc t
4π

x := 1cm

1 2 2
A2 := ρ αc t
4π

b := 1

u := 1

Brzina svetlosti. Nadjen je algoritam koji povezuje i izracunava sve

jednacine fizike,
sve varijable i konstante u jednacinama

 1 
 1 ⋅−6 ⋅ψ ⋅( 3 ⋅H2 − 8 ⋅π ⋅G ⋅ρ )  2 ⋅a 
 6 ⋅ψ 2  2  0  10 
 3 × 10  cm
 = 
1 se c
   −3 × 1010 
 −1  ( 2 ) 
2
 6 ⋅ψ 2 ⋅−6 ⋅ψ 2 ⋅ 3 ⋅H − 8 ⋅π ⋅G ⋅ρ  ⋅a0
 

 1 1 
2 2 2 
 3 ⋅6 ⋅( π ⋅G ⋅ρ ) 
 =
 1 1
 −2 ⋅6 2 ⋅( π ⋅G ⋅ρ ) 2 
3 

( 2) − 1 =

cα
a0
= 458
16 1
5.847 × 10
sec

Ovaj racun takodje izaziva divljenje

1 ( ) 2
⋅−6 ⋅ψ 2 ⋅ 3 ⋅H − 8 ⋅π ⋅G ⋅ρ  ⋅a0 = c
2 46
6 ⋅ψ 2 2 2 2 3 2
3 2 ⋅c ⋅ψ 2 + a0 ⋅H − 8 2 cm cm − 28
−.13080240000000000000e-9
⋅ = 7 × ⋅10
ψ ⋅F1 ⋅gm ⋅ = 9 × 10
( )
gm
8 2 22 2 2
a0 ⋅π ⋅ρ gm ⋅seca0 ⋅sec ⋅ 3. ⋅H − 25.132741228718345908 ⋅G ⋅ρ
Ovaj rezultat je drugo cudo. Zasto? Zato sto je opsti ekvivalent
Ajstajnova cuvena jednacina.

diff(diff(phi(x), x), x)+diff(diff(phi(y), y), y)+diff(diff(phi(z), z), z)-1/c^2*diff(diff(phi(t), t), t)+rho(r);

diff(phi(x),`$`(x,2))+diff(phi(y),`$`(y,2))+diff(phi(z),`$`(z,2))-diff(phi(t),`$`(t,2))/(c^2)+rho(r)

phi(t) = 1/2*rho(r)*c^2*t^2+_F1()*t+_F2()
1 2 2
φ := ρc t
4π

1 2 2
A := ρ αc t
4π

Skalarni potencijal

z=

1 d2 gm
φ =0
2 d t2 3
c cm

y := 1cm

2 2 2 gm
d d d
φ + φ + φ =0
2 2 2 3
dx dy dz cm

2 2 2 1 d2
d d d 39 gm
φ + φ + φ − φ + ρ = 6 × 10
2 2 2 2 d t2 3
dx dy dz c cm

d2 d2 d2 1 d2 39 gm
φ + φ + φ − φ + ρ = 6 × 10
2 2 2 2 2 3
ddx2 ddy2 ddz2 c1 ddt2 cm
φ + φ + φ − φ +ρ 47
2 2 2 2 2
dx dy dz c dt 42 1
= 7 × 10
− 4 gm⋅se c se c
8.264 × 10
3
cm
 Vektorski potencijal

2 2 21 d2
d d d
A+ A+ A− A + ρ αf
2 2 2 2 2
dx dy dz c dt 42 1
= 7 × 10
− 6 gm⋅se c se c
6.03 × 10
3
cm

2 2 2 1 d2 gm
d d d
φ + φ + φ − φ =0
2 2 2 2 d t2 3
dx dy dz c cm

42 1  − 6 gm ⋅sec 
7.401 × 10 6.03 × 10 =
sec  3 
 cm 

A := 1

2 2 2 1 d2 1
d d d
A+ A+ A− A=0
2 2 2 2 d t2 2
dx dy dz c cm

2
2π  4.134 × 1016 1 

2
d  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  +   sec   1 i m ψ 
2 4 e  e e e
dy  4  dz2  4  4 
2 2
dx ic 42 1
= 7 × 10
− 30 sec sec
2.536 × 10
2
cm

Samo ovaj rezultat je dovoljan da se svaki pametan fizicar zadivi. Imamo

naime
Sredingerovu jednacinu, Ajnstajnovu jednacinu
i jos jednu slozenu jednacinu. One su jednake jednoj takodje slozenoj
jednacini.
Zadatak da se izracuna masa elektrona uspesno je resen.

2
re := αf a0

r
f (dr2) := e  d  d 2  d
 2 48
r
 d r2 ψ ( r )  r + d r ψ ( r ) + f( r)
 d r2 ψ ( r )  r + 2 ψ ( r ) d r ψ ( r ) c
     = 2 × 10
− 11
e rg
re 35 1
ψ ( r ) := 4.149 × 10
r gm⋅cm
.24102193299590262714e-35 ⋅
 d d f ( r) ⋅r + d f ( r) + f( r) ⋅
d d d  2
f ( r ) ⋅ r + 2. ⋅ f ( r ) ⋅ f ( r )  ⋅c ⋅gm ⋅cm = 2 × 10
− 11
erg
 d rd r dr d rd r dr 

 d d f( r) ⋅r + d f( r) d d d  2 24 cm
 + f ( r) ⋅ f ( r ) ⋅ r + 2. ⋅ f ( r ) ⋅ f ( r )  ⋅c = 9 × 10
 drdr dr drdr dr  2
se c

4
π Gρ r =
3

 1 
 1
2

 1 2 
⋅33944331296673455533⋅ me ⋅ψ 2 ⋅se c7.401
⋅ × 10
42 1 
⋅gm ⋅cm
 1
 .339e37⋅ me ⋅ψ 2 ⋅se c  se c    9 × 10− 4  2
gm ⋅cm
 = 
 1
1   −9 × 10− 4  se c
 −1 2  42 1 
2 
 .339e37⋅ m ⋅ψ ⋅se c⋅33944331296673455533⋅ me ⋅ψ 2 ⋅se c7.401
⋅ × 10 ⋅gm ⋅cm

 e 2 se c 

2
42 1 cm − 28
.29460000000000000000e-53 ⋅7.401 × 10 ⋅gm ⋅ = 9 × 10 gm
sec 2
c ⋅ψ 2 ⋅sec

2
− 54 gmcm
2.946 × 10
se c

42 1
7.401 × 10
se c

2
42 1 cm − 32
.29460000000000000000e-53 ⋅7.401 × 10 ⋅gm ⋅ = 2 × 10 gm
sec 2
me ⋅c ⋅sec

−5
ψ 2 = 3 × 10

sec
.54567479999999999999e-4 ⋅gm ⋅ =
sec
49
2
 H2 − 8  −Rgsv M
16 1 sv =
Hρ =sv4 × 10
π Gρ
 3  kb n 0sec Msv :=
 Rg sv :=

( mpl ) c2( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 

 
 m c2( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
 e 
 mpl 
 − 48 
 7.37 × 10 gmsec  = 7.401 × 1042 1
 mpl  se c
 − 48

 7.37 × 10 gmsec 
 
(
 mpl c 4.52 × 10 gm cm
36 − 1 − 1)

 
(
 me c 2.71 × 10 gm cm
59 − 1 − 1)
6

cm − 28
.27309963099630996310e-16 ⋅gm ⋅ = 9 × 10 gm
c ⋅sec

 1.51 × 1026A   7.4 × 1042 

   
 9.04 × 1048B   7.4 × 1042 
   
 1.36 × 1047 C   7.42 × 1042  − 1
 =  sec
 1.69 × 1053D   7.37 × 1042 
 36
  42

 4.52 × 10 E   7.39 × 10 
 59   42 
 2.71 × 10 F   7.4 × 10 

yields
42 1
f b := 7.4 × 10
s

.904e49 =

 ( ( 1.51 × 1026A) )   7.4 × 1042  

    
 9.04 × 1048B   7.4 × 1042  
    
 1.36 × 1047 C   7.42 × 1042  − 1
  =   sec 
 1.69 × 1053D   7.37 × 1042   50
 36

m e c
2 
42
 69
 1
 4.52 × 10 E   7.39 2× 10 = 8 ×10 
gm ⋅sec
 59× 10− 49 gm ⋅cm 42  
 2.71 ×1.10610 F  1  sec7.4 × 10  
 2
c 69 1
.90415913200723327306e49 ⋅ me ⋅ ⋅sec = 8 × 10
2 gm ⋅sec
gm ⋅cm

2
c 69 1
.904e49 ⋅ me ⋅ ⋅sec = 8 × 10
2 gm ⋅sec
gm ⋅cm

2
c 69 1
me ⋅ ⋅sec .904e49 = 8 × 10
2 gm ⋅sec
gm ⋅cm

2
c
B := me ⋅ ⋅sec
2
gm ⋅cm

2 54
S c = 2 × 10 erg

2
A := me c

 ( ( A ) )
 B 
 
 C  = 7.401 × 10
42 1
 D  sec
 
 E 
 F 

2
B := mp c

2
C := S c

2
D := S c
 2 
 .904e49⋅ me ⋅ c ⋅se c 
 gm⋅cm
2 
 
2
 c = 51
.904e49⋅ mp ⋅ ⋅se c
 2 
 gm⋅cm 
 7.4 × 1042 12 
 mn cs 
 2
mp c 42 1
= 7 × 10
2 sec
− 46 gm ⋅cm
2.031 × 10
sec

2
mp c 46 1
= 1 × 10
2 sec
− 49 gm ⋅cm
1.106 × 10
sec

2
c
.90415913200723327306e49 ⋅ mp ⋅ ⋅sec =
2
gm ⋅cm

2
c
.904e49 ⋅ mp ⋅ ⋅sec =
2
gm ⋅cm

2
c
.49236829148202855736e46 ⋅ mp ⋅ ⋅sec =
2
gm ⋅cm

2
c
.492e46 ⋅ mp ⋅ ⋅sec =
2
gm ⋅cm

2
c
.90415913200723327306e49 ⋅ me ⋅ ⋅sec =
2
gm ⋅cm
c
mpl := h
G

2
c
me ⋅ ⋅sec .904e49 =
2
gm ⋅cm

2
c
.904e49 ⋅ me ⋅ ⋅sec =
2
gm ⋅cm

E=

α
A := c 52
a0

2
B := mpl 2c
A := me c
 42 1
7.4 × 10
s
=
−7 1
8.186 × 10
s

3
−8 cm
G ≡ 6.672 × 10
2
gm⋅se c

h=

h=

2
− 27 cm
h ≡ 6.626 × 10 gm⋅
se c

h
mpl ≡ c
G

h
mpl ≡ c
G

 1.51 × 1026A   C 
   
 9.04 × 1048B   7.4 × 10 42
   
 1.36 × 1047 C   7.42 × 1042  − 1
  = 42 
sec
 1.69 × 1053D   7.37 × 10 
 36
  42 
 4.52 × 10 E   7.39 × 10 
 59   42 
 2.71 × 10 F  4  7.4 × 10 

80 h 75
10 c = 5 × 10 gm
G

54
D = 2 × 10 erg

cαf
a0 42 1
= 7 × 10
− 27 sec
5.59 × 10

13
E = 1 × 10 cm

26 αf 42 1
1.79 × 10 c = 7 × 10
a0 sec

53
−7 1
B := 8.186 × 10
s
48
26 48
1.51 × 10 A
9.04
1.79 B = 9.04 × 10 B
 has solution(s)

22 h1
5.05 × 10 B
2
=
kb

 7.40 × 10
42 
 
 sec 
 42 
7.40 × 10
 
 sec 
 42 
7.42 × 10
 
− 37  sec =
2.21 × 10
 42 
 7.37 × 10 
 sec 
 42 
7.39 × 10
 
 sec 
 42 
 7.40 × 10 
 sec 

fb =

42
7.40 × 10
f b :=
sec

 7.40 × 10
42 
 
 sec 
 42 
 7.40 × 10 
 sec 
 42 
7.42 × 10
 
− 54 sec =
5.92 × 10
 42 
 7.37 × 10 
 sec 
 42 
7.39 × 10
 
 sec 
 42 
 7.40 × 10 
 sec 

2
54
c 69 1
me = 8 × 102
2 c gm ⋅sec 69 1
− 56 kg ⋅ m ⋅ me ⋅
.90415913200723327306e56 ⋅s = 8 × 10
1.106 × 10 2 gm ⋅sec
s kg ⋅ m
 2
c 69 1
.90415913200723300000e56 ⋅ me ⋅ ⋅s = 8 × 10
2 gm ⋅sec
kg ⋅ m

kg =

2
c 69 1
.904e56 ⋅ me ⋅ ⋅s = 8 × 10
2 gm ⋅sec
kg ⋅ m

me =

fb
=
me

− 28
me := 9.109 × 10 gm

me
=
− 70
1.231 × 10 gm ⋅sec

me
=
gm ⋅sec

me
.81234768480909829407e70 ⋅ =
gm ⋅sec

.12309207287050713934e-69 ⋅ f b ⋅gm ⋅sec =

f b ⋅gm ⋅sec =

Svojstva opsteg ekvivalenta

−1
b v := f b

bv =

2 2
me c αf 55
W= 2 − 43
= 1 × 10 sec
1.613 × 10
25  1 ⋅ kW 
 1000 
 bv
=
3
− 33 sec
6.199 × 10
2
gm ⋅cm

3
kW = 1 × 10 W

1
⋅ kW
1000

−5
mpl := 5.456452042086582 × 10 gm

90
1.005 × 10 e rg
mgal ak s:=
2
c

6
1.638 × 10 e rg
mx :=
2
c

2
c rz
Mz :=
G

( 26 − 1 − 2) 
 mpl c2   1.51 × 10 secgm cm 



( 48
2   9.04 × 10 secgm cm
− 1 − 2) 

 me c   − 48 − 1 − 2
 7.37 × 10 se cgm cm 
2 
 mgalaksc   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c 
 2  
 mx c   .96e-15⋅
se c 
 2  gm ⋅cm
2 
 ME c   
 2  .82e-11⋅
se c 
 MS c   2 
 gm⋅cm  = 6 × 10
42 1
6 se c

56
Dakle ,resen je problem odnosa simbolicke logike i fizike

Boolean
3cm
6cm AND (conjunction):
  1 
Q :=
 0
 1
 
 0

 3cm 
P :=
 6cm 
 0 
 
 0 

 →
[ ¬( P ∧ Q ) ] =

Boolean NOT (negation):

 →
( ¬P ) =

 6cm 
 
7cm
 
 11cm 
 0.5cm 
 
 1cm 
M :=  3cm 
 
 6 × 10− 3cm 
 5 × 2cm 
 
 9cm 
 − 12 
 5 × 10 cm 

 →
( ¬P ) =

M = 57
7

−3
× → cm =
(( ))
6 →
10

(¬¬QM ) = =
3 7
 −5
6 × 10 m

3
⋅m
50000

M=

M
 6 × 10
− 44 
 − 44 
 7 × 10 
 − 43 
1.1 × 10
 
M  5 × 10
− 45 
=  
 6 × 10
− 44 
 1 × 10
− 44 
 − 44    ms
 7 × 10  − 44
 3 × 10 
 − 43   
1.1 × 10 − 47
   5.999999999999999× 10 
 5 × 10
− 45   − 43 
   1 × 10 
 1 × 10
− 44   − 44 
  ms  8.999999999999998× 10 
 − 44 
3 × 10  4.999999999999999× 10− 56 
   
− 47
 5.999999999999999× 10 
 − 43 
 1 × 10 
 − 44 
 8.999999999999998× 10 
 4.999999999999999× 10− 56 
 
58

 →
( ¬M ) =
 −8
TOL := 10
3
y( t ) := t − 10 t + 2

59
  →
⇒( P , Q ) := ( ¬P ∨ Q )

Use

P=

Q =

P⇒ Q =

 →
⇔( P , Q ) := ( P ⇒ Q ∨ Q ⇒P )

Biconditional:

→ 
[ ( P ⇒Q ) ∧ ( Q ⇒P ) ] =

 →
( P ⇒Q ∨ Q ⇒P ) =

60

P=
Us

P⇔ Q =

Q =

61
  1
 0
 
 1
 0
R :=  
 1
 0
 1
 
 0

 1
 1
 
 0
 0
Q :=  
 1
 1
 0
 
 0

 1
 1
 
 1
 1
P :=  
 0
 0
 0
 
 0

mol ≡ 1

 →
B := [ ( P ∨ Q ) ∧ ( P ∨ R ) ]

62
 →
  G me c2 α 2   G 
¬ c ∨  ∧  c  = 0
  h 2   h 
 1
1
 
1
1
A⇔ B= 
1
1
1
 
1

G
mpl := c
h

63
 2 2
me c α
E :=
2

h
h 1 :=
2π

(
me c 2.71 × 10
59 −1 −1
gm cm )
= 7 × 10
42 1
sec

2 ( 48 −1 −2
me c 9.04 × 10 secgm cm = 7 × 10
42 1 )
sec

( mpl ) c2( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) = 7 × 10

61 cm
2 2
gm ⋅sec

mpl 61 cm
= 7 × 10
− 48 2 2
7.37 × 10 gmsec gm ⋅sec

me E
2
2
h1 28
= 2 × 10 statvolt
−7 sec
6.633 × 10
1 5
2 2
gm ⋅cm

mpl c 4.52 × 10 ( 36 −1 −1
gm cm = 7 × 10 )
61 cm
2 2
gm ⋅sec

42 1
f b := 7.400810595437481 × 10
s

(
me c 2.71 × 10
59 −1 −1
gm cm = 7 × 10 )
42 1
sec

mpl c 4.52 × 10 ( 36 −1 −1
gm cm = 7 × 10 )
61 cm
64
2 2
gm ⋅sec
16
4.903 × 10 erg
=1
2 −5
mpl :=
mpl c
5.456452042086582 × 10 gm
 2
mpl c 16
= 5 × 10 erg
1.000206920325189

2
mpl c 16
= 5 × 10 erg
1.000

5
rs ≡ 6.9598 × 10 km

5
rs := 6.9598 × 10 km

3
rz ≡ 6.37817 × 10 km

rs =

3
rz := 6.37817 × 10 km

rz =

2
c rz
Mz :=
G

36
Mz = 9 × 10 gm

2 57
Mzc = 8 × 10 erg

 2 
 Mzc  = 7 × 1042 1
 gm⋅cm
2  se c
 1.043382563821155× 1015 
 se c 

−5
mpl := 5.456452042086582 × 10 gm

90
1.005 × 10 e rg
mgal ak s:=
2
c

33
Ms := 10 gm

6 65
rgs c2
1.638 × 10 eM
mx := 42 1
2 = 7 × 10
c 2 sec
11 gm ⋅cm
1.214400999926806 × 10
sec
 2
c 42 1
.82345123238556983706e-11 ⋅Ms ⋅ ⋅sec = 7 × 10
2 sec
gm ⋅cm

2
c 42 1
.82345123238557000000e-11 ⋅Ms ⋅ ⋅sec = 7 × 10
2 sec
gm ⋅cm

2 sec 42 1
Ms c .82345123238556983706e-11 = 7 × 10
2 sec
gmcm

− 17
2.732 × 10 e rg
my :=
2
c

2 53
Ms c = 9 × 10 erg

.82345123238557000000e-11 =

2 16
mpl c = 5 × 10 erg

( 26 − 1 − 2) 
 mpl c2   1.51 × 10 secgm cm 
 
 2 
( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
 me c   − 48 − 1 − 2
7.37 × 10 se cgm cm
 2  
 mgalaksc   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c 
 2  
 mx c   .96e-15⋅
se c 
 2  gm ⋅cm
2 
 Mzc   
 2  .82e-11 ⋅
se c 
 Ms c   2 
 gm⋅cm  = 7 × 10
42 1
6 se c

fb =

− 16 sec
9.584212298293771 × 10
2
gm ⋅cm

(
 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2 
− 12 sec
)
 − 1 − 2 2
(
8.2345123238557
 9.04 × 10
48
× 10
secgm cm
gmcm  )
 − 48 − 1 − 2
7.37 × 10 secgm cm 
 36 − 1 − 2
x := 4.52 × 10 gm cm sec

 se c 
.82e-11⋅
 2 ⋅ se c
.96e-15

 gm⋅cm gm⋅cm
2  66
 
 .82e-11⋅
se c 
 2 
 gm⋅cm 
 n := 1 .. 6

42 1
X := 7.4 × 10
se c

− 27
mp := 1.6726231 × 10 kg

 ( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 

 mpl c2  
 

( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
 2 
 me c  .49261083743842364532e46se c 
  2
2 
 mp c   gmcm 

  36 − 1 − 2 
2  4.52 × 10 gm cm se c
 mx c   
   .96e-15⋅
se c 
2  
 M zc  2
gm⋅cm
  
2 
 Ms c   .82e-11⋅
se c 
 2 
Z :=
 gm⋅cm 
n 6

( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 

 mpl c  
 ( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
2

 2  
 me c
 .4926e46
se c 
   2 
2
 mp c   gmcm 
 2   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c 
 mx c  
 
se c
 2 .96e-15⋅
 Mzc   2 
gm⋅cm
 2  
 Ms c  .82e-11⋅
se c 
 2 
 gm⋅cm  = 7 × 10
42 1
6 se c

 7 × 1042 
 
 7 × 1042 
 
 7 × 1042  1
Z=  
sec
 7 × 1042 
 42

 7 × 10  67
 42 
 7 × 10 
 ( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 
( 48 − 1 − 2) 
 9.04 × 10 secgm cm 
 se c 
.4926e46
 2 
 gmcm 
 36 − 1 − 2 =
 4.52 × 10 gm cm se c 
 .96e-15⋅
se c 
 2 
gm⋅cm
 
 .82e-11⋅
se c 
 2 
 gm⋅cm 

 mpl c2   16 
 
  5 × 10 
2   −7 
 me c  8 × 10
  
2 
 mp c  =  2 × 10  erg
−3

  
2   6 
m
 x  c 2 × 10
  
2   8 × 1057 
 M zc 
  
2   9 × 1053 
 Ms c 

 mpl c2  
  1.51 × 1026  
   
2 
 me c
  9.04 × 10
48  
   
2 
mp c  4.93 × 1045  se c 
 
   
2   36 2
 x  4.52 × 10 
m c gm⋅cm 
   
2  9.6 × 10− 16 
 Mzc   
   
2  8.2 × 10− 12 
 Ms c   
= 7 × 10
42 1
6 se c

43 1
4.44 × 10
 mpl c   se c6
2 =
 × 1026  1.51 × 1026 
 1.51 
     
2 
 9.04
m e c 48  9.04 × 1048  
× 10   
  2  
 m×p10c 45  4.93 × 10  
45
 4.93 se c
   se c  
236  21036  gm⋅cm2 
 4.52
 × 10   gm⋅cm
m x c 4.52 ×
  −216  − 16
 
68
 
9.6 ×M zc
10  9.6 × 10  
  −212  8.2 × 10− 12  

 8.2 ×M10s c   42 1
= 7.4 × 10
6 se c
 36
Mz = 9 × 10 gm

MS =

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
.2517e57 ⋅c ⋅sec ⋅ mpl + .1507e80 ⋅ me ⋅c ⋅sec + .8217e76 ⋅c ⋅sec ⋅ mp + .7533e67 ⋅c ⋅sec ⋅ mx + .1367e20 ⋅c ⋅sec ⋅Ms − .74e74 ⋅gm ⋅cm 36
−.625e-15 ⋅ = 9 × 10 gm
2 2
c ⋅sec

−1
 1.51 × 1026  
  
 9.04 × 1048  
  
42 1
 4.93 × 10
45 
sec

7.4 × 10    =
sec 2
 4.52 × 1036  gm ⋅cm 
 − 16
 
 9.6 × 10  
 − 12  
 8.2 × 10  

Leva strana jednacine nalzi se u relativnom obliku znzcenja. Desna

strana
nalazi se u ekvivalentskom obliku znacenja i to kao razvijeni oblik
posebnih znacenja.

U ovoj jednacini, pak, imamo na desnoj strani opsti ekvivalent. Kad ga

ubacim u Bulovu proceduru moze se racunati svaka varijabla

2 .2517e57 ⋅ mpl + .1507e80 ⋅ me + .8217e76 ⋅ mp + .7533e67 ⋅ mx + .16e16 ⋅Mz + .1367e20 ⋅Ms 42 1

.1e-30 ⋅c ⋅sec ⋅ = 7.4 × 10
gm ⋅cm
2 sec 69
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
.6293e42 ⋅c ⋅sec ⋅ mpl + .2054e62 ⋅c ⋅sec ⋅ mp + .1883e53 ⋅c ⋅sec ⋅ mx + 4. ⋅c ⋅sec ⋅Mz + .3418e5 ⋅c ⋅sec ⋅Ms − .185e60 ⋅gm ⋅cm − 28
−.2654e-64 ⋅ = 9 × 10 gm
2 2
c ⋅sec
 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
.1573e42 ⋅c ⋅sec ⋅ mpl + .9419e64 ⋅c ⋅sec ⋅ me + .5136e61 ⋅c ⋅sec ⋅ mp + .4708e52 ⋅c ⋅sec ⋅ mx + c ⋅sec ⋅Mz − .4625e59 ⋅gm ⋅cm 32
−.1170e-3 ⋅ = 10 × 10 gm
2 2
c ⋅sec

MS =

Iz svih energija puta koeficijenti proporcionalnosti dobija se

Bosnjakova konstanta.
Iy Bosnjakove konstante podeljenom koeficijentima
proporcionalnosti dobijaju se sve energije

Iz svih formula pomnozenih

koeficijentima proporcionalnosti dobija
se Bosnjakova konstanta.
Iz Bosnjakove konstante podeljene
koeficijentima proporcionalnosti
dobijaju se sve formule.

2
c 42 1
.49261083743842364532e46 ⋅ mp ⋅ ⋅sec = 7 × 10
2 sec
gm ⋅cm

 7 × 1042 
 
 7 × 1042 
 
 7 × 1042  1
Z=  
sec
 7 × 1042 
 42

 7 × 10 
 42  70
 7 × 10 
se c
.96e-15⋅
2
⇒ ( Z, gm
X ) ⋅=cm
 2 ( 26 −1 −2
mpl c 1.51 × 10 secgm cm = )

42 1
7.41 × 10
sec
=
2
ME c

ME =

2 −6 sec =
ME c  1.38 × 10
2
 gm ⋅cm 

2 −1 −2
me c secgm cm =

2 sec
.138e-5 ⋅ME ⋅c ⋅ =
2
gm ⋅cm

Najvaznije je ovo svodjenje na jedinicu

2 sec
ME ⋅c ⋅ =
2
gm ⋅cm

( 26 − 1 − 2) 
 mpl c2   1.51 × 10 secgm cm 
 .9040e492 ⋅ me ⋅c2( 9.04 × 10 secgm 42 cm1 ) 
  48 −1 −2 
sec
⋅ = 7 × 10
 me c   gm ⋅cm2− 48 − 1 sec− 2
7.37 × 10 se cgm cm
 2  
 mgalaksc   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c 
 2  
 mx c   1.38 × 10− 6 se c 
m ⋅c2 ⋅ sec
2  = 8 × 10− 7 1 gm⋅cm2 
 e ME c 2  sec  71
gm ⋅cm
 2  .82e-11⋅
se c 
 Ms c   2 
2 −7
 gm⋅cm  = 7 × 10
42 1
me c = 8 × 10 erg 6 se c
 −1
 gmcm2 
  =
 sec 

 ( 26 − 1 − 2)  
 mpl c2   1.51 × 10 sec gm cm 
 
( 9.04 × 1048sec gm− 1 cm− 2)  
 2  
  me c   − 48 − 1 − 2 
7.37 × 10 secgm cm
 2   
  mgalaks c   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 sec  
 2   
  mx c   .96e-15 ⋅
sec  
 2  gm ⋅cm
2  
  Mzc    
 2  .82e-11 ⋅
sec  
  Ms c   gm ⋅cm
2 
 , ¬ 7.4 × 1042 1 

⇒   = 0
 6  sec 

2 sec 42 1
.15100000000000000000e27 ⋅ mpl ⋅c ⋅ = 7 × 10
2 sec
gm ⋅cm

2
Mzc 42 1
= 7 × 10
2 sec
15 gm ⋅cm
1.043382563821155 × 10
sec ⇒

2 sec − 10
mpl ⋅c ⋅ h = 3 × 10 erg
2
gm ⋅cm

Ms c  8.2345123238557 × 10  = 7 × 1042
2 − 12 sec 1
2 sec
 gmcm 

72
−1
 2
 1.043382563821155× 1015 gm⋅cm2 sec = 42 1

.82345123238557000000e-11 ⋅M ⋅ ⋅
sse c 
c = 7 × 10
2 sec
gm ⋅cm
 2 sec 53 1
Ms ⋅c ⋅ = 9 × 10
2 sec
gm ⋅cm

2 sec 27
Ms ⋅c ⋅ h = 6 × 10 erg
2
gm ⋅cm

h=

2 sec 27
Ms ⋅c h = 5.955214727172665 × 10 erg
2
gmcm

2
cm
.59552147271726700000e28 ⋅erg ⋅gm ⋅
2
Ms ⋅c ⋅sec

2
cm − 27 2
.59552147271726700000e28 erg gm = 7 × 10 gm ⋅cm
2
Ms c

2 6
28 cm 2 15 gm ⋅cm
.59552147271726700000 × 10 ⋅erg ⋅gm ⋅ ⋅c ⋅sec = 5 × 10
Ms 3
sec

99

2 2 2
cm cm − 27 gm ⋅cm
.59552147271726700000e28 ⋅gm ⋅gm ⋅ = 7 × 10
2 2 sec
sec Ms c sec

2 2 2
cm cm − 27 gm ⋅cm
.59552147271726700000e28 ⋅gm ⋅gm ⋅ = 7 × 10
2 2 sec
sec Ms c sec

73
2 4 2 2 2
2cm cm cm 27 ⋅cm
− 27 −gm gm ⋅cm
gm ⋅ gm .59552147271726700000e28 = 7 ×=10
.59552147271726700000e28 7 × 10
23 22 sec sec
secsec ⋅MsM⋅cs c sec
 erg
.59552147271726700000e28 ⋅ =
2
Ms ⋅c

Na levoj strani, u relativnom obliku fizickog znacenja nalaze se energije

svih tela u Kosmosu od elektrona preko svih cestica do svih galaksija. Ove
energije su pomnozene svojim koeficijentima da bi se svele na opsti
ekvivalent, na Bosnjakovu frekfenciju i sve je to podeljeno brojem tih tela.
Na desnoj strani je Bosnjakova frekfencija kao opsti ekvivalent. U
gornjem primeru imamo sest komponenata : energiju Plankove mase,
elektrona, jedne galaksije, mase Zemlje i mase Sunca.
Deobom ovog Vektora kosmosa bilo kojom velicinom (na primer : radijus
bilo kog tela, magnetski moment, spin, itd.) daje potrebne koeficijente da
bi se svela bilo koja trazena velicina na ono sto se trazi.

Energija tela u oglednom primeru

 mpl ⋅c2 
  mplc2 
  2  
 me ⋅c me c2 
  2

 ⋅c  2 
 mgalaks
  m2galaks=c
 
 m 
x ⋅c  
2
  2 mx c 
 Mzc Mzc2 
  2  
 Ms ⋅c M c2 
 s  =
 9.27 × 1024 
 
 154.71 
 
 1.9 × 1098 
Svodjenje
 energija "svih" tela u Kosmosa na Borov radijus
14 
dyne
 3.1 × 10  74
 66 
 1.46 × 10 
 62 
 1.7 × 10 
 n := 1 .. 6

Svodjenje energija "svih" tela u Kosmosa na klasicni radijus elektrona

 mpl c2 
 
 2 
 me c 
 2
 mgalaksc 
 2 
 mx c 
 2 
 Mzc 
 2 
 Ms c  =
 1.74 × 1029 
 
 2.91 × 106 
 
 3.57 × 10102 
  dyne
 5.81 × 1018  75
 70

 2.74 × 10 
 66 
 3.19 × 10 
  mpl c2 
 
 2 
 me c 
 2
 mgalaksc 
 2 
 mx c   1.79 × 1054 
 2 
 
 Mzc   1.79 × 1054 
 2 
 
 Ms c  2  1.79 × 1054 
= 
 2.74 × 10− 38   1.79 × 1054 
 
 − 61   54

 4.58 × 10   1.79 × 10 
 5.62 × 1035   54 
   1.8 × 10 
 9.16 × 10− 49 
 
 4.32 × 103 
 
 0.5 2

Svodjenje na Bosnjakovu konstantu

Relativni oblik znacenja formula ovde dobija nesto slozeniji oblik.Prvi

niz-faktor
daje uobicajene formule. Drugi niz-faktor oznacava dimenzije i to
kvalitativno
svodjenjem na identicnu jedinicu i kvantitativno - broj kvantitativnih
jedinica.

( 26 − 1 − 2) 
 mpl c2   1.51 × 10 secgm cm 

 2 

( 9.04 × 1048secgm− 1 cm− 2) 
 me c   − 48 − 1 − 2
7.37 × 10 se cgm cm
 2  
m c
 galaks   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c 
 2  
 mx c   .96e-15⋅
se c 
 2  gm⋅cm
2 
 Mzc    76
 2  .82e-11⋅
se c 
 Ms c   2 
 gm⋅cm  =
− 12
eV ≡ 1.602 × 10 β := erg
1 .. 4 6
 2
me c
=
kb
− 23 jou le
kb ≡ 1.380658× 10
K

9
GeV ≡ eV10

− 23 joule
K ≡ 1.3806580000000000000 × 10
kb

Energija iz Okunja

 1018GeV 
 
 1015GeV 
 
 1012GeV 
 
 109GeV 
 
 106GeV 
 3 =
 10 GeV 
 10GeV 
 
 1GeV 
 10  
18
109 GeV
eV
  15  
 10 eV  
103 GeV
  12  
 10 1eVGeV 
 
 109GeV 
 
 106GeV 
 3  ... =
 10 GeV 
 10Ge V 
 
 1GeV 
 109e V 
 
 103e V 
 
 1eV 
 1.6 × 1015 
 12 
 1.6 × 10 
 9 
 1.6 × 10 
 1.6 × 106 
 
 1.6 × 103 
+
  erg
 1.6 
 0.02 
 −3

 1.6 × 10 
 −3 
 1.6 × 10  77
 −9 
 1.6 × 10 
 1.6 × 10− 12 
 
Temperatura iz Okunja

78
 − 23 jou le
kb ≡ 1.380658× 10
K

K=

kb =

K=

− 23 joule
K ≡ 1.3806580000000000000 × 10
kb

 18
10 GeV 
 
 kb 
 15 
 10 GeV 
 kb 
 12 
 10 GeV 
 kb 
 9

 10 GeV 
 kb 
 
6
 10 GeV 
 kb 
 
 10 GeV 
3 =
 kb 
 
 10GeV 
 kb 
 
1GeV
 
 kb 
 9 
 10 eV 
 kb 
 3

 10 eV 
 kb 
 
 1eV 
 kb 

 10− 33cm 
 
 − 30 
 10 cm 
 10− 25cm 
 
 10− 20cm 
 
 10− Radijusi
15 
cm iz OKUNJA
 − 10  =
 10 cm 
 −5 
 10 cm 
 1cm 
 
 109cm  79
 13 
 10 cm 
 15 
 10 cm 
 Primedba beogradskog fizicara

Jedan beogradski fizicar je pogledao moje i Bosnjakove racune (i METODE)

i odlucno
je odbacio svaku mogucnost da se Herc konvertuje u masu. Ovde ispisujem
formule
konverzije Bosnjakove konstante u masu elektrona i apsolutnu energiju
elektrona.
Ovaj fizicar, dakle, vidi rezultat i tvrdi da to nije moguce. To je kao kad bi
rekao da
seksualni cin nikad nije uzrok zaceca. Ovde navodim racun samo sa
dimenzijama.
Kad pisem o filozofiji fizike obradjujem posebno poglavlje o cgs sistemu i
konverziji
jedinicne frekfencije u svaku drugu kombinaciju jedinica, prostih i slozenih.

fb
=
me

fb
=
2
me c

fb
=
69 1
8.12 × 10
gm ⋅sec

fb
=
48 sec
9.04 × 10
2
gm ⋅cm

2908

1
Drugi odgovor na primedbu 2 80
cm
sec 2
= sec
1 cm =
1 2
gm ⋅sec cm
 2
cm  cm3  2
2 gm ⋅ = statcoul
sec  sec2 
cmgm =  
2
cm

1
sec
=
sec
1
2
gm ⋅cm

Ovde se zavrsava komentar o konverziji jedinica

2 sec 2 2 sec 2 2 sec 2

.2517e26 ⋅ mpl ⋅c ⋅ ⋅cm + .1507e49 ⋅ me ⋅c ⋅ ⋅cm + .1228e-47 ⋅ mgalaks ⋅c ⋅ ⋅cm ... =
gm gm gm
2 2
c 2 c 2
+ .1507e37 ⋅ mx ⋅ ⋅cm ⋅sec + .4517e59 ⋅ my ⋅ ⋅cm ⋅sec
gm gm

4
2 sec 2 2 sec 2 2 sec 2 42 cm
.2517e26 ⋅ mpl ⋅c ⋅ ⋅cm + .1507e49 ⋅ me ⋅c ⋅ ⋅cm + .1228e-47 ⋅ mgalaks ⋅c ⋅ ⋅cm ... = 7 × 10
gm gm gm sec
2 2
c 2 c 2
+ .1507e37 ⋅ mx ⋅ ⋅cm ⋅sec + .4517e59 ⋅ my ⋅ ⋅cm ⋅sec
gm gm

2 16
mpl c = 5 × 10 erg

2 −1 −7
me c erg = 8 × 10

2 16
mpl c = 5 × 10 erg

6
1.638 × 10 erg − 15
= 2 × 10 gm
2
c

mpl =

2 90
mgalaks c = 1 × 10 erg 81

h
mpl := c −5
mpl := 5.456452042086582
G × 10 gm
 − 11
Eν := 10 erg

−5 −2
GF := 1.0262 × 10 mp

( )
sin θ W := 4796

(
sin θ W = 4796)

asin ( 4796 ) =

asin ( 4796 )

θ W := asin ( 4796 )

− 19
eV := 1.60217733 × 10 joule

θW =

9
GeV := eV10

2α
mW :=
8GF sin θ W ( )2

2
GF me E ν 1 − 2 sin( θ ) 2  + 4
( ) 4
2π   W 
3
sin θ W


mW
mZ :=
(
cos θ W )

2
GF me E ν  1 1 − 2 sin( θ ) 2 + 4 sin( θ ) 4
3   W  W 
2π

− 26
mW = 7 × 10 gm

− 46 − 29
mZ = 9 × 10 − i × 10 gm

2
mW c = 0GeV

mp =

GF =

2 − 22 −6
mZc = 5 × 10 − 8i × 10 GeV

1
a :=
2 2 GF
82
e l := 2 π α
2 − 26
el = c8= a7 × 10
am:=
W gm
a = 174 GeV

el −3
= 2 × 10
(
sin θ W )

3
1 gm ⋅cm
ga = 193
2 4
sec

el
g :=
(
sin θ W )

2 −5
mW c = 6 × 10 erg

−3
g = 2 × 10

el
g' :=
cos θ W ( )

− 20 −3
g' = 10 × 10 − 2i × 10

1 1 − 11
+ = 0 + 5i × 10
2 2
g g'

1
=0
2
el

(
sin θ W )4 =
el 3
= 5 × 10
g

(
sin θ W = )
2
1  1 − 2 sin ( θ W) 2
3
  =

2 me Eν  1  2 
GF   1 − 2sin( θ W) 2 + 4sin( θ W) 4
2π  3  =
72 1
2.525 × 10
3
gm

2 me E ν
GF =
2π
2 me Eν  1  
2
 1− 2sin θ W 2 + 4sin θ W 4
( ) ( )
2π  3 
GF

72 1
2.525 ×10 83
3
gm
=
2
− 54 gm ⋅cm
3 × 10
sec
 Masa Sunca iz elektroslabe procedure

θW =

2 me Eν  1  
2
GF   1− 2sin θ W 2 + 4sin θ W 4
( ) ( )
2π  3 
72 1
2.525 ×10
3
gm
=
− 48
1.096 × 10 Sv

Klasicni radijus elektrona iz elektroslabe procedure

 2
4 gm
3
.5752e-25 ⋅GF ⋅ me ⋅E ν ⋅.3333 ⋅
2
2
( ) (
 1. − 2. ⋅sin θ W  + 4. ⋅sin θ W  ⋅ Sv )
=
45 gm
7.059 × 10
cm

Brzina tela na povrsini Zemlje pomocu elektroslabe procedure

2 me Eν  1  4
2
1 − 2sin θ W  + 4sin θ W 
( ) ( )
2
GF
2π  3
  =
48 1
6.205 × 10
2
gm

G ME 6 cm
∧ 2.978 × 10 =1
7 sec
4.495 × 10 cm

24
G ME = 2 × 10 statcoul

7
RZ:= 4.495 × 10 cm

2 me E ν  1  4
2
1 − 2 sin θ W  + 4 sin θ W 
( ) ( )
2
GF
2π  3   G ME
=
48 1 7
6.205 × 10 4.495 × 10 cm
2
gm

2 2 ( )
2
1. − 4. ⋅sin θ W + 16. ⋅sin θ W
4
( ) − 8 cm
3
Kad bacim pogled na gornju jednacinu pokazuje se da sinusna
.38431451474513539309e-42 ⋅GF ⋅ me ⋅Eν ⋅gm ⋅cm ⋅
ME
= 7 × 10
2
gm ⋅sec
funkcija Vajnbergovog ugla kao i ostale komponente
jednacine koja generise neutrino igraju vaznu ulogu u
84
pronalazenju mase Zemlje, Njutnove konstante gravitacije,
1. − 4. ⋅sin ( θ W) + 16. ⋅sin ( θ W)
2 4
2 2
mase elektrona i Fermijeve konstante, ME
.38431451474513539309e-42 ⋅G F ⋅ me ⋅E ν ⋅gm ⋅cm ⋅ ∧G=1
 Dirakova jednacina

 0 0 0 1

α 1 :=
0 0 1 0
0 1 0 0
 
1 0 0 0
α1 =

 0 0 0 −1 

α2 :=
0 0 i 0 
0 −i 0 0 * α2 =
 
i 0 0 0 

 0 0 1 0 
α 3 :=
0 0 0 −1 
1 0 0 0 
 
0 −1 0 0  α3 =

 1 0 0 0 
β :=
0 1 0 0 
0 0 −1 0 *
 
0 0 0 −1 

85

1 (d2π ) )
ψ3 := ( exp d  d  d  me c
 ψ 3 * + α1 ψ 3  + α2 ψ 3  + α3 ψ 3  − iβ ψ 3 = 1*
ψ3 = c  d t   dx  dy   dz  h1
  4i × 10− 11 0 0 0 
 − 11 
−1
⋅ h1 =
 0 4i × 10 0 0  cm
i ⋅β ⋅ me ⋅c  − 11  *
0 0 −4i × 10 0
 
 − 11 
 0 0 0 −4i × 10 

1 d   d ψ 3  + α2 d ψ 3  + α3 d ψ 3  me c

c dt
ψ 3  + α1      − iβ ψ3 = 1
*
  dx  dy   dz  h1

−1 h1 − 14
⋅ = 7i × 10 cm *
i ⋅ me ⋅c ψ 3

1 d  d  d  d  me c
rhs :=  ψ 3  + α1 ψ 3  + α2 ψ 3  + α3 ψ 3  − iβ h1 ψ 3 *
c dt   dx  dy   dz 

1 d   d ψ 3  + α2 d ψ 3  + α3 d ψ 3  − me c

c dt
ψ 3  + α1      iβ ψ3 = *
  dx  dy   dz  h1

 −5.993i × 1011 0 0 0 
 11 
 0 −5.993i × 10 0 0  1
 11  cm
 0 0 5.993i × 10 0 
 11 
 0 0 0 5.993i × 10 

 d ψ  + α2 d ψ  + α3 d ψ  =
α1      *
 dx  dy   dz 

 3i × 1010 0 0 0 
 10 
iβ
me c
ψ =
 0 3i × 10 0 0  1
h1  10  cm *
 0 0 −3i × 10 0 
 0 10 
 0 0 −3i × 10 

 8.187 × 10svedena
Dirakova jednaèina −7
0 na Bošnjakovu
0 
konstantu
0
 −7 
 0 8.187 × 10 0 0  erg 86
rhs :=
 −7  *
 0 0 −8.187 × 10 0 
 −7 
 0 0 0 −8.187 × 10 
 x := 1cm *

cα1 − i h1 d ψ  + cα2 − i h 1 d ψ  + cα3 − i h 1 d ψ  + β m c2 ψ 

       e =  *
  dx   dy   dz  

 8.187 × 10− 7 0 0 0 
 −7 
 0 8.187 × 10 0 0  e rg
 −7 
 0 0 −8.187 × 10 0 
 −7 
 0 0 0 −8.187 × 10 

Izracunata je vrednost β

 1 0 0 0 
rhs
=
0 1 0 0 
2 0 0 −1 0  *
me ⋅c
 
0 0 0 −1 

  2 2   2 2  
  d ψ + d ψ ...  −  1 d ( ψ ) − me c gm ψ  
   dx 2 2  2  
 dy  c dt 2
h1
2
 
 2  
 + d  
 ψ  
  dz2  
 Re  
 4 se c 
 9.943 × 10 
  cm
2
 
 
 d2 E 
 ψ 1 + 2me ψ1 
2 2
 d x h1 
 1.351 × 10
− 43
se c 
 
 1  d ψ  + α1 d ψ  + α2 d ψ  + α3 d ψ  − iβ me c ψ 
 
c  dt 
       
 dx   dy   dz  h1 42 1
 − 33  = 7.404 × 10
se c*
 −3.498i × 10 statoh m 
  µ  →  →
 
  Liγ Dµ − i g1 Y L Bµ − i g2 τ  W   L ... 
µ
   → 2 2
→  → 
  µ  
+ R iγ  D − i g1 Y B  R −  1  W   W  − 1 B B ... 
   µ R µ     4 
 2  4 
   →  → 2 → → 
    
+ Dµ − i g1 Y B µ − i g2 τ W µ  Φ − V ( Φ ) − ge L ΦR + Φ RL 
    2 2    
Re
 
( 2.702 × 10 − 2.027i × 10− 43 ) se c
− 43 

  H2 8  
  − π Gρ1  me a0
2 
  2 3   87
 − 54 gm⋅cm
2 
 −8.833 × 10 
 se c 5
ψ1 ≡ 1
 1
h := me c a0
137.606

h
h 1 :=
2π
1
c
137.606
H≡
a0

42 1
7.401 × 10
se c*

fb =

Jednacina mirabilis

Veoma bogat relativni oblik znaèenja. U njemu figuriraju

formule iz pet domena : u prvoj komponenti je zastupljena
Šredingerova jednaèina za potencijalni stepenik, u drugoj -
 imamo posla   sa   1 d 2  
  d ψKlajn-Gordonovom jednaèinom u jednoj
2 2 2
d m e c gm  
 + ψ ...  − ( ψ ) − ψ 
  dx 2 komponenta
 dimenziji, treæa dy
2
  c2 dnas
t
2
dovodi
h1
2
u vezu sa Dirakovom

 2 
 jednaèinom,   +èetvrta
d komponenta je Potpuni  Lagrangian
 2
ψ  
  dz  
 elektroslabih
Re
 interakcija dr. Dragana Popoviæa,  a peta  je -
 4 se c 
 Fridmanova jednacina.
 9.943 × 10 
cm
2
 
 
 d
2 E 
 ψ 1 + 2me ψ1 
2 2
 dx h1 
 1.351 × 10
− 43
se c 
 
 1 d  d  d  d  me c 
  ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ h 1 ψ
c  dt  
 dx   dy   dz  42 1
 − 33  = 7.404 × 10
se c*
 −3.498i × 10 statoh m 
  µ  →  →
 
  Liγ Dµ − i g1 Y L Bµ − i g2 τ  W   L ... 
 µ 
   → 2 2

µ   →  →
  + R iγ  D − i g1  1    1  
  µ Y R B µ  R −   W   W  − 4 B B ...
  2  4  
   →  →
 2 → → 
  + Dµ − i g1 Y B µ − i g2 τ W µ  Φ − V ( Φ ) − ge L ΦR + Φ RL 
    2 2     
Re
 
( 2.702 × 10 − 2.027i × 10− 43 ) se c
− 43 

  H2 8  
  − π Gρ1  me a0
2
 88
  2 3  
 − 54 gm⋅cm
2 
 −8.833 × 10 
 se c 5
 y := 1

  H2 8  
 − π Gρ  me a0
2
  2 3  
 2 
 − 54 gm⋅cm  ψ := 1
−8.836 × 10
 se c 
  i := −1
2 me E ν  1  2 
 GF   1− 2 sin( θ W) 2 + 4 sin( θ W) 4 
 2π  3  
 2.525×10
72 1 
 3 
gm
 
 − 54 gm⋅cm
2 
 3 × 10 
se c
 
 2 me E ν  1  2  
 GF   1− 2 sin( θ W) 2 + 4 sin( θ W) 4 
2π  3 
 72 1 
 2.525×10 
3
 gm 
 2 
 − 54 gm⋅cm 
3 × 10
 se c = ψ 2 := 1
  H2  
8
  − π Gρ  me a0
2  ψ 1 := 1
  2 3  
 − 54 gm⋅cm
2 
 −8.836 × 10 
se c
 
 2 me E ν  1  2  
 GF   1− 2 sin( θ W) 2 + 4 sin( θ W) 4 

2π  3  
 72 1 
2.525×10
 gm
3 
 2

 3 × 10
− 54 gm⋅cm 
 se c 
 
 2 me E ν  1  2 
GF   1− 2 sin( θ W) 2 + 4 sin( θ W) 4 
 2π  3  
 72 1 
 2.525×10  89
3
 gm 
 − 54 gm⋅cm
2 
 3 × 10 
 se c 
  H2 8  
 − π Gρ  me a0
2
  2 3  
 2 
 − 54 gm⋅cm 
−8.836 × 10
 se c 
  1  2  
 2 me E ν   1− 2sin( θ W) 2 + 4sin( θ W) 4 
GF
 2π  3  
 2.525×10
72 1 
 3 
gm
 
 − 54 gm⋅cm
2 
 3 × 10 
se c
 
 2 me E ν  1  2  
 GF   1− 2sin( θ W) 2 + 4sin( θ W) 4 
2π  3 
 72 1 
 2.525×10 
3
 gm 
 2 
 − 54 gm⋅cm 
3 × 10
 se c 
  H2  
  8
π Gρ  me a0 
2
−
  2 3  
 − 54 gm⋅cm
2 
 −8.836 × 10 
se c
 
 2 me E ν  1  2  
 GF   1− 2sin( θ W) 2 + 4sin( θ W) 4 

2π  3  
 72 1 
2.525×10
 gm
3 
 2

 3 × 10
− 54 gm⋅cm 
 se c 
 
 2 me E ν  1  2 
GF   1− 2sin( θ W) 2 + 4sin( θ W) 4 
 2π  3  
 72 1 
2.525×10
 3 
 gm 
 − 54 gm⋅cm
2 
 3 × 10 
 se c  =
 7 × 1042 
 
 7 × 1042 
 
 7 × 1042  1
 
cm⋅se c
 7 × 1042 
 42

 7 × 10 
 42 
 7 × 10 

90
  H2 8  
 − π Gρ  me a0
2
  2 3  
 2 
 − 54 gm ⋅cm 
−8.836 × 10
 sec 
  1  2  
2 me E ν
 GF   1− 2 sin( θ W) 2 + 4 sin( θ W) 4 
 2π  3  
 2.525×10
72 1 
 3 
gm
 
 − 54 gm ⋅cm
2 
 3 × 10 
sec
 
 2 me E ν  1  2  
 GF   1− 2 sin( θ W) 2 + 4 sin( θ W) 4 
2π  3 
 72 1

 2.525×10 
3
 gm 
 2 
 − 54 gm ⋅cm 
 H 3 2× 10
8 sec 2 
 − π Gρ  me a0
  22 3  
  H − 8 π−Gρ  me a022 
 2 × 310 54 gm ⋅cm
−8.836 
 sec 2 
 − 54 gm ⋅cm 
2 me E ν −8.836 × 10 2 
 GF  1  1− 2 sin θ W 2sec
( )  + 4 sin
 ( θ W) 4 
 2π  3  
2 me E ν  1  2 
( θ W1  + 4 sin
) ( θ W) 4
  2.525 2 
1− 2 sin72
 3  ×10
GF
 2π 3  
gm
 2.525×10
72 1 
 − 54 gmgm⋅cm32 
 3 × 10 
sec 2
 − 54 gm ⋅cm 
 2 me E ν  1 
3 × 10 2  
 GF   1− 2 sin θ Wsec2 + 4 sin
( ) ( θ W) 4 
2π  3 
 2 me E ν  1  2  
( θ W1  + 4 sin
) ( θ W) 4
 2.525 72 2
 GF
2π  3  1− 2×sin
10  
3
 72 1
gm 
 2.525×10 
− 54 gmgm⋅cm32
 3 × 10 
 sec 2 
 − 54 gm ⋅cm 
H3 2× 10 
  8
− π Gρ  me a0
sec 2 
  2 3  
 − 54 gm ⋅cm
2 
 −8.836 × 10 
sec
 
 2 me E ν  1  2  
 GF   1− 2 sin( θ W) 2 + 4 sin( θ W) 4 

2π  3  
 72 1 
2.525×10
 gm
3 
 2

 3 × 10
− 54 gm ⋅cm 
 sec 
 
 2 me E ν  1  2 
GF   1− 2 sin( θ W) 2 + 4 sin( θ W) 4 
 2π  3  
 72 1 
 2.525×10  91
3
 gm 
 − 54 gm ⋅cm
2 
 3 × 10 
 sec 
   2 2   2 2  
   d ψ + d ψ ...  −  1 d ( ψ ) − me c gm ψ   
   dx 2 dy
2
  c2 d t2 h1
2 
 
  2   
 + ψ d
  
  dz2 
 ( 1.51×1026secgm− 1 cm− 2) Re




 mplc(2  26 − 1 − 2) 
 4 se c 
   
 mpl c 
 
2  1.51
 2   9.04
×
( ×10 secgm cm )
10 secgm
48 cm − 1  − 2  

9.943 × 10
2



 2 mec ( 9.04 × 10 secgm )
48 − 1 − 2
cm 
 − 48 cm − 1  − 2  1  d   
×10 d  d  d  m e c
 mec   2  7.37  ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ h 1 ψ 
se cgm cm 
c × 10− 48se cgm − 1 − 2  c  dt 

  mgal ak
2 
7.37 cm         
4.52×10 gm cm  se c
s d x d y d z
36 − 1 − 2 − 
 sc   2   36 − 1 − 2  
 mgalak  − 33  
 −3.499i × 10 statoh m 4, 4
  2 mxc 4.52 × 10 .96e-15
gm cm sesec c
⋅   
 m xc  2  .96e-15⋅ se c gm⋅cm2    µ  g1 g2→   → 
 
  2 Mzc   2    Liγ Dµ − i YL B µ − i τ  W  µ L ... 
 Mzc  2  
gm ⋅cm se c    
 → 2 2  
.82e-11⋅ µ 
→  →
  2 Msc   se c 2     g1   1    1  
.82e-11⋅ gm⋅cm   + R iγ  Dµ − i YR Bµ  R −   W   W  − B B ...
 Ms c   2     2   4 4  
 6 gm⋅cm  =  
 = 1 cm  → →   2 → →
6
7 × 10
42 1
  + Dµ − i g1 Y Bµ − i g2 τ  W µ  Φ − V( Φ ) − ge L ΦR + Φ RL 
cm⋅se c Re   2 2    
  ( 2.702 × 10 − 2.027i × 10− 43 ) se c
− 43 

 
  H2 8  
  − π Gρ1 me a0
2

 2 3 
 
2
 − 54 gm⋅cm 
−8.836 × 10
 se c 
 
  d    d 
i h  ψ 2  − −i h c ψ 1  − u pm c ( ψ 2 )
2  
  d t    d x   
 2 
− 49 gm⋅cm
 8.66 × 10 
 se c
92 
 1 
Rµ ν − g Rs
 2 
 − 10 
 6.924 × 10 se c 6
  2 2   2 2  
   d ψ + d ψ ...  −  1 d ( ψ ) − me c gm ψ   
   dx 2 dy
2
  c2 d t2 h1
2 
 
  2   
 + d ψ   
   dz2   
Re
  4 se c  
  9.943 × 10
2
 
  cm  
  1  d  d  d  d  m e c  
  ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ h 1 ψ  
 −
  dt 
c  dx   dy   dz   
  − 33  
 −3.499i × 10 statoh m 4, 4
 
  µ  g1 →
g2   → 
  Liγ Dµ − i 2 YL B µ − i 2 τ  W  µ L ... 
   → 

→  → 
  + R iγ µ  D − i g1 Y B  R −  1  W   W  − 1 B B ... 
µ R µ     4
    2  4  
   → →   2 → →  =
 g1 g2    
  + Dµ − i Y Bµ − i τ  W µ  Φ − V ( Φ ) − ge L Φ R + Φ RL 
Re   2 2   
  ( 2.702 × 10− 43 − 2.027i × 10− 43 ) se c 

 
  H2 8  
  − π Gρ1  me a0
2

 2 3 
 
2
 − 54 gm⋅cm 
−8.836 × 10
 se c 
 
 d   d  2
i h  ψ 2  − −i h c ψ 1  − u pm c ( ψ 2 )
 
  d t    dx   
 2 
− 49 gm⋅cm
 8.66 × 10 
 se c  93
 1 
Rµ ν − g Rs
 2 
 − 10

 6.924 × 10 se c 
   2 2   2 2  
   d ψ + d ψ ...  −  1 d ( ψ ) − me c gm ψ   
   dx 2
dy
2
  c2 d t 2
h1
2 
 
  2   
 + ψ d
  
   dz2   
Re 
 4 se c 
  9.943 × 10
2
 
  cm  
  1  d   d   d   d  me c  
  ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ h 1 ψ 
c  dt 

 −
  dx   dy   dz   
  − 33  
 −3.499i × 10 statoh m 4, 4
 
  µ  g1 g2→   → 
 
  Liγ
i Dµ − i YL B µ − i τ  W  µ L ... 
  
 → 2 2  
µ →  →
  
+ R iγ  D − i g1   1    1  
µ Y R B µ  R −   W   W  − 4 B B ...
    2  4  
   →  →
 2 → →  =
  + Dµ − i g1 Y Bµ − i g2 τ  W µ  Φ − V Φ − ge L ΦR + Φ RL 
 
Re   2 2   
  ( 2.702 × 10 − 2.027i × 10− 43 ) se c
− 43 

 
  H2 8  
  − π Gρ1  me a0
2

 2 3 
 
2
 − 54 gm⋅cm 
−8.836 × 10
 se c 
 
 d   d 
i h  ψ 2  − −i h c ψ 1  − u pm c ( ψ 2 )
2  
  d t    dx   
 2 
− 49 gm⋅cm
 8.66 × 10 
 se c 
 1 
Rµ ν − g Rs
 2 
 − 10

 6.924 × 10 se c 

y := 1cm
Prva figura silogizma

A=B

C=A

C=B

 1  d   d ψ  + α2 d ψ  + α3 d ψ  − me c 
ψ
1
 ψ + α1      iβ Rµν − gRs
 c  dt   dx   dy   dz  h1  = 2
 − 33  − 10
 −3.499i × 10 statohm 4 , 4 6.924 × 10 se c

 d ψ 2  − −i h c d ψ 1  − 2   1  d  d  d  d  me c 
i h     up m c ( ψ 2 )  ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ ψ
 d t    dx   =  c dt   dx  dy   dz  h1 
2  − 33 
8.66 × 10
− 49 gm ⋅cm  −3.499i × 10 statohm 4, 4
sec

 d ψ 2  − −i h c d ψ 1  −
i h
2  1 94
    up m c ( ψ 2 ) Rµν − g Rs
 d t    dx   =
2
2 − 10
− 49 gm ⋅cm 6.924 × 10 sec
8.66 × 10
sec
 Dirakova teorija elektrona jednaka je Opstoj teoriji teoriji
relativnosti

Teorija jake interakcije je jednaka je Dirakovoj teoriji elektrona

Teorija jake interakcije jednaka je Opstoj teoriji relativnosti

Ovde razvijam svojstva jednacine kojom se izracunava

nastajanje
proizvoda neutrina m i elektrona

− 11
Eν := 10 erg

−5 −2
GF := 1.0262 × 10 mp

( )
sin θ W := 4796

( )
sin θ W = 4796

asin ( 4796 ) =

asin ( 4796 )

θ W := asin ( 4796 )
− 19
eV := 1.60217733 × 10 joule

θW =

9
GeV := eV10

2α
mW :=
8GF si n θ W ( )2

2
GF me E ν 1 − 2 sin( θ ) 2  + 4
sin θ W 
( )4
2π   W 
3 

mW
mZ:= 95
 mW  θ W
cos ( )
2
Im 
 em
GF m EZν  1 
11− 2 sin( θ W)  + 4 sin( θ W) 
2 4
 −=26
=4796
mW2π  3  gm
7 × 10
 − 46 − 29
mZ = 9 × 10 − i × 10 gm

2
mW c = 0GeV

mp =

GF =

2 − 22 −6
mZc = 5 × 10 − 8i × 10 GeV

1
a :=
2 2 GF

e l := 2 π α

− 26
mW = 7 × 10 gm

el = 8

2
a := c a

a = 174 GeV

el −3
= 2 × 10
(
sin θ W )

1 −4
ga = 3 × 10 erg
2

el
g :=
(
sin θ W )

2 −5
mW c = 6 × 10 erg

−3
g = 2 × 10

el
g' :=
(
cos θ W )

− 20 −3
g' = 10 × 10 − 2i × 10

1 1 − 11
+ = 0 + 5i × 10
2 2
g g'

c 2
h c
G
f b :=
h
96
1
=0
2
el el4 = 5 × 103
(
sin θ W g = )
 (
sin θ W = )

2 me E ν  1  2 
GF   1 − 2sin ( θ W) 2 + 4sin ( θ W) 4
2π  3  =
72 1
2.525 × 10
3
gm

2
1  1 − 2 sin ( θ W) 2
3
  =

2 me Eν  1  2 
GF   1− 2sin ( θ W) 2 + 4sin ( θ W) 4
2π  3 
72 1
2.525 ×10
3
gm
=
2
− 54 gm ⋅cm
2.945 × 10
sec

2 me E ν  1  2 
GF   1 − 2sin ( θ W) 2 + 4sin ( θ W) 4
2π  3  =
2
28 cm
2.767 × 10
3 2
gm ⋅sec

Masa Sunca

2 me Eν  1  2 
GF   1− 2sin ( θ W) 2 + 4sin ( θ W) 4
2π  3 
2
28 cm
2.767 ×10
3 2
gm ⋅sec
=
2 me Eν  1  2  − 10 gm ⋅sec
GF   1− 2 si n( θ W) 2 + 4 si n2.688
( θ W) ×410
 2 me Eν  1 
2 
 1− 2 si n( θ W) 2 + 4 si n( θ W) 4
2π  3  GF
2π  3  
2
28 cm 72 1
2.767×10 2.525×10 97
3 2 3
gm ⋅se c gm
=
− 10 2
2.688 × 10 gm⋅se c − 54 gm⋅cm
2.945 × 10
se c
U gornjim jednacinama iz jednacine elektroslabe teorije za neutrino
izracunao sam
energiju atoma Vodonika i masu Sunca.
Moj neuki kriticar kad procita rec "Vodonik" uzvikuje da su to Oni odavno
pronasli.
On ne zna da iz jednacina elektroslabe teorije moze da se racuna na jedan
opstiji nacin.
Tako on nikada nece razumeti jednacinu identicne jedinice. Pod izrazom
"identicna jedinica"
podrazumevam identicno trece koje povezuje razlicite formule. U gornjem
primeru imamo :
Masu Sunca, jonizacionu energiju, njihovo svodjenje na frekfenciju kao ono
ono zajednicko kad se izracunaju koeficijenti transformacije i sve to se
redukuje
na Bosnjakovu konstantu. Stiven Vajnberg je u svojoj knjizi "Snovi o
konacnoj teoriji" u jednom
podnaslovu te briljantne knjige uzviknuo : "Dvaput ura za redukcionizam.".
Vajnberg nije pronasao identicno jedno svega, jer nije citao knjigu
"Pitagorin soj".

2 me Eν  1  2 
GF   1 − 2 sin ( θ W) 2 + 4 sin ( θ W) 4 2 2
2π  3  =
me c α1
72 1 2
2.525 × 10
3
gm

h − 12
= 3 × 10 erg
− 16
3.04 × 10 sec

I rezultat je ,naravno, sjajan.

Ako sada levu stranu ,onu osnovnu iznad ove poslednje,
uzmemo kao ekvivalent
na desnoj strani ona ce postati opsti oblik za sve formule
makro
Da bi i mikro
se dve stranesveta.
gormjr jednacine izjednacile2 morali smo da ih svedemo
2 me Eν  1  2 4
na identicnu jedinicu.
2 2 G F  1 − 2 sin( θ W )  + 4 sin( θ W ) 98
me c α1 2π  3 
=
Kvalitativno - erg 2je njihova identicna jedinica,
2.525 × 10
72 1 a kvantitativno ih
izjednacuje koeficijent srazmernosti. gm
3
 Ovaj bulovski oblik jednacine omogucuje
pronalazenje svake komponente

2 me Eν  1  2 
GF   1 − 2 sin ( θ W) 2 + 4 sin ( θ W) 4 2 2
2π  3  =
me c α
72 1 2
2.525 × 10
3
gm

2 me E ν  1  2 
GF   1 − 2sin ( θ W) 2 + 4sin ( θ W) 4
2π  3  =
72 1
2.525 × 10
3
gm

2 2
me c α
2 3 2 3 2
( 2
) 3 4
.2731e-72 ⋅GF ⋅ me ⋅E ν ⋅gm − .5883e-72 ⋅GF ⋅ me ⋅Eν ⋅gm ⋅cos θ W + .3362e-72 ⋅GF ⋅ me ⋅E ν ⋅gm ⋅cos θ W = ( )
2

Jonizaciona energija atoma vodonika u elektroslaboj proceduri

 .2731e-72 ⋅GF2 ⋅ me ⋅Eν ⋅gm3 − .5883e-72 ⋅GF2 ⋅ me ⋅E ν ⋅gm3 ⋅cos ( θ W) 2 + .3362e-72 ⋅GF2 ⋅ me ⋅E ν ⋅gm3 ⋅cos ( θ W) 4 =
 

− 11
2.18 × 10 erg

2 me E ν  1  2 
GF   1 − 2sin ( θ W) 2 + 4sin ( θ W) 4
2π  3  = 2.18 × 10
− 11
erg
72 1 99
2.525 × 10
3
gm
 Masa Sunca iz elektroslabe procedure

2 me Eν  1  2 
GF   1− 2sin ( θ W) 2 + 4 sin ( θ W) 4
2π  3 
2
28 cm
2.767 ×10
3 2
gm ⋅sec
=
− 10
3 × 10 gm ⋅sec

Klasicni radijus elektrona iz elektroslabe procedure

 2
4 gm
3
.5752e-25 ⋅GF ⋅ me ⋅E ν ⋅.3333 ⋅ 1. − 2. ⋅sin θ W  + 4. ⋅sin θ W  ⋅
( ) ( )
2 2
Sv
=
45 gm
7.059 × 10
cm

Borov radijus

 2
4 gm
3
.5752e-25 ⋅GF ⋅ me ⋅E ν ⋅.3333 ⋅
2
2
( )
 1. − 2. ⋅sin θ W  + 4. ⋅sin θ W  ⋅ Sv ( )
=
41 gm
3.759 × 10
cm

Brzina Zemlje oko Sunca

2 me E ν  1  4
2
1 − 2sin θ W  + 4sin θ W 
( ) ( )
2
2π  3 
GF
 =
48 1
6.205 × 10
2
gm

Konstanta fine strukture

 2
4 gm
3
.5752e-25 ⋅G F ⋅ me ⋅Eν ⋅.3333 ⋅
2
2
( ) (
 1. − 2. ⋅sin θ W  + 4. ⋅sin θ W  ⋅ Sv )
45 gm
7.059 ×10
cm
=
 2
4 gm
3 100
.5752e-25 ⋅G F ⋅ me ⋅Eν ⋅.3333 ⋅
2
2
( )
 1. − 2. ⋅sin θ W  + 4. ⋅sin θ W  ⋅ Sv ( )
41 gm
3.759 ×10
cm
 c
mpl := h
GeV := eV1000000000 G

2
mpl c
f b :=
h
up m =

− 27
up m := 7.1307 × 10 gm

2 2
e l := me c α a0

Up quark

Ge V
u pm := 0.004
2
c

2
up e := el
3

2
u pe
u pgrm:=
G

−1
 up m c 
2
up r := 
 2 
 up e 

2
up grm c
h 46 1
= 3 × 10
0.0227 sec

−9
up r = 7 × 10 cm

2
c 46 1
44.052863436123348018 ⋅ up grm ⋅ = 3 × 10
h sec

2 −3
up m c = 4 × 10 GeV

−4
up grm = 8 × 10 gm

−1
 upe + upe  101
 =1
 el 
2 u pgrmG
u pup
gr e:= = 4 × 10− 3 GeV
up r 2
c
 2
up m c
h
=8
2
me c
h

u pgr
α u p :=
u pr

up v := α up c

2
up v − 21
up m = 8 × 10 dyne
up r

cm
u pv := 2.2737
se c

up m
=8
me

2
up v 8 cm
= 8 × 10
up r 2
sec

2
upv
1
2
c

2
up v
1− =1
2
c

2
up v 2 −4
c = 5 × 10 Sv
2
c

2
up v − 21
= 6 × 10
2
c 102
2 G up grm 41 1
up v up r = 5 × 10
= 1 gm 3 sec
G up gr
 up gr − 24
= 9 × 10
up r

h up := up m up v up r

up grm a up gr = h

2
up v =

h
2π
up grm ⋅ up gr −4
= 1 × 10
c

h up − 11
= 8 × 10
up grm c up gr

Ogromno bogatstvo operacija sa Up quarkom

 2e l − −1e l 
 = 3 × 10
−7
statcoul
 3 3 

Down quark
0.008Ge V
downm :=
2
c

−1
downe := e l
3

el
=2
up e

−7
down e = −1 × 10 statcoul

2
up e Charm quark 103
G
20
1.738455739888211 × 210 3
charme := e l = 5 × 10
me 3
 Ge V
ch armm := 1.5
2
c

−7
up e + charm e = 4 × 10 statcoul

Strange quark

Ge V
stran gem := 0.15
2
c

−1
stran gee := e l
3

Top quark

Ge V
topm := 176
2
c

2
tope := e l
3

Botom quark

Ge V
botomm := 4.7
2
c

−1
botome := e l
3

−1
 upr  −5
  = 4 × 10
 re 
 up m c2 = 4 × 10− 3 GeV
 

−7
17.613 up r = 1 × 10 cm

up
2 104
up me = 4 × 10− 3 GeV
G
up
2 r
c − 47
= 8 × 10
7.82780298018137
up r me =
 F1 := 1 ψ := 1

m1 e := 1 γ := 1

x := 1

A := 1
el1 := 1

→
43 1  d  1  F1 F1 =
−2.96 × 10 ψ  ( ψ + el1 A )γ − m1e ψ − 
sec  dx  4 

cα
H :=
a0

19 1
H = 3 × 10
sec

( H− 1) 2 = 4 × 10− 20 sec
−7
el = 3 × 10 statcoul

me =

α =5

( −6
3 1.8594 × 10 gm )
ρ :=
3
4π a0

G=

105
ρ =
2
el −3
= 1 × 10 gm
G
  H2 4  −6
 − π Gρ  ⋅ − me a0 = −9 × 10 e rg
2
 2 3 

 H2 4 
 − π Gρ  ⋅ − me a0
2
 2 3  = 3 × 10
48 1
2 se c
− 54 gm⋅cm
−2.9455 × 10
se c

x := 1cm z := 1cm y := 1cm

2
d  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  =
2  4 e  e e
dy  4  dz2  4 
2
dx

2
d  1 i m ψ  =
2 4 e 
dx

2
2π  4.134 ×1016 1 

d2  1 i m ψ  + d2 d2
 1 i m ψ  +  1 i m ψ  +   sec   1 i m ψ 
e e e e
dx  4  d y2  4  dz2  4  4 
2 2
ic
2
− 4 sec
7.841 ×10
4
cm 42 1
= 7 × 10
2 sec
− 54 gmcm
2.946 × 10
sec

h_ := h

el := 1
t := 1

ψ 2 := 1
A := 1
ψ 1 := 1 106

− 1 1cm  d ψ = 
i h_
d
ψ 2 sec x :=
2 −3
− −i h_ c ψ 1  − up m c ψ 2  = 4 × 10 GeV ( )
dt   dx   Energija up quarka
 2
up m c

−1  d  
ih
d 2
ψ 2 sec − −i h c ψ 1  − up m c ψ 2  ( )
dt   dx   = 7 × 1042 1
2 sec
− 49 gm ⋅cm
8.6595 × 10
sec

−i h_ c
 d ψ  = 0 erg
1
 dx 

−1  
i h_
d d −1 2
ψ 2 se c − −i h_c ψ 1 cm − me c ψ 2  ( )
dt  dx 

2
2π  4.134 × 1016 1 

  se c  1 i m ψ  = 2 × 10− 14 gm
e
ic
2 4  cm
2

2
d  1 im ψ  =
2  4 e 
h_ := h
dz

d −1
i h_ ψ 2 sec = 0 erg
dt

−i h_c d ψ 2 ( ) −7
 1 − me c ψ 2  = −8 × 10 e rg
 dx 

−1  
i h_
d d 2
ψ 2 sec − −i h_ c ψ 1 − me c ψ 2  ( )
dt  d x  = 7 × 10
42 1
2 sec
− 49 gm ⋅cm
1.1063 × 10
sec

d
−i h_ c ψ 1 = 0 erg
dx

d −1
i h_ ψ 2 sec = 0 erg
dt

d −1
−i h_ c ψ 1 cm = 0 dyne
dx

−i h_c d ψ − m c2( ψ )  = −8 × 10− 7 e rg

 1 e 2
 dx  107
→d 
ψ  ( ψ + el A )γ − m1 e ψ cm −   F1 F1
1
→ d dx  4  =
ψ ( ψ + el A )γ − m1e ψ− 44
=
dx −3.378 × 10 sec
 Talasna funkcija

ψ =

Mirabilis dobra

  H2 4  
  − π Gρ  ⋅ − me a0
2

  2 3  
 − 54 gm⋅cm
2 
 −2.9455 × 10
se c 
 
 2π  4.134×1016 1 
2 
 2  

d  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  +   se c  1
 i meψ  
e e e
dx  4  d y2  4  dz2  4    
2 2 4
 ic
  3 × 10 
48
 2
 − 4 se c  
7.841×10 42 
 cm
4  =  7 × 10  1
 2
  42  se c
 2.946 × 10
− 54 gmcm   7 × 10 
 se c   7 × 1042 
 →   
 d
ψ  ( ψ + e lA )γ − m 1e ψ cm −
 1  F1 F1 

 dx  4  
 −3.378 × 10
− 44
se c

 
 −1  d   

ih_
d 2
ψ 2 se c − −i h _c ψ 1  − me c ψ 2  ( ) 
dt   dx  
 2 
 1.1063 × 10
− 49 gm⋅cm 
 se c 

42 1
7 × 10 =
sec

2
2π  4.134 ×1016 1 

2 2 2
d 1  d 1  d 1    sec   1 i m ψ 
2
i meψ  +  i meψ  + 2  i meψ  + e
dx  4  d y2  4  dz  4  ic
2 4 
2
− 4 sec
7.841 ×10
4
cm 42 1
= 7 × 10
2 sec
− 54 gmcm
2.946 × 10
sec

42 1  − 54 gmcm 
2
7 × 10 2.946 × 10 = eV
sec  sec 

108
42 1  − 54 gm cm 
2
7 × 10 2.946 × 10 =
sec  sec 
  7.4007 × 1042 
 42 
 7.4009 × 10  1
 42  sec
 7.4008 × 10 
 7.4004 × 1042 
 

Mirabilis dobra 4

  H2 4  
  − π Gρ  ⋅ − me a0
2

  2 3  
 − 54 gm⋅cm
2 
 −2.9455 × 10
se c 
 
 2π  4.134×1016 1 
2 
 2  

d  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  + d 2  1 i m ψ  +   se c  1
 i meψ  
e e e
dx  4  d y2  4  dz2  4    
2 2 4
 ic
  3 × 10 
48
 2
 − 4 se c  
7.841×10 42 
 cm
4  =  7 × 10  1
 2
  42  se c
 2.946 × 10
− 54 gmcm   7 × 10 
 se c   7 × 1042 
 →d   
 ψ  ( ψ + e lA )γ − m 1e ψ cm −  1  F1 F1 

 dx  4  
 −3.378 × 10
− 44
se c

 
 −1  d   
i h_
d 2
ψ 2 se c − −i h_c ψ 1  − me c ψ 2  ( )
 dt   dx   
 2 
 1.1063 × 10
− 49 gm⋅cm 
 se c 

Gravitaciona reprezentacija
energije Up quarka

upv
Hu p :=
upr

3 u pm
ρ u p :=
3
4π u pr
109
8
π Gρ up gm
 H ρ 3= 6 × 10−3 − 13
Gρ up = up upr  = 4 × 10
2 up 8 2 ×3m10 2 − 26
up − π e rg
 3 Hup  cm
  H 2 − 8
π Gρ up 
  upm upr  = upm upv
2 2
up
 3 

Za mirabilis
−3
αf := 7.3 × 10

3π
ρ :=
2

G  2π
r 
 cαf 

 −2.87 × 1021 0 0 0 
 12 
Rµν :=
 0 7.61 × 10 0 0 
 −4 
 0 0 −2.13 × 10 0 
 −4 
 0 0 0 −2.13 × 10 

13
Rs := −1.14 × 10

 8.99 × 1020 0 0 0 
 
 0 −1 0 0 
g1 :=  − 17 
 0 0 −2.8 × 10 0 
 − 17 
 0 0 0 −2.8 × 10 

− 16
h1 := 6.5821220 × 10 eV sec

10 cm
c = 3 × 10
sec

− 34
h := 6.6260755 × 10 joule sec

h = erg sec

 Rµν − 1 g1Rs 110

h1 =  2 1 , 1
c 2
h c− 10
2.756×G10 se c
f b := =
h2.512
 42 1
f b = 7 × 10
sec

2
gmse c
κ := 8π G
3
cm

4π Gρ
2
2 sec
c
2
cm 1
=3
12 2
1.9 × 10 sec

 Rµν −
1
g1Rs  =
 2 2, 2

r=

Kraj za mirabilis

  2 2   2 2  
  d ψ + d ψ ...  −  1 d ( ψ ) − me c gm ψ  
   dx 2 dy
Equation mirabilis 6
2
  c2 d t2 h1
2 


  2   
 + ψ d
  
   dz2   
 Re
  
4 se c
  9.943 × 10  
  cm
2=
 
 
  1  d  d  d  d  me c  
 ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ h 1 ψ 
  c  dt   dx   dy   dz   
−
  − 33  
  −3.499i × 10 statoh m 4, 4 
  µ →  → 
  Liγ Dµ − i g1 Y L Bµ − i g2 τ  W   L ... 
µ 
   → 2 2
→  → 
  µ  
+ R iγ  D − i g1 Y B  R −  1  W   W  − 1 B B ... 
   µ R µ     4 
 2  4 
   →  → 2 → →  = fb
    
+ Dµ − i g1 YB µ − i g2 τ W µ  Φ − VΦ − ge L ΦR + Φ RL 
    2 2    
Re
  ( 2.702 × 10 − 2.027i × 10− 43 ) se c
− 43 

  H2 8  
  − π Gρ1 me a0
2 
  2 3  
 − 54 gm⋅cm
2 
 −8.836 × 10 
se c
 
  d    d  2  
i h  ψ 2  − −i h c ψ 1  − u pm c ( ψ 2 )
  d t    d x   
 2

 8.66 × 10
− 49 gm⋅cm 
 se c 
  111
  Rµ ν − g1Rs
1

  2 1, 1 
 − 10 
 6.924 × 10 se c 
 ψ 2 := 1

Iz pojedinacnog relativnog oblika znacenja u kome se u

relativnom obliku nalazi formula iz domena jakih interakcija, a
u obliku-ekvivalenta formula iz domena Opste teorije
relativnosti moze se izracunati i masa UP kvarka. Smesno je da
autor izrice vrednosni sud o svome delu , ali meni se cini da je
samo ova jednacina dovoljna da izvrsi revoluciju u fizici i
kosmologiji. A ovo kazem da ne bi neko pomislio da nisam
svestan novine i znacaja svoga rada koji sam ponudio javnosti.

 d ψ 2  − −i h c d ψ 1  − 2   Rµν −
1
g1 Rs 

i h     up m c ( ψ 2 )
 d t    dx    2 1 , 1
=
2 − 10
− 49 gm ⋅cm 6.924 × 10 sec
8.66 × 10
sec

 d ψ 2  − −i h c d ψ 1  − 2   Rµν −
1
g1 Rs 
i h     up m c ( ψ 2 )
 d t    dx    2 1 , 1
=
2 − 10
− 49 gm ⋅cm 6.924 × 10 sec
8.66 × 10
sec

2
.12507221259387637204e-38 ⋅ Rµν − ⋅g1 ⋅Rs 
1 cm − 27
⋅gm ⋅ = 7 × 10 gm
 2 1 , 1 2
c ⋅ψ 2 ⋅sec
2

t := 1sec x := 1cm

 d ψ 2  − −i h c d ψ 1  −
i h
2 
    up m c ( ψ 2 )
 d t    dx   = 7 × 10
42 1
2 sec
− 49 gm ⋅cm
8.659 × 10
sec

 Rµν −
1
g1Rs
 2 1, 1
=
− 10
6.924 × 10 se c

 Rµν −
1
g1Rs

 2  1, 1
− 10
6.924 × 10 sec

⋅ Rµ ν − ⋅g1 ⋅Rs 

1444251877.5274407857 1
=
sec  2 1 , 1
112

 Rµν −
1
⋅g1 ⋅Rs  =
 Rµ ν =
g1 =  1, 1 2 1, 1  1, 1
 g1 =
1, 1

Rµ ν =

2
20 cm
g5 := 8.99 × 10
1, 1 2
se c

21 1
Rµν a := −2.87 × 10
2
se c

13 1
Rsa := −1.14 × 10
2
cm

Rs =
1
g5 Rµ ν a − g5 Rsa =
1, 1 2 1, 1

1
Rµ ν a − g5 Rsa
2 1, 1
=
− 10 1
6.924 × 10
sec

Zakoni sile i Maksvelove jednacine

2 2
e l := me c α a0

−7
el = 3 × 10 statcoul

113
c 2
h ecl
E := G
f b := 2
h a0
 2 2
c α
g :=
a0

el
E :=
2
a0

me
B :=
3
a0

10
E = 1 × 10 oersted

me =

30 cm
g = 4 × 10
2
sec

Lepa jeednacina za silu

f := me g + el E el + el cα B

f = dyne

3
el cα B = 3 × 10 dyne

 c2 α 2 
  me3 = 1 × 104 dyne
 a 0 
el
E :=
2
a0

f=

4
me g + el E + el cα B = 1 × 10 dyne

g −7
−1. ⋅ me ⋅ = −2 × 10 statcoul
E + c ⋅α ⋅B

4
me ⋅g + el E + elα c ⋅B = 1 × 10 dyne

α =5

me g + e lE + e lcα B 42 − 1 114
= 7.4 × 10 se c
− 45
3.34 × 10 se cdyn e
3
me g = 3 ×B10= dyne
 3
el E = 3 × 10 dyne

10
E = 1 × 10 oersted

me g + eE + ecα B 42 −1
= 7.4 × 10 sec
− 45 −1
3.34 × 10 gm ⋅cm ⋅sec

1 3
− 10 2 2 −1
el := 4.803 × 10 gm ⋅cm ⋅sec

me
el B :=
E := 3
2 a0
a0

115

z := a0
 x := a0 y := a0
t := 1sec

 d2 d
2
d
2  cm
2
+ y + =
 d t2 x 2 2
z mg
 −2 6
 dt dt  se c cm

me 2 2
( 20)
c α = 1 × 10 barye
3 i := −1
a0

 d 2 d
2
d
2  cm
2 me
+ y+ − =
 d t2 x 2 2
z mg
 −2 6 3
 dt dt  se c cm a0

  2 2   2 2  
   d ψ + d ψ ...  −  1 d ( ψ ) − me c gm ψ   
   dx 2 2
 c dt 2 2 2   

dy h1  
 2  
 + d ψ   
   dz2   
 Re
se c  
4
  9.943 × 10  
2
  cm  
 
  1  d  d  d  d  me c 

 ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ ψ
 −  c  dt   dx   dy   dz  h1  
    2 − 33
d × 10 d 2statoh m  1 d 2
   e c2 gm   
m 

  −3.499i
 ψ + ψ ...  − ( ψ ) − 4, 4 ψ  
  µ     dx→   c2 d t2   
2 2 2
→ dy

 h1  
  Liγ Dµ − i g1 YL B µ −ig2dτ2  W   L ...     
   +2 ψ µ    
   →  µ
2
2


  + R g1   dz  1 
→ 
 
→
 1    
   iγ  Dµ − i ReYR Bµ  R −   W   W  − se B B ...    
   2   4 9.943 × 104 4 c  
     2 2   
    g1  g2→ →  
 cm → →
  
+ Dµ − i Y Bµ − i τ W µ  Φ − VΦ − ge L ΦR + Φ RL    = f 
     2  1 d  2  d    d    me c    b
   ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ d
ψ   
Re
   ( 
− 2.702 × 10
c d t  − 43 − 2.027i
d x  × 10 −d 43
y ) se c  d z  h 1   
   − 33  
  H 2
8
− 
3.499i × 10 statoh m 4, 4 
  − π Gρ1 me a0  2

   µ  g1 2 3    
→ →
 
  Liγ g2
 i Dµ − i YL B µ − i τ 2W  µ L ...  
  
 → 2 − 54 2
gm ⋅cm  
   µ 
−8.836 × 10
 →  → 
 + R iγ  D − i g1
Y B
se c
 R
 1    
−   W   W  − B B ...
1   
  µ R µ
   d   2d   2 4  4   
  ih  ψ 2  − −i h c ψ 1  − u pm c ( ψ 2 ) 2 
   
g1  g2 → →

 
  
→  → 
EMi rabili s:=   
d t d x
+ Dµ − i Y Bµ − i τ2 W µ  Φ − VΦ − ge L ΦR + Φ RL
   2 − 49 gm2⋅cm    
( − 43 )
Re
   8.66 × 10 − 43  
  2.702 × se
10 c − 2.027i × 10 se c 
   
 
 Rµ ν − g1Rs
1  2
H  8  
2   1−, 1 π Gρ1 me a0
 2 
  
  2 3  
  6.924 × 10
− 10
se c 2  
  −8.836 × 10
− 54 gm⋅cm  
 
me g + e lE + e lcα B se c  
  d − 45 − cdyn
−i hec d ψ 1  − u p c2( ψ 2 )  
 3.34i h× 10ψ 2  se    m  1
  d t    dx   
 2 
 8.66 × 10
− 49 gm⋅cm 
 se c 
 
 
 Rµν − g1Rs
1

  2 1, 1 
 6.924 × 10
− 10
se c
 116
 
 me g + e lE + e lcα B 
 − 45 
 3.34 × 10 se cdyn e 2
 2 2 2
.56586690810321412405e53 ⋅ me ⋅a0 ⋅sec ⋅H + f b ⋅gm ⋅cm 44 gm
.10547198078699903901e-53 ⋅ = 6 × 10
2 3
me ⋅a0 ⋅sec ⋅G cm

2
cm − 27
.86600000000000000002e-48 ⋅ f b ⋅gm ⋅ = 7 × 10 gm
2
c ⋅ψ2 ⋅sec

−.2994e45 ⋅el ⋅E − .2994e45 ⋅el ⋅c ⋅α ⋅B + f b ⋅sec ⋅dyne − 30

.33400000000000000000e-44 ⋅ = −1 × 10 gm
g

E=
me g + el E + el cα B 48 1
= 1 × 10
− 45 sec
3.34 × 10 secdyne

( E2 + B2 ⋅c2) ⋅a03 = 8 × 10− 7 erg

( E2 + B2 ⋅c2) ⋅a03 42 1
= 7 × 10
2 sec
− 49 gm ⋅cm
1.106 × 10
sec 117
 EMirabilis

 Rµ ν a − g5
1 
 2 1, 1
Rsa 
   2 2   1 d 2 me c gm  
2  
  d
ψ +
d
ψ ...×10
6.924 − − 10 1
(ψ ) − ψ  
   dx 2
dy
2
  c2 sed tc 2
h1
2 
 
    2 d 2 2   2 2    
   d+ ψ 2 +ψ d ψ ...  −  1 d ( ψ ) − me c gm ψ    
   d x 2dz d y2
Re    c2 d t2 h1
2  
 
   2  4 se c   
  + d ψ 9.943 × 10
 2  
   dz 2

cm
 
  1Re
 d ψ  + α1 d ψ  + α2 d ψ4 se+ cα3 d ψ  − iβ mec ψ  
     9.943× 10     
 
c  d t   d x   d y  2  d z  h 1
 
 −
 − 33
cm
 
 1  d   d
−3.499i × 10
  d statoh m
 d  me c 4, 4 
  ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ ψ 
   µ   d t g1
c   dx  g2→  d →y 
   dz  h1
 
   Liγ 
i  Dµ − i Y L Bµ − i τW  L ...
− 33  
 2 × 10 µstatoh 
   → µ
2 −3.499i
→ 
m
→  
  g1 →  →  1    1  
   µ    
Y B  R−   W   W  − B B ... 
Liγ
i D
 µ
g1
+ R iγ Dµ − i g2
− i  Y L Bµ2− i R τµ W  µL 4 ... 4    
    2 2    
     → µ  g1 g1 g2 → →

 
 →  2 →

→
 1   Φ − V 1 − ge L ΦR + Φ RL    
→  

    +R + iγ
Dµ D−µi − i Y BYµR−Bi µ  Rτ −W  µW   W  −Φ B B...     =
 Re     2 2 2 4   4    fb
 
    g1 ( 2.702g2 → − 43
 →

× 10  − 2.027i   × 10
2 − 43 ) se c  → →

   

  + Dµ − i YB µ − i τ W µ  Φ − VΦ − ge L ΦR + Φ RL    
  2 H 2 2     =
Re 8 
( 2.702 × 102 3− 2.027i× 10 ) se c
  2
 − −
43 π Gρ1 m e a−0 43 
   
 2 
  H2 8 − 54 gm⋅cm 
 −8.836 − ×π10 Gρ1 me a0
2
  2 3  se c 
 d  − −i h c−d54 ψgm  − u p c2( ψ 2 )
2 
 i h  ψ −28.836  × 10 1 ⋅cm m  
  d t    dx se c  
  d    d − 49 gm⋅cm 2
2
 
 i h  ψ 2  − 8.66 −i h×c10 ψ 1  −seucpm c ( ψ 2 ) 
  d t    dx   
  Rµ ν −−491 g1Rs
gm⋅cm  2 
 8.66  × 10 2 se c 1 , 1 
 − 10

  Rµ6.924
ν − g1Rs
1× 10 se c 
  me g + 2e lE + elcα 1 , 1B 
 
−−4510
 6.924××1010
3.34 sesecdyn
c e 
 me g + e lE + e lcα B 
 
− 45
 3.34 × 10 se cdyn e 
 
 ( E2 + B2 ⋅c2) ⋅a03 
118
 2 
 − 49 gm⋅cm 
1.106 × 10
 se c 
Attention:
2
 1 
 2 ω  2 2
( −ψ ) ⋅ h ⋅ 2  c α
d2 d2 d2
1 2  c ⋅α 
f ( ψ , h , ω , c , x , y , z) := ψ + ψ + ψ − ω ψ =
2 2 2 2 2
dx dy dz c h

d2 d2 d2 1 2
f ( ω ) := ψ + ψ + ψ − ω ψ
2 2 2 2
dx dy dz c

 1 
 2 ω 
 ( −ψ ) ⋅h ⋅  
2 − 28 
 c ⋅α  =  9 × 10  gm
 1   − 28 
 2 ω   −9 × 10 
−( −ψ ) ⋅ h ⋅ 2 
 c ⋅α 

2
−1 2 2 2 α
⋅ω ⋅ψ − me ⋅c ⋅ →
2 2
c h

2
−1 2 2 2 α
⋅ω ⋅ψ − me ⋅c ⋅
2 2
c h
i := −1 φ := 2π

π
43 θ :=
f b := 1.855
2 × 10 Hz 11
2 4 α
− me ⋅c ⋅ →
2 2
h ⋅ω
x := a0
x =

y := a20
2 4 α
− me ⋅c ⋅ y=
2 2
h a⋅ω
z := 0
z=
1
1 2 −2i ⋅φ
⋅2 ⋅sin ( θ ) ⋅( cos ( θ 2) −41 ) ⋅eα = −115 − 75i
2 ψ := − me ⋅c ⋅
2 2
h ⋅ω

2
Ovo je Bulova jednacina i 1 znaci istinito
2 4 α
− me ⋅c ⋅
2 2 2
h ⋅ω  1  119
 2 ω  2 2
 −ψ ⋅ ⋅ c α
2 
( ) h
1 1
d2 d2 d2 1 2  c ⋅α 
1 12 2 ψ + ψ− i+⋅φ ψ − ω ψ = =1
2 ⋅2sin⋅(sin
θ )((θcos
) ⋅((cos
θ2)(−θ 1) )−exp )2(⋅e− i φ ) =2−115 − 275i
149 2
22 ψdx= −6 × 10 dy dz c h
120
 2
 tH3− 1 8 5
  −
3
π Gρ sv4 = Rg := 1.4766 × 10 cm

SG 5
= 1 × 10 cm cα1 2 2 2
2 ω := me c α 20 1
c a0 = 4 × 10
2 2
h cm

c
α =5 ω S :=
Rg
 −1 × 104 0 0 0 
2
 4 
2 4
− me c
α
=
 0 −1 × 10 0 0 
2 2  4 
h ω −1 × 10
 0 0 0

 0 4
 0 0 −1 × 10 

8
π Gρ sv4 =
3
Rg −9
= 10 × 10
AU
Rg 2
α S := c
AU ψ := − me ⋅
2
ω 3S
ρ S :=
3
4π Rg

4 10 1
2 4 π Gρ S = 4 × 10
ω S − π Gρ S 3
sec
2
3 33 1
= 2 × 10
− 28 2
−4.087 × 10 sec

2 4 5 1
ω S − π Gρ S = −7 × 10
3 2
sec

2 4
ω S − π Gρ S
3 5
= 1 × 10 cm
1
−4.7306
2
cm ⋅sec

2 4
ω S − π Gρ S
3 −9
= 5 × 10 cm
14 1
−1.32 × 10
2
cm ⋅sec

2 4
ω S − π Gρ S
3 27
= 6 × 10 gm
− 22 1
−1.1692 × 10
2
gm ⋅sec

121

2 4
ω S − π Gρ S →
3
 2
c S 33 1
−112219837145479492.82 ⋅ + 759988061394.28073153 ⋅G ⋅ = 2 × 10
2 3 2
cm cm sec

Ovde se vidi kako se svodi na herc^2

S 38 1
759988061394.28073153 ⋅G ⋅ = 1 × 10
3 2
cm sec

2
c 38 1
−112219837145479492.82 ⋅ = −1 × 10
2 2
cm sec

2
−.24467824810374357720e28 ⋅ω S + .32623766413832476959e28 ⋅π ⋅G ⋅ρ S

2
c S 33 1
−112219837145479492.82 ⋅ + 759988061394.28073153 ⋅G ⋅ = 2 × 10
2 3 2
cm cm sec

2 33 1
−.2447e28 ⋅ω S + .1025e29 ⋅G ⋅ρ S = 2 × 10
2
sec

2 33 1
−.24467824810374357720e28 ⋅ω S + .32623766413832476959e28 ⋅π ⋅G ⋅ρ S = 2 × 10
2
sec

2 33 1
−.24467824810374357720e28 ⋅ω S + .10249058489812554403e29 ⋅G ⋅ρ S = 2 × 10
2
sec

2 10 1
ω S = 4 × 10
2
sec

2 33 1
−.244678248103744e28 ⋅ω S + .102490584898126e29 ⋅G ⋅ρ S = 2 × 10
2
sec

2 33 1
−.24467824810374400000e28 ⋅ω S + .10249058489812600000e29 ⋅G ⋅ρ S = 2 × 10
2
sec

2 33 1
−2446782481037440000000000000 ⋅ω S + 10249058489812600000000000000 ⋅G ⋅ρ S = 2 × 10
2
sec 122

−.24467824810374357720e28 =ω S
2 10 1
 = 4 × 10 2
.10249058489812554403e29 =
−.244678248103744e28 = sec
 2
ωS
=1
4
π Gρ S
3

2 2 2 1 2
d d d
−475.6749 + −475.6749 + −475.6749 − ω ⋅ −475.6749 =
2 2 2 2
dx dy dz c

 1.699 × 1019 0 0 0 
 19 
 0 1.699 × 10 0 0  1
 19  2
 0 0 1.699 × 10 0  cm
 19 
 0 0 0 1.699 × 10 

2
2 4 α
− me c
2 2
h ω me =

n := 1 .. 5

2 2
me − 10 sec
= 6 × 10 K
2 2 3
h ( cαf ) cm ⋅K
h=

K=

−3
α1 ≡ 7.297353 × 10

x := a0
x=

y := a0
y=

z := a0
2 2 2 1
d d d 2 z=
ψ + ψ + ψ − ω ψ
dx
2
dy
2
dz
2
c
2 123
2
c →
2
c
me ⋅
2
ω
−1 4 ψ
⋅ω ⋅
2 me
c

124
 2 2 2 1
d d d 2
ψ + ψ + ψ − ω ψ
dx
2
dy
2
dz
2
c
2 125
2
c =
2
c
me ⋅
2
ω
 2 2 2 1
d d d 2
ψ + ψ + ψ − ω ψ
2 2 2 2
dx dy dz
(
f ψ , c , ω , me := ) c
c
2
2
c
me ⋅
2
ω

(
f ψ , c , ω , me = )

d
(
f ψ , c , ω , me =)
dc 2
d
2
( )
f ψ , c , ω , me → =
dω

2  2 × 104 0 0 0 
ω 2
2
⋅a0  4 
α1
=
 0 2 × 10 0 0 
2  4 
c
 0 0 2 × 10 0 
 0 4
 0 0 2 × 10 

 0 0 0 6 × 10
18 

 18 
ω =
 0 0 6 × 10 0  1
 18  sec
 0 6 × 10 0 0 
 6 × 1018 
 0 0 0 
2
2 αf 33 1
c ⋅ = 2 × 10
2 2
a0 sec

cα 19 1
= 3 × 10
a0 sec

α =5
 −1 × 10− 48 0 0 0
 − 48 
2
−.17091000000000000000e34 ⋅c ⋅
me
=
 0 −1 × 10 0 0  gm ⋅cm
2
4 2  − 48 
ω ⋅sec 0 0 −1 × 10 0
 
 − 48 
 0 0 0 −1 × 10 

 6 × 1041 0 0 0 
 −3 × 10 − 40
− 44   
0
02 41
−1 4 −4.7903 × 10 gm ⋅cm  0 0 6 × 10 0 0  1
⋅ω ⋅
2
 −=44   2
c
2 c  0 me −3 × 10 0 0 41
6 × 10 gm ⋅cm02 126
− me ⋅ =  0 0  sec
2 
ω 0 0  −3 0× 10− 44 0 0 0  6 × 1041 
   
 − 44 
 0 0 0 −3 × 10 
  −6 × 1053 0 0 0 
 53 
− f b c2  0 −6 × 10 0 0  cm
2
=
me 2  53  gm ⋅sec
ω 0 0 −6 × 10 0
 
 53 
 0 0 0 −6 × 10 

 −5 × 10 26
0 0 0 
2
 26 
−f b
c
=
 0 −5 × 10 0 0  stokes
2  26 
ω 0 0 −5 × 10 0
 
 26 
 0 0 0 −5 × 10 

fb
=
me

d 2  − f b c  d 2  − f b c  d 2  − f b c  1 2 − f b c 
2 2 2 2
+ + − ω
2  me 2  2  me 2  2  me 2  2  m 2
dx  ω  dy  ω  dz  ω  c  e ω  =
27 1
1.0978 × 10
gm

 −2 × 1070 0 0 0 
 
1 2 − f b c  
2 70
ω =
0 −2 × 10 0 0  1
2  me 2  70  gm ⋅sec
c  ω 
 0 0 −2 × 10 0 
 70 
 0 0 0 −2 × 10 

d
2
2
( 6.0276 × 10− 36gmcm6 sec− 2) + 2
d
2
(
6.0276 × 10
− 36 6 −2
gmcm sec )
dx dy
... =
− 13 2
−5.2585 × 10 cm

d2
2
(
6.0276 × 10
− 36 6 −2
gmcm sec −
1 2 )
ω 6.0276 × 10
− 36 6 −2
gmcm sec ( )
dz 2
c
+
− 13 2
−5.2585 × 10 cm

 4.093 × 10− 7 0 0 0 
 −7 
 0 4.093 × 10 0 0  e rg 127
 −7 
 0 0 4.093 × 10 0 
 −7 
 0 0 0 4.093 × 10 
  3 × 10− 40 0 0 0 
2
 − 40  6
6.1792 × 10
− 67
f b gmcm
4 c
=
 0 3 × 10 0 0  gm ⋅cm
2  − 40  2
ω sec 0 0 3 × 10 0 sec
 
 − 40 
 0 0 0 3 × 10 

10 cm
c = 3 × 10
sec

 1 × 10− 15 
( ) f bgmcm2 2 0 0 0
− 54 c
− 1.1751 × 10
2
 − 15 
ω sec
=
 0 1 × 10 0 0  erg
− 13 2  − 15 
−5.2585 × 10 cm 0 0 1 × 10 0
 
 − 15 
 0 0 0 1 × 10 

 −0 0 0 0 
( ) 2
− 4.876383673867459891710
×
− 29
f b sec
c
=
0 −0 0 0 
2 2 0 0 −0 0 
ω cm
 
0 0 0 −0 

 −0 0 0 0 
( ) 2
− 4.8764 × 10
− 29
f b sec
c
=
0 −0 0 0 
2 2 0 0 −0 0 
ω cm
 
0 0 0 −0 

fb
=
28 2 −1
2.0507 × 10 cm sec

fb
= eV 2 2
53 −1 −2 e l := me c α a0
8.5097 × 10 secgm cm

 d 2 d
2
d
2 1 2

ψ + ψ + ψ − ω ψ =0
 dx 2 n 2 n 2 n 2 2 n
 dy dz c α 

2 2
has solution(s) h me c α
h 1 := Ek :=
2π 2

erg 2
ψ vo := .10899500000000000000e-10 ⋅ ⋅ h1 ⋅a0
me ⋅ Ek ⋅a0 + el 
2

2
ω
ψ =
2 2 n
c α
128
1 erg 2
ψ vod := ⋅ 2 2 ⋅ h1 ⋅ad02 me  2 2 2
2   d2 m c α
d
me ⋅ Ek ⋅a0 + elψ vod  Ek + el  ψ vod = e
2 
+ ψ + ψ +2
2 vod 2 22 vod
h1 
dx edly:= me c α1
dz a0 2 a0  2
 − 10
el = 5 × 10 statcoul

2 2 2 me  2
d
ψ +
d
ψ +
d
ψ vo + 2  Ek + el  ψ vo = 2.1799 × 10− 11 erg
2 vo 2 vod 2
h1 
dx dy dz 2 a0 

2
MS c
Ek sv :=
2

 d 2 d2 d2 me  2 
ψ + ψ + ψ +6  Ek + e l  ψ vo = 2 × 10− 11 e rg
 dx 2 vo 2 vod 2 vo 
h1 
2 a0 
 dy dz 

Teorija supstitucije varijabli i konstanti

G MS
e lsv := MS Rg
Rg

4
1 2 c 3
ψ sv := ⋅MS ⋅ ⋅Rg
12 2
Ek ⋅Rg + elsv

 2 2 2  e lsv 
2  2
d ψ + d
ψ sv +
d
ψ sv + 6
MS
 Ek +  ψ sv = MS c
 dx 2 sv dy
2
dz
2
( MS cRg)
2 Rg   2
 

Sredingerova jednacina koja izracunava kineticku

energiju Sunca

2
MS c 53
= 4 × 10 erg
2

129
 2 2 2  2 
d ψ + d
ψ +
d
ψ sv + 6
MS
 Ek + e lsv  ψ sv = 4 × 1053 e rg
 dx 2 sv 2 sv 2 2 Rg  
 dy dz ( MS ) cRg 
 Fridmanova jednacina koja izracunava kineticku energiju elektrona
osnovnog stanja Vodonika

cα1
ωe= ω e :=
a0

3
2 2 ρ e := Md
c α1 a0 3
Md := 4π a0
G

ρe =
2
 ω 2 − 8
π Gρ e me
a0
= −14 e V
e
 3  2

MS =

Rg =

erg 2
.10899500000000000000e-10 ⋅ ⋅ h1 ⋅a0
me ⋅ Ek ⋅a0 + el 
2

1 erg 2
⋅ ⋅ h1 ⋅a0
me ⋅ Ek ⋅a0 + el 
2 2

2 2
me c αf − 11
= 2 × 10 erg
2

2 2 2 me  2
d
ψ +
d
ψ +
d
ψ +2  Ek + el  ψ vod = 0 erg
2 vod 2 vod 2 vod
h1 
dx dy dz 2 a0 

d
2
d
2
d
2 me  el
2
ψ vod + ψ vod + ψ vod + 2  Ek +  ψ vod = 0 erg
2 2 2 2 a0 
dx dy dz h1

d
2
d
2
d
2 me  el
2
ψ vod + ψ vod + ψ vod + 2  Ek +  ψ vod = 0 erg
2 2 2 2 a0 
dx dy dz h1

130
O transformacijama jednacine elektroslabe
interakcije
Formula koja sledi je jedna od znacajnih komponenti elektroslabe
teorije.Ja sam je preveo u Mathcad proceduru i ispitivao sam njena
svojstva sluzeci se metodom primene koeficijenata transformacije.
Ponesen blistavim rezultatima ja najcesce jurim da izracunam sto
vise relacija i ocekujem od citaoca da malo i sam poradi. Znaci,
pisem za specijaliste i ne marim za siroku citalacku publiku
koja,ipak, ima prava da joj se ponesto i objasni.
Pa, da pocnem sa tumacenjem osnovne formule. Ova osnovna
formula je formula kojom se izvodi stvaranje neutrina i elektrona,
raspadom prethodne cestice.G.F je Fermijeva konstanta i ona je
igrala pozitivnu ulogu u staroj slaboj teoriji, teoriji slabih
interakcija, teoriji slabe sile. Ovde se, kao sto se vidi, ona
upotrebljava kao komponenta u formuli elektroslabe teorije. Sa m.e
oznacena je masa elektrona, sa E.n laboratorijska energija
cestice,Theta.W je Vajnberov ugao.

Ispisujem formulu neiteraaktivne vrste za elektroslabu proceduru.

2
GF me E ν 1 − 2 sin( θ ) 2 + 4
sin θ W 
( )4

2π   W 
3 

Kada profesor filozofije koji je i talentovani pesnik (u daljem tekstu

pisemo samo profesor podrazumevajuci gornj opis), dodje u dodir sa
jednacinom elektroslabe teorije napisane kao sto prethodi, on trazi
objasnjnje.Hawking, koji vazi za vrhunskog i naucnika i
popularizatora, bi mu rekao da elektroslaba interakcija za kreaciju
neutrina zavisi od tri konstante i jedne varijable. Konstante su :
Fermijeva konstanta, masa elektrona i Vajnbergov ugao. Varijabla je
laboratorijski nalaz energije cestice. I profesor bi bio zadovoljan jer
zna da ostalo zavisi od njegovog znanja fizike.Ali kad je amater u
pitanju sad cemo lepo uzviknuti da nam nisu potrebne jednacine, da o
vodoniku oni sve to znaju, da je to prevazidjeno, da kod amatera nema
niceg o elektroslaboj teoriji. Posto cita povrsno, odnosno ne cita nego
samo prelistava, profesor, po malo arogantan, moze sebi da dopusti da
sahrani rezultate rada koji je trajao dve decenije i koji je rezultirao sa
dve strucne knjige.
Ali, idemo dalje sa tumacenjem jednacine elektroslabe teorije. Ova
jednacina ne moze da se shvati ukoliko se ne uzmu obzir parametri
Vajnberg -Salamove teorije. A ovi parametri se tumace tako sto se
izracunaju njihove vrednosti. Kada to budemo uradili preci cemo na
slozene oblike i mogucnosti ove jednacine. 131

Vajnbergov ugao
Numericka
θ W := asin ( 4796.vrednost
) drugog faktora formule
1 − 2 sin θ W( ) 2 + ( )4 =
4
sin θ W
3

Pretpostavljena laboratorijska vrednost energije iskazane u prvom

faktoru formule
− 83
Eν := 1.584 × 10 erg

Fermijeva konstanta . Koeficijent sa mnozi reciprocnom

vrednoscu kvadrata mase protona.

−5 −2
GF := 1.0262 × 10 mp

Sinus Vajnbergovog ugla

iskazan u radijanima a ne
stepenima

(
sin θ W := 4796 )
Sinus sa boldovanim znakom jednakosti je iz
(
sin θ W = 4796 ) domena Bulove algebre
Vajnbergov ugao

θW =

asin ( 4796 ) =

θ W := asin ( 4796. )

− 19
eV := 1.60217733 × 10 joule

9
GeV := eV10

m.W je masa
Profesor neceW-bozona
biti zadovoljan ovom formulom za masu W-bozona.On
trazi objasnjenje.
Pa eto : kvadratni koren iz kolicnika korena konstante fine strukture i
proizvoda Fermijeve
2α
konstante i kvadrata sinusa Vajnbergovog ugla. A
mW :=
W-bozon igra ulogu koju u elektromagnetnoj teroiji igraju fotoni. W-
8GF sin( θ W)
2
132
bozon je takoreci 'foton' s masom u elektroslaboj teoriji.
 − 26
mW = 7 × 10 gm

2 3
GF me E ν gm
=
2π

1 − 2 sin( θ ) 2  + 4
( ) 4 =
  W 
3
sin θ W


E , ova jednacina koja sledi zaista trazi neko objasnjenje iako je sve to
ocigledno. Ali, profesor primorava amatera da pise tekstove za siroku citalacku
publiku. Dole, imamo odnos dve formule kojima se izracunava energija
stacionarnog stanja vodonika. U brojiocu je formula elektroslabe teorije za
vodonik, a u imenicu formula Borove teorije. Eto, vice profesor, mani se
,amateru jedan, atoma vodonika, to se zna. Ne, profesore, to se jos ne zna.
Amater je pomocu eksponenta transformacije i kvantitavnog poistovecivanja
oblikovao ovaj odnos na osnovu nacela svoje teorije. Profesore, nije li ovde
ispoljena zelja da amater ne sme da ima teoriju ili ,pak, stav da kod amatera
nista ne valja? Medjutim, mogao je da bude uzet i onaj mion koji se u poraznoj
kritici pominje. Jos i vise, mogla je da bude uzeta i energija jedne zvezde ili
galaksije pa da rezultat takodje bude tacan. Profesor dopusta da Vajnberg moze
da vrsi supstituciju, ali amater to ne sme da radi. Pojavila se averzija prema
TRAKTATUSU, pa umesto da se pita izabran je stav arogantnog dociranja.
Zato, dobronamerni kriticar treba pazljivo da cita jednacine i argumete koji se
ovde navode.

2 3
GF me Eν gm 
1 − 2 si n θ W  + sin θ W  =
( ) ( )
2 4 4
2π  3 

Jedinica u gornjoj jednacini znaci da su formula elektroslabe teorije na

kojoj radimo i Brova formula identicne.Kada ih sada izjednacim po
nacelu Bulove algebre ili simbolicke logike dobija se mogucnost za
primenu brojnih operatora i to kako u obicnoj algebri tako i u Bulovoj
algebri , uz to i u mesanoj proceduri.

2 3
GF me E ν gm 
2 2
me c α1 ( )
1 − 2 sin θ W  + sin θ W  =
( ) ( )
2 4 4
2π  3  2

Ovde dole izracunata je masa neutralnog Z-bozona i kao sto se vidi ovde
ulogu igra kosinus Vajnbergovog ugla.
mW
mZ:=
Sledi( transformisana
)
cos θ W
jednacina za energiju u elektron voltima
elektrona u atomu Vodonika. Zasto Vodonika? U inat profesoru. 133
Ali, da profesorova malicioznost ne bi pozurila da izgovori da amater
nista drugo i ne zna ,odmah dodajemo u istoj proceduri iskaz za
energiju Sunca.
 2 3
GF me Eν gm 
1 − 2 sin θ W  + sin θ W  = eV
( ) ( )
2 4 4
2π  3 

3
2 me Eν gm 
 1 − 2sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
2π  3  =
− 65
1.219 × 10

Jedna zaista lepa jednacina. Ona je delom slicna po morfologiji i

strukturi sa jednacinom elektroslabe teorije za vodonik, a delom se
razlikuje. Razlika je u tome sto se u jednacini elektroslabe teorije za
vodonik, transformacija vrsila u Varijabli za energiju u formuli, a u
ovoj jednacini elektroslabe teorije za energiju Sunca transformacija se
vrsi u okviru cele jednacine, a koeficijent je preveliki odnosno premali
broj i nije imenovan nego je bezdimenzioni broj. Da bi se profesoru
pokazale mogucnosti ove teorije bice napravljene nove dve jednacine :
jedna kojoj ce u obliku ekvivalenta biti energija Plankove mase , i
druga u kojoj ce u obliku ekvivaleta biti Bosnjakova konstanta. (Ova
konstanta je vec pocela da kruzi svetom : Kanada,
London,Cikago,Amerika, Zagreb, Beograd).

2 3
GF me Eν gm 
1 − 2 sin θ W  + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
2π  3  =
− 28
4.445 × 10

2 16
mpl c = 2 × 10 erg

3
2 me Eν gm 
 1 − 2 sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
2π  3  =
2
− 54 gm ⋅cm
2.945 × 10
sec

3
2 me E ν gm 
 1 − 2sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
(
fBosn jakGF , me , Eν , θ W := ) 2π  3 
2
− 54 gm⋅cm
2.945 × 10
se c

Napraviljene su ove (dve

fBosnjak GF , me , Eν , θ W) = U obliku ekvivalenta su imenovani
jednacine.
brojevi. U jednome imamo erg. a u drugom frekfenciju.Ali, profesor
trazi da razume, da mu se objasni i istura nasuprot amateru nikog
drugog nego Stivena Hokinga. Objasni,objasni! -Vice profesor kao neki
telal. Da pokusamo da nadjemo resenje u obliku simbola.Objasnjenje je
u tome da se definise rezultat kao funkcija korespondentnih varijabli i 134
konstanti. I da se pokaze u novoj formuli-funkciji. Gore smo to uradili
za Bosnjakovu konstant u domenu elektroslabe teorije.
 2 3
GF me Eν gm 
1 − 2 sin θ W  + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
2π  3  =
ch 2
c
− 28 G
4.445 × 10

3
2 me E ν gm 
 1 − 2sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4 ch 2
GF c
2π  3  −
G
= −1 × 10
38 1
2 h sec
− 54 gm ⋅cm
2.945 × 10
sec

3
2 me Eν gm 
 1 − 2 sin θ W + sin θ W  ( ) ( )
2 4 4 ch 2
GF c
( )
fBosnjakchG c , h , G , GF , me , Eν , θ W :=
2π  3  − G
2 h
− 54 gm ⋅cm
2.945 × 10
sec

(
fBosnjakchG c , h , G , GF , me , E ν , θ W = −1 × 10) 38 1
sec

⌠


(
fBosnjakchG c , h , G , GF , me , E ν , θ W d me → )
⌡

⌠


(
fBosnjakchG c , h , G , GF , me , E ν , θ W d me → )
⌡

⌠


(
fBosnjakchG c , h , G , GF , me , E ν , θ W d me → )
⌡

Profesor ce reci da tek sada ne razume. Objasnimo mu uctivo iako on voli

da vredja.
Doduse, u svojoj prostodusnosti on i ne primecuje da nanosi uvredu. Ovde
1
su dve iste jednacine kao prve dve , ali se sada u obliku ekvivalenta nalaze
2 2 2
simbolicki a ne numericki rezultati. ⋅Ovi 2 simbolicki rezultati 
⋅sec − 1. ⋅ c ⋅  ⋅ ⋅mogli
me = −3 ×su
10 biti i
.31796509012248785438e-25 gm h c 15 gm
me ⋅erg ⋅
drugaciji , ali ovde smo uzeli
mp
4
da ih izvedemo 2  G
cm iz tri fundamentalne
h sec

konstante c, h, G. Moglo bi na primer da se uzmu samo Plankova masa i

brzina svetlosti. Ali tada se ne obuhvata i teorija gravitacije.Kako sada
jednacine imaju simbolicki oblik mogle bi iz njih da se izracunavaju 135
varijable i konstante, procesi ne bas poznati u savremenoj fizici.
 3
2 me E ν gm 
 1 − 2 sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4 ch 2
GF c
2π  3  =
G
2 h
− 54 gm ⋅cm
2.945 × 10
sec

1
2 2

.5551e-52 ⋅ c ⋅
h 2
⋅c ⋅
cm
= 2 × 10
− 83
erg
 G
GF ⋅ me ⋅gm ⋅sec ⋅ h ⋅ 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W 
2 2
( 2
) (4
)

1
2 2
.5551e-52 ⋅ c ⋅ h 2 cm − 28
⋅c ⋅ = 9 × 10 gm
 G GF ⋅E ν ⋅gm ⋅sec ⋅ h ⋅ 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W 
( )
2 2
( da ) bismo profesoru 2 4
Pristupimo razgovoru o gore napisanim jednacinama
pokazali da se nalazi ne
kod neke LEPE teorije, vec kod najpitoresknijih izvodjenja koja moraju
da izazovu radost u svakom citaocu koji ne ostaje ravnodusan kad se iza
monstruozne slozenosti pojavi tacan rezultat. Naravno sve to u okviru
Hajzenbergove relacije neodredjenosti.
Resili smo varjablu energije. Ona iznosi vrlo mali broj erg-ova i igra
ulogu laboratorijskog nalaza. Vidimo da na levoj strani, u obliku
relativnosti, figurira citav svet varijabli i konstanti pri cemu imenilac
izaziva veliku radoznalost. Zbilja sta je taj imenilac ? U prvom slucaju
,kad smo resavali energiju, taj imenilac je kvadrat neke duzine, a u
drugom slucaju to je kvadrat neke brzine pomnozene kvadratom jednog
santimetra. Sada se lako uvidja da, ako izvrsimo korespondentne
zamene, dobijamo nove imenioce, ali to je samo pojednostavljenje i ne
utice na rezultat. Zato mozemo da ustvrdimo da, bilo da formulu cinimo
slozenijom , bilo da je pojenostavljujemo supstitucijom, tacan rezultat
ostaje isti. A na levoj strani onaj saroliki svet varijabli i konstanti : brzina
svetlosti, Plankova konstanta, Fermijeva konstanta, sinus Vajnbergovog
ugla, koje izvode svaka deonicu u simfoniji a jedinstvena melodija
oblika ekvivalenta objavljuje da se trazeno bozanstvo pojavilo u odezdi
tacnog rezultata. I to u jednacini u kojoj figuriraju jedna formula na levoj
strani, u relativnom obliku znacenja i jedna formula na desnoj strani u
obliku ekvivalenta. Kad bismo presli na posebni relativni oblik, sa vise
formula na levoj strani rezultat kad izjednazvamo uvek bude isti.
Profesor filozofije koji odlicno poznaje anticku i modernu filozofiju vidi
kako se MNOSTVO pretvara u JEDNO. I to ne kao u filozofiji u
neodredjenom obliku, vec je sve kvalitativno i kvantitativno uporedivo i
jednako. A ako, pak, obrnemo jednacinu pa jedno stavimo na levu stranu
, a mnogo na desnu stranu, tada JEDNO postaje MNOGO, kao sto je u
prvoj jednacini MNOGO postalo JEDNO.
136
 1
2 2
9.109 × 10
− 28 
gm = .5551e-52 ⋅ c ⋅
h 2
⋅c ⋅
cm
 G
GF ⋅Eν ⋅gm ⋅sec ⋅ h ⋅
2 2
( 2
) 4
( )
 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W 

Mnogo na desnoj strani jednacine ovde treba shvatiti kao mnogo

varijabli i konstanti, jer postoji i mnogo formula na denoj strani
jednacine. Tada se ovakvo mnostvo formula na desnoj strani naziva
oblik posebnog ekvivalenta, kao sto se prethodni, do sada
upotrebljavani oblik, nazivao oblik pojedinacnog ekvivalenta. I u
ovoj jednacini u kojoj figurira oblik posebnog ekvivalenta prve
vrste, to jest sastavljenog od mnostva konstanti i varijabli, moze se
svaka komponenta izracunavati. Izracunacemo odmah Plankovu
konstantu.

1
2 2
9.109 × 10
− 28
gm = .5551e-52 ⋅ c ⋅
 h 2
⋅c ⋅
cm
 G
GF ⋅E ν ⋅gm ⋅sec ⋅ h ⋅
2 2
( 2
) 4
( )
 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W 

4
− 51 5 cm − 27
3.714 × 10 ⋅c ⋅ = 7 × 10 erg sec
2
GF ⋅E ν ⋅gm ⋅sec ⋅G ⋅ 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W 
( ) ( )
4 2 6 2 2 4

Plankova konstanta iskazana neobicnom kombinacijom raznovrsnih

komponenata.
Na prvi pogled izgleda da ovo i nije tako vazno. Ali, leva strana ove
jednacine, to jest
relativni oblik fizickog znacenja, postaje samostalna formula za upotrebu i
racunanje.
Veza komponenata iz domena elektroslabe teorije mora da zacudi. Ceo
fizicki svet u njegovom
sistematskom obliku pokazuje se , kad ga gledamo pomocu jednacina i
formula, neverovatno povezan, jedan kalejdoskop koji se vrti i prevrce a
znacenje se ispoljava u razlicitim vidovima oblika ekvivalenta.
2
GF ⋅E ν ⋅gm ⋅sec ⋅G ⋅ 3. − 6. ⋅sin ( θ W) + 4. ⋅sin ( θ W) 
4 2 6 2 2 4

137
x := 1 .. 19
Evo jednog grafika. pokazije se kako su talasne duzine rasporedjenj po
obimu kruga. x
Jedan grafik ,nasumce izabran, nagovestava da se mogu zamisliti mnogi
video oblici slozenih formula.
Jednacina koja daje Plankovu konstantu ,onako kako smo je gore ispisali,
ima svoje pojednostavljene oblike.Nize dajemo primer u kojima figurira
samo peti stepen brzine svetlosti i kombinacija treceg stepena jedinicne
duzine,cetvrtog stepena vremenske jedinice i jedinicne tezine, kao i dva
brojcana koeficijenta. Ta cudna kombinacija simbola kojima se izracunava
Plankova konstanta spada u zanimljive probleme nase teorije, ili ,ako se bas
hoce, nase diferencijalne filozofije fizike. Uproscavanjem jednacine u
domenu elektroslabe teorije dobija se rezultat u kome je Plankova konstanta
funkcija petog stepena brzine svetlosti i cgs jedinica. To spada u osnovu nase
teorije uopste jer objasnjava sustinu transformacija svih formula i jednacina.
Ovde se pojavljuje analogija sa izvodjenjem konstanti varijabli iz
Bosnjakove konstante.

4 2
− 51 5 cm − 27 gm ⋅cm
3.714 × 10 c = 7 × 10
7 sec
28 cm
1.357 × 10
4
gmsec

hc 2
c
G 42 1
= 7 × 10
h sec

− 79 4 −3 5 − 27
2.737 × 10 gm ⋅sec cm c = 7 × 10 erg sec
hc 2
c
G
f b :=
h

5
c − 27
= 7 × 10 erg sec
3
78 cm
3.654 × 10
4
gm ⋅sec

cm  1.117 f× 10  138
4 69 1
b 2 − 27
3.714 × 10
− 51 5
⋅c ⋅
 = 7× 10
gm ⋅cm erg sec
= 7 × 10
42 1
69 1
1.117 × 10 2 sec
2 
+ 4. ⋅sin θ W 
( ) ( )
4 2 6 2 2 4
GF ⋅Eν ⋅gm ⋅sec ⋅G ⋅ 3. − 6.gm
⋅sin⋅cm
θW
 2
18 5 cm 42 1
4.149 × 10 ⋅c ⋅ = 7 × 10
gm ⋅GF ⋅Eν ⋅sec ⋅G ⋅ 9. − 36. ⋅sin θ W + 60. ⋅sin θ W − 48. ⋅sin θ W + 16. ⋅sin θ W 
( ) ( ) ( ) ( )
7 4 2 2 2 4 6 8 sec

2
( )
fbos GF , Eν , G , θ W := 4.149 × 10
18 5
⋅c ⋅
cm

gm ⋅GF ⋅E ν ⋅sec ⋅G ⋅ 9. − 36. ⋅sin θ W + 60. ⋅sin θ W − 48. ⋅sin θ W + 16. ⋅sin θ W 
( ) ( ) ( ) ( )
7 4 2 2 2 4 6 8

( )
fbos GF , Eν , G , θ W = 7 × 10
42 1
sec

Profesor kada bi bio objektivan trebalo bi da se odusevi kad vidi ovu

monumentalnu igru transformacija u domenu teorije elektroslabe
interakcije. Strucno govoreci Bosnjakova konstanta u ovom primeru je
funkcija vise varijabli i konstanti. Medjutim, iste varujable i konstante
mogu da odredjuju veliki broj funkcija, stoga
tada treba funkcije indeksirati brojevima. Funkcije Bosnjakove
konstante i Plankove konstante imaju iste varijable i konstante, ali
usled razlike definisanja one su razlicite i treba ih razlikovati pomocu
brojeva ili nekim drugim znacima.

4
( )
fh GF , E ν , G , θ W := 3.714 × 10
− 51 5
⋅c ⋅
cm
2
GF ⋅Eν ⋅gm ⋅sec ⋅G ⋅
4
4 2 6 2
(2
)
 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W  ( )

( )
fh GF , E ν , G , θ W = 7 × 10
− 27
e rgse c

⌠ 9


( ) 5 4
fh G F , E ν , G , θ W dθ W → .27361535440707039652e-99 ⋅c ⋅cm ⋅
kg
⋅θ W =
⌡ 2 6 3
erg ⋅gm ⋅ m

Vazna napomena : Inegracija funkcija za h ili za neku 9

drugu konstantu ili
⌠
varijablu


fh ( GF , Eνu, G
domenu
, θ W) dθ Welektroslabe interakcije
→ .27361535440707039652e-99
5 ovde
⋅c ⋅cm
4
⋅ je kgpotpuno originalno.
⋅θ W =
⌡ 2 6 3 139
Ako u funkciji ima mnogo varijabli i konstanti erg mogucnosti
⋅gm ⋅ m se povecavaju i
itegracija otkriva jedan novi svet matematicke fizike
 8
5 4 mp
.2980e105 ⋅c ⋅cm ⋅ ⋅θ W
2 6 2
erg ⋅gm ⋅sec ⋅G
= 2 − 9i
h

θW =

θW
Integriranje funkcije za h po daje upravo tu konstantu, to jest Vajnbergov
ugao.

1
2 2
( )
fme GF , Eν , G , θ W := .5551e-52 ⋅ c ⋅
 
h 2
⋅c ⋅
cm
 G
GF ⋅E ν ⋅gm ⋅sec ⋅ h ⋅ 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W 
2 2
( 2
) 4
( )

− 28
( )
fme G F , E ν , G , θ W = 9 × 10 gm

Sa funkcijom se moze racunati, vec prema njenom fizickom znacenju.A

mogu da se proveravaju i istinosne vrednosti. Nize se daje primer za
tautologiju, disjunkciju i konjunkciju.

4
− 51 5
( )
fh GF , E ν , G , θ W = 3.714 × 10 ⋅c ⋅
cm
=1
2
GF ⋅Eν ⋅gm ⋅sec ⋅G ⋅ 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W 
( ) ( )
4 2 6 2 2 4

4
( )
fh GF , Eν , G , θ W ∨ 3.714 × 10
− 51 5
⋅c ⋅
cm
=1
2
GF ⋅Eν ⋅gm ⋅sec ⋅G ⋅ 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W 
( ) ( )
4 2 6 2 2 4

4
( )
fh GF , E ν , G , θ W ∨ 3.714 × 10
− 51 5
⋅c ⋅
cm
=1
2
GF ⋅E ν ⋅gm ⋅sec ⋅G ⋅ 3. − 6. ⋅sin θ W + 4. ⋅sin θ W 
( ) ( )
4 2 6 2 2 4
Ovaj rezultat koji je napravljen definicijom funkcije u domenu
elektroslabe teorije za Plankovu konstantu spada u vrhuska otkrica ove
teorije. Naime, tu je relativni oblik fizickog znacenja ,u svoj svojoj
slozenosti, smesten u funkciju, prikazan je, definisan je kao funkcija
odredjenih varijabli i konstanti. Sada bi se mogla odrediti neka velicina od
c fme( GF , E ν , G , θ W) = c fme( GF , Eν , G , θ W) = 1
2 2
ogromnog broja konstanti i varijabli, a onda definisati funkciju od tih
varijabli i konstanti i time znatno uprostiti svaki racun. Tako sada mozemo
jednostavno napisati, definisati funkciju tako da u njenom imenu stavimo 140
njeno fizicko ime, njeno ime uobicajeno u fizici.
 Treba postaviti pitanje i zadatak da se od brzine svetlosti
na petom stepenu ,upotrebom dimenzionih brojeva,
izracuna Plankova konstanta.

− 26
mW = 7 × 10 gm

− 46 − 29
mZ = 9 × 10 − i × 10 gm

2
mW c = 0GeV

mp =

GF =

2 − 22 −6
mZc = 5 × 10 − 8i × 10 GeV

1
a :=
2 2 GF

e l := 2 π α

− 26
mW = 7 × 10 gm

el = 8

2
a := c a

a = 174 GeV

el −3
= 2 × 10
(
sin θ W )

3
1 29 gm ⋅cm
ga = 7 × 10
2 4
sec
141
el
g :=
(
2 θ−W3 − 5
sin )
gm=W2c × =106 × 10 erg
 el
g' :=
(
cos θ W )

− 20 −3
g' = 10 × 10 − 2i × 10

1 1 − 11
+ = 0 + 5i × 10
2 2
g g'

(
sin θ W )4 =

1
=0
2
el

el 3
= 5 × 10
g

(
sin θ W = )

2
1  1 − 2 sin ( θ W) 2
3
  =

1  2 
  1 − 2 sin( θ W) 2 + 4 sin( θ W) 4 =
 3 

3
2 me E ν gm
GF =
2π

Posredstvom procedure elektroslabe interakcije dobijamo zeljeni

rezultat. U ovom slucaju energiju elektrona u osnovnom stanju atoma
vodonika. Vodonik uzimam zato sto znam njegove parametre i uvek
vidim kad je rezultat tacan.

3
2 me E ν gm  
2
GF  1  1 − 2si n θ W 2 + 4 sin θ W 4 = 2.18 × 10− 11 e rg
( ) ( )
2π 3 3 

3
2 me Eν gm 
 1 − 2sin ( θ W)  + sin ( θ W)  = eV
2 4 4
GF
2π  3 

3
2 me Eν gm 
 1 − 2sin ( θ W)  + sin ( θ W)  = eV
2 4 4
GF
2π  3  142
2 3
GF me Eν gm 
1 − 2 sin ( θ W)  + sin ( θ W)  =
2 4 4
2π  3 
 3
2 me E ν gm 
 1 − 2sin θ W  + sin θ W  = eV
( ) ( )
2 4 4
GF
2π  3 

  1
 
 2
   1   
   2  
 asi n .6154e-9⋅ .3300e18G ⋅ F ⋅ me ⋅E ν ⋅gm +  −.3268e36⋅GF ⋅ me ⋅Eν ⋅gm + .4521e99G ⋅ F ⋅ me ⋅Eν ⋅gm ⋅e rg  
2 3 4 2 2 6 2 3

  G ⋅gm    
 F  me ⋅E ν ⋅gm  
 
  1
 
   1  
2
   2   
  .6154e-9  .3300e18G⋅ F ⋅ me ⋅E ν ⋅gm +  −.3268e36⋅GF ⋅ me ⋅Eν ⋅gm + .4521e99G
2 3 4 2 2 6
⋅ F ⋅ me ⋅Eν ⋅gm ⋅e rg   
2 3
 −1. ⋅asin ⋅   
  GF ⋅gm  me ⋅E ν ⋅gm   
=
  1 
 
2 
   1  
   2  
  
   
 2 3 4 2 2 6 2 3
 .6154e-9 .3300e18G⋅ F ⋅ m ⋅E
e ν ⋅gm − 1. ⋅ − ⋅
.3268e36G F ⋅ me ν ⋅E ⋅gm + ⋅
.4521e99G F ⋅ m ⋅E
e ν ⋅gm ⋅e rg
 asi n GF ⋅gm ⋅ me ⋅Eν ⋅gm
  
 
 
 

1 

   1  
2
   2 

  .6154e-9  .3300e18G ⋅ F ⋅ me ⋅Eν ⋅gm − 1. ⋅ −.3268e36⋅GF ⋅ me ⋅Eν ⋅gm + .4521e99G
2 3 4 2 2 6
⋅ F ⋅ me ⋅Eν ⋅gm ⋅e rg   
2 3
−1. ⋅asi n ⋅  
  GF ⋅gm  me ⋅Eν ⋅gm  

θW =

2 53
MS c = 9 × 10 erg

− 19
E1 ν := 3.247 × 10 erg

3
2 me E1 ν gm  
2
GF  1  1 − 2 si n θ W 2 + 4 sin θ W 4 =
( ) ( )
2π 3 

U ovom drugom primeru posredstvom procedure elektroslabe interakcije

dobio sam energiju Sunca.

143

Klasicni radijus elektrona iz

elektroslabe procedure
  2
4 gm
3
.5752e-25 ⋅GF ⋅ me ⋅E ν ⋅.3333 ⋅ 1. − 2. ⋅sin θ W  + 4. ⋅sin θ W  ⋅
( ) ( )
2 2
Sv
=
− 26 gm
1.1182 × 10
cm

Gravitacija u ravnom prostor-vremenu pomocu jednacine kvantne teorije

polja

Astronomska jedinica ili udaljenost Zemlje od Sunca

13
AU := 1.496 × 10 cm

Masa Sunca iz jednacine kvantne teorije polja i to iz jednacine

elektroslabe interakcije.

3
2 me Eν gm 
 1 − 2sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
2π  3  =
− 48
1.096 × 10 Sv

Astronomska jedinica iz elektroslabe interakcije

3
2 me Eν gm 
 1 − 2sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
2π  3  =
− 24
1.457 × 10 dyne

Naci brzinu kretanja Zemlje oko Sunca u sistemu elektroslabih

interakcija

3
2 me E ν gm 
 1 − 2sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
G
2π  3 
− 48
1.096 × 10 Sv
=
3
GF
2 me E ν gm  1− 2sin θ 2+ sin θ 4
( 4
) ( )
W W
2π  3 
− 24
1.457 ×10 dyne

144
Refleksivna
G MS
jednacina u kojoj je relativni oblik znacenja iz domena kvantne
teorijeAUpolja, a ekvivalent iz domena gravitacione teorije.
=
Sta kazuje ova jednacina? Ona nam prikazuje i izracunava brzinu planete
Zemlje u njenom kruzenju oko Sunca.Medjutim, ona ,ova jednacina, ne daje
ovaj rezultat obicnim postupkom Njutnove teorije gravitacije, vec tu ulogu
igraju formule elektroslabe teorije. Jednacina je refleksivna a to znaci da
imamo prost relativni oblik fizickog znacenja na levoj strani i prost
ekvivalent na desnoj strani. Naravno, da za sada niko ne bi mogao da
izracuna ovaj rezultat kad bi mu se postavio zadatak : Iz jednacine
elektroslabe teorije za kreaciju neutrina -nadji brzinu kretanja Zemlje oko
Sunca. Vrhunski apsurd veje iz ovako postavljenog zadatka. Zasto? Zato sto
se tu ne pominju posredujuci clanovi - koeficijenti transformacije.
Koeficijenti trasformacije su dimenzioni brojevi i to preveliki brojevi.
Preveliki brojevi, obicni i dimenzioni, moj su vlastiti pronalazak kao
koeficijenti najzraznovrsnijih formula. Teoriju smatram koherentnom jer
moje jednacine uvek daju tacne rezultate i u ovoj teoriji sve je povezano sa
svacim. Osim toga, odnosima sistema mernih jedinica to se to se i
objasnjava. U poslednje vreme omogucena je i provera metodima
matematicke logike.
Jednacina koju tumacimo je prosta u smislu da se i u relativnom obliku
znacenja i u obliku ekvivalenta nalazi samo po jedna formula

3
2 me Eν gm 
 1 − 2 si n θ W + si n θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
G
2π  3 
− 48
1.096 × 10 Sv
=
3
2 me E ν gm 
 1− 2 si n θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
2π  3 
− 24
1.457×10 dyn e

3
2 me E ν gm 
 1 − 2 si n θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
G
2π  3 
− 48
1.096 × 10 Sv
→
3
2 me Eν gm 
 1− 2 sin θ W + si n θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
2π  3 
− 24
1.457×10 dyn e

3
2 me E ν gm 
 1 − 2sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
G
2π  3 
− 48
1.096 × 10 Sv
→ 145
3
2 me Eν gm  4
GF ( 2 4
)
 1− 2sin θ W + sin θ W  ( )
2π  3 
− 24
1.457 ×10 dyne
 3
2 me E ν gm 
 1 − 2sin θ W + sin θ W  ( ) ( )
2 4 4
GF
G
2π  3  1
− 48 2
1.096 × 10 Sv
= .1153e13 ⋅
 G 
⋅dyne 
3 2
2 me E ν gm   149902621462.69869800 ⋅G ⋅dyne ⋅ sec 
 1− 2sin θ W + sin θ W 
( ) ( )
2 4 4
GF
2π  3   2 
 cm 
− 24
1.457 ×10 dyne

1
2
.1153e13 ⋅
 G 
⋅dyne  =
2
 149902621462.69869800 ⋅G ⋅dyne ⋅
sec 
 2 
 cm 

2
sec
149902621462.69869800 ⋅G ⋅dyne ⋅ =
2
cm

1
2
2977999.9999999970001 ⋅
 1 2
⋅cm  =
2
 sec 

1
2
.1153e13 ⋅ ⋅dyne 
G 6 cm
= 2.978 × 10
 Sv  sec

α := 0.00729735308

2
− 27 cm
h ≡ 6.6260755× 10 gm
sec

3
−8 cm
G ≡ 6.673 × 10
2
gmsec

13
AU := 1.49598 × 10 cm

5
Rgs := 1.47663 × 10 cm

Rg s =

Rgs
f ( r ) :=
AU

θ :=
π 146
2
Rg.s je gravitacioni radijus Sunca. AU je astronomska jedinica , to jest
udaljenost −5
α ≡= Zemlje
2
5.3251 × 10od Sunca
 f( r) =

U ovoj prvoj i uvodnoj glavi nalazi se sve sto je od bitnog

znacaja za kvantnu teoriju gravitacije kao opste teorije svega.

Metricki tenzor

 2 Rgs  se c2 
c  1 −  0 0 0 
  AU 
cm
2 
 
 −1 
0 0 0
g :=   Rgs  
1− 
  AU  
 2 −2

 0 0 −AU cm 0 
 2 −2 2
 0 0 0 −AU cm sin( θ ) 

 2 Rgs  se c2 
c  1 −  0 0 0 
  AU 
cm
2 
 
 −1 
0 0 0
gMatr:=   Rgs  
1− 
  AU  
 2 −2

 0 0 −AU cm 0 
 2 −2 2
 0 0 0 −AU cm sin( θ ) 

 2 Rgs  se c2 
c  1 −  0 0 0 
  AU 
cm
2 
 −1

 0 0 0 
Rgs
 1− 
gMatr:=  AU 
 2 
 −AU 
0 0 0
 cm
2 
  147
 −AU
2
2
 0 0 0 sin( θ ) 
2
 cm 
Ovo je matrica

148
 2 Rgs  sec2 
c  1 −  0 0 0 
  AU 
cm
2 
 −1

 0 0 0 
Rgs
 1− 
 AU 
 2 
 −AU 
0 0 0
 cm
2  149
 
 −AU
2
2
 0 0 0 sin( θ ) 
2
 cm 
  2 2 
−c ( −AU + Rgs) sec
0 0 0 
 AUcm
2 
 
AU
 0 0 0 
 −AU + Rgs 
 2 
 −AU 
0 0 0
 cm
2 
 
 2 −1 + cos( θ ) 
2
 0 0 0 AU
2 
 cm 

 2 Rgs  sec2 
c  1 −  0 0 0 
  AU 
cm
2 
 −1

 0 0 0 
Rgs
 1− 
 AU 
 2 
 −AU 
0 0 0
 cm
2 
 
 −AU
2
2
 0 0 0 sin( θ ) 
2
 cm 

 2 Rgs  sec2 
c  1 −  0 0 0 
  AU 
cm
2

 −1

 0 0 0 
 Rgs 
1−
 AU 
 2 
 0 0
−AU
0 
 cm
2 
 
 −AU
2
2
 0 0 0
2
sin( θ ) 
 cm  150
2 2
2 sec 42 sec 2 4 2
gdet := −c −c sin ( θ AU
AU ) sin ( θ )
6 6 40
cm cm −gdet = 3 × 10
GS cm
=1
2 2
AU sec

20
g = 9 × 10
1, 1

20
g = 9 × 10
1, 1

26
g = −2 × 10
3, 3

20
g = 9 × 10
1, 1

g = −1
2, 2

1 − 2 f( r) =

 9 × 1020 0 0 0 
 
 0 −1 0 0 
g= 
26
 0 0 −2 × 10 0 
 33 
 0 0 0 −5 × 10 

2
1 − 2α =

(
−1 1 − 2α )=
2

 9 × 1020 0 0 0 
 
 0 −1 0 0 
g= 
26
 0 0 −2 × 10 0 
 33 
 0 0 0 −5 × 10 

Kristofelovi simboli prve vrste koji nisu

jednaki nuli

151
r=
2 d Rgs  G
S
=1
cm
Γ 11 := c  −  2 2
2

dAU AU  AU sec
 AU =

d S  −7 1
 G  2 = −2 × 10
 dAU AU  se c

q := AU

q=
cm
Γ 11 = 1 d
2 2 q =
sec dt

2d Rgs
Γ 12 := −c −
1 dAU AU

d d d
L( q , v ) − L( q , v ) =
dtdv dq

Ubrzanje Zemlje oko Sunca

2π AU
t :=
S
G
AU

7
t = 3 × 10 sec

 S 
v :=  G 
 AU 

7
t := 3.15558 × 10 sec

6 cm
v = 3 × 10
sec
152
2
 S 
S S G −7 1
G
L ( q , v ) :=
 10 
= 2 ×AU
3 sec
AU 2
 cm
Γ 12 = −1
1 2
sec

45
L( q , v ) = 9 × 10 erg

d Rg s
dAU AU
Γ 22 :=
2 2 *
 Rg s 
 −1 + 
 AU 
d
L( q , v ) = 0 dyne
dq

 −6.598 × 10− 22 1  =
 cm 
Γ 22 =
2

d d
L( q , v ) = 0 dyne
dtd v

Γ 12
1 − 22 1
= −7 × 10
Γ 23 := ( AU ) 2 cm
3 c

8
Γ 23 =
3

2
Γ 24 := AU sin ( θ ) *
4

Γ 24 =
4

Γ 33 := AU
2

2
Γ 34 := −AU sin ( θ ) cos ( θ )
4

Γ 34 =
4

2
Γ 44 := AU sin ( θ )
2

Γ 44 =
2
153
2
Γ 443 := AU sin ( θ ) cos ( θ )

Kristofelovi
Γ 443 =simboli druge vrste koji nisu jednaki nuli
 d Rgs
dAU AU
Γ1 :=
22 Rgs
−1 +
AU

Γ1 =
22

 Rg s  2 d Rgs
Γ2 :=  −1 + c −
11  AU  dAU AU

Γ2 =
11

d Rgs
dAU AU
Γ 222 :=
Rgs
−1 +
AU

Γ222 =

 Rg s 
Γ233 :=  −1 +  AU
 AU 

Γ233 =

 Rgs 
Γ244 :=  −1 +  AU sin ( θ ) 2
 AU 

Γ244 =

1
Γ 323 :=
AU

Γ323 =

cos( θ )
Γ 434 :=
si n( θ )
154

Rimanov tenzor komponente koje nisu

Γ434 = jednake nuli :
 2 d2 Rgs
R1212 := c −
2 AU
dAU

R1212 =

 Rgs  2 d Rg s 
R1313 := − −1 + c   AU
 AU   dAU AU 

R1313 =


R1414:= − −1 +
Rgs  2d
c 
 Rgs  2
 (
 AU sin( θ ) )
 AU  dAU  AU  

R1414 =

G Md =

R1414
=
G Md

d Rgs 
 −  AU
R2323:=
 d AU AU 
Rgs
−1 +
AU

R2323 =

d Rg s  2
 −  AUsin ( θ )
R2424 :=
 dAU AU 
Rg s
−1 +
AU

R2424 =

2 2 Rgs
R3434:= −2AU si n( θ )
AU

R3434 =

Ricijev tenzor komponente koje nisu

jednake nuli Rgs :=
Ms G
2
c
 d 2 Rgs  Rgs
−
d 155
 Rgs  2 d 2  Rgs  d dAURg  AU + 2 dAU− AU
2 sAU
−  −1 +
 c −  AU + 2  −  =
   AU   dAU2  AU  dAU AU  Rgs 
R11 := AU −1 + 2 
R11 = AU  AU 
  d 2 Rgs  Rg s
d G=
 dAU2 − AU  AU + 2 dAU − AU
R22 :=
 
 Rg s 
AU −1 + 2 
 AU  c=

R22 =

Ms =

d Rg s  Rg s
R33 := −2 −  AU − 2
 dAU AU  AU

R33 =

d Rgs  2 2 Rg s
R44 := ( −2 )  −  AU sin ( θ ) − 2 sin ( θ )
 dAU AU  AU

R44 :=

 R11se c2 0 0 0 
 2 
Rµν :=  0 R22cm 0 0 
 0 0 R33 0 
 0 
 0 0 R44 

Rµ ν :=

− 13
1.18921 × 10 =

Ricijev skalar

 d 2 Rgs  2  d Rgs  Rg s
2
 dAU2 − AU  AU + 4 dAU AU  AU + 2 AU
R :=
 
2
AU

R=
156
R
=
− 77 sec
−3.576 × 10
2
Sveden na Bosnjakovu konstantu
cm
 1 2
Rµν − gRcm =
2

1 2
Rµν − gRcm
2
=
0.75

The Einstein Tensor

non-zero components :
 Rgs  2 d Rgs  Rgs 
2 −1 + 2  c  −  AU + 
 AU   dAU AU  AU 
G11 :=
2
AU

G11 =
yields

 Rg s  2 Rgs
G1Simplify := 2 −2 + 4 c
 AU 
AU
3

−1
 −1.33333 1  =
 2
 sec 

 G11  =
 − 13 
 1.18921 × 10 

− 13
1.18921 × 10
=
2
0.75sec

2
G1Simplify S AU =

157
 2
 2
 G1Simplify AU  =
2
c

Rg s
AU
=
2
 2
 G1Simplify AU 
2
c

d  Rgs  Rgs
−2 − AU  +
dAU  AU  AU
G22 :=
 Rg s 2
 −1 + 2  AU
 AU 

G22 =

d  Rgs  d
2 Rgs 2
G33 := 2 − AU + − AU 
dAU  AU  dAU
2  AU 

d
−2 ( −f ( r) r) + f ( r)
dr
2
( −1 + 2 f ( r ) ) r

G33 =

d  Rgs 2 2 d  Rgs 2
2
G44 := 2 − AUsin( θ )  + sin( θ ) − AU 
dAU  AU  dAU
2  AU 

G44 =

Ajnstajnov tenzor komponente koje nisu jednake nuli

 G11se c2 0 0 0 
 2 
Gµν :=  0 G22cm 0 0 
 0 0 G33 0 
 0 
 G11se c2  0 0 G44 
0 0 0 
 2  158
 0 G22cm 0 0 =
 0 0 G33 0 
 0 
 0 0 G44 
 Gµ ν =

1 2
Gµ ν − g1 Rcm =
2

  2 2   2 2  
   d ψ + d ψ ...  −  1 d ( ψ ) − me c gm ψ   
   dx 2 dy
2
  c2 d t2 h1
2 
 
  2   
1 2  + d ψ   
Gµ ν − g Rcm =
2    dz2   
Re
   
( 26 − 1 − 2)  4 se c
 mpl c2   1.51 × 10 secgm cm    
9.943 × 10 
2
     
 (
2   9.04 × 10 secgm cm
48 − 1 − 2)  cm 

 1  d  d  d  d  m e c 
 me c   − 48 − 1 − 2   ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ h 1 ψ  
 2  Prva Komponenta Ajnstajnovog
7.37 × 10 se cgm cm 
 −
c  d t  svedena
 tenzora  dx  naBosnjakovu
dy   dz konstantu
  
 mgalak sc   4.52 × 1036gm− 1 cm− 2 se c    − 33  
 −3.499i × 10 statoh m 4, 4
 2    
 mx c   .96e-15⋅
se c    µ  g1 g2 → 

→ 
 
 2  2    Liγ Dµ − i Y L Bµ − i τ  W  µ L ... 
 Mzc Gµν   1
gm⋅cm
2     2 2  
−  g Rcm   → µ  
→  →
 2   1 , 1  2
.82e-11⋅
se 
c
1, 1   + R iγ  Dµ − i
g1  1    
YR Bµ  R −   W   W  − B B ...
1  
 Ms c   2 =      2   4 4  
 −5.356 × 10− 57 gm⋅cm  =   
sec  →  →
 2 → →
6
  + Dµ − i g1 Y Bµ − i g2 τ  W µ  Φ − V( Φ ) − ge L Φ R + Φ RL   
Re   2 2    
  ( 2.702 × 10 − 2.027i × 10 ) se c
− 43 − 43 

 
  H2 8  
  − π Gρ1  me a0
2

 2 3 
 
2
 − 54 gm⋅cm 
−8.836 × 10
 se c 
 
 d   d 
i h  ψ 2  − −i h c ψ 1  − u pm c ( ψ 2 )
2  
  d t    dx   
 2 
− 49 gm⋅cm
 8.66 × 10 
 se c
159 
 1 
Rµν − g Rs
 2 
 − 10 
 6.924 × 10 se c 4
 Ovo je dvostruka jednacina mirabilis. U njoj je u relativnom takav oblika po
kome je prvobitna jednacina mirabilis ekvivalentski oblik

  2 2   2 2  
   d ψ + d ψ ...  −  1 d ( ψ ) − me c gm ψ   
   dx 2 dy
2
  c2 d t2 h1
2 
 
  2   
 + d ψ   
   dz2   
Re
  4 se c  
  9.943 × 10
2
 
  cm  
  1 d  d  d  d  me c  
   ψ  + α1 ψ  + α2 ψ  + α3 ψ  − iβ ψ 
− c  d t   dx   dy   dz  h1 

  −3.499i × 10
− 33
statohm
 
4, 4
 
  H2 8  
  − π Gρ  me a0
2

  2 3  
 − 54 gm⋅cm
2  =
 −8.836 × 10 
se c
 
  H2 8  
  − π Gρ  me a0
2

 2  ( 1.51 × 1026secgm− 1 cm− 2) 
 2 3 

 mpl c  ⋅
2

  2   ( 9.04 × 10 secgm cm )  se c
  48−8.836−×1 10− 2 
− 54 gm cm

  me c  − 48  − 1 d − 2 

7.37 ×d10  se cgm 
  
cm 2
2   i h  ψ 2  − −i h c ψ 1   − upm c ( ψ 2 )
 mgalaksc   4.52 ×d t1036gm−1 cm−2dse x   
  2  
c
− 49 
gm ⋅cm
2
 mx c   .96e-15⋅
se×c 10
8.66  
  2  
se c
gm⋅cm
2 
 Mzc   1 
Rµ ν − gRs
 160
  2  se c 2  
.82e-11⋅
 Ms c   2 − 
10 
  ⋅cm × 10  se c
gm6.924
= 
6
 a0
te ≡
cα

Msv =

42 1
6.657 × 10
sec
=
26 −1 −2 MS =
1.51 × 10 secgm cm

42 1
6.657 × 10
sec
=
48 −1 −2
9.04 × 10 secgm cm
42 1
6.657 ×10
sec
sec
.82e-11 ⋅
2
gm ⋅cm
=
2
c

Mz =
42 1
6.657 ×10
sec
sec
.96e-15 ⋅
2
gm ⋅cm
=
2 Mz =
c

42 1
6.657 ×10
sec
sec
.96e-15 ⋅
2
gm ⋅cm
2
c
=
Mz

2
.69e58 cm
⋅gm ⋅ =
2 2
sec c ⋅Mz

161

Fundamental
BASIC SCIENCE Physical Constants
REFERENCES