Naziv univerziteta

ESEJ
TEMA: Paideja kod starih grka

MENTOR: STUDENT:
Anđela Živković

Januar, 2020
 SADRŽAJ

1. UVOD.......................................................................................................................3
2. OTKRIVANJE ZNAČAJA INDIVIDUE I INDIVIDUALIZMA........................4
3. LOGOS......................................................................................................................4
4. POLIS........................................................................................................................4
5. PAIDEJA U ILIJADI I ODISEJI………………………………………………….5
6. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………6
7. LITERATURA...........................................................................................................6

2
Uvod

O tome u kojoj su meri stari Grci držali do obrazovanja gotovo da nije potrebno podsećati.
Vratiti se starim Grcima danas, kada su i pojam obrazovanja i samo obrazovanje kao proces - u
krizi (prelazak na Bolonjski proces u visokom obrazovanju najočigledniji je izraz duboke krize),
čini se nezaobilaznim zadatkom filozofije obrazovanja
Grci su drugačije tumačili pojam paideia, mi danas razumemo paideiu kao pojam vaspitanja i
obrazovanja. Grčko shvatanje paideie formirano je u celokupnoj životnoj praksi straih Grka. Za
pravilno raѕumevanje ovog pojma važno je obratiti pažnju na specifične uslove njihovog života u
polisu. I ulozi plemstva,životnih ideala, vrline i vrednosti. Za Grke je bilo nezamislivo da jedan
čovek stekne status plemića, a da pritom nije u sebi ostvario jedninstvo duhovnih i telesnih moći.
Niko nije mogao postati plemić na osnovu svog porekla, već na osnovu toga što je sam postigao
svojim radom i naporom.

3
Otkrivanje značaja individue i individualizma
Plemstvo je u rano doba Grčke civilizacije odigralo ključnu ulogu u dostizanju velikog Grčkog
izuma, otkrivanje značajne individue i individualnosti. To otkriće je ravno sa drugim velikim
otkrićima u istoriji čovečanstva(otkriću pisma, točka, štamparije, prese, parne mašine...). Za
obične ljude je posebnost kraljeva bila nešto po sebi nedohvatljivo, nedostižno. Plemići su
običnim Grcima pokazali da je na zemlji u smrtnom životu moguće dostići ljudsko savršenstvo
harmonije duhovnog i fizičkog razvoja i tako se približiti besmrtnim bogovima. Upravo to
dokaѕivanje da je nemoguće, moguće stvorilo je neverovatnu energiju, koja je izgradila izuzetne
ličnosti, umetničkih i filozofskih dela.

Logos
Logos je jedna od ključnih pojava koju je donela njihova civilizacija, odredila je njihov način
života, mišljenja i delovanja. Grk u svemu pre svega uviđa logos i posmatra ideje. Od samog
početka razmišljanja o vaspitanju, Grcima je bilo jasno da vaspitanje nije nikakav slučajan
proces u kome se nešto oblikuje samo od sebe, već se vaspitanje čvrsto stavlja pod čovekovom
kontrolom.

Polis
Osnovni cilj paideie je, dakle da polis vaspitava i oblikuje čoveka za njegov suštinski oblik koji
je najdostojniji njega samog, a to je u Grčkoj bio slobodan i srećan život individue u ѕajednici sa
drugim ljudima. Drugim rečima, polis vaspitava svoje članove prema opštevažećem obliku
čitavog roda,pokušavajući da taj oblik ideju čoveka utisne u svakog svog pojednica. Polis tako
postaje mesto ispoljavanja onog suštinski ljudskog.

4
Paideja u Ilijadi I Odiseji
U Ilijadi, Homer oslikava izvrsnost telesnosti i hrabrosti Grka i Trojanaca. U Odiseji naglašava
izuzetnost uma, ili razum, koji je takođe neophodan za pobedu jednog plemića. Arete
istovremeno znači biti heroj, a komponenta ratovanja bila je neophodna kako bi isti uspeo.

U Ilijadi, dominira junački, herojski svet za neprestanom borbom i žarom za pobedu, takođe
vidimo da arhajski ideal plemićke ratničke veštine ne zadovoljava mlađe naraštaje, kojima
pripada i sam Homer. Novo se doba nije zadovoljavalo samo izuzetnim fizičkim veštinama,
snagom i hrabrošću, već izuzetnošću duha. Plemstvo duha je očigledno u izreci koju starac Fenik
upućuje svom učeniku, Ahilu: „Da budeš rečima i delima vičan“, jer ukazana čast je neposredni
dokaz vlastite arete i vrednosti. Biti častan= biti živ.

Odiseja opisuje kasniji stepen razvoja Helenske kulture, opisuje povratak ratnika kući, uživanje u
mirnodopskom životu i precizno oslikava porodični život. Ovde se najbolje vidi moć starogrčke
Paideie, plemeniti junaci sa bojnog polja Ilijade postaju otmena i uglađena dvorska gospoda i
deca se oblikuju prema striktnim principima dvorskog morala. Pametan savet, prikladne reči,
lukavo i mudro uviđanje postaju odlike jednog junaka, pri čemu ratnička arete ostaje centralna
ljudska vrednost.

Ovaj mentalitet se takođe može videti u tendenciji Grka da se reprodukuje samo „najbolje“,
dakle na Olimpijskim igrama, u književnost-i, sa takmičenja u poeziji, tragediji i komediji.

5
Zaključak
Grci su prvi narod koji je došao do vrednosne ideje da neko nekog uči. Prvi su postali svesni
važnosti vaspitanja za grad, državu ili polis. Prve ideje o vaspitanju i obrazovanju javljaju se vrlo
rano, već u 12. veku pre nove ere (u vreme Trojanskog rata). Termin paideja, koji se sastoji od
reči pais- dečak, dete i gogein- voditi na poučavanje, formirao se u Klasičnom dobu grčke
kulture. Kultura i omladina tada su „oblikovana“ prema idealu kalokagatije („lepo i dobro“).
Onaj koji je u sebi uspeo da spoji ova dva principa postigao je harmoniju duha i tela. Ova ideja
slična je onoj kod srednjovekovnih vitezova, kao i engleskog koncepta gospodina.

Grčka paideja je ideja savršenstva, izvrsnosti. Grčki mentalitet bio je „uvek budi nadmoćan“.
Homer beleži ovaj savet, koji je kao mentor dao Ahilu. Ova ideja se naziva „arete“. Arete je
centralni ideal svekolike grčke kulture.

Literatura
1. http://www.dgt.uns.ac.rs/download/istrazgeo5v.pdf