Назив установе

МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:

ТЕМА:

Ментор: Ученик:

Мај, 2019
Садржај
1. УВОД..............................................................................................................3
2. ЖИВОТ И ДЕЛА...........................................................................................4
3. ИКАРОВ ПАД...............................................................................................6
4. ПОВРАТАК ЛОВАЦА.................................................................................7
5. СЕЉАЧКА СВАДБА....................................................................................11
6. ХОЛАНДСКЕ ПОСЛОВИЦЕ......................................................................12
7. ЗАКЉУЧАК...................................................................................................15
8. ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................16

2
 Uvod
Pod kompozicijom podrazumevamo prostorni raspored slikarskih elemenata nekog dela
uključujući i figuru i osnovu bilo kojeg dela, tj. Kompozicija predstavlja celokupnu organizaciju.

Vrste kompozicije

- Centralna kompozicija – većina elemenata se nalazi u sredini

- Vodoravna kompozicija – većina elemenata se nalazi u vodoravnoj, ona daje utisak staloženosti,
mira, snage a njom su se uglavnom koristili pejzažisti.
- Okomita kompozicija – je slična vodoravnoj samo što se ritam odvija odozgo naprema dole i
odozdo naprema gore. Ovom kompozicijom se mogla prikazati dinamičnost, čežnja irealnog
nebeskog i realnog zemaljskog.
- Kaotična kompozicija – u ovoj kompoziciji elementi su postavljeni bez ikakvog posebnog
redosleda
- Piramidalna kompozicija – Ovde su elementi kompozicije, kao što i samo ime govori, postavljeni
u piramidalnu strukturu
- Kružna kompozicija – elementi su poređani tako da svojim izgledam daju kružni oblik
- Dijagonalna kompozicija – većina predmeta je poredana je po nekoj dijagonalnoj zamišljenoj
osi, itd.

Primer piramidalne kompozicije Primer centralne kompozicije

Objašnjenje kako sam zatezala platno:

3
 1. Zategla sam platno
2. Preparirala sam ga želatinom
3. Kasnije ofarbala belom bojom sačekala sam da se osuši I počela sam da slikam

Slika 1. Kako sam zatezala platno

Kompoziciju možemo rasčlaniti na ELEMENTE KOMPOZICIJE i PRINCIPE KOMPOZICIJE.

4
Elementi kompozicije
Postoji sedam kompozicijskih elemenata iz kojih gradimo kompoziciju, a to su:
1. Linija ili crta
2. Smer ili položaj
3. Veličina
4. Oblik
5. Tekstura
6. Valer
7. Boja

Linija

Matematičkim jezikom crtu (ili liniju) možemo definisati kao skup tačaka u ravnini, ali ona
zapravo ne postoji u prirodi, to je imaginarna granica koja deli dve plohe ili dva volumena.
1. Prema karakteru linije delimo na : debele, tanke, dugačke, kratke, oštre, isprekidane,
izlomljene, jednolične, nejednolične i slično.
2. Druga važna osobina linija je njihov tok, njihova putanja.
3. Crte se mogu odrediti i prema svojem značenju.
a) Konturne ili obrisne crte opisuju neki oblik spolja, po njegovom rubu. Ako nekog prislonimo
uz školsku ploču i oko njega kredom izvučemo crtu dobićemo obrisnu crtu.
b) Teksturne crte: tekstura označava karakter površine, i kao takva može biti plastična (hrapavo
ili glatko), slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu) i crtačka tekstura, gde se koriste
crtački elementi - tačka i crta - za različito ispunjavanje i rasteriranje površine ograđene
obrisnom crtom. Pogodna je uporedba s oranicom, poljem koje je omeđeno od ostalih suseda i
obrađeno linijama - brazdama. Dakle, obrisnom linijom stvaramo oblik koji iznutra ispunjavamo
teksturnim crtama.
c) Strukturne crte: iako po izgledu vrlo slične teksturnim crtama (ponekad su i prepletene toliko
da se ne mogu razdvojiti), strukturnim crtama treba jasno razlikovati njihovo značenje.
Reč struktura označava unutrašnje načelo koje gradi neki oblik, opšti neki sklop. Ta se reč

5
primarno počela koristiti u lingvistici kroz tzv. strukturalizam, a tek ju je kasnije Claude Levi-
Strauss uveo u antropologiju što je otvorilo put i likovnim teoretičarima za njenu upotrebu. Iz
toga jasno vidimo: rečenica može imati svoju strukturu (unutrašnji sklop pravila izražen
gramatikom), ali ne i svoju teksturu. Reč po reč, jedna iz drugu, po nekim pravilima grade
spoljašni oblik rečenice. Isto tako, i crta do crte, zgusnute ali ne nasumično, postepeno grade
neki oblik iznutra prema van - nema obrisne crte koja lik gradi izvana. Među prirodnim oblicima
koje možemo ponuditi deci za vežbanje strukturnih crta su jež, čičak, maslačak (beli), borove
grančice, paukova mreža; od načinjenih oblika pogodne su ribarske mreže, čipke, kotač na
biciklu, žičane ograde i sl.

Crte se mogu grupisati gusto ili retko. Postepenim razređivanjem gustoće crta ili tačaka dobije se
grafička modelacija. Posebno je crtački zahtevan tzv. kroki, crtež koji nastaje u tridesetak
sekundi, i koji u nekoliko linija treba pokazati sav izražajni raspon tehničkog sredstva koje se za
crtež koristi.

Formalno, linija je jednodimenzionalna tvorevina, tačnije jedna joj je dimenzija naglašena

(dužina), a druge dve nenaglašene (visina i širina). Time se izjednačuju pojmovi linija i linijsko.
Ako ih želimo razlikovati moramo reći da je linija trag na podlozi namenjen pogledu, dok se
linijsko orijentiše na taktilnost.