m ože jed n o stavm je

Iz u z e ta n p rik a z is tra ž iv a n je te ia Fascinantne

Sunca, p la n e ta i van Sunčevog čin je n ic e o
njih o vih m eseca š istem a crn im ru p a m a

Kristofer de Pri
 Lagunin
V O D IC
ne može jednostavnii'

KOSMOS
Kristofer de Pri

Prevela
Tatjana Blžić

Ib a au n n M
 Sadržaj

Drugi deo: Ostale planete i

Prvi deo: Sunce, Zemlja i Meset 3 meseci u Sunčevom sistemu 41

Stmkturanoćno) netei---------------------------------------- 4 Nastanak Sunčevog sistema_____________________42

6 Raspored tela u Sunčevom sistemu...... 44
KiPbR ^^M i'gN fiaiaikiha ................. R Kad bi Sunce bilo veličine lopte 46
Kitfanjp llKpra i n w n * 10 Kretanje planeta.............. 48
Pnmrarpnjp l l n m i t e n 17 Merinir...... ........................ 52
šunffV3 unutTiKnvK! U Venera.... ............... 54
16 Mars.... 60
Sunčevp n?f|P i povrara Sunm IX Jupiter................... 68
Goraja *nosfcia S w a i S e m n t i r 70 Satum............................................................... ............... 76
Unuhagy>st7wn^p 77 Uran .................. .................. 84
ftm raa ob>aai 74 Neptun.............................................................. .................. 86
Povrana Zemijp- pJnrs» Tfi Ostali meseci u Sunčevom sistemu.................. .................. 88
Zenilpno maanšnn nnii? 7« Patuljaste planete...............................................................90
Zeei^Eia ahnndro 30 ...................92
Ibslanakigratlalfcgfa 14 ...................94
HwwW}|IWWBi 36 Sudari asteroida i komete................................ ........... %
Putovanipnallpvr ................38
Kretanje Sunca, Meseca i planeta vidljivih bez teleskopa (Merkura, Venere, Marsa,
Jupitera i Satuma) ljudi posmatraju i beleže hiljadama godina. Pravilno, predvidljivo
kretanje ovih relativno bliskih nebeskih tela postavilo je izazov Ijudskoj sposobnosti
oblikovanja modela fizičkog sveta. Nova zapažanja često vode formiranju novih
modela, a s napretkom tehnologije i tehničkih mogućnosti posmatranja, modeli
feoji u određenom trenutku važe bivaju preispitivani, prilagođavani i po potrebi
odbacivani. Upravo u tome leži snaga naučnog metoda. Posmatranje fizičkog sveta
stalno se usavršava, te otud sve ono što danas čitate može uskoro da se promeni.
Pa ipak - u tome je snaga naučnog metoda. Naš je zadatak kao naučnika i kao
znatiželjnih ljudskih bića da nastavimo da učimo i usavršavamo naše razumevanje
kosmosa.
Držeći se te ideje, ova knjiga počinje od onoga što nam je najbliže, pa se u koncentričnim krugovima
kreće sve dalje od Zemlje - ne zato što je naša planeta centar svemira, nego zato što su se ljudska
saznanja o svemiru s vremenom kretala tim putem , od Zemlje kao epicentra.

U prvom delu, naslovljenom Sunce, Zemlja i Mesec, govorim o nebeskim telima koja su
nam najprisnije poznata: našoj planeti, Suncu i Mesecu. U ovom delu govori se o tom e kako
kretanje ovih td a utiče na naše merenje vremena i pružaju se informacije o njihovoj površini i
njihovoj unutrašnjosti.

U drugom delu, pod naslovom Ostale planete i meseci u Sunčevom sistemu, provešču vas kroz
ostale planete našeg sistema, koje su uglavnom čudni svetovi, nimalo nalik Zemlji i relativno pusti,
što nam daje utoliko više razloga da budemo zahvalni za životno utočište koje pruža Zemlja.

Iza Sunčevog sistema nalaze se druge zvezde. U trečem delu, koji se zove Rođenje, život i smrt
zvezda, pomoči ču vam da se otisnete u istraživanje o životu i sm rti zvezda. Širom svemira rasejane
su zvezde veće i manje od našeg Sunca, ali usavršavanje teleskopa i tehnologije snimanja omogučilo
je astronomima da razumeju ceo životni vek zvezda. O d ledenog nastanka do ognjenog kraja.

U četvrtom delu, nazvanom Galaksija Mlečni put, govorim o matičnoj galaksiji Sunčevog sistema,
koja je samo jedna od bezbroj galaksija u svemiru. To što se sami nalazimo u Mlečnom putu
istovremeno nam pruža i prednost i postavlja izazove u razumevanju njenog oblika i sastava.

U Galaksijama, petom delu, razmatraju se galaksije uopšte i raznovrsno bogatstvo galaksija koje su
ljudi u stanju da zapaze i u blizini, kao na primer galaksije u Lokalnoj grupi galaksija, i na ogromnim
udaljenostima od nas. Kako su teleskopi postali veči i osetljiviji, astronomi su dobili mogučnost da
posmatraju vrlo udaljene, jedva vidljive galaksije i uklope ih u sliku evolucije galaksija.
 • dnjem, totoffl ddu kfljige, ncildVl)«nom Postanak svemira i kraj koji ga očekuje, stižete do
l'enijfli izvora kojcje moKu4tf pounatrftti. Pošto svetlost putuje jednom konačnom brzinom,
na'uđaljeruji izvori koje poittMirHĆi inogu da uoče ujedno su i najmlađi, i omogućavaju nam da
-gnrim u rani svemir, Govorlm lolatde o potencijaJnom kraju svemira i dosad nerazrešenim
pitanjima o njetnu-
Pridružite mi se na ovom putovtiuju krot ogromnost i lepotu kosmosa, koje počinje od bliskih,
poznatih nebeskih tela u tSuni'evom nlNtemu, a završava se nekim naznakama o postanku svega.

Zahvalnost
Šansa da napilem jednu ovakvu knjigu pružila mi se zahvaljujući mnogim dobrim ljudima u mom
životu i voleo bih da Im »e ovde /.ahvaiim. Hvala najpre Alanu Akselrodu, s kojim sam napisao
Sveobuhvatni priruirtik o astronomiji, /.ato ftto se rešio da iskuša sreću i uputio mi poziv posle
otvorenog predavanja u Bredlijevoj opnervatorijl pre petnaest godina. Ti si me uveo u svet pisanja
0 nauci za širu publiku 1%a to ću tl /.auvek biti /.ahvalan. Džonu Kolini, koji me je zainteresovao
za astronomiju i astrofi/Jku na /avrAnim godinama studija na Univerzitetu Djuk. Svim mojim
mentorima na postdiplomskim Ntudijama, posebno Vejnu Kristijansenu s Univerziteta Severne
Karoline u Ćapel Hilu i Mileru Gosu I/. Naclonalne radioastronomske opservatorije - hvala vam što
ste mi pokazali koliko dobar fazon radioastronomija može da bude. Mojoj divnoj deci Dilanu, Kler,
Matildi i Madi, zato što su godinama siutaii moje priče o astronomiji i postavljali odlična pitanja.
1konačno Tatici, V. H. Badu Stuklju, kome je ova knjiga posvećena. Bad je bio marinac u Drugom
svetskom ratu i astronom zanesenjak. U svojoj ulici u Mejkonu u Džordžiji sam je napravio teleskop
da komšijska deca giedaju kro/> njega. Voleo je astronomiju i uvek je jedva čekao da popriča o
najsvežijim vestima na tom polju. Njegova dobrota, skromnost i žar za učenjem pružali su nadahnuće
svima koji su ga poznavali.

Posebna zahvalnost tehničkom redaktoru

Ovaj priručnik o kosmosu pregledao jc stručnjak kojl je još jednom proverio tačnost svih podataka
koje ćete ovde saznati i pomogao nam u našem trudu da vam pružimo sve što je potrebno da znate o
kosmosu. Posebna zahvalnost obuhvata I Alison Smlt.
Alison Smit je magistrirala fiziku na Univerzltetu Džordžlje I iskusan je predavač na početnim
kursevima iz astronomije. Istražlvanja u sklopu njenlh trenutnih doktorskih studija iz fizike i
astronomije obuhvataju radioteleskopska proučavanja molekulskog gasa u međuzvezdanom prostoru.

Uvod
 Šunce, Zemlja i Mesec obrazuju svima znani
sistem. Iziasci i zalasci sunca, nagib Zemljine ose,
;sporo Mesecevo orbitiranje - ta kretanja orijentišu
toblikuju vaše dane, nedelje, mesece i godišnja
doba. U ovomdelu knjige pomoći ću vam da
' upoznate ovatri nebeska tela: Zemlju, planetu na
kojoj živite, njen satelit Mesec i Sunce, oko koga
Zemlja kruži i koje joj daje život

Podnjem od toga kako kretanje Sunca, Zemlje i

Meseca određuju naše merenje vremena. Skrećem
zatim vašu pažnju na Sunčevu unutrašnjost
i površinu i unutrašnjost i atmosferu planete
Zemlje. Na kraju govorim o Zemljinom najbližem
saputniku Mesecu i o tome kakoje njegov burni
nastanakzauvek izmenio našu planetu.
Na ugašenom vulkanu Mauna Kea na Havajima nalaze se nete od najvecih svetskih opservatorijđ. Ova sfifea, koja
obuhvata vreme od nekoliko sati, otkriva obrtanje Zemlje oko svoje ose vidljivo po svetlosnim tragovima zvezda.

Ljudi su ođ pradavnih vremena posmatrall noćno nebo i osećali povezanoit s njirn. fo i u davnini su
zapazili nepromenljivu strukturu neba i tanane promene na njemu, pa su uposiiJi paiijive posmatraće
da bi postigli da važne odluke (zasejavanje njiva, objave rata, sklapanje brakova) budu sprovedene
u pravi čas. Relativni položaj zvezda stajaćica (koji oku posmatraća izgleda kao da se nikada ne
menja) i promenljivi položaji Sunca, Meseca i pet vidljivih planeta, pružali su antićkim posmatraćima
mogućnost vođenja mesećnih i godišnjih kaiendara. I danas svaki slućajni posm atrać m ože da zapazi
promene položaja Sunca i Meseca i prisustvo ili odsustvo lutajućih zvezda (vidijivih planeta),

Prema zajednićkom zapazanju i u davnini i danas, zvezde, isto kao i Sunce, izlaze na istoćnoj strani
neba, a zalaze na zapadnoj. Zapravo se zvezde kreću lućnom putanjom preko neba, a središte svakog
luka je sevemi nebeski pol, koji se nalazi taćno iznad Zemljinog severnog pola. M ada ćete m ožda biti
u iskuŠenju da kažete kako se nešto na noćnom nebu nalazi taćno iznad glave, ili na jugozapadnom
delu neba, to nimaJo neće pomoći nekom u drugom delu sveta da pronade telo o kom e je reč. D a
bi rešili ovaj problem, astronomi su uspostaviii nebeske koordinatne sisteme. U široj upotrebi su
horizontski koordinatni sistem (ćije su koordinate horizontska visina i azimut), i ekvatorijalni
nebeski sistem.

4 DE01: Sunce, Zemlja i Mesec

 iert#w
Hoftzontski koordinatni sistem. Nebeski meridijan
(ini luk koji polazi od seveme tačke (0°) do južne
tačke {1801, dok je zenit tačka direktno iznad glave
posmatrača
Horizontski koordinatni sistem
Pomoću hortzontskog koordinat nog sistema
odredujcmo koliko stepeni ima između
horizonta i tela koje posmatramo na nebu,
što je lcorUno kada se teleskopu postavljenom
na tlu zadaje položaj za posmatranje na nebu,
Koordinate ovog sistema su horizontska
visina i azimut Azimut može da se meri od
severa do juga, od 0* do 360°. Položaj nekog
tela na istoku, na pola puta izmedu horizonta
i zenila, imao bi u ovom sistemu koordinate
od 90° azimuta i 45° horizontske visine.
Mada je horizontski sistem najprirodniji za
posmatraća, jer je koordinat ni početak u
njemu, u tome upravo i leži ograničenje ovog
koordinatnog sistema.
Juininetaltipol
0a biste primenili nebeski ekvtitorifalni shtem /amKlttp
ceo svemir oko Zemije projektovan na unutrašnju
površinu lopte, u čijem se centru nalazite vi.
Ekvatorijalni koordinatni sistem
Nelto opštiji koordinatni sistem, pnmcnjiv na
sve posmatrače, nazvan je nebeski ekvatorijalni
koordinatni sistem. U ocnovi, on projektuje
površinu Zemlje na noćno ncbo. Zemljin ekvator
projektuje se na nebo kao nebeski ekvator,
Zemljini polovi kao severni i juini nebeski pol.
Primenom ekvstorijoinog koordinatnog aistema
položaj odrcdenog teia na nebu određuje w
sledećim dvema k<x>rdinatama: rektascenzijom,
izraženom u ugjovnim stepenima, minutima i
sekundama iii vrememkim satima, minutima i
sekundama, i dekiinacijom, izraženom u stepenima
iznad ili ispod nebeskog ekvatora. Rektascenzija
može imati bilo koju vrednost izmedu Oh Om
Os i 23h 59m 59s, a deklinacija između -90° u
tački južnog nebeskog pola i 90° u taćki sevemog
nebeskog pola.
Struktura noćnog neba 5
I Kretanje Sunca: merenje vremena
Kretanje Sunca u toku dana, meseca i godine
(zapravo kretanje Zemlje oko Sunca) pruža
nam način da merimo proticanje vremena.

Dnevno kretanje Sunca

Usled obrtanja Zemlje oko sopstvene ose, Sunce izlazi
na istoku, a zalazi na zapadu. U zavisnosti od godišnjeg
doba, Sunce putuje od istoka ka zapadu u niskom
(zimi) ili visokom (leti) luku preko neba. Posmatrano
sa Zemljinog sevemog pola, naša planeta se oko svoje
ose obrće u sm em kretanja kazaljke na satu, što u
stvari uzrokuje ovo prividno kretanje Sunca.

Pri merenju vremena mi se služimo ovim dnevnim

kretanjem. Na primer, ako pobodete štap u zemlju
tako da je usmeren prema sevemom nebeskom
polu (Sevemjača je na noćnom nebu vrlo blizu ovoj Na ovoj slici, koju je snimilo svemirsko
tački), dobićete sasvim upotrebljivo om đe za merenje istraživačko vozilo Spirit na Marsu, vidi se
vremena. Dok je Sunce na istoku, štap će bacati senku zalazak Sunca iza ruba kratera Gusjev
ka zapadu. U trenutku kad se Sunce nađe na polovini 19. maja 2006.
puta preko neba (što se zove solamo podne), štap će
bacati senku ka severu. Kad Sunce pređe na zapadnu
Zalazak Sunca na Marsu
stranu neba, štap će bacati sve dužu senku ka istoku.
ffl novije vreme Ijudi su dobili mogućnost
Ako predstavite sebi kretanje senke štapa u toku dana,
da posmatraju izlazak i zalazak Sunca
videćete da se ona kreće u smem kazaljke na satu. s nove posmatračke tačke - Marsa.
Kazaljke koje na našim časovnicima pokazuju sate, Naučnici pomoću slika kretanja Sunca
minute i sekunde, oponašaju zapravo kretanje te senke. preko neba nad Marsom istražuju
atmosferu ove planete.
Čak i digitalni časovnici orijentišu se prema kretanju
Sunca. Zamislite nebo podeljeno ogromnim lukom
od severa do juga. Taj luk naziva se meridijan. Kad
se sunce nalazi na istočnoj polovini neba, časovnik
pokazuje prepodnevne sate (ante meridiem - AM).
Kad se sunce nađe tačno na meridijanu, nastupilo je
solarno podne. Kad sunce pređe meridijan, nastupilo
je poslepodne (post meridiem - PM).

6 0 E 0 1: Sunce, Zemlja i Mesec

 Krećua se po ekiiptici (prividnoj godišnjoj putanji
Uevermnebeski pol
u odnosu na Zemiju), Sunce se u raziičita doba
godine nalazi na različitim delovima neba.
Na dan zimske kratkodnevice Sunce siiazi
na najnižu tačku ispod nebeskog
ekvatora, dok se na dan ietnje
Ješenja ravnodnevica dugodnevice penje na najvišu
tačku iznad njega.

Prolećna ravnodnevfca

Nebeski ekvator

Južni nebeski pol

Mesečnokretanje Sunca
Ekliptika je velika elipsa na nebu po kojoj Sunce obavija svoje prividno putovanje oko Zemlje
i po kojoj se pomera pomalo svakog dana. Za 365,25 dana koliko čini sideričku (zvezdanu)
godinu, Sunce se svakodnevno pomera za po malo manje od jednog stepena ka istoku. D ok se
Sunce pomera po ekliptici, zvezde ostaju u suštini nepomične na nebeskom svodu, što znači da
svakog dana u godini vidimo pomalo drugadje zvezde. Leti nam je visoko iznad glave sazvežđe
Labuda, dok je zimi tu Orion. Ove promene od jednog do drugog godišnjeg doba posledica su
svakodnevnog pomeranja Sunca po ekliptici.

Godišnje kretanje Sunca

Za godinu dana Sunce obiđe celu ekliptiku, prolazeći pritom kroz skup sazvežđa koja nazivamo
zodijakom. Sideričku (zvezdanu) godinu čini vreme koje je potrebno Zemlji da obide oko Sunca u
odnosu na stajaće zvezde ili vreme potrebno Suncu da se vrati u početni položaj u odnosu na zvezde.
Tropska godina je vreme potrebno da se Sunce ponovo nađe u istoj tački u ciklusu godišnjih doba
(obično se uzima prolećna ravnodnevica). Pošto Zemljina osa, pa otud i nebeski ekvator, lagano
rotiraju (što izaziva precesiju - pomeranje tačke njihovog preseka, odnosno ravnodnevica), siderička i
tropska godina ne poklapaju se u potpunosti - tropska godina je približno dvadeset minuta kraća od
siderićke. Naša kalendarska godina je tropska, pošto je tropska godina povezana s našim zemaljskim
precesijama.

Kretanje Sunca: merenje vremena

 Kratkodnevica
21-22. decembar

Dugodnevk« Ovaj dijagram prikazuje

21-22. |un kako nagib Zemljine ^
ose u odnosu na njenu
putanju oko Sunca
'iesenja ravnodnevka (orbitu) uzrokuje
W ' 22-23. septembar godišnja doba.

Rasprostranjeno je pogrešno shvatanje da su godišnja doba posledica prom ene

udaljenosti Zemlje od Sunca. Mada se ova udaljenost malčice m enja u toku godine
(jer je orbita eliptična, a ne kružna), te promene su suviše m ale da bi uzrokovale
godišnja doba. Zemlja je Suncu u stvari najbliža (ta tačka se naziva perihel) u
januaru, hladnom mesecu na sevemoj polulopti, dok je od njega najdalja (afel) u
toplomjulu.
Zemaljska godišnja doba bolje ćete razumeti ako pažljivije razmotrite prividno dnevno kretanje
Sunca. Sunce svakog dana iziazi na istoku i zalazi na zapadu, ali se položaj izlaska i zalaska
svakodnevno pomalo menja. Zbog čega nam izgleda da Sunce menja položaj? Zbog nagiba Zemljine
ose, za koji se smatra da je posledica sudara s nekim drugim nebeskim telom u ranim danima njenog
formiranja (pogledajte poglavlje „Nastanak i građa Meseca“). Ovaj nagib je raziog i godišnjih doba na
Zemlji i njihovog obmutog rasporeda na sevemoj i južnoj polulopti.

Prolečeijesen
Dva dana u godini, 21. marta i 22. septembra (s pomeranjima usled precesije) sunce izlazi pod
azimutom od 90° stepeni i zalazi pod azimutom od 270°. Ta dva dana nazivamo prolećnom i jesenjom
ravnodnevicom, a oba imena podjednako važe i na sevemoj i na južnoj polulopti jer u to vreme Sunce
na obe polulopte greje podjednakom snagom.
 Kako godišnja doba izgledaju
sa Severnog pola
Kako se Sunce kreće po ektiptid
obilazećl svoju godišnju putanju,
sa Severnog pola može da vam se
pružl vrlo interesantan pogled na
njegovo kretanje. Severnjača vam
je tu manje-vlše tačno iznad glave,
a zvezde kruže preko svoda umesto
da izlaze i zalaze. Nebeski ekvator
ležl na samom horlzontu, tako da
kada se Sunce oko 22. septembra
spusti ispod nebeskog ekvatora,
neće ponovo izaći sve do prolećne
ravnodnevice, šest meseci kasnije.
Zbog toga nad Severnim polom šest
meseci sjaje samo Mesec i zvezde.

Kratki, hladni zimski dani

Pošto Sunce zimi izlazi i zalazi bliže jugu, skraćuje se vreme koje provodi iznad horizonta, te su zato
žiteijima seveme polulopte dani kraći zimi, između jesenje i prolećne ravnodnevice. Pored toga što su
dani krad, Sunčeve zrake, usled nagiba Zemljine ose pod uglom od 23,5° u odnosu na ravan Sunčevog
sistema, zimi padaju na površinu Zemlje pod kosim uglom, rasipajući toplotu preko veće površine.
Zbog toga između septembra i marta na sevemoj polulopti, koja se tada nalazi iskošena od Sunca,
viada zima, dok je na južnoj, iskošenoj ka Suncu, leto. Do najjužnije tačke zalaska Sunce stiže oko 21.
decembra, na kratkodnevicu, a zatim menja smer i počinje svake večeri da zalazi sve dalje ka severu.

Dugi, topli letnji dani

Posle prolećne ravnodnevice, posmatrač sa seveme polulopte uočiće da se tačka izlaska Sunca pomera
svakog dana sve dalje ka severu, što znači da će ono duže ostajati iznad horizonta i da će nam njegova
dnevna putanja prelaziti više iznad glave, pa će se toplota zraka koncentrisati na manjoj površini.
Zbog ova dva uzroka vreme na severnoj polulopti otopljava, dok je na južnoj obrnuto, pošto je ona,
dok na sevemoj polulopti vlada leto, iskošena od Sunca. Do najsevemije tačke zalaska Sunce stiže oko
21. juna, na dugodnevicu. Posle toga će svake večeri zalaziti sve bliže jugu.

Kretanje Sunca: godišnja doba 9

 1 KretanjeM
esecaimesečevemen^^
i1 nJe90ve rnwe:

_ »

Jr . . ri
w=
'01
6
1 •
5
)
ijm ladm esec

g
Pun meset

1 ) •
1

*j 0 ; 2) srp u narastanju | 6) ispupčeni

B IIARjuunin
jd u vpaudiiju

F ( 1 «
1%
V 3) prva četvrt
^
7) treča
četvrt

) 1 1 F=l • (
4) ispupčeni 8) srp u
Sunčeva svetlost Strana okrenuta od Sunca Neosvetljena strana
u narastanju opadanjt

Mesec je naš najbliži nebeski saputnik i ljudi su njegova kretanja i mene proučavali otkad pamtimo
svoju istoriju. Kao i Sunce, i Mesec se svakodnevno kreće preko nepokretne pozadine koju formiraju
zvezde stajaćice, samo što Mesec kruži mnogo brže nego Sunce, zatvarajući punu orbitu oko Zemlje
na svakih 27,3 dana. Punu orbitu čini 360° stepeni, što znači da se Mesec dnevno pomera za približn«
13°. Zamislite to ovako: širina vaše šake s pruženim prstima pokriva oko 15° na noćnom nebu, tako <
bi Mesec svake nod trebalo da pređe otprilike toliko rastojanje.

10 PRVIDEO: Sunce, Zemlja i Mesec

 Mesfcčevr m ent I IJudska kultur<i
Mtioge rcii(|ii:' nn svotu po§matr*ju M#»#e kao
svoju osnovnu Jedink w t< \ incrsnjg vf#rn§n#,
Islam se na prlm©r služl likfjučlvo lunirnlm
kalenđarom, primži kom@ se godlna saitojl od
dvanaest slnodlčklh mesed. Dvanap&t slnodlčklh
mesecl sadržl ukupno trlsta psdcis©t čcrtlrl dana,
paje Islamska godlna kraća od solarne/ koja Ima
365,25 dana. Nekl drugl lunarnl kalendarl nastoje
da nadoknade ovu razllku ubacujuć) Jedan
dodatnl mesec.
Islam, hrlSćanstvo I Judalzam služe se mesećevlm
ckluslma I da bl odredlll datume važnlh svetkovlna.
Postojano udaljavanje Uskrsa od proleća zapravo
je I motlvlsalo u zapadnom svetu prelazak s
julljanskog na gregorljanskl kalendar 1582. godlne,

Mesečeve mene
Postepeno menjanje oblika u kome vidimo Mesec jedan je od ljudima najpoznatijih prizora na
noćnom nebu. Mnogi obrazovani ljudi misle da mesečeve mene uzrokuje senka Zemlje koja pada
na Mesec, dok su one zapravo posledica međusobnog položaja Meseca, Zemlje i Sunca (o tome kako
senka Zemlje utiče na naše viđenje Meseca i Sunca možete da pročitate u poglavlju nPomračenje
Sunca i Meseca“). Polovina Mesečeve površine koja je okrenuta Suncu uvek je osvetljena. Dok Mesec
kruži oko naše planete (suprotno od smera kretanja kazaljke na satu ako se posmatra sa Severnog
pola), mi na Zemlji vidimo razne delove te osvetljene površine.
Kad se Zemlja, Mesec i Sunce nađu u jednoj liniji, mesec je mlad, što znači da ne vidite niŠta od
njegove osvetljene površine. Kad Mesec nastavi da kruži oko Zemlje, vidite sve veći deo osvetljene
površine, od srpa u narastanju, preko prve četvrtine i ispupčenog meseca u narastanju, pa do
punog meseca. Od tačke vidite sve manji deo površine okrenute ka Suncu, od ispupčenog meseca u
opadanju, preko treće četvrtine i srpa u opadanju, pa ponovo do mladog meseca.

Siderički i sinodički meseci

Siderički mesec određuje se prema poiožaju Meseca u odnosu na zvezde u pozadini, a traje onoliko
koiiko je Mesecu potrebno da obiđe pun krug po orbiti oko Zemlje. Jedan siderički mesec ima 27,3
dana. Češće se međutim vreme meri u sinodiiklm mesecima. Slnodički mesec obuhvata pun cikius
mesečevih mena, od jednog do drugog mladog ili punog meseca. Ovako meren mesec čini 29,5 dana.
Sinodički mesec traje duže od sideričkog zato što se Zemlja kreće po orbiti oko Sunca u isto vreme i u
istom smeru kao i Mesec oko Zemlje.

Kretanje Meseca i mesečeve mene 11

I Prostorvreme
Prostorno-vremenskim kontinuumom
ili prostorvremenom nazivamo
model svemira koji kombinuje tri |I ! 3| ' ' v Oktobar

dimenzije prostora s vremenom kao

četvrtom dimenzijom, čime nastaje
K Jul
četvorodimenzioni prostor. Uopšteno
gledajući, ovaj matematički model
obuhvata geometriju svemira i dobro
se uklapa s razmišljanjima kosmologa o 'V April
postanku i razvoju svemira.
Prostorveme je nešto drugačije od uobičajenih
pojmova o kretanju ,,kroz“ vreme zato što
postavlja prostor i vreme u ravnopravniji položaj.
Cetiri dimenzije prostorvremena postoje uvek,
pa se zbog toga ono što ljudi doživljavaju kao
promenu i razvoj može smatrati kretanjem kroz
prostomo-vremenski kontinuum.

Posebna teorija relativnosti

Jedan od osnovnih oslonaca Njutnove mehanike
čini shvatanje da se proticanje vremena može
meriti jednim apsolutnim svemirskim časovnikom.
Posebna teorija relativnosti, koju je Ajnštajn postavio
1905. godine, promenila je to shvatanje hipotezom
da je brzina svetlosti konstantna za sve posmatrače,
što znači da posmatrači koji se kreću različitom
brzinom neće istovremeno videti određene
događaje - apsolutna je, dakle, brzina svetlosti, a ne
vreme. Konstantna brzina svedosti znači da prostor
i vreme moraju da budu savitljiviji da bi održavali
konstantnu brzinu svetlosti. Posledice posebne
teorije relativnosti potvrđene eksperimentima na
Zemlji nazvane su dilatadja vremena i kontrakcija Da biste razumeli koncept prostorvremena, zamislite
dužine. Usled dilatacije vremena, za telo koje se vrlo položaj Zemlje dok se kreće oko Sunca, kao štoje
brzo kreče u odnosu na neko drugo telo proteći će prikazano na šemi gore. Ako biste poslagali ove crteže
manje vremena. Kontrakđja dužine prikazuje kako jedan iznad drugog i zatim pratili položaj Zemlje,
posmatrač opaža telo koje se kreće velikom brzinom dobili biste grafikon s krivom kao ovaj dole. Kriva na
kao znatno skraćeno. grafikonu prikazuje prostorvreme.

234 ŠESTIDEO: Postanak svemira i kraj koji ga očekuje

 Cme rupe i p s v /v

prostoo/remedb ?j? r>-

zračenje r*emogu đ&ifft tstfgfc&j
u 9/e lm ptefc H tvtm
dOC&Sdfa OkOfSĆtKt Gfft* fijf/tr
zsuvek n&t&je •/ &&fii$,.
prostorvremem ofcoćm*tupG
je sr>a5rio da je r j r / / i & # * * //

- tačka u prostoru4
masdfft, <j[( b gz

Po5to gravttaoja mož©đs dšfc# t

na fotone, rta o$ftow opfte y%Qffyt
relatrvnosti pfe&M eri ft ffefcar
nazvan gravttdd|jt£i ct w*ni pOftt£,
usled koga gravttac$£opo^
pomera tatasnu đužrio weriov(t
koja se udafjava od c/ne rup£
Umetnička vizija izobiičenja prostorvremena oko cme rupe koja se ka crvenom deki spektra (viaćim
obrće oko svoje ose. talasnim đužjnama).

Opšta teorija relativnosti

Kao što ste već pročitali, Ajnštajn je opštom teorijom relativnosti prikazao sušttnu gravttacije prdco
njenog delovanja na prostorvreme. Prema ovoj teoriji, materija izobličuje prostorvreme. Prema
Ajnštajnovoj pretpostavci, Sunčeva masa izobličuje prostorvreme tako da skreće fotone *a susedne
zvezde s njihove putanje. Prema Njutnovom shvatanju gravitacije ovakav efekat ntje bio predvklen,
zato što fotoni nemaju masu (pogledajte poglavlje „Elementarne čestice").
Ovo izobličenje nije ranije zapaženo zato što Njutnovi zakoni odlično deluju na tela male ma*e \ maie
brzine, a ljudi se u običnom svetu uglavnom i susreću s telima male mase i male brzine. Ajnštajnove
ideje, međutim, pokazale su se kao vrlo tačne kada se primene na brzine bliske brzini svedoftt i na teia
tako velike mase kao što su zvezde, na šta su Ajnštajn i drugi fizičari, njegovi savremenici, upravo t
usredsređivah pažnju.

Prostorvreme 235
 Kristofer đe Pri
LAGUNIN VODIČ:
KOSMOS

Za izdavača
Dejan Papić

U rednik
Srđan Krstić

Lektura i korektura
Dragoslav Basta

Slog i prelom
Zvonko Aleksić

Tiraž
2000

Beograd, 2017.

Štam pa i povez
Margo-art, Beograd

Izdavač
Laguna, Beograd
Resavska 33
Telefon: 011/3341-711
www.laguna.rs
e-mail: info@laguna.rs

CIP - KaTanoni3aqMja y ny6nHKaipijH

HapoflHa 6n6^noTeKa Cp6iije, Beorpa#
520/524(02.062)
,fl(EIIp H , KpMCTo4>ep

Kosmos / Kristofer de P ri; prevela Tatjana Bižić. - Beograd:

Laguna, 2017 (Beograd: Margo-art). - 278 str.: ilustr.; 24 cm. -
(Lagunin vodič)

Prevod dela: The Cosmos / Christopher De Pree. - Tiraž 2.000. -

O autoru: str. 277.

ISBN 978-86-521-2361-2

a) BacMOHa (nonynapH a Hayxa)

COBISS.SR-ID 243085068