SMISAO STVARI

FIlOzOFIjA pRIMenjenA nA IVOT

entoni Kliford Grejling

prevela Dijana Radinovi

naslov originala A. C. Grayling The Meaning of Things Applying philosophy to life

Copyright 2001 A. C. Grayling Translation Copyright 2008 za srpsko izdanje, lAGUnA

Smisao stvari ne krije se u njima samima, ve u onome kako ih poimamo. Antoan de Sent egziperi

Za Madlen: Neque imbellem feroces progenerant aquilae columbam

UVOD
itaoe, pazi! dobronamerna knjiga.
MOnTenjeV pOzDRAV ITAOCIMA

uvodu svoje knjiice raznovrsnih eseja po imenu Pretpostavke o istini, Dulijus Her, klerik iz devetna estog veka, napisao je: Ovde vam iznosim nekoliko predloga tek neto vie od nagovetaja, umalo da kaem snova, misli Ako se obraam nekome od one mnogobroj ne vrste koja ita da bi joj se kazalo ta da misli, moj mu je savet da se ne bavi vie ovom knjigom. Ako eli da kupi ve gotovu kuu, ne dolazi u kamenolom. Ali, ako sam izgra uje svoje miljenje i samo eli da pribavi grau, naii e moda na ovim stranicama na mnogo ta to e ti odgova rati. Malo je toga zajednikog izmeu Herovog gledita i razmiljanja koja slede, ali ove njegove rei predstavljaju im vrlo prikladan uvod. jedna od poznatih Sokratovih izjava bila je da nepromi ljen ivot nije vredan ivljenja. Time je hteo da kae kako je ivot bez promiljanja i principa toliko zavisan od sluajnosti i toliko uslovljen tuim izborima i postupcima da gotovo da i nema nikakvu vrednost za onoga ko ga ivi. Time je dalje hteo da kae kako je dobro proivljen onaj ivot koji ima ciljeve i integritet, koji je odabrao i kojim upravlja onaj ko

10

entoni Kliford Grejling

Smisao stvari

11

ga ivi u punoj meri, koliko je to u mogunosti ljudskog bia uhvaenog u mree drutva i istorije. Kako i sam izraz sugerie, promiljen ivot jeste ivot obogaen razmiljanjem o onome to je bitno o vrlinama, ciljevima, drutvu, o karakteristinoj promenljivosti ljudskoj, o potrebama, kako linim tako i optim, o neprijateljima ljudskog napretka i o smislu ivota. nije neophodno doi do nekih konanih odgovora na sva ova pitanja, ali je nuno makar se osvrnuti na njih u razmiljanjima ukoliko ovek eli da svom ivotu donekle da oblik i pravac. Razmiljanje o ovim pitanjima nalik je na prouavanje mape pre polaska na put. Gledanje mape nije isto to i putovanje, ali nam barem prua orijentaciju, predstavu o prostoru i o tome kako su mesta meusobno povezana naroito ona koja elimo da posetimo. ovek koji ne razmilja o ivotu nalik je na putni ka bez mape u stranoj zemlji; takvom oveku, izgubljenom i bez uputstava, sasvim je svejedno kojim e putem poi, a ako ipak dospe negde gde je vredno stii, bie to samo pukom sluajnou. Razmatranja skice koja slede izneta su, uz svu skrom nost, samo kao podsticaj za razmiljanje, ili bolje, kao dopri nos razgovoru. ni u kom sluaju nisu izneta kao konane tvrdnje o problemima koje obrauju. A kako se ja retko ponaam u skladu sa vrlinama koje se ovde veliaju i ne izbe gavam poroke koji se osuuju, ova razmatranja ne polau nikakve pretenzije na svetost, a jo manje na prepodobnost daleko od toga. Ova razmatranja zapoela su kao prilog listu Gardijan, u formi kolumne poslednja re u Subotnjem pregledu, pro praena izuzetnim ilustracijama Kliforda Harpera. Mahom su kratka, poneka su dua. Svaki esej je samostalan, premda ni njihovo grupisanje ni raspored nisu proizvoljni. Tako za komentarima o moralisanju slede oni o toleranciji, za opaa

njima o strahu ona o hrabrosti, razmiljanja o patnji, smrti i nadi svrstana su jedna do drugog, kao i ona o iskrenosti i lai, izdaji i odanosti, krivici i kazni. Ostale teme koje se prirodno nadovezuju na primer, ljubav i mrnja i svakako se mogu i itati zajedno, razdvojene su iz drugih razloga. Razmatra nja su uglavnom osmiljena tako da se itaju kao zasebni, samostalni tekstovi, i povremeno u grupi, ali nikako ne kao nastavci jer ovo nije celovita studija, ve zbirka komentara svakodnevnog ljudskog ivota. nekada je svaki od ovih eseja delilo po nedelju dana, to samo doprinosi njihovoj samostal nosti. Ali, kao to svi putevi vode u Rim, tako i sve ove teme vode jedna ka drugoj, preim ili zaobilaznim putevima, to ete videti ukoliko obratite panju na njihov raspored. Knjiga je podeljena na tri dela, od kojih se jedan bavi pro blemima koji su prepreke ljudskom napredovanju kao to su, izmeu ostalog, rasizam, nacionalizam, religija, osveta, siromatvo i depresija. neki e se, bez sumnje, uvrediti to je u tu kategoriju svrstana i religija. Kad bi se sve pristalice religije ponaale poput kvekera ili delile stavove teravada budista, zaista se ne bi imalo ta osporavati religiji osim nje noj veri u natprirodno. Ali, religija je najee bila smetnja u ljudskim odnosima, a to je i dalje, i ne moe se izostaviti iz rasprava o promiljenom ivotu. ja ipak zduno verujem u vrednost svega onog to je proizvod duhovnog pod ime podrazumevam proizvode ljudskog duha sposobnog za ljubav i uivanje, stvaralatvo i dobrotu, nadu i hrabrost. premda je oveanstvo odgovor no za najudovinije svireposti, za pljake, pohlepu, ratove i strahote, ono je takoe tvorac i onoga to je najlepe u svetu, to je razlog i za optimizam i za radost. neki ljudi izgleda ne mogu da prihvate da je oveanstvo izvor svega to svet ini podnoljivim samilosti, lepote i nenosti niti da je ljud ski genije zasluan za dostignua u polju nauke i umetnosti.

12

entoni Kliford Grejling

13

Takvi ljudi moraju da veruju kako su natprirodne sile izvor dobra na svetu, dok sva zla pripisuju iskljuivo ljudskom rodu. To je klevetanje ljudskog roda, kao i iracionalni zao statak iz ljudskih prapoetaka obeleenih neznalatvom i strahom, kada se verovalo da prirodom upravljaju nevidljive i esto zle sile. Razmiljanje o ivotu trebalo bi da pomogne makar u jednom: da se ovek oslobodi takve tiranije uvere nja i zameni je predanou ljudskim oseanjima, toleranciji i mudrosti, kojima nas ui individualno iskustvo.

pRVI DeO Vrline i odlike

1

1

MORAlISAnje
ovek koji moralie obino je licemer.
OSKAR VAjlD

oralista je ona osoba koja eli drugima da namet ne svoje stavove o tome kako treba da se vladaju i ive. Svako ima pravo na miljenje o tome ta spada u prihvatljivo ponaanje i svako ima pravo da ga iskae to reitije i to ubedljivije moe. Ali, moralisti idu mnogo dalje od toga. Oni ele da drugi prihvate njihovo miljenje i trude se da to ostvare prinudom koristei sva sredstva, od drutvenog neprihvatanja do pravnih regulativa, a ovom potonjem najradije pribegavaju. primoravajui druge da prihvate njihove izbore, pokazuju najmanje nekoliko od sledeih osobina: bezoseajnost, netoleranciju, nedobrodu nost, nerazvijenost mate, nemanje samilosti, nerazumeva nje, slepilo za razliita interesovanja i potrebe drugih ljudi, kao i aroganciju, jer smatraju da je njihovo shvatanje jedino prihvatljivo. Brane svoje postupke govorei kako se samo trude da zatite druge od zla, a time polau pravo ne samo na moralni sud ve i na to da u tue ime odluuju ta je za druge najbolje. Kada moralisti napadaju liberalno zakonodavstvo u vezi sa homoseksualnou, abortusom, prostitucijom, cenzurom,

1

entoni Kliford Grejling

Smisao stvari

1

bogohuljenjem, vanbranom decom i slinim pitanjima, na taj nain iskazuju svoju odbojnost prema nainima ivota koji se njima ne dopadaju i pokuavaju da nametnu svoj izbor, obino u vidu tradicionalistike iluzije o porodi nom moralu. Tvrde da predstavljaju veinu javnog mnjenja to je nepouzdana zver koju ne bi eleli da predstavljaju u drugim pitanjima ali to je gnusna obmana. njihov stvarni motiv zapravo je strah od stavova i postupaka leernijih nego to oni sami sebi doputaju da budu njihova plaljivost, ver ske stege, njihov strah da bi sami mogli biti, recimo, homosek sualci ili pohotljivci, kao i jo mnotvo linih motiva, nagone ih da spreavaju ostatak sveta da misli, vidi i ini ono ega se sami boje da misle, vide ili uine. Kada je politiko telo imuno na moraliste, oni su samo smene figure dangrizavci i mrzovoljnici koji se ale i optu uju, lupaju nogom o pod i mlataraju kiobranima zgroeni svime to se razlikuje od njih ili je suvie blisko njihovim grenim eljama. Kada politiko telo nije imuno na morali ste, oni predstavljaju opasnost, ne samo da izazivaju optu pomamu i razdraenost drutva ve donose pravu nesreu ljudima iji se nain ivota razlikuje od njihovog. Svaka epoha misli da je u krizi. Sve propada, govore ljudi i coku, kriminal raste, kvalitet ivota opada, svet je u rasulu. Religiozni ljudi skloni su da misle kako je doba u kome ive toliko loe da verovatno naznaava kraj sveta. Takvo oseanje je pogreno jer se zasniva na pretpostavci da je nekada, negde na svetu postojalo neto to je od tada izgubljeno ugodno, nalickano doba popodnevnog aja u kome nije bilo nikakvih trzavica niti je pretila opasnost spo lja. Ali, kada ponemo da prekopavamo po tim mitovima kako bismo pronali reenja za dananje nevolje, to morali sti i ine, zaista se naemo u nevolji.

Razmislite o onima koji uzdiu takozvane viktorijanske vrednosti i tvrde da bismo mogli da savladamo sve tekoe naeg navodno iskvarenog drutva samo ako bismo se vra tili tim vrednostima. Govore nam kako moramo da inimo isto to i viktorijanci, da prigrlimo porodini ivot, istotu i pobonost, i da radimo vredno i drimo se reda. po njihovom miljenju, najbolji primer viktorijanskih vrlina jeste gospoa nabls, Dikensova junakinja, obudovela pralja koja hrani tro je dece u kui izuzetno siromanoj, ali koja je, kako Dikens ree, odavala udobnost to potie od istote i reda. Te vrline simbolizovane su u okupljanju Kreitovih na bolno skromnoj boinoj gozbi. Oliene su u viktorijanskim filan tropima koji su gradili biblioteke i kole. Hajde da nauimo lekciju ovde prikazanu, kau oni, pa e sve biti dobro. Igru pobornika viktorijanskih vrlina razotkriva njihova mera propadanja drutva. esto birano merilo jeste porast onoga to jedna od njih (istoriar Gertruda Himelfarb) i dalje naziva nezakonitim roenjem. To je dokaz pravog vikto rijanskog poimanja poroka i stoga vas odmah navodi da se zapitate. Sama ideja nezakonitosti toliko je anahrona da se ovek zapita razumeju li uopte neoviktorijanci probleme sa kojima se suoava moderno drutvo. ak ni Anglikanska crkva ne govori vie takvim jezikom. jer nema ama ba nieg loeg u vezi sa decom koja su roena vanbrano; ali nita nije dobro kada deca odrastaju u siromatvu. ni svi brakovi na svetu nisu spreili da milioni viktorijanske dece zakrlja ju kako fiziki, tako i u obrazovanju, zbog nepravednosti i neravnopravnosti viktorijanskog drutva u kome je siroma tvo haralo, londonske ulice bile daleko opasnije nego to su danas, a deja prostitucija, nametnuta potranjom trita, bila najvei izrabljiva dece u prestonici. Onima od nas koji se nalaze na bezbednom mestu u lancu ishrane veoma se dopada ideja da se oni na niim pozicijama

18

entoni Kliford Grejling

1

lepo ponaaju, da budu mirni i savesni i uredni, da ive dobro ureen, trezven, nezavisan ivot i da se sami izdravaju, da dobro vaspitavaju svoju decu i da se zarobe gvozdenom disciplinom otplate kredita kako bi sigurno ili na posao svakoga dana za bilo koju platu koju mogu da zarade. nama se to dopada jer to znai da emo plaati manje poreze (jer ima manje kriminala i manje socijalne pomoi za plaanje), pa onda moemo jo vie da uivamo u svom povlaenom poloaju. I zato druge nagonimo da budu moralni jer to nama odgovara. Ali teranje pojedinaca da budu moralni retko daje rezulta te. neoviktorijanci smatraju da e se reiti kriminala podstica njem ljudi da budu vrli i poboni; zamislite samo kakav biste odgovor dobili kada biste tako neto predloili lopovu na ulici. jedini zaista praktian nain da se dobije dobro drutvo jeste kolektivna moralnost, to jest, ideja do koje se stie kroz raspravu i razmiljanje kada smo u najboljem raspoloenju, tolerantni i pri zdravom razumu da kao drutvo moemo da uredimo nae odnose u pravcu pravednosti i estitosti. Siromatvo, neznanje, bolest, diskriminacija i kriminal nisu samo zlo po sebi, ve i rasipaju energiju drutva. Borba protiv njih zahteva matovitost i odlunost, ali takoe i kapitalne investicije. Reenje neoviktorijanaca jeste da zaludno trae od siromanih, neukih i prestupnika da itaju Semjuela Smajlsa i postanu bolji sami od sebe. Do sada bi ve trebalo da smo nauili, kada se osvrnemo po ulicama metropola gde prosjaci pruaju ruku kao u dobra stara viktorijanska vremena, spa vaju po ulazima prodavnica i iz oaja se okreu kriminalu, da puko podsticanje morala nije odgovor.
 Semjuel Smajls (Samuel Smiles, 181210) autor knjige Samopomo

TOleRAnCIjA
Vrhunac tolerancije najlake postiu oni neoptereeni ubeenjima.
AleKSAnDAR ejS

iz 18. godine, kao i drugih dela o tome kako da poboljamo sebe sopstve nim trudom i inicijativom. (prim. prev.)

olerancija je retka i vana vrlina. Ima svoje granice, ali one su obino povuene suvie usko i na pogre nom mestu. Razmislite o presudi jednog sudije iz Madrida koji je odbacio zahtev gradske policije da naredi prostitutkama u Kaza de Kampu da oblae vie odee. Tamo nje prostitutke veoma se oskudno odevaju, nose podvezice, korsete i najkrae mini suknje, za ta ef policije smatra da je nepristojno; ali sudija je presudio da prostitutke imaju pravo tako da se odevaju jer je to uniforma njihove profesije. Ovde je sam prorok Danilo presudio. Ova presuda je olienje tolerancije i pozdravio bi je i najvei prorok ove vrline u istoriji sveta, Don Stjuart Mil. U svom original nom delu O slobodi napisao je: oveanstvo e vie biti na dobitku ako dopusti drugima da ive kako sami misle da treba, nego ako primorava ljude da ive onako kako drugi misle da treba. Ova opaska sadri u sebi vie vanih implikacija. Definie netolerantno bie kao onoga ko eli da drugi ive onako kako on misli da bi trebalo i ko hoe da im nametne svoje postupke i uverenja. Kae da je za ljudsko drutvo korisno ako dopusti razvoj razliitih naina ivota, jer oni predstavljaju opite iz

20

entoni Kliford Grejling

Smisao stvari

21

kojih moe mnogo da se naui o ljudskom iskustvu. I pona vlja premisu da niko nema prava drugome da govori kako da ivi i da se ponaa ukoliko takav ivot i postupci nikoga ne ugroavaju. Ovo su principi liberalizma, anatema za one koji se plae da e se zemlja rastvoriti i svi demoni izai ako se ljudska misao i nagoni ne obuzdaju. Tolerancija, meutim, ne predstavlja samo sutinsku vrednost za liberalizam, ve i njegov paradoks, zato to libe ralizam nalae toleranciju suprotnih stavova i dozvoljava njihovo iznoenje, a demokratiji ideja preputa odluku o tome koji e stav prevladati. Rezultat je preesto smrt same tolerancije, jer oni koji ive po krutim principima i nepo pustljivim politikim, moralnim i verskim stavovima uvek uutkaju liberale ako im se prui i najmanja prilika, zato to liberalizam po svojoj prirodi ugroava hegemoniju koju oni ele da nametnu. na pitanje Treba li tolerantni da toleriu netolerantne? odgovor bi, prema tome, trebalo da bude odluno ne. Tole rancija mora da zatiti sebe. To se lako moe postii time to e se rei da svako ima pravo da iznese svoje miljenje, ali da nema pravo da primorava druge da ga prihvate. Moe se nametati samo argumentima, a jedina obaveza trebalo bi da bude poteno rezonovanje. Helen Keler je rekla da je najve i rezultat obrazovanja tolerancija, i bila je u pravu; budite uvereni da e, u veini sluajeva, nepristrasno razmiljanje uenog uma ii u prilog onome to je dobro i istinito. netolerantnost je psiholoki interesantan fenomen jer je simptom nesigurnosti i straha. Fanatici, koji bi vas, kada bi mogli, tlaenjem naterali da prihvatite njihov nain razmilja nja, moda e tvrditi kako samo pokuavaju da vam spasu duu; ali oni to zapravo rade zato to se oseaju ugroeno. Talibani u Avganistanu brane enama da izlaze iz kue, pri moravaju ih da nose ferede i da se odreknu obrazovanja i

rada jer se plae enske slobode. Starci bivaju netolerantni prema mladima kada ih uplai njihovo nepotovanje prema onome to im je znano i drago. Strah raa netoleranciju, a netolerancija raa strah: to je zaarani krug. Ali tolerancija i njena suprotnost nisu samo niti su to uvek forme prihvatanja, odnosno odbacivanja. ovek moe da tolerie neki postupak ili miljenje, a da ga sam ne prihva ta. Ono to se nalazi u osnovi tolerancije jeste svest o tome da na svetu ima dovoljno mesta za koegzistenciju razliitih stavova i da nekoga vrea ono to drugi ine samo stoga to je dozvolio da ga to iritira. najbolje toleriemo druge kada umemo da toleriemo sebe: nauiti kako se to postie jeste cilj civilizovanog ivota.