UNIVERZITET EDUCONS FAKULTET ZA USLUNI BIZNIS SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ UPRAVLJANJE ZNANJEM Uloga i znaaj znanja u ekonomiji 21 veka

Mentor: Prof. dr Slaana abrilo

Student: Lazar Geci Broj indeksa: 219/10

Novi Sad, maj 2011.

Sadraj: Uvod...................................................................................................3 1. ta je znanje...............................................................................4 2. Znanje kroz istoriju...................................................................5

2.1 Znanje u antikom dobu,srednjem veku i renesansi........................... 7 2.2 Znanje krajem 18 poetkom 19 veka..................................................... 8 2.3 Znanje u 20 veku....................................................................................... 9

3. Znanje u 21 veku.....................................................................10
3.1 Znanje kao resus..................................................................................... 11 3.2 Menadment znanja.............................................................................. 12

4.Zakljuak..................................................................................13 5.Literatura...................................................................................14

Upravljanje znanjem

Strana 2

Uvod
U dananje vreme velikih fluktacija i dinamikih kretanja kako u drutvenom, socijalnom tako i u ekonomskom ivotu, znanje predstavlja jedan od retkih alata ili mogunosti da se takvim pojavama na vreme i uspeno ovek prilagodi.ovek se trudio od svog nastanka da razume svet oko sebe, da shvati pojave koje ga okruuju i u kojima uestvuje.To je mogao da uradi samo ako je uveavao svoje znanje. U poetku verbalna komunikacija je bila jedini izvor znanja.Stari ljudi su svoja iskustva i saznanja prenosili na svoje potomke, meutim taj vid uenja je imao manu da sa iznenadnom smru oveka znanje koje je stekao kroz ivot budu zauvek izgubljena.Tek sa pronalaskom pisma kao sredstvo za prenoenje i ouvanje znanja, ovek uspeva da znanje stavi u jedan trajniji oblik nego to je to ljudski mozak.Sa pismom dolazi mogunost da se ukupno znanje uveava sa svakom narednom generacijom sve vie i vie.Ljudi poinju da belee svoja saznanja kako bi ih drugi koristili i nadograivali. Sa razvitkom ljudske civilizacije znanje postaje motor i gorivo koje nas vue napred.Mnogi problemi u naem okruenju su reeni zahvaljujui naem znanju i poznavanju tih problema ali i mnogi drugi problemi su nastali, to kazuje da je znanje neophodno i da je ono neprekidno to jest da se ono stalno kree i stalno uveava.

Upravljanje znanjem

Strana 3

1.ta je znanje
Oko definicije znanja se i danas vodi polemika.Izraz koji je danas najire prihvaen je: znanje predstavlja skup injenica, informacija, vetina koje su steene kroz uenje ili kroz iskustvo.Ono nam omoguava da saznamo ili da shvatimo neke stvari oko sebe bilo to na osnovu sopstvenog iskustva(metod pokuaja i greaka) ili na osnovu steenog znanja u obrazovanju.Znanje prosveuje ljude i pomae im da u svakoj pojavi nau uzrok te pojave, posledice te pojave i smisao te pojave.ta vie znanje i naa sposobnost da uimo nas izdvaja od ostatka ivog sveta na ovoj planeti.Bez znanja bili bismo primitivni kao sav drugi ivotinjski svet. Grki filozof Plato je definisao da znanje ili izjava o nekoj stvari moe biti znanje jedino ako ispunjava 3 uslova a to su: da je opravdano, da je istinito, i da se u njega veruje. Znanje se pojavljuje u dva oblika, kao eksplicit znanje i kao tacit znanje. Eksplicit ili materijalno znanje predstavlja ono znanje koje je kodifikovano ili formalizovano to jest je zapisano ili snimljeno na audio ili video zapisu koje se moe nauiti.Takvo znanje je dostupno svima i dananjem vremenu se ulau veliki napori da se to vie uvea eksplicit znanje.Razlog tome je to se eksplicit znanje moe posedovati to jest njim se moe upravljati.Na taj nain se stie prednost koja moe posluiti da se pobolja konkuretnost i smanji zavisnost od volje pojedinaca. Tacit ili nematerijalno znanje predstavlja ono znanje koje postoji u oveku i koje predstavlja skup linih iskustava, ideja, vetina, stavova i ono se ne moe nauiti.U dananjem svetu 80% informacija je tacit znanje.Ono predstavlja pokretaku snagu za inovacije i konkurentnost u dananjem sistemu privreivanja.Zbog toga se u dananjem vremenu svi poev od kompanije, naunih instituta, obrazovnih institucija trude da to vie tacit znanja pretvore u eksplicit znanje. Znanje u odnosu na materijalne resurse ima sledee specifinosti, i to: 1) Dualnost vlasnitva. Dok kod materijalnih resursa nema mogunosti da postoje dva, ili vie vlasnika nad jednim predmetom, kod znanja je to mogue. 2) to se znanje vie deli, ono se uveava, dok se kod materijalnih resursa ono smanjuje. 3) Poveanje kvantiteta znanja, dovodi i do poboljanja njegovog kvaliteta, posebno ukoliko znanjem raspolae vei broj ljudi. 4) Znanje je danas najvredniji resurs. On je mnogo vredniji od bilo kog drugog resursa, jer se za njega moe kupiti bilo koji drugi resurs. Nauka o znanju je mlada nauka kada se poredi sa drugim naukama iz domena prirodnih i drutvenih segmenata ovekovog okruenja.Naziv za nauku koja se bavi znanjem je prvi put pomenuo kotski filozof James Frederick Ferrier kao Epistemologiju(od grke reiepisteme-to znai teorija i grke rei-logos-to znai teorija saznanja).Ova nauka postavlja sledea pitanja: ta je znanje?, Kako se usvaja znanje?, ta ljudi znaju?.

Upravljanje znanjem

Strana 4

2.Znanje kroz istoriju

Znanje se prvi put pojavljuje u obliku kakvom mi danas poznajemo u vreme stvaranja prvih drava.Egipat, Mesopotamija, Kina, Indija se smatraju da su prve drave koje su imale ureen sistem upravljanja koji je omoguavao da se znanje uva i unapreuje tokom istorije vremena.Meutim znanje u vidu umetnosti, religije i nauke je u periodu nastanka ovih drava bilo ogranieno neljudskim faktorima kao to su poplave, klima i sezona u godinjem dobu.Znanje je bilo subjekat promena umesto objekta promena.Ipak u to vreme su se postavljali temelji znanja za budue generacije.Sledea otkria su postavila temelje razvitka ljudske civilizacije: 1) otkrie vatre pre 1,9 miliona godina u Africi, 2) razvoj poljoprivrede 14000 godina p.n.e. u Mesopotamiji, 3) pripitomljavanje ivotinja 12000 godina p.n.e. u Mesopotamiji, 4) korienje amca 8000 godina p.n.e., 5) otkrie metala 4500 godina p.n.e. u Egiptu, 6) korienje novca 4000 godina p.n.e., 7) korienje toka 3500 godina p.n.e. u Mesopotamiji, 8) moda najvanije otkrie je otkrie pisma 3300 godina p.n.e. u Mesopotamiji. Otkrie pisma je omoguilo jedinstvenu priliku za komunikaciju meu ljudima.Pismo je omoguilo da se informacije prenose sigurnije buduim naratajima.Prvim pismom se smatra klinasto pismo koje je nastalo u Mesopotamiji, za njim slede egipatsko, kinesko, feniansko, grko i rimsko. Prvi oblici pisma su omoguavali da se znanje zapisuje i time prenosi a oni su: a)piktografsko (slikovno) b)ideografsko (pojmovno) c)fonetsko (glasovno) a)Piktografsko pismo Predstavlja najstariji nain na koji su ljudi pokuali da pomou crtea zabelee svoje misli. Izraz dolazi od latinske rei PICTUS crtan i grke GRAFO pie. Ovi znaci (piktogrami) oznaavaju upravo ono to crte predstavlja i nisu vezani za specifini glasovni sklop rei u pojedinom jeziku. ine osnovu pisma kod starih Egipana, Kriana, Sumera i Maja, ali se u izvesnim prilikama koriste i danas (na primer u saobraajnim znacima).

Upravljanje znanjem

Strana 5

Slika 1.Egipatsko pismo b)Ideografsko pismo Ideogrami (izraz dolazi od grke rei idea ideja, predstava, pojam) su ematiziraniji oblici slikovnog predstavljanja koji postaju nosioci pojedinih rei i pojmova koji se mogu dovoditi u odnose i stvarati asocijacije na apstraktne, afektivne i relacione pojmove. Tako se, na primer, kod kineskog pisma ideogram "hao" koji oznaava "dobro" i "ljubav" gradi udruivanjem sliica majke i deteta.Inae kinesko pismo ima preko 50000 znakova a elementarnu pismenost iz kineskog jezika potrebno je znati 2000 znakova.

Slika 2.Kinesko pismo c)Fonetsko pismo Najsavreniji oblik pisma. Znak (fonogram) oznaava glas. Mnotvo znakova kod ideografskog pisma, zamenjena malim brojem znakova za glasove. Fonetsko pismo je vezano za odreeni jezik.U dananjem vremenu postoji toliko pisama onoliko koliko postoji jezika

Slika 3.Srpsko pismo

Upravljanje znanjem

Strana 6

2.1.Znanje u antikom dobu,srednjem veku i renesansi

Sa razvitkom pisma znanje poinje da se akumulira.Prva takorei eksplozija znanja se deava u Egiptu 3000 godine p.n.e.Za to vreme u Egiptu se razvija egipatsko pismo (hiroglifi), graevinarstvo, kultura, rani oblici astronomije, matematika, saznanja u oblasti anatonomije tela,religije(egipatski bogovi Ra,Anibus,Rea) itd.Posle razvitka kome je doprineo Egipat, Grka daje svoj doprinos u razvoju filozofije, politike, demokratije(Aristotel, Arhimed, Sokrat, Piron, Plato), latinskog jezika, religije(Zevs,Posejdon,Had).Za Grkom sledi Rimsko carstvo kao najvea drava koja je do tada postojala.Za vreme Rimske vladavine dolazi do najveeg napretka u oblastima kao to su astronomija, arhitektura, poljoprivreda, brodogradnja, upravljanje organizacijama, putogradnja(rimljani su poznati po tome to su povezali svet), javno i privatno pravo, demokratija u vidu rimskog senata(patriciji i plebejci), medicini i ono to je Rimskim carstvom dralo jakim kroz vekove, razvoj vojne doktorine i mainerije(stajaa vojskaLegionari to jest legije).Sa padom Zapadnog Rimskog carstva 476 godine n.e. Nastaje period koji je trajao nekoliko vekova pod nazivom Mrano doba.U tom periodu u Evropi postoje esta ratovanja i stvaranja novih drava to je onemoguilo veu akumulaciju znanja.Tek u Srednjem veku dolazi nove akumulacije znanja ali ne i do njegove ekspanzije.Uzrok tome je religija koja je sva nova saznanja koja se nisu poklapala sa ideologijom religije proglaavana za bogohuljenje te je kao takvo to novo znanje bilo sistematski unitavano i proganjano.Sa otkriem June Amerike od strane Cristofor-a Colombo-a u 14. veku dolazi do razvijanja Renessanse, kulturolokog pokreta koji e trajati do 17. veka i koji e do tada dati ogroman doprinos razvoju socijalnog, politikog i kulturnog ivota.Najvei doprinos se ogleda u razvoju umetnosti to jest slikarstvu i vajarstvu.Najvei umetnici dolaze iz tog perioda(Mikelanelo,Rafaelo,Donatelo).Takoe razvoj nauke je imao veliki udeo u ukupnom rastu znanja i gde posebno mesto zasluuje Leonardo Da Vinci kojeg danas mnogi smatraju da se rodio ispred svoga vremena zahvaljujui svojim izumima iz skoro svih oblasti tadanjeg naunog sveta.

Upravljanje znanjem

Strana 7

2.2.Znanje krajem 18 poetkom 19 veka

Meutim pravi i prvi polet znanja u istoriji se moe oznaiti kraj 17. veka, poetak 18. veka.Tada na pomolu dolazi Industrijska revolucija, koja poinje sa pronalaskom parne maine 1776 godine od strane James Watt-a.Tada dolazi do nevienog rasta produktivnosti. Kao primer govori podatak da je Velika Britanija 1760. godine uvozila 1000 tona pamuka godinje dok je 1850. godine uvozila preko 222000 tona pamuka godinje.Pronalazak i gradnja jo mnogo drugih izuma kao to su: 1807 prvi parobrod, 1814 parna lokomotiva, 1829 Brajovo pismo, 1837 morzeova azbuka, 1839 pronalazak foto aparata i 1858 prvi podmorski telegrafski kabl izmeu Amerike i Evrope, 1879 pronalazak sijalice, 1886 pronalazak motora sa unutranjim sagorevanjem, 1888 pronalazak naizmenine struje.Svi ovi izumi su znaajno ubrzale industrijalizaciju u svetu a posebno u Velikoj Britaniji kao to se vidi na slici 4.

Slika 4.Industrijalizacija od 18 do kraja 19 veka

Izvor:http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/6/6f/Graph_rel_lvl_indz_1750_1900_01.png

Industrijalizacija daje vei obim produktivnosti nego to je do tada postojao i time obezbeuje dodatna sredstva koja bi bila ulagana u obrazovanje i nauno-istraivake radove.Kao to se vidi na grafikonu broj 5 GDP po stanovniku je znatno ubrzao rast 1825. godine

Slika 5.Rast GDP po stanovniku od 15 do sredine 20 veka

Izvor:http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/44/Maddison_GDP_per_capita_1500-1950.svg

Upravljanje znanjem

Strana 8

2.3.Znanje u 20 veku
Do Prvog svetskog rata nauka sa razvijala u eri relativnog mira u Evropi meutim sa poetkom Prvog svetskog rata nauka se mobilie u ratne svrhe.Relativno mali period mira izmeu dva svetska rata je iskorien da se postojea ratna tehnika unapredi i osnai.Posle Drugog svetskog rata dolazi era koja oznaava kraj ere industrijalizacije.Otkrie nuklearne energije(pronalazak atomske bombe igra glavnu ulogu u ovom procesu) i izgradnja prve nuklearne elektrane 1954 u SSSR-u koja proizvodi struju i 1956 u Velikoj Britaniji izgradnja prve komercijalne nuklearne elektrane omoguava do tada neviene mogunosti u oblasti energetike.Pronalazak tranzitora 1954 omoguava razvoj elektrotehnike.Razvoj mikroprocesora 1970 omoguava komercijalnu proizvodnju kompjutera.Sa razvojem informatike tehnike 1980 od strane amerike vojske se razvija prvi oblik komunikacije informatikih sistema to jest dolazi da pojave danas najvanije biblioteke na svetu, Interneta.

Internet predstavlja najveu mreu privatnih, javnih sistema to jest servera na kojima se uvaju, prenose i snimaju miljiarde audio i video informacija koje su dostupne svima u svakom momentu.Internet je omoguio do tada nevien oblik komunikacije ljudi iz razliitih delova sveta.Miljenja se razmenjuju u ogromnim koliinama i kratkim intervalima.Razvijaju se nove grane privrede i novi oblici znanja.Broj korisnika interneta je poetkom 2011 iznosio blizu dve milijarde kao to se vidi na slici 6.
Kontinenti Afrika Azija Evropa Severna Amerika Juna Amerika Australija Ukupno svet Populacija ( 2010 ) 1,013,779,050 Internet Internet Uee u korisnici korisnici prema odnosu na Dec. 31, 2000 pos.podacima ukup.stan 4,514,400 110,931,700 825,094,396 475,069,448 266,224,500 204,689,836 21,263,990 1,966,514,816 10.9 % Rast 20002010 2,357.3 %

3,834,792,852 114,304,000 813,319,511 105,096,093 344,124,450 108,096,800 592,556,972 34,700,201 18,068,919 7,620,480

21.5 % 621.8 % 58.4 % 352.0 % 77.4 % 146.3 % 34.5 % 1,032.8 %

61.3 % 179.0 % 28.7 % 444.8 %

6,845,609,960 360,985,492

Slika 6.Broj korisnika interneta po kontinetima i u svetu

Izvor: http://www.internetworldstats.com/stats.htm

Kao to se vidi na slici broj korisnika interneta je, prema poslednjim podacima, u odnosu na kraj 2000. godine porastao nekoliko puta, u sluaju Afrike ak preko 20 puta.To sve kazuje da informacije danas predstavljaju glavni kapital bez koga ne moe biti ni uspene drave, ni uspene kompanije, ni uspenog pojedinca. Moe se slobodno rei da je

Upravljanje znanjem

Strana 9

sa pojavom Interneta poela svakodnevna trka u znanju to jest konkurencija je toliko jaka da ono to znamo danas nam moda nita nee vredeti sutra.

3.Znanje u 21 veku
Dananje vreme se u strunoj literaturi naziva era znanja.U eri znanja ljudi i organizacije postaju svesni toga da glavni kapital postaje znanje.U Sjedinjenim Amerikim Dravama treinu GDP-a se proizvede zahvaljujui znanju.Do ere znanja se stiglo zahvaljujui rastu stanovnitva i privrede ve dva veka unazad.Danas broj ljudi da zemlji prevazilazi onaj iz 1800. godine 7 puta kao to se vidi na tabeli 7. (u milionima)
Kontinenti Afrika Azija Evropa Severna Amerika Juna Amerika Australija Ukupno svet 1800 1900 2000 2010 2020

107 635 203 7 24 2

133 947 408 82 74 6

819 3,698 727 319 521 31 6,070

1,033 4,167 733 352 589 36 6,909

1,276 4,596 733 383 646 40 7,675

978 1,650 Slika 7.Rast stanovnitva od 1800 do 2020 godine

Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/World_population

Rast stanovnitva omoguava veu mogunost da se znanje uveava u vidu poveanja nauno istraivakih radova.Rast produktivnosti je omoguio da vei deo stanovnitva koji je do tada radio u poljoprivredi(krajem 19 veka 85% stanovnitva se bavilo poljoprivredom) posveti uenju i time proiri svoje znanje.Sva tehnika i nauna otkria su rezultat tog trenda.Takoe kao rezultat rasta produktivnosti vea sredstva su mogla da se ulau u nauku i obrazovanje. Dananje kompanije su svesne da bez znanja ne mogu opstati na tritu te se usled delovanja strategija kompanija koje su orijentisane na znanje kao glavni izvor svoje konkurentnosti pojavljuje nova ekonomija (Ekonomija znanja). Znanje u sebe ukljuuje istraivanje i razvoj, zatitne znake i patente i intelektualno vlasnitvo, E-komerc i Internet.Treba razdvojiti znanje i intelektualni kapital to jest posmatrati ih kao dve strane istog novia. Intelektualni kapital, je sve ono to postoji u ljudima, ili proizilazi od ljudi. U ovaj resurs spadaju individualna znanja i vetine, norme i vrednosti, kultura i ponaanje zaposlenih, baze podataka, metodologije, standardi i procedure, licence, brendovi. Koliko je danas znanje vaniji faktor uspenosti pokazuje primer Microsofta, Google-a, Facebook-a, Skype-a a i mnogih drugih softverskih kompanija i kompanija koje se bave pruanjem usluga ija je trina vrednost i do nekoliko puta vea nego najvei proizvoai automobila na svetu u koje spadaju GeneralMotors, Tojota, Opel, Reno, Fijat.

Upravljanje znanjem

Strana 10

3.1.Znanje kao resus

Znanje kao resurs ima znaajan uticaj na sve segmente privrede i drutva.U dananje vreme znanje predstavlja resurs nad kojim ne postoji monopol to jest zemlje sa malim nivoom prirodnog bogastva su sposobne da akumuliraju veliko znanje koje bi im posluilo kao znaajan izvor konkuretnosti.Kao primer moemo navesti Japan koji poseduje veoma malo prirodnog bogastva i uprkos tome predstavlja treu ekonomiju sveta.Kao rezultat velike koliine znanja u razliitim oblastima, usluge ine najvei deo japanskog GDP kao to se vidi na slici 8

80 60 40 20 0 2009
Slika 8.Udeo grana u Japanskom GDP-u u 2009 godini Znaaj znanja se ogleda u sledeem: 1) to vie znanja to je vie demokratije .Danas su najrazvijenije zemlje sveta i najvie demokratine u odnosu na ostale.Ovde se u prvom planu stavljaju ekonomske slobode i politike slobode 2) to je znanje vee vea je efikasnost ukupne privrede .Velika veina zemalja pridaje veliki znaaj pismenosti svog stanovnitva jer kao to je navedeno znanje je neogranien i svima dostupan resurs 3) Nivo znanja utie na stil upravljanja .U autokratskim drutvima gde je nivo znanja mali nedostatak se pokuava nadoknaditi strogim metodama kontrole i upravljanja, dok u drutvima gde je visok nivo znanja ljudi se pokuavaju pridobiti na osnovu svoje sopstvene volje time to ih privlae novim idejama. 4) Prodaja znanja daje daleko veu profitabilnost u odnosu na prodaju bilo kog drugog resursa. Drutva i organizacije koje preferiraju znanje imaju najvei ivotni standard, ali one ostvaruju i najbri rast. 5) Trite menadmenta znanja se brzo razvija i u skoroj budunosti, ono e pretei trita roba, kapitala. Zbog toga e ono biti glavni elemenat poslovnih strategija u bliskoj budunosti ako to ve i nije.

Poljoprivreda Industrija Usluge

Upravljanje znanjem

Strana 11

6) Znanje je to koje stvara tehnologiju , znanje je to koje stvara nove tehnike, znanje je to koje stvara nove mogunosti i samim tim znanje se danas ceni kao najvredniji resurs koji jedna kompanija moe da ima.

3.2.Menadment znanja
Poto u ekonomiji znanja, znanje predstavlja najvredniji resurs treba se pristupiti izradi strategiji koja bi upravljala i koordinisala tokove znanja.Tu na scenu stupa menadment znanja.Menadment znanja predstvalja disciplinu iji je zadatak da upravlja, kontrolie, stimulie, koordinira, uva i prikuplja znanje sve u cilju to efikasnijeg korienja potencijala intelektualnog kapitala za progres preduzea ili drave.Posao menadera je da stalno prate razvoj tehnologije u svetu, protok informacija,naunih otkria, elje i potranju domaih i stranih kupaca i time obezbede konkurentsku prednost u odnosu na ostale uesnike na tritu.Ukorenjen je u mnogim disciplinama ukljuujui bisnis, ekonomiju, psihologiju i menadment informacionih sistema. Za dananje firme pitanje menadmenta znanja je ultimatum neophodan za postizanje konkurentske prednosti. Svaka definicija menadmenta znanja sadri nekoliko integralnih delova: 1) Korienje dostupnog znanja iz spoljanjih izvora 2) Ugradnja i uvanje znanja u poslovnim procesima, proizvodima i uslugama 3) Predstavljanje znanja u bazama podataka i dokumentima 4) Promocija porasta znanja kroz organizacionu kulturu i motivaciju zaposlenih 5) Prenos i korienje znanja kroz celu organizaciju 6) Procena koristi dobijenih primenom znanja Fokus menadmenta znanja su:
Ljudi (Ljudski resursi)

nowledge

Tehnologija (IT Infrastruktura)

Organizacioni procesi

Proces menadmenta znanja prolazi kroz niz faza formirajui svoj ivotni ciklus. Prema autoru Pentti Sydanmaanlakka proces menadmenta znanja se sastoji od pet faza i obuhvata: 1) Stvaranje znanja 2) Osvajanje znanja 3) uvanje znanja 4) Podela znanja sa drugim 5) Primena znanja Kompanije ne mogu vie oekivati da e ih proizvodi i praksa koje su ih u prolom periodu inili uspenim, initi uspenim i u budunosti. Uestale promene ne ostavljaju mesta neuspenoj proizvodnji. Vreme za stvaranje novih proizvoda i njihovo istupanje na tritu postaje sve dinaminije. Kompanije sada zahtevaju kvalitet, vrednost, inovacije i brzinu kao faktore koji e biti opredeljujui u budunosti. Kompanije e se diferencirati

Upravljanje znanjem

Strana 12

meu sobom po onome to znaju jer zahtevi kupaca su sve vei i sve hetorogeniji to dananje trite ini nesigurnijim i neizvesnijim nego ikada.

4.Zakljuak
Znanje predstavlja u dananjem vremenu faktor bez koga se ne moe.Svaka kompanija mora u cilju svog opstanka da posveti vei deo svojih resursa u pravcu sticanja novih znanja kako bi mogla na vreme da se prilagodi zahtevima kupaca i pritiscima konkurencije.Trite kao takvo ne ostavlja mesta grekama jer je konkurencija estoka.Samo kompanije koje svoj progres baziraju na znanju uspevaju biti prve ili meu prvima kada se vrednuju po profitu i prihodima.U takvim uslovima obian ovek svoju ansu moe jedino da ima ako ulae u sebe to jest u svoje obrazovanje.Znanja nikad dosta to je sutina dananjice.

Znanje nije iluzija. Ali je iluzija verovati da ono to nam znanje ne moe dati moemo pronai negde drugde. Sigmund Frojd

Upravljanje znanjem

Strana 13

5.Literatura:
1) Slaana abrilo. Upravljanje znanjem,Grafomarketing, Novi Sad, 2010. 2) ivota Radosavljevi. Menadment znanja, Centar za edukaciju rukovodeih kadrova i konsalting, Beograd, 2008. 3) Michael G. Mimicopoulos.The Global Political Economy in the Knowledge Age, Department of Economic and Social Affairs (DESA), New York, 2007. 4) Branislav Mai, Jelena orevi Bojanovi. Menadment znanja:Koncept za kreiranje konkuretske prednosti u novoj ekonomiji, Montenegrin Journal of Economics, 2005. 5) http://www.indexmundi.com/ 6) http://www.imf.org/external/country/JPN/index.htm 7) http://en.wikipedia.org/wiki/Knowledge 8) http://en.wikipedia.org/wiki/Knowledge_worker 9) http://en.wikipedia.org/wiki/A_History_of_Knowledge 10) Piero Scaruffi. A Brief History http://www.scaruffi.com/know/history.html of Knowledge TM, 2003,

11) http://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_Egypt 12) http://forum.burek.com/istorija-pisma-t41069.html

Upravljanje znanjem

Strana 14