Спасић Татјана

Бр. индекса: 120/2020

Датум израде есеја: 10.4.2023.

ЕСЕЈ: Из предмета Организација и програмирање слободног времена

Тема: Појам, садржај слободног времена и улога у окупационој терапији

 Садржај:

Увод...........................................................................................................................................1

1. Појам слободног времена....................................................................................................1

2. Садржај слободног времена................................................................................................2

3. Слободно време у окупационој терапији...........................................................................3

Закључак...................................................................................................................................4

Литература................................................................................................................................5
 Увод

Појам „слободно време“ подразумева време ван друштвених и породичних

обавеза и животних потреба. То је време за друштвене, позитиввне садржаје, за одмор,
разоноду, образовање и усавршавање личности уопште. Активностима слободног
времена стиче се виши степен образовања, а такође помаже се развијању диспозиција,
склоности и талената. Оно представља неизоставни услов за развијање физичких,
интелектуалних, естетских, радних, техничких, моралних и социјалних квалитета у
процесу формирања личности.

Свака фаза друштвеног развоја има своје карактеристике и праћена је

разноврсним појавама. Тако можемо рећи да је савремено друштво, са свим
законитостима, кретањима, променама и карактеристикама свог динамичног збивања
као и под утицајима индустријализације, аутоматизације и убрзаног развоја
технологије, изазвало један од типичних феномена данашњице - слободно вријеме.

Слободно време је предмет више научних дисциплина. До сада је најчешће

слободно време било предмет расправа и истраживања социолога, економиста,
филозофа, педагога, све више предмет и андрагога. Иако се доста радило на
истраживању феномена слободног времена, можемо рећи да је мало урађено на
конституисању и одређивању предмета ове дисциплине. Исто тако, има мало
дефиниција слободног времена, али зато има доста одредаба самог феномена.

У овом раду говориће се о појму слободног времена, садржају и улози

слободног времена у свакодневном животу људи као и о значају слободног времена у
окупационој терапији.

1. Појам слободног времена

По питању појма слободног времена долази до терминолошке и појмовне

неусаглшености. Иако појам „слободно време“ на први поглед, изгледа познат, лако
одредив, једноставан, у расправама о овом проблему је присутна појмовна и
терминолошка конфузија.

1
 Са аспекта науке, слободно време треба посматрати као друштвнео условљен,
интегрални део човековог времена (ентитет човека) чији је садржај сврсисходно и
вредносно слободно изабран. Ова дефиниција садржи у себи пет општих
карактеристика слободног времена од којих свака има своје васпитно - образовне
импликације:

1. Друштвено је условљено и то пре свега: историјски, културно, еконмски, етички

итд. и зависи од ових елемената како појединац проводи своје слободно време;

2. Иманенто је људска одлика. Оно је ентитет човека и интегрални део његовог

времена;

3. Слободно време има свој садржај. То су активности, а из ове карактеристике

проистиче следећа:

4. Оно је сврсисходно и вредносно обојено, било да је циљ друштвени и/или

лични;

5. Претпоставља слободу избора.

2. Садржај слободног времена

Садржај слободног времена су активности којима се човек бави у њему. Бавити

се неком активношћу у слободном времену указује на релативно трајан карактер
активности, на присан однос субјекта са том делатношћу, на идентификовање субјекта
са активношћу.

Од тога шта се подразумева под слободним времнеом зависи и обим и врста

активности које називамо активностима слободног времена. Наиме, активности
слободног времена су условљене низом друштвених и индивидуалних фактора. Имају
вредносну димензију и оно што их издваја од осталих активности човека које
означавамо као обавезне јесте да су слободно изабране.

Уочавање и мерење образовних активности у слободном времену је у

непосредној вези са проблемом класификације активности слободног времена уопште.
Стога је од посебног значаја подела тих активносту.

2
 Класификација и структурирање активности слободног времена коју је Грушин
предложио представља велики допринос:

1. креативне активности,

2. учење, самообразовање,

3. културне (или духовне) индивидуалног карактера (читање новина, књига,

слушање музике итд.),

4. културне (или духовне) друштвеног карактера (биоскоп, позориште, кокнцерт,

спортски догађај...),

5. физичке активности,

6. аматерске активности типа хобија,

7. неговање и игра са децом,

8. пријатељска састајања,

9. пасиван одмор,

10. активности које би се могле назвати антикултурне (злоупотреба алкохола и

слично).

Осим овог, постоје многи критеријуми за поделу слободног времена, који ћемо
одабрати зависи, пре свега, од аспекта и циља проучавања слободног времена, а затим
и од схватања обима појма слободно време.

3. Слободно време у окупационој терапији

Слободно време представља кључни принцип праксе окупационе терапије.

Представља могућност да појединац учествује у одабраним активностима слободног
времена и да се кроз њих остваре терапеутски циљеви.

У окупаицоној терапији, активности слободног времена су оне активности које

појединац користи како би се социјализовао, опустио или бавио се неким хобијем.

3
 Углавном се те активности сматрају забавним, пуним уживања и као активности
слободног избора. Активности слободног времена омогућују учествовање у
креативним задацима током којих се повећава и друштвено учешће. Потребе појединца
се доста разликују у зависности од особе до особе и његових интересовања као и
вештина и сметњи које тај појединац има.

Окупациони терапеут мора да буде свестан таквих фактора и утицаја пре него
што креира терапију како би испунио потребе једне особе. Окупациони терапеут ће
узети у обзир претходна интересовања којима пацијенти и даље теже да се баве.
Наравно када је у питању новостечена сметња, бављење ранијим хобијем или
активношћу изазваће фрустрације и нагласиће функционалне недостатке особе. Улога
окупационог терапеута је јединствена и укључује процену функционалних компоненти
одређене активности и прилагођавање како би се испоштовале потребе сваког
појединца.

Без модификације и адаптације, особа не би могла да се бави својим изабраним

активностима тј. не би имала привилегију да се бави активностима слободног времена
без интервенције окупационог терапеута. Улога окупационог терапеута је да пружи
некоме задовољство и да га охрабри и мотивише да учествује у изабраним
активностима. Фокус окупационог терапеута јесте на разумевању слободног времена
као субјективног доживљаја који се разликује од особе до особе. Слободно време по
самој својој природи је самоопредељено и аутономно. Ово учествовање у
активностима слободног времена доприноси осећају благостања и сатисфакције.

Закључак

Проблематика слободног времена данас је нарочито актуелна тема и предмет

проучавања и у свакодневој пракси и у науци. Слободно време је оно подручје
свакодневног живота у којем појединац може реализовати неке од својих способности
и интереса који у другим подручјима бивају занемарени.

4
 Литература

1. Кривокапић, Н. (2007). Појимање слободног времена у савременом друштву до

осамдесетих година двадесетог вијека. Никшић: Филозофски факултет.

2. Мартинић, Т. (1977). Слободно вријеме и сувремено друштво. Загреб:

Издавачка кућа Информатор.

3. Степановић, С. (2023). Појам слободног времена, садржај слободног времена,

улога слободног времена у окупационој терапији. Београд: предавања.