Спасић Татјана

Бр. индекса: 120/2020

Датум израде есеја: 10.4.2023.

ЕСЕЈ: Из предмета Организација и програмирање слободног времена

Тема: Квалитет, одређивање квалитета и образовање као компонента квалитета

слободног времена одраслих
 Садржај:

Увод...........................................................................................................................................1

1. Квалитет слободног времена...............................................................................................1

2. Одређивање квалитета слободног времена одраслих.......................................................3

3. Образовање као компонента квалитета слободног времена одраслих...........................3

Закључак...................................................................................................................................4

Литература................................................................................................................................5
 Увод

Квалитет живота није сам по себи циљ, али чини основу и позадину човекове
тежње да се укључи и бира активности које га испуњавају, које доносе задовољство и
осећај пријатности и чине да се осећа срећно. Савремени контекст иновација, брзих и
неочекиваних промена, медија и потрошње, креирао је већи простор слободног
времена у толикој мери да његово квалитетно коришћење све више постаје и
својеврсни социјално - педагошки проблем.

Да је квалитет слободног времена субјективни феномен, значи да га увек неко (о

чијем се слободном времену ради) процењује. Да је мултидимензионални феномен,
значи да приликом процене тај неко има у виду различите аспекте или димензије
слободног времена. Представља истовремено и чињенично и вредновано, тј. да је
вредносно условљен феномен, значи да процена обухвата субјективни осећај
задовољства у односу на разлику између очекивања, вредности и аспирација, с једне
стране, и живљеног, чињеничног или стварног деловања, с друге стране.

Образовање се јавља као детерминанта и као ефекат слободног времена. С једне

стране, као детерминанта, образовање је повезано са избором врсте и начина на који
особа схвата и приступа активностима слободног времена, а са друге, повезано је са
последицама или ефектима бављења тим активностима, које се огледају у специфичној
промени човека у односу на своје ставове, вредности, знања, свест, вештине и сл.

У даљем раду говориће се о квалитету слободног времена, могућности и начину

његовог одређивања и о образовању као компоненти квалитета слободног времена.

1. Квалитет слободног времена

Према Декларацији независности, тежња за срећом није само нешто пожељно

или што се препоручује већ и право свих грађана.

1
 У основи слободног времена је претпоставка да слободно време сами бирамо.
Из тога произилази следећа претпоставка, да уколико имамо слободу избора, бираћемо
активности које нам доносе пријатност, задовољство и могу да нас учине срећним.

Активности слободног времена су онда средство да се то постигне, а квалитет

живота циљ који треба постићи. Дакле, с обзиром на то да слободно време чини једну
од значајних димензија квалитета живота, квалитет слободног времена треба
посматрати у контексту квалитета живота одраслих.

Тако Олд и Лојд покушавајући да осветле улогу слободног времена у

утврђивању квалитета живота, конкретно у циљу предикције квалитета живота,
предлажу следеће атрибуте слободног времена:

1. Перцепција квалитета окружења;

2. Задовољство ресурсима слободног времена (природним, културним,

направљеним од стране човека);

3. Коришћење ресурса слободног времена (природних, културних, направљених

од стране човека);

4. Доколичарска партиципација (културна, хобији, медији, на отвореном,

социјална, спорт);

5. Став о слободном времену (когнитивни, афективни, бихејвиорални);

6. Задовољство слободним временом (естетско, образовно, физичко, психолошко,

релаксационо, социјално).

Од понуђених компоненти прве четири су оријентисане на место, а последње

две су оријентисане на особу. Другим речима, прве представљају објективне
показатеље, а друге субјективне показатеље квалитета слободног времена. Објективне
показатеље смо одлучили да испитамо преко расположивог времена, материјалних
показатеља, као и расположивих ресурса физичког окружења, док су субјективни
показатељи здравствено стање, социјално окружење, вредновање слободног времена,
личне диспозиције у односу на слободно време, као што су расположење и навике, као
и припремљеност за слободно време.

2
 2. Одређивање квалитета слободног времена одраслих

Квалитет слободног времена биће посматран у контексту квалитета живота

одраслих људи, па се прихвата тврдња да се ради о субјективном,
мултидимензионалном и вредносно заснованом феномену. Сматра се да свака
концептуализација квалитета слободног времена мора узети у обзир најмање два
аспекта: задовољство активностима слободног времена и степен самопотврђивања у
слободном времену. Први аспект указује на квалитет избора и одлука у вези са
укључивањем у одређене активности слободног времена, док други указује на квалитет
задовољавања одређених потреба кроз одабране доколичарске активности. То можемо
илустровати на примеру атрибута слободног времена који чине његов квалитет, који су
предложили Олд и Лојд. У првом случају особа процењује задовољство окружењем у
коме се одвија слободно време, потребним и расположивим ресурсима, као и њиховим
коришћењем, док у другом, процењује степен самопотврђености у слободном времену,
исказујући ставове о слободном времену, квалитету партиципације, и уопште
процењујући своје слободно време у целини или кроз поједине активности.

3. Образовање као компонента квалитета слободног времена одраслих

Образовање и слободно време су појмови које се налазе у интеракцијском

односу, у међусобној вези. Они су појмовно и историјски делови истог процеса.
Расположиво време можемо разумети као простор који човек и друштво могу испунити
свестраним развојем сопствених знања, способности и производних снага.
Расположиво време образовања није приватизовано време, није протраћено време које
представља супротност и противтежу радном времену, него је време које остаје на
вољу за развој човека и потврђивање људскости. Из тих разлога су историја теорије и
праксе образовања и историја расположивог времена (доколице или слободног
времена) делови истог процеса. Када разматрамо образовање и његов потенцијални
допринос квалитету слободног времена, кључно питање које треба поставити је какво
треба да буде доколичарско образовање, а да може водити побољшању квалитета
слободног времена, па тиме допринети и побољшању квалитета живота човека уопште.

3
 Када се ради о образовању у слободном времену, претпоставља се да оно што
води квалитету слободног времена јесте његов продукт или исход, одређен кроз
повећану или бољу образованост. И у једном и у другом случају делује да образовање
представља средство или инструмент постизања претпостављеног квалитета слободног
времена.

Закључак

Некада се истицало квантитативно повећање слободног времена, а данас је

главни проблем у његовом квалитету. Некада је било више усмеравања на одмор и
рекреацију, а данас на формирање личности и комплетирање садржаја перманентног
васпитања и образовања. Степен схватања вредности, распрострањености и коришћења
слободног времена сматра се једним од важних критеријума савремености и напретка
појединог друштва.

Литература

1. Ђорђевић, Ј. (2003). Педагошки смисао слободног времена. Београд: Педагошко

друштво Србије

2. Јанковић, В. (1973). Слободно вријеме у сувременој педагошкој теорији и

пракси. Загреб: Педагошко - књижевни збор.

3. Lloyd, K. M., Auld, C. J. (2002). The Role of Leisure in Determining Quality of Life:
Issues of Content and Measurement. Social Indicators Research.

4. Степановић, С. (2023). Квалитет слободног времена у контексту квалитета

живота одраслих, ка одређењу квалитета слободног времена одраслих,
образовање као компонента квалитета слободног времена одраслих. Београд:
предавања.